Jump to content

Moto Zajednica

UrosCuoreSportivo

Članovi
  • Broj tema i poruka

    182
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Sve što je postavio član: UrosCuoreSportivo

  1. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Kada se inat i ponos spoje obično se i dogode ovakve ture... Negde pre oko dve godine, kada smo ja i moja devojka prvi put noćili na Žabljaku, i zagrebali jedan deo njegovih prirodnih lepota, u meni se uvukao crv nade da ćemo jednog dana i mi na nekom polovnom "okatom" Versisu ili čudnjikavoj Multistradi osvojenoj na greb-grebu obići ovaj deo divlje Crne Gore. Samo dve godine kasnije sve je bilo spremno da i mi ovaj deo sveta overimo na..ehh...Vespi. E pa pošto se nijedan od gore navedenih nije pojavio sam od sebe, morali smo da odsedlamo nasu #malunevespa-u, indijku italijanskog imena Lola. 2008. godište, 2 takta, celih 150 kubika i srcem od metala. Vredno malo magare koje nas je već odvelo na mnoga mesta ali nikad ovoliko daleko od kuće. OK, išao sam ja do Banja Luke i nazad 2016. godine ali mi je ovo delovalo više, ako ništa drugo onda bukvalno zbog nadmorske visine. Išli smo i zajednpo do Vršca i nazad na grožđenbal i delovalo je da je to maksimum za udobnu vožnju. Pala je odluka da ne odemo na Vespa skup u Banja Luku u istom terminu i da se napokon upišemo u knjigu utisaka Durmitorskog prstena. Par nedelja pre sudbonosnog puta desila se ona grozna hiljadugodišnja kiša i Lola je bila mokra do ispod sedišta... Posle par odlazaka kod doktora za Vespe-majstora Sime iz Zemuna, da se sve dovede u red, nije više bilo nikakvih nedoumica. Kad smo ovo preživeli, šta je par uzbrdica do Žabljaka...
  2. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    E sad se moramo vratiti nazad istim putem, ali je nizbrdica pa nema razdvajanja. Spuštamo se do lokalne a ujedno i jedine kafanice gde dopunjujemo elektrolite domaćom telećom čorbom. Odmah pored se nalazi možda i najlepša porodična kuća koju sam ikada video. Kao kućica od čokolade, ali od "Najlepše želje". Idealna pozicija, debela 'ladovina i dovoljno rekvizita u dvorištu plus pogled u nedogled. Treba li nešto više od toga? Uzimamo slobodu da se promuvamo malo okolo. Moguće da domaćini nisu bili tu ili smo se možda mimoišli sa tri medveda...Potražite Vilu Milicu na Booking-u, možda ćete saznati nešto više od nas. Nastavljamo dalje ka Zlatiboru, znajući da smo samo zagrebali predvorje ovog raja. Dogovor je da stignemo pre mraka, da pazim na velike kamione i da jedemo nešto konkretno usput. Sedamo na Lolu a ja okrećem telefon uspravno da Marija ne vidi brzinomer, tačnije koliko "jurimo"...
  3. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    @SingularitetTo zvuci zaista nadrealno, vec mogu da zamilsim kako sunce gore przi al przi i 'ladna Koca! Ma definitivno cemo se Durmitoru vracati u razlicitim varijantama, sto pesackim, sto motorizovanim. Mora se odvojiti bar dva-tri cela dana da se zagrebe bar deo te planine... Nisam cesto kacio slike sa putopisa i sad vidim da imam "Max total size 0.54MB". Da li sam ja to "spuco" sve sa prethodnim slikama?
  4. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Ma mog'o sam ja nas dvoje da izvučem i do vrha nego nisam uspeo da nađem prvu u jednom momentu. Zeza nekad taj njen menjač pa je potrebno pomaći se za cenntimetar samo da bi se kvačilo olabavilo. Ali po ovom usponu ni makac. Nalazimo solomonsko rešenje. Poslednjih 300m Marija ide peške a ja, onako snužden, lagano gore Vespicom (naš'o prvu). Inače je pravo čudo da nismo isekli gume ili slično. Pa ovo je i OFF ROAD mašina. Svaka čast Lolo! Na vrhu nas je čekala jedna starina. Reč je o najstarijem Boru u Srbiji, koga lokalci zovu Stari ili Sveti Bor. Visok oko 13m, krošnja oko 18m, stoji tako prkosan na sred livade. Prvi u redu za najlepši pogled u kraju. Legenda kaže da je, prenosim ovo sa jednog od izvora, unutar bora sakrivena poruka koju su ostavili nekadašnji stanovnici Kemene Gore. U njoj se, prema predanju, nalazi razlog njihovog odlaska sa ovog prostora. Sigurno su imali jako dobar izgovor da odu odavde... Iz jedne od grana viri čak i novo mlado drvo smrče. Naslednik?
  5. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Nedelja je, 11. Avgust. Pakujemo stvari i tovarimo naše magare. Srdačan pozdrav sa domaćinom i odlazak na pumpu, strpljivo čekamo na naš red. Pun rezervoar, negde oko 6L. Plan je da naš mini odmor nastavimo na Zlatiboru, ovaj put nema razdvajanja. Pomeramo granice i postavljamo novi rekord u zajedničkoj vožnji. Zbogom Durmitore, oprosti nam Zlatiborske zore... Neverovatno je kako nas uzbuđuje svaki prolazak kroz ovaj predeo, makar to bio i odlazak. Opet se drumom množe motori svih vrsta. Učim Mariju bajkerskom pozdravu i usput kao deca trubimo svima koji nam idu u susret. Spuštamo se ka Đurđevića Tari i tu pravimo par fotki u čast kluba. Vespasian Beograd, čak imamo iste prsluke. Proklinjem sebe što nisam poneo klupske nalepnice da oskrnavim tablu odmah posle mosta. Asfalt je savršen pa polako savladavamo uspon sa druge strane. Na ravnici 60km/h i usput se dogovaramo sa nestrpljivim vozačima oko preticanja. Mašemo, sugerišemo na radar i sl. Stižemo i do Jabuke a tamo kolona od , ispostaviće se, kilometar u smeru ka Srbiji. Marija strepi najgore ali mi imamo VIP prolaz. Levi migavac (desni zajebava a i nije nam trebao, uigrali smo dizanje ruke) i lagano pištanjem automata obilazimo kolonu i stajemo, onako iz poštovanja, drugi-treći na red. Mamimo osmeh i kod jedne i kod druge kontrole i palimo dalje. Dogovor pada da svratimo na Kamenu Goru, tu negde odmah pre spuštanja za Prijepolje. Nalazimo skretanje i otključava se nova staza, kao u igricama. Na početku jednoličan ali solidan put se pretvar u krivudavi uspon. Druga, eventualno treća brzina i posle dvadesetak minuta od skretanja smo tu. Navigacija kaže da do kraja ima još kilometar, makadamskim putem uzbrdo pod 90 stepeni. Ali mi znamo da to ne sme da nas odbije. Jer gore nas čekaju bonus poeni...
  6. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Ubrzo izbijamo na sam vrh i tu sabiramo utiske. Tišina...Malo ćutimo. Dobro, ja više. Marija to ne voli kod mene. Već smo gladni i tražimo gde da častimo sebe za sav trud u toku dana. Letimični pogled na svoju podlakticu mi govori da treba da nađemo neko pečenje. Nailazimo na Momčilov grad i naručujemo jagnjetinu ispod sača. Pun pogodak! Pogled od milion starih dinara. Na to se kasnije nadovezuju palačinke u centru i kraft pivo. Mesec i Jupiter (ova tačka desno) nas polako vode u noć. Sutra nastavljamo.
  7. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Put nas dalje vodi preko raznih malih naselja, katuna i sl. Smenjuju se uzbrdice i nizbrdice, najednom se pojavljuje i kanjon a odmah potom sledi nagla promena nadmorske visine i spustanje do Sušičkog jezera. Usput Marijino oštro oko primećuje male crvene plodove u travi pa se tu zaustavljamo da se okrepimo. Put je inače takav da je teško da se dva motora mimoiđu a kamoli kola. Ali mi smo ih sretali usput. Verovatno je situacija kao sa dva ovna na balvanu, onaj sa jačim rogovima (mašinom) pobeđuje. Spuštamo se do samog jezera gde vode nema u ovo doba godine. Trava na vetru oponaša površinu vode, sve je apsolutno nestvarno. Sem razlike u temperaturi jasna je i razlika izmedju boje kože na mojoj ruci. Šta ću...stiskam mišiće i idemo dalje. Vespa opet pokazuje zube i polako ali sigurno vuče gore, negde i u prvoj brzini isključivo.
  8. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    @Singularitet Svaka tebi cast sto si se peo gore, pretpostavljam da to sve, iz gotovo ptičje perspektive, izgleda magičnije. Mi smo prvu pauzu napravili u mestu Trsa. Stajemo da se osvežimo ispred restorana gde već stoji jedan enduro-skrembler poput onog iz Ramboa 1 i neki Strom ili Versys, čini mi se. Mađari koji putuju za Gruziju pa idu malo okolo naokolo. Jedan prilazi i pita da li može da slika Vespu. Pokazuje mi crno belu sliku i kaže da će je nazvati "the Good, the Bad and the Ugly". Mislim se...koji li sam ja Pored nas kućice za bajkere, na jednoj tabla da je striktno rezervisano za narandžaste KTMove. Neki klinci, neka budu holanđani npr, kampuju tu pored. Par desetina metara dalje ergela konja, još jedan spomenik NOBu (jesam li vec rekao koliko ih gotivim?). Tu već naslućujem da sam napravio kardinalnu grešku što sam vozio u majici kratkih rukava i rukavicama. Marija se nabacuje nekom pastuvu i ja tu rešavam da je vreme da odemo dalje. Jako nam je krivo što nismo imali vremena da obiđemo kanjon reke Pive ali eto izgovora da opet dođemo.
  9. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

  10. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Ustajemo ranom zorom 10. Avgusta i malo se razvlačimo uz jutarnju kafu, ne shvatajuci da je svaki minut , koji nisi na Durmitorskom prstenu, čist gubitak. Božo, domaćin apartmana, nam objašnjava kuda i kako da krenemo. Uzimamo mapu trase u turist birou i sipamo ponovo pun rezervoar. Trenutno ima samo jedna pumpa na samom Žabljaku, sa jednom točilicom, pa treba biti strpljiv. Nova, na samo 300m odatle, samo što nije otvorena. Prva gore, zavrćem gas ka sebi. Slike će govoriti više:
  11. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    U ovom delu smo se, srećni što smo ponovo zajedno, prepustili uživanju u vožnji. Pošto smo dodatno opteretili naše magare gledam da ne preterujem sa brzom vožnjom a ona nam se odužuje konstantnom brzinom i sigurnim kočenjem. Kako li uopšte izgleda vožnja na nečemu što je zaista pravljeno za ovaj put, samo su neka od pitanja koja mi se nameću dok planiram svako jače kočenje kombinovanjem prednje ručne i zadnje nožne kočnice. Moramo stići pre ozbiljnijeg mraka jer nam ranac na prednjeg gepeku dolazi u konforntaciju sa farom, nećemo osvetliti sam drum. Nemam puno slika sa ovog dela puta, tu mi je već bilo i krivo što nemam neki GoPro ili bar Ekon da usnimim prelepe momente zalaska sunca i sam ulazak u Žabljak. Na nekom od sledećih putovanja ćemo sigurno tražiti smeštaj u nekoj od malih kućica za iznajmljivanje na samom putu pre ulaska u grad. Pristižemo u sam centar i tražimo apartmane koji nisu tamo gde "jesu" na Google Maps-u. Uz kratko pojašnjenje preko telefona nalazimo našu Tavernu, objašnjavamo zaprepašćenom domacinu zašto smo na put krenuli Vespom i tražimo brz izgovor da bolove u gluteusu zalečimo hladnim Nikšićkim pivom. Grad je pun stranaca, natovarenih dzipova i kampera kao i vec pomenutih velikih motora. Jos malo pa počinje avantura.
  12. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    U Užicu me malo hvata nervoza zbog tolike količine asfalta a ja se već uveliko dinstam ispod moto jakne i farmerki. Dajem po gasu i penjem se gore ka Zlatiboru. Od kad idem ovim putem par godina unazad uvek su tu bili neki radovi i razdelni čunjevi. Na sreću ja ne moram da čekam u koloni sa običnim smrtnicima neko hrabro grabim uzbrdo. Usput primećujem da moje inicijalno uzbuđenje spušta izgrebani asfalt, koji moj mali točak vodi svojim putem. Učim novu lekciju i to kasnije primenjujem sve do Žabljaka... Na Zlatiboru sipam ponovo ceo rezervoar. U međuvremenu se čujem sa devojkom i saznajem da je jako blizu. Moje švrćkanje i fotografisanje je uzelo maha, moram da se ubrzam. Put od Zlatibora do Kokinog broda je idealan. Na ravnom sam gotovo konkurentan ostalim vozilima, lagano održavam 70 km/h ali me dugački usponi vraćaju na svoje mesto jer u četvrtoj brzini ne mogu više od "četres' na sat". Priroda je savršena, put još bolji. Nailazim na Zlatarsko jezero koje me zaprepašćuje svojom tirkiznom bojom. Sve deluje kao neka od uvala bokokotorskog zaliva. Odolevam da se bućnem i dalje kroz hladovinu šume vozim do Nove Varoši i Prijepolja. Imam neki problem sa ova dva mesta. Kada vozim i imam viška slobodnog vremena počnem da razmišljam o privredi lokalnog mesta, o kulturnom životu mladih i sličnim teškim temama. Ceh uvek plate ova dva grada jer su već pri kraju mog puta kroz Srbiju. Gledam napuštene lokale i prazne parkinge nekih starih fabrika i to sve u meni izaziv neku tugu. Pogotovo me svaki put dokusuri deponija na ulazu u Prijepolje koja je ovaj put i gorela i tabla na kraju iste gde se reklamiraju domaći prirodni proizvodi ovog kraja. Nailazim za putokaz za Pljevlja i tu počinje tempo ka graničnom prelazu Jabuka. Zakucao opet na 40km/h i ni makac dalje do gore. U nekom momentu sam se setio jedne teme sa ovog foruma, gde se koristi termin "ušećerio". Tako se i meni prispavalo prilikom tog pentranja i rešim da stanem malo u hladovinu. Gutljaj vode i puna šaka gumenih bombona, osetio sam se kao Novak Đoković u pauzi taj brejka na poslednjem meču sa Federerom. Shvativši da poređenje nije na mestu skupljam poslednje atome snage i pristižem na Jabku. Malo vozila, raspoloženi i zainteresovani graničari se raspituju koliko kubika ima moj Nutri Bulit. Uz pozdrave i čestitke nastavljam dalje i stižem u Pljevlja. Obavezno poziranje ispred rudnog kopa. Kratka pauza na autobuskoj stanici jer mi ubrzo pristiže cura sa dodatnim prljagom. Srećna što će put nastaviti na dva točka, predlaže našu tradicionalnu pauzu uz kafu na Đurđevića Tari. Idemo da se bezobrazno barkiramo ispred nečijeg GSa ili V-Stroma.
  13. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Posto sam završio sa florom i faunom ovog kraja Srbije, put nastavljam dalje prema Kosjeriću. Krajolik je i dalje prelep sa jako malo saobraćaja. U tim momentima prelazim u mod kao da vozim veliki motor i počinjem malo da divljam (ovaj termin uzeti sa rezervom). Vespine gume nisu namenjene za ove režime ali se moja indijka dobro drzi. Naginjanje od 5 stepeni u krivini i izbacivanje kolena meni deluje kao deo obavezne kulture u ovim uslovima. Pokušavao sam na momente da se zamislim na nekom automatiku ali mi je ta misao brzo pobegla iz glave. Usput nailazim na simpatična mesta, smenjuju se spomenici oba pokreta narodnooslobodilačke borbe. Jbg...ja sam odrastao na filmovima koje su pravili Avala i Zastava film, mada mi brada pomaže da odlično prođem kod lokalnih meštana koji su navijali za drugi tabor. Negde posle Kosjerića odlučujem da ne odem za Požegu nego da put do Užica presečem preko deonice Karan - Ponikovica - Užice. Nemojte to sebi da radite. Put od lepog krivudavog prerasta u jednom momentu prerasta u mučenje kako za Lolu tako i za mene. Rupa do rupe, zakrpe na sve strane. Cak sam u jednom momentu imao priliku da osetim čuvenu Vespinu divlju stranu - zanosenje zadnjeg dela prilikom naglog kočenja. OK, shvatam poruku i put nastavljam polako. Stignem kad stignem. Spuštam se negde u zadnjem dvorištu Užica.
  14. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Na jednom raskršću, posle 10-ak km od početka obilaznice, zastajem da starijeg gospodina koji tera krave pitam gde je put za Kosjerić. Na njegovo pokazivanje rukom mašem s osmehom i taman da bude levom prva gore pa desnom gas, iz male kolibice, koja služi da putnike koji čekaju autobus sakrije od kiše i sunca, izlaze dva para najslađih očiju. Kao zakleti mačkar znam da neću okusiti ni onaj drugi sendvič sa suvim vratom.
  15. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Izbijam napokon na put za Valjevo i tu sipam gorivo prvi put. Pokazala se kao ispravna odluka da ne nosim kanister za gorivo, jer bi mi samo zauzeo prednji gepek. Nakon kratke pauze odluka je pala da k'o čovek jedem tamo gde je provereno dobro. Prženice sa kajmakom i sirom, domaće kiselo mleko, kafa preko i prelistavanje omiljenog mi "Nedeljnika". "Kod Šmekera", naravno... Punog stomaka i sa malo više dnevne politike u glavi, nastavljam dalje ka Kosjeriću. Od kružnog toka u Valjevu put me vodi uzbrdo i u jednom momentu,onako usred šume, pojavljuje se nov asfalt i ekipa koja ga obeležava samo za mene. To je znak da nagazim malo, da spustim u treću i pojačam brzinu na 50km/h uzbrdo. Hej...svako prema svojim mogućnostima. Put me baca na obilaznicu. Jos jedan splet srećnih okolnosti. Krivina za krivinom, livada pa šuma, kamen pa paprat. Kakva scenografija... I nigde nikoga. Znam da ću opet negde platiti cenu za ovo zadovoljstvo...
  16. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Eto, bar sam bio lakši za malo kifle i suvog vrata... Računam..ići ću brže. Sledeći put jedem sam! Nastavljamo dalje preko Stublina pa na Ub. Jako malo saobraćaja, uslovi idealni za vožnju. Prva gore, druga-treća-četvrta dole i tu smo na nekih 70km/h. Ravnomerno zuji i uliva poverenje. HERE maps me od Uba vodi na meni nepoznat put. Gunjevac - Gvozdenović - Karaula - Novo Selo - Dublje. Ispostavilo se kao idealan put za vožnju. Sunce je već bilo poodmaklo na horizontu, ali nedovljno da me prži preko svega što sam navukao na sebe. Ptice, krave, opijajući miris štala i bala sena skupljenog u valjke na polju. Čak su mi i dve košute prešle put u jednom momentu. Ne znam zašto, ali kroz glavu mi se motala neka pesma Dragane Mirković pa sam pazio da i nju ne pokupim negde usput...
  17. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    NBG-Ledine-Surčin-Jakovo-Obrenovac pa dalje preko Uba... Pošto sam vrlo brzo ogladneo (a i volim često da puziram i razmišljam o svojim postupcima) reših da to obavim odmah pošto pređem most kod termoelektrane u Obrenovcu. Kad tamo, prekoputa ulice, ugledah najlepše oči Obrenovca... I tako ostadoh bez prvog sendviča.
  18. UrosCuoreSportivo

    "Trake-trake" do Durmitora

    Putem Booking-a smo rezervisali pristojan i povoljan smeštaj, dva noćenja u samom srcu Žabljaka, nekih 300m od glavne raskrnice u centru. Plan je bio da gore stignemo u petak 9. Avgusta, odmorimo se malo i ujutru 10. Avgusta obiđemo krug oko Durmitora a nedelju - nazad u Srbiju. Marija će me čekati u Pljevljima, spuštamo se zajedno do Đurđevića Tare na kafu i penjemo se na Žabljak. Par dana pre polaska mučila me je nesanica zbog uzbuđenja jer sam se uspavljivao vožnjom tu negde do posle Obrenovca. Već kod Zvečke bih "skrenuo" u čvrst san... Noć pred polazak gotovo da nisam vezao par sati sna. Putna torba, kišno odelo i ostala prateća oprema već su bili upregnuti na Lolu. Samo je trebalo da ustanem i okrenem ključ... Petak je...05:40 po novobeogradskom centralnom vremenu. Kiša koja je pljuštala prethodnu noć već se povlačila pred naletom adrenalina. Polazak iz ulice Jurija Gagarina je čitavom događaju davao dodatnu važnost. "Пошли..."
  19. UrosCuoreSportivo

    Dvoje na vespi, da ili ne?

    Nikakav problem. Okacicu veceras slike sa putovanja koje smo napravili za vikend. NBG do Durmitora i nazad, 924km na ovom sokocalu gore. Gospodjica sa slike je stoicki podnela oko 300km voznje Pokupio je u Pljevljima u odlasku a vratio do Zlatibora u povratku pa dalje na bus.
  20. UrosCuoreSportivo

    Drzac za zvucnik na Vespi

    Treba mi malo neobicna pomoc. Zakacio bih bluetooth zvucnik na poklopac kasete kao na slici u prilogu. Ideja je da on moze da se skine i ponese kad idem negde(ili da ga ostavim zakljucanog u kaseti unutra). Pokusavao sam da nadjem neke gumene trake koje imaju osnovu da se srafi za "zid" kasete i onda ja obuhvatim zvucnik i on da ne mrda. Ili chichak trake u slicnoj konfiguraciji medjutim nista slicno ne mogu da nadjem u prodaji. Trazio sam na Ali-ju pod rubber straps i sl ali uglavnom izbacuje drzace sa 0.5 flasice za biciklo i slicne gluposti. Pomogao bi mi i neki tehnicki izraz tipa "obujmice", "shelne" i sl. da skratim sebi pretragu.
  21. UrosCuoreSportivo

    Indijka na Žabljaku 2019

    Pozdrav svima od malog točka! Planiram da se 9-og Avgusta ranom zorom uputim sa Novog Beograda put Žabljaka, devojka će mi se pridružiti u Pljevljima pa ćemo se zajedno "popeti" gore. Znam sve...Kako-zasto, mucenje-mali tocak, nas dvoje i sl...ali meni to zaista ne predstavlja nikakav probelm jer ocekujem da ce nagrada biti u stvarima koje cemo videti i obici. E zato ste mi potrebni vi sa predlozima sta sve treba da se obidje a dostupno nam je na dva tocka. Na Zabljaku smo bili dva puta u prethodne tri godine i obicno smo nocili na putu do Boke. Obisli smo Crno i Zminje jezero kao i Momcilov grad. Ali cini mi se da ima daleko vise od toga za videti. Naravno, deo puta bismo obisli i peske. Otvoren sam za sve predloge i unapred zahvalan!
  22. UrosCuoreSportivo

    Drzac za zvucnik na Vespi

    @Alekre Da, razmotrio sam i to ali mi se cini da bi vise od pola zvucnika virilo i pitanje da li je rastegljiv ovaj prsten prezice za nesto vide od flasice 0,5L. Moracu svakako da premerim jos jednom.. Ovaj prsten dole je u sustini nesto sto mi treba ali bih voleo da ima neki plasticni/metalni deo kroz koji ce traka da prodje a on ce biti zasrafljen za vrata kasete. E sad, pokusavam da to nadjem u kompletu... Zvucnik je sa zvukom od 360 stepeni i valjalo bi da bude sto otkriveniji ka meni.
  23. UrosCuoreSportivo

    Indijka na Žabljaku 2019

    Da li je iko vozio ovu rutu od Kosjerica do Uzica? Kosjeric - Karan - Ponikovica - Uzice Cini mi se kao put zanimljiviji od puta za Pozegu, koji sam vozio prethodnog puta...
  24. UrosCuoreSportivo

    Indijka na Žabljaku 2019

    @Supermoto_fan, Vrazje jezero deluje kao neko iz mongolskih stepa kojima je clan foruma Kawazoki isao pre par godina. Cisto da mi bude priprema za put na istok
  25. UrosCuoreSportivo

    Indijka na Žabljaku 2019

    Hvala svima, sad vec imam shtivo za prostudirati. Generalno imam averziju prema planiranju (previse sam nestrpljiv) pa bih voleo da mi se sve to lepo spontano "ispreci" na putu. Ali znam da moram pazljivo da napravim rutu, sve je razbacano i na razlicitim nadmorskim visinama. @Biker-Boy Kanister je tu cisto radi predostroznosti jer sam na putu do Zlatibora pre dve godine umalo ostao bez goriva na jednoj deonici gde "samo sto nije bila pumpa iza coska"... Ali da, moze nesto korisnije tu da stane svakako. Bili smo pre mesec dana dole u Boki kolima(idemo svake godine jedanput), baza su nam bili Baosici, obisli smo i mauzolej (prvi put sam bio i oduzeo mi je dah). Iako bih voleo da odem i do mora, to cemo ostaviti za neki drugi put jer bi bilo previse za 3-4 dana sve to postici, pogotovo ovim mojim sokocalom. Sve u svemu moracu da sednem i da isplaniram rute kako bih sve obisao. Moram jos da vidim da li HERE MAPS ima sve to u bazi podataka, ali svakako cu odstampati stare dobre mape pa moze i suvozacica malo da se ukljuci
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja