Hvala svima na pozitivnim komentarima! Cilj za sledecu sezonu je Transalpina i Transfagarasan. Ovaj put u grupi, putevima koje je ove godina utabala grupa Vesparosa iz kluba Vespasian iz Beograda. 5 Vespi GTS i jedna stara Vespa Rally su za pet dana zavrsili ovaj put bez ikakvih problema.

Prelepo! I ja bih drugacije sediste ali ne bih se previse bunio ni za ovo. Svaka cast!

Hvala na brzom odgovoru! Ma ja uzeo caletu proletos na poklon Tomosa, poslednji put ga je imao 1985. kad sam se ja rodio pa su ga prodali za neke butkice... Doterao ga iz Panceva za Surduk i nisam mu rekao. I on, kad ga je zatekao u dnevnoj sobi vikendice okrenuo kevu: "Je li, je l' nam neko bio u kuci ovih dana?". Keva zabrinuto odgovori:" Sto, je l' uzeo nesto?" a cale ce:"Neko izgleda uzeo motor". I tako sad pod stare dane se igraju sa njim, mada je vise keva hrabrija da se voza po kraju pa cale ne stize na red...

Zove cale mene danas i kaze:" 'Ajde pitaj one tvoje na internetu koje ulje ide za automatski menjac na nasem Tomosu, koja marka i gradacija? 'Ajd pa mi javi, sutra idem u selo pa da kupim to u gradu..." Pa eto, pitam ja vas..

Sveukupno nekih 800+ kilometara za vikend sto je mnogo duze od moje, do tada, najduze voznje do Batajnice i nazad. Samo dan kasnije, nakon povratka u svakodnevicu i uobicajenu rutinu stigao je i zasluzeni umor. Ledja, "debelo meso", pad imuniteta,teske noge... Za sve pare, al' je vredelo! Suma sumarum, prijatno sam se iznenadio sta sve moze ovo moje malo sokocalo. Radio je kao singerica. Sto kazu:"Mali tockovi-velika muda" Da se ne ljute kolege-pravi bajkeri sto sam uskocio u ovaj deo foruma al' usputno pozdravljanje sa pravim motoristima i njihovo odobravanje ucinilo je da se osecam kao deo familje. Do sledeceg putopisa...voljno!

Sutradan, nakon blagog mamurluka i pakovanja dodje vreme za put nazad. Ovaj put u coporu sa ekipom iz BG-a. Jedna velika Aprilia Atlatnik, zatim Vespa ET-4, Vespa PX200 i moja Vespa LML Star 150 2T. Nas 6 skupa kao u filmu "Goli u sedlu". Sve je, zahvaljujuci njima, bilo podredjeno mom stilu voznje na cemu sam im beskrajno zahvalan a narocito onome sto sam naucio gledajuci i oponasajuci njihov stil voznje. Naucio sam da vozim znatno odlucnije i sigurnije, savladavao sam krivine bez problema i naucio da vozim u grupi. Doduse, put je trajao duze nego kad sam ja dolazio sam al' iz razloga sto se mnogo dobro jelo i hedonisticki odmaralo usput. Moram da priznam da sam ipak jeo bolje cevape u Tuzli kod Pupe nego u Banja Luci, al' nijanse su u pitanju. Da napomenem da sam odvozao odlicnu deonicu u brdima nakon Tuzle, punu krivina u smiraj dana kao i prvi izlazak na auto put od Shida do BG-a i brzinskog rekorda od 90 km/h na mom velosipedu.

Banja Luka je inace poseban grad, nit' boljih ljudi nit' lepsih zena pa je svaki deo dana bio ispunjen utiscima. Cevapi kod Muje, sufle u restoranu Stanica (ili kako vec) u kombinaciji sa odlicnim cenama i lepim vremenom. Nezaboravno! Jos sam se i bezuspesno borio sa domacinima da nesto sam platim pa sam to morao na kvarno. Na kraju veceri, kad su se delile nagrade udruzenjima sa svih strana, zacuh i svoje ime preko razglasa. Tu se osmeh razvuce od uveta do uveta. Kontam, valjda im se dopao izgubljeni lik koji je sam, bez da se ikome najavio, dosao u njihov grad. E i opet cu dogodine Evo malo slika, hronoloski...

Nezaobilazna voznja gradom i rafting na Vrbasu. Odusevljenja Banjalucana jatom malih motora koji tandrcu i trube gradom nista nije moglo da zaseni. Koliko sam shvatio oragnizatore, bilo je oko 130 ucesnika sa svih strana Evrope na oko 100 motora sto je, slozicete se, puno malih tockova na jednom mestu. I rafting je bio moj prvi, ne toliko ekstreman zbog doba godine i vodostaja Vrbasa ali svakako beskrajno zabavan. Pohvalio bih ekipu We ride everywhere koja je, uz zabavnog slkipera, bila dostojni deo vesele flotile koja je uz, povremenu razmenu vatre (da ne kazem vode) sa drugim plovilima, odlucno prelazila brzake i slapove.

Sam boravak na Vespa skupu u u ovom gradu je prica za sebe. Inace nisam neko ko lako stice nova prijateljstva pa sam na ovaj skup dosao poznavajuci samo par ljudi sa skupa u Beogradu ali se ispostavilo da sam ih na kraju dobro zapamtio mnogo, mnogo vise. Kao novi clan neke pozitvne sekte, ako se to tako moze nazvati, ljudi ove fele su me prihvatili kao svoga i svaki nelagodan osecaj je brzo nestao. Slicna interesovanja, dobra muzika i jato malih italijanskih masina je valjda ucinilo svoje. Nektar pivo takodje vazan faktor jednacine. Pozdravio bih ovom prilikom domacine ovog skupa, koji su ucinili boravak u ovom prelepom gradu nezaboravnim. Vidimo se i sledece godine definitivno. Evo kako je to izgledalo:

Na ovom delu mog putesetvija, odmah nakon granice, poceo je deo puta koji sam shvatio kao level #2. Nakon prvog tocenja goriva sam resio da malo smanjim pauze i uz proracunavanje ritma voznja probam da stignem u Banja Luku pre mraka. E tu je pocelo uzivanje. Inace mnogo volim da vozim auto i to nije nesto sto mi pada tesko. Naprotiv... Jedino ne podnosim auto puteve jer me to uspavljuje i dosadjuje. Usput su se smenjivali gradici i sela, krivina za krivinom. Vreme za voznju nije moglo biti bolje a guzve minimalne. Par puta sam bio u situaciji da preticem ali sam to odradio, onako momacki, s puno paznje i skeniranja situacije. Shvatio sam ovaj motoraski poziv jako ozbiljno i za sada furam defanzivni stil voznje sto podrazumeva poptuno nepoverenje prema ostalim ucesnicima saobracaja. To znaci drzanje odstojanja, planirano kocenje i vizuelni kontakt sa nekim ko hoce da se ukljuci u saobracaj. Sta cu, hrabrost i iskustvo je nesto sto tek sticem a i tu je obecanje voljenim osobama da cu da pazim. Kilometri su sporo prolazili a ja sam imao vremena da razmisljam o svemu. Al' moram da pohvalim da sam bio zadovoljan kako Vespa ide. Bio sam udobno smesten na sedistu koje se, uz specifican polozaj sedenja, pokazalo kao jako prijatno. Bas sam mislio da ce me mali tocak i rupe koje, za divno cudo, nisam sretao usput, muciti i naterati na odustajanje... Usput su se, klaj-klaj, smenjivali redom Bijeljina, Brcko, Loncari, Bosanski Samac, Modrica... Tu predjoh mostom reku Bosnu i jos jednom, sretoh novosadjane na Avgusti i razmenih utiske s njima. Skontao sam gde sam i resih da dam po gasu (kako god ovo cudno zvucalo u svetu jacih masina) i taj deo puta je ujedno bio i najlepsi. Ne znam sad koji je to deo zemlje bio niti koje mesto ali usao sam u sumovito podrucje neke planine i redjale su se krivine za krivinom. I shvatio sam da sam uradio pravu stvar polaskom u ovu avanturu. Ukratko-uzivao sam. Sunce, livade, uzbrdo-nizbrdo, levo-desno, saltaj brzinu gore-saltaj dole. Krivo mi je sto nisam napravio fotografije tih predela ali smiraj dana me je opominjao da moram da odrzavam tempo kako me ne bi uhvatio mrak. U Banja Luku sam stigao negde oko 20h, smestio se u hostel i, nakon lutanja i slucajnog susreta sa delom ekipe Vespa kluba Vespasian, uspeo da nadjem kafic Atos koji je bio mesto sastanka svih clanova skupa.

Malo malo pa sam ja tako dosao do granice. Stanem u Bogaticu da se javim mojima da sam ziv, napravim neku sliku i aj' da drzim tempo koji sam zcrtao. Na granici stanem u kolonu, jer sam je l' te zelen i posten, al' mi neki vozac kola dobronamerno pokaza da samo nastavim pravo, da ne delim iste muke s njima. Vec na granicnoj kontroli se pojavi jedan policajac iz kancelarije koji je bio zainteresovan za moj motor pa je tu pao mali razgovor o istoriji mog prevoznog sredstva. Uz pozdrave i lepe zelje zakoracih granicu i 1/3 svog puta. Ziv i zdrav! Tu me odmah presretne jedan par iz Novog Sada na svojoj mocnoj Avgusti F4 da me priupita za pravac jer se ispostavilo da se paralelno odrzava moto skup u Banja Luci kad i nash, vesparoshki. Clanovi moto kluba ISTOK, koje ovog puta pozdravljam, s kojima sam ostvario specijalan odnos tokom puta buduci da su me jedno 5-6 puta pretekli a da ja nisam svestan kad sam ja prosao pored njih, Uz redovna usputna pozdravljanja sirenom i mahanjem shvatio sam to kao pripadanje jatu pravih bajkera.

Polazak oko 11h i preko Surcina, do Obrenovca pa dalje ka Shapcu a sve to kako bih zaobisao auto put i slicne prometne magistrale. Napolju upekla zvezda a ja pod punom ratnom opremom ukljucujuci i stitnike za kolena koje sam uzeo u nedostatku pravih pantalona kakve imaju vlasnici pravih motora tj. onih sa velikim tockovima HERE maps u offline modu i nosac za telefon koji se pokazao kao katostrafalno resenje za ovaj put jer se malo-malo odlepljivao od blagih ali konstantih vibracija. Navigacija je svakako sluzila odlicno buduci da nisam neko ko poznaje puteve nase zemlje onako, kao svoj dzep. Rekoh sebi:" Samo drzi svoj deo trake, skeniraj rupe ispred sebe i nema brige." I zaista, negde posle Sapca sam se bas opustio Shvatio sam da sam prilicno konkurentan na putu i da moja NeVespa lepo drzi pravac i da me slusa. Prilikom svakodnevnih voznji po Beogradu nisam vozio brze od 60 km/h i to u retkim prilikama, pa sam mislio da ce mi to biti i neki vrhunac. Usput sam pokusavao da nadjem pravo mesto za pipak drzaca navigacije ali je svako resenje trajalo po 20-30 minuta sto sam, nakon nekoliko ponavljanja , shvatio kao pravo vreme za mini pauze i proveru rute.

Sve je zapravo pocelo kada me je Deki (aka KAWASAKI ZR 500 A) ubedio, prilikom susreta na mom prvom Vespa skupu u Bogradu u Julu ove godine, da ja mogu da vozim do Banja Luke na tamosnji skup Vesparosa sredinom Avgusta. "Moras to da vozis, to je najbolji skup u regionu. Vozimo polako, niko ne zuri, lagano stizemo...". Mislim se, o cemu ovaj prica, pa ja sam najdalje isao jednom do Batajnice s Novog Beograda a inace ne izbijam iz uzeg centra. Al' kontam, nema on pojma a i ja cu zaboraviti. U datom momentu sam na na dva tocka imao staz (racunajuci vikende i drzavne praznike) od jedva godinu dana, uglavnom voznje na potezu Slavija-Zemun. Setio se pod stare dane, s nepunih 30 godina, da volim motore...pa uzeo Malu NeVespu (da se ne ljute vlasnici originalnih italijanki, ja moju indijku ovako od miloste zovem), polozio za A kategoriju i 'ajde da se malo glupiram. Elem, prodje i taj Jul, ja se vratim s odmora i kontam:"Ma sta imam da izgubim? Mogu eventualno da stanem negde usput i zovem AMSS da me vrati..". Resih da zagrizem pa sta bude. Kupih nesto opreme sto mi je falilo, majstor Sima iz "Vespa Servis Beograd" (koji mi je inace preobratio motor nakon kupovine) mi ugradi USB punjac i to je bilo to. Kupio sam zeleni karton, AMSS clanarinu kao moj zlatni padobran ako nesto krene po zlu, i uzeh slobodan dan u petak 12. Avgusta. Uprkos recima dobrih ljudi sa skupa Beovespa da se javim za neku grupnu voznju, resih da to odradim sam kako nikom ne bih bio na teretu i kako bih vozio svojim stilom. Petak jutro, pakovanje, leptirici u stomaku, dorucak...i napokon polazak sa pumpe na Novom Beogradu. Ruta sledeca:

Sinisa, Pozdrav iz buducnosti, daleke 2016. godine! Malopre sam prvi put video Suzuki Vanvan i apsolutno poludeo za njim. Da li ga jos imas i kakvi su ti utisci? Ja sam video ovakav kao sa slike i ostao bez teksta. Sve ono na sta pomislim kada cujem rec "motor" je u ovom modelu. Dobro, ima tu jos par asocijacija ali to je to. Naked look, old school, zicane felne, okrugao far... Pozdrav! Uros

Meni se bas dopadaju te gume, daju mu neki shmek. Kao da je iz "The Great escape" filma pobegao sa sve Steve Mekvinom

Pozdrav kolege bajkeri! Malopre sam na pumpi na Novog Beograda stigao momka na semaforu koji je vozio jako neobican i lep naked, old school izgleda ali vidno novije proizvodnje . Pridjem sa strane, potapsem po ramenu i pitah koji je to motor, videh krajickom oka da je Suzuki logo na rezervoaru. Onako robustnog izgleda, zicane felne, debele gume (pogotovo zadnja).Upravo primerak u boji koji sam okacio dole. Odgovori mi momak nesto u fazonu "vanvan"... Ja sam to u startu zaboravio al' ne lezi vraze ja se dadnem u pretragu i nadjem na netu podatke i skontam da je motor jako redak kod nas, ali da mi sasvim pashe izgledom. Samo, mali motor ima (125ccm, ali ja nemam neku glad za kubikazom i konjima. Zaista, kada ga vidite uzivo, moze da prodje kao mnogo skuplji skrembler ili tome slicno. Da li ga je neko mozda video/vozio i zna nesto vise o njemu sem onoga sto moze da se procita na netu? Nisam nasao na oglasima nijedan primerak...

Hvala na odgovoru Igore! Jakna koju sam uzeo u Maxmomentu je odlicna i stiti od kise, sto sam isprobao na tezi nacin kad je pre mesec pao neki pljusak a ja bio mokar do gole koze samo ne ispod jakne. Kecelja mi deluje kao srecnije resenje jer planiram da je koristim samo u gradu, dakle od kuce do posla 2-3km, samo da mi pokrije pantalone. I kad stignem do ispred zgrade samo tako da je ostavim (po mogustvu preko sedista da ostane suvo). Kisno odelo cu uzeti za potrebe nekog duzeg putovanja kao onog sad u Banja Luci. Ali mi deluje neprakticno za svaki dan, zbog presvlacenja, skladistenja. Mozda gresim... Poz!

Da li neko od vas Vesparosa vozi svoj motor sa onom "keceljom". tj. zastitom od kise po ovako losem vremenu? Jutros sam vozio po kisi na posao i morao sam da ponesem drugi par pantalona sa sobom. Razmisljam o nabavci tog dela opreme pa me zanima da li neko ima iskustva ili neku preporuku... Poz!

Pozdrav vesparoši! Imam par pitanja za vas, povodom predstojeceg puta za Banjaluku na Vespa skup onog tamo vikenda. Trebaju mi neke osnovne odrednice, tipa kojim putem da idem a da izbegnem autoput, koliko moze to da traje uz obavezna stajanje, kako tretirati mašinu za vreme puta, šta od opreme treba za put u inostranstvo a da ovde to ne koristimo i sl. Rešio sam da zagrizem, uvek mogu da se okrenem i vratim ali to bih shvatio kao neuspeh. Deki je tu za glavne savete al' rekoh da pokrenem lavinu korisnih saveta i od ostalih koje nisam upoznao. Pozdrav! Uroš

Vozio sam juce do Batajnice i nazad, prvi put van grada. Tamo 15km, nazad 15km. I bas sam mislio da cu biti inferiorniji u odnosu na ostale ucesnike saobracaja ali sam se prijatno iznenadio. Doduse, nije bio gust saobracaj, ali sa nekih 60 km/h sam se osecao prilicno sigurno i konkurentno u odnosu na druge. Bas mi je prijala voznja. Jedva cekam te grupne voznje

Moja indijka LML Star Deluxe 150 2T iz 2008. godine. Ili "Mala nevespa", kako je od miloshte zovem. Nakon sredjivanja i par dodatnih detalja vec je pocela da privlaci mackice.

Uf, prerano je to za mene jos uvek, bojim se... Sad sredinom Jula idem na odmor kolima po SLO,IT i HR pa mi je budzet skoncentrisan na to, pa kad se vratim planiram do Vrsca na Vespa skup tokom grozdjenbala, to ce mi biti najveci ispit. Dotle cu malo po Sremu da se vozim. Uglavnom svaki dan vozim po gradu i na svojim rutama znam napamet gde su rupe pa to onda i nije neki izazov. Za sada uzivam po gradu

Hvala na savetima, ali sam vas preduhitrio danas. Kupio sam disc lock u MaxMoment-u u Karadjordjevoj ulici po ceni od 2200din i uzeo sam "podsetnik" za 400din. Fino pase, jedino sto moram da pazim malo na nove plastificirane felne da ih ne ogrebem. Jedina zamerka je na bravicu koja, kao i kod lanca kojeg sam prethodno uzeo, ne radi uvek glatko pa je potrebno uci u sistem. Ali dobro, buduci da je cena takva kakva je, moguce je da su kompromisi bili neizbezni. A s druge strane, verovatno je potrebno da se malo razradi i da ja naucim i na slepo da zakljucavam.

Nije ovo lose, buduci da nije nuzno da se "uvezem u banderu", sto kaze Dragan Torbica, nego mogu i za volan pa ga tako cini neupotrebljivim. Mana je sto malo ruzi liniju ali nije strasno. Jos da imam ful face kacigu ne bih ni trepnuo, ali posto imam jet ostaje mi da je "nosam" sa sobom. Da li ovo uopste ima kod nas da se kupi?

Evo i moje obnovljene Vespe, delo majstor Sime iz Vespa Servis Beograd. Fali jos par detalja da se odrade ali mora malo i da se vozi, sezona je uveliko pocela. Najveca promena je mat siva boja kao sa mladjeg brata, modela GTS. Boja je uzivo fenomenalna, imam utisak da upija svetlo oko sebe. Felne su plastificirane u crnu boju, daju odlican kontrast ostatku karoserije. Dodat je vizir nabavljen od Igora kao i halogeni far, nabacio sam policu iznad kasete i treba da se ugradi punjac za telefon/navigaciju cim utvrdimo najbolje mesto za njega. Obula je nove Mishelinke. Sad ostaje da se vozi malo, da se utvrde eventualne mane i da se to ispegla sledeci put kad ode u servis. Za sada "prede" kako treba. Planiram da na kraju godine odradim sediste i to je to. E sad jedno pitanje: da li je moguce koristiti disc lock na ovom modelu kao vid zastite, tj. da li ima mesta tamo dole na prednjem tocku za njega? Nocu mi stoji u garazi ali bih voleo da na javnim mestima ne koristim kabasti lanac i da jurim znakove, bandere i sl...