Bato ADV
-
Broj tema i poruka
258 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: Bato ADV
-
..Od 3600mnv kreće da se popravlja situacija..meni se više ne vrti u glavi, Mariu je dosta bolje..ja počinjem baš da uživam..vedro vreme, vidikovci neverovatno lepi..Teren je opasan, nema bilo kakvih staza, penješ se kuda možeš, vodiči dobro rade posao..mora se biti maksimalno skoncentrisan, inače... I nakon 7 sati uspona, ugledasmo veličanstveni , najviši vrh Severne Afrike, Jbel Toubcal 4167mnv..ostalo nam je još sto metara i ja ponesen adrenalinom trčim do samog vrha (nije baš pametno trčati na tako retkom vazduhu)! Stigli smo, uspeli smo!! Hvata nas neverovatna energija!!! Pogled ne može da se opiše rečima..Koliko smo mi ljudi mali, koliko je prirodna moćna! Ispod nas litice od nekoliko stotina metara! Strašan osećaj! Uživamo u pogledu, slikamo se..
- 185 odgovora
-
- 16
-
-
-
-
..Vodiči kažu da znaju da su neki ispeli do vrha u danu, ali se radi o profesionalnim planinarima i uspon je trajao oko 9 do 10 sati.. Mi smo za tri i po sata došli do 3207mnv..imamo još nepunih 1000mnv..oborićemo mi taj rekord, smejemo se mi.. Ubrzo shvatamo da nije džabe kamp napravljen na 3200mnv! Već na 3300mnv počinju Mariu da otiču šake i steže ga u grudima, a meni da se jjako vrti u glavi.. Ajde vrtoglavicu ću nekako pobediti, pravimo pauze češće, ali vodič se zabrinuo za Mariovo zdravlje..oticanje nije dobro, kaže bolje da se spustimo nazad u kamp, javlja se visinska bolest, previsok mu je pritisak sigurno, može srce naglo da strada.. Objašnjava mu on da situacija nije za šalu, ali ne zna on Maria.. Ide do vrha, pa makar crkao! Od 3300mnv do 3600mnv prolazimo kroz pakao..ja teško vladam pokretima, vazduh redak, Mario ne zna za sebe.. pravimo pauze svakih pet minuta, pijemo dosta vode..jedemo energetske čokoladice koje smo poneli..ali nezadrživo srljamo u progres!
-
Ustajemo u 3,30h.. Rašid nam je spremio obilan i ukusan doručak..Vodiči nas čekaju ispred kuće..Još nije svanulo..Krećemo mi..usput nam vodiči pojašnjavaju i pričaju dogodovštine sa uspona..I dalje sumnjaju u nas jako.. Penjemo se mi maltene u jednom dahu do 3207mnv, gde se nalazi kamp..stigli smo za nešto više od tri i po sata..sa moje tačke gledišta, nikakav posebno zahtevan uspon, samo ima jako puno da se pešači.. Pored kampa stajemo da se slikamo, presvučemo , pauza od 20tak minuta i nastavljamo dalje..
-
Hvala svima na komentarima..drago mi je da se većini dopada.. Bobane i PremieRacing..U tom ''lažnom Imlilu'' jednostavno stranci nisu dobrodošli, a kako mi se čini posebno oni koji nisu Muslimani.. Da se ne bi neko uvredio, ja mislim da su Muslimani časni ljudi i dobri domaćini, ali se u ovom selu izgleda radi o nekoj muslimanskoj ekstremnoj, zatvorenoj zajednici.. Odgovoriću na sva pitanja i komentare na kraju putopisa..
-
..Izlažemo mi Rašidu naš plan..Hoćemo da se popnemo na Jbel Toubcal, najviši vrh Severne Afrike, koji se nalazi na visini od 4167mnv.. Ne treba nam vodič, rekosmo mu mi.. Oćemo da skočimo do gore i u jednom danu da se vratimo kod njega.. On nas bledo gleda..da li ste vi normalni, ovde su ljudi koji su krenuli bez vodiča nestajali pod čudnim okolnostima.. a znate li vi koja je to razlika u nadmorskoj visini..to se penje tri dana..ima gore kamp na 3200mnv, smestite se gore, prilagodite se na nadmorsku visinu, probijete visinu jedan dan, pa treći dan popnete.. Ma kakvi, ubeđujemo ga mi..idemo mi u jednom danu.. Maša kaže da joj ne pada na pamet da ide sa nama.. Ipak on nas ubedi da bez vodiča ne možemo ispeti vrh.. ok, zovi vodiče..nađi nam neke jeftine.. možda ako ima neki klinac tu iz sela da nas malo uputi...haha, maše on glavom, vidi sa kim ima posla...Dolaze dva vodiča na Rašidov poziv...Izlažemo i njima naš plan..ispituju nas o planinarskom iskustvu..ja ga zaista imam dosta, a Mario..on se peo samo na Frušku Goru, al to je isto.. Više puta ubeđuju oni nas da ostavimo za uspon makar dva dana ako ne tri..Ne, idemo gore i nazad u jednom danu..Vidim da nam se smeškaju, podcenjuju oni nas..:)
-
...Vozimo uskim planinskim putevima, ali ovog puta asfaltnim.. Dakle, cilj je selo Imlil..Selo Imlil se nalazi na 1700 metara nadmorske visine, u samom podnožju planine Atlas..to je polazna stanica svim planinarima koji se penju na planinu Atlas.. Ulazimo u selo..svi nam mašu i pozdravljaju nas..pitamo da li znaju Rašida..naravno, malo selo, svi ga znaju.. Stižemo do njegove kuće..Dočekuje nas Rašid, diže tri prsta i na čistom srpskom nam uzvikuje: ''Leba, vode, pičke i slobode!'' Hahaha, smejemo se, naučili ga moji drugari koji su boravili kod njega.. Ponašamo se kao da se znamo 100 godina..Pričamo mu dogodovštine iz fake Imlila..smejanje.. Ugošćava nas vrhunski..
- 185 odgovora
-
- 10
-
-
-
..Vozimo maltene na isparenjima benzina.. dočepasmo se nizbrdice..olakšanje..Puumpa na vidikuuu! Prodavac na pumpi maksimalno ljubazan, komuniciramo na engleskom..pita odakle dolazimo..maše glavom, šta god mu ta reakcija značila.. Srdačno nas pozdravlja..Kupismo i neku hranu tu u blizini..Izašli smo iz zone sumraka izgleda.. Usput nailazimo na policajce na motoru..voze BMW i eto ti zajedničke teme i novih drugara...pokazuju nam put za selo Imlil..nema greške ovog puta.. Inače moram da naglasim da je njihova Policija jjako ljubazna i srdačna , te da nas samo zaustavljaju radi druženja i davanja saveta..jako vole turiste..
-
...Shvatamo da selo nije toliko malo kao što je sinoć delovalo..sinoć je bilo sve zatvoreno i zabravljeno , sada drugačije deluje..ima prodavnicu, neku banku..Stajemo pored prodavnice(banka i prodavnica su jedno preko puta drugog)..prilaze nam i krajnje neprijateljski nas teraju odatle, engleski ne znaju, ali jako ih dobro razumemo..ne daju nam tu da parkiramo i to izražavaju veoma nervozno..šta smo im uradili, pitamo se..udaljavamo se.. nakon 50tak metara silazimo sa motora..Mario i Maša idu do banke da probaju da zamene pare.. Radnici u banci im pred nosom zaključavaju vrata i okreću leđa..vraćaju se oni, ne mogu da veruju.. sada ja idem do prodavnice..ulazim u radnju, okreću glavu..sam uzimam neke štapiće i jogurt za nas troje, treba nam bilo šta da prezalogajimo.. stavljam ispred prodavca..on ljutito kaže : ''240 evra!'' Štaaa? Pomislih ne zna engleski te ljubazno zamolih da napiše na digitronu.. Napisa on 240! Bacih ja one štapiće i jogurt i izađoh iz radnje. Lutamo dalje, tražimo da nam neko proda benzin..pitaju nas da li smo Muslimani..nismo..okreću glavu i dalje ne komuniciraju sa nama...ajmo mi odavde, makar gurali motore..
-
Budimo se u najsmrdljivijem smeštaju do sada.. Mislim da posteljina nije menjana od kada je kuća napravljena... Nikad gore nisam spavao.. Odlazimo kod gazde, jako je neprijatan...shvatio je da je Maša u toku noći prešla kod Maria da spava.. Odlazimo do ''garaže''.. Otvor uzak..gledamo se Mario i ja, kako da ih isteramo odavde, uhh..Nalazimo neke palete, postavljamo, još uvek razmišljamo kako ove teškaše odozdo da ''spasimo''.. prvi krećem ja, podrum je toliko uzak da jedva nekako okrećem motor..izjurih odozdo preko paleta nekako, svaka čast GSu! Izađe i Mario.. Na ulici nas ili jako neprijateljski posmatraju, ili namerno okreću glavu od nas..ne shvatamo zašto.. Dobro je da su motori prenoćili u podrumu jer bi sigurno bili izlomljeni tokom noći.. Gladni smo, žedni, nemamo goriva..
-
...obojici gori crvena lampica od goriva, preznojavamo se..izdržaće valjda..ne razdvajamo se više.. vozimo maksimalno ekonomično..Mrtvi umorni u kasnim satima stižemo u selo Imlil..nismo ga tako zamišljali, jezivo deluje.. Tražimo Rašida, prijatelja mog prijatelja.. Shvatamo da to uopšte nije selo Imlil koje mi tražimo..ima dva sa istim nazivom, oba u podnožju Atlasa, ali na dva različita kraja..da li je moguće..haos..šta da radimo u nedođiji, bez goriva, hrane, a umor je toliki da nema šanse da se nastavi.. Lutamo po selu i jedva ubedismo jednog čoveka da nam iznajmi sobu.. toliko deluje nebezbedno da ne znamo šta ćemo sa motorima..kaže ovaj ima on i garažu..kakva crna garaža, dovede nas do nekog mračnog podruma..nemamo izbora..postavismo neko kamenje i ubacismo motore u podrum..neka nam je sa srećom.. svi su prema nama jako neprijateljski nastrojeni..ovo mesto nije za turiste..pitaju nas da li smo Muslimani..nismo.. Ne daju Maši da spava u istoj sobi sa Mariom..nezgodna situacija, ali nema izbora nekog.. Kreveti i sama kuća je toliko prljava da sam ja morao obučen da spavam, valjda će se izdržati do zore..
- 185 odgovora
-
- 12
-
-
-
-
...Vozim ja sam tim makadamskim putem, izlazim iza jedne velike stene, odjednom u sred ničega petorica momaka..zatekao sam ih u sedećem položaju, kad su me ugledali, naglo ustaju, a ja dodajem pun gas i bukvalno prolećem pored njih, GS skače kamenje pršti oko mene..projurih ja..Šta ovi traže ovde i odkud oni tu kada nema niti kuća niti bilo kakvog vozila, prolazi mi kroz glavu..!? Nakon kilometar, kilometar i po, stoje Maša i Mario, motor im okrenut ka meni...kada su me ugledali, počinju da vrište od sreće! Silaze sa motora i počinju da me grle..ja ne znam šta se dešava u tom trenutku... Mario predlaže da se brzo udaljimo odatle, ali da se ne razdvajamo.. Evo šta se desilo... Maria su isti ti likovi dočekali i morao je da se zaustavi..počeli su bili da ga opkoljavaju i on je shvatio da hoće da ga opljačkaju, u zadnjem trenutku ubacio u prvu i pojurio i nekako uspeo da im pobegne... Nakon što im je pobegao, nije znao šta da radi, nije smeo Mašu da ostavi, signala od mobilnog odavno nema..mislio je da sam ja gotov i ipak odlučio da krene nazad ka meni, u tom trenutku se ja pojavljujem... Mario je brat!
- 185 odgovora
-
- 10
-
-
-
-
-
...Atlas planina se nazire..Neopisivo lijepo.. navigacija pokazuje da imamo još 130 kilometara do sela.. Pada mrak polako..nastavljamo uzanim planinskim putem..nestaje asfalta, vozimo makadamskim putem, nigde žive duše... Heidanau gume ooodlično rade posao.. Mrak, umor, makadamski put sve uži i uži, sa leve strane litice..loša kombinacija, ali to ne smeta Mariu, vozi kao da je na stazi, gledam ispred kako skače GS..ja umoran, teže se koncentrišem a ''put'' nije za zezanje..zaostajem za njima.. Pali se crvena lampica od goriva...oo da li je moguće da smo zaboravili obojica da natočimo gorivo?!
-
..Današnji plan je da stignemo do sela Imlil u podnožju Atlas planine.. Tamo nas čeka Marokanac Rašid, prijatelj mog prijatelja.. Kucamo na navigaciji IMLIL.. Obojici navigacija pokazuje 525 kilometara..može..pokret.. Danas je ubedljivo najtopliji dan od početka putovanja..asfalt gori.. vozimo prelepim predelima..pravimo pauze svakih 70,80 kilometara da se osvežimo, popijemo malo vode..pakleno vruće..al mi smo afrikanci
-
..Skidamo filtere vazduha, izduvavamo ih na kompresoru na pumpi, čistimo kućišta, pregledamo motore..nakupilo se peska, pametan potez..
-
... Uželeli smo se naših motora.. Pakujemo se, pozdravljamo sa ljubaznim domaćinima i gass... Tražimo ''put'' ka asfaltu.. Kako smo one večeri mi po mraku dovezli do ovog hotela, pojma nemam.. Uspostavili smo neki ritam, ali se podloga menja..čas tvrd, čas mekan pesak(a oko ga teško razlikuje), tehnički zahtevno jako.. Pošto je Mario pretovaren jako, a njih je dvoje na motoru, on je malo ovde sporiji.. Ja ubacujem u treću i pun gas..glisiram, koncentrisan sam na vožnju, mnogo je lakše kada brže voziš, ali zeznuto kada se naglo promeni podloga.. Nakon pet minuta takve vožnje, zaustavljam se.. gledam okolo..pustinja, nigde žive duše.. Gde su ovi dvoje??! Dokle god moj pogled doseže nema ih..a sve je ravno, gde su? Nije mi svejedno..znam da je Mario vrhunski vozač, ali ipak sam zabrinut.. Okrećem se i vozim nazad nekih kilometar.. nema ih..napravili su verovatno neko skretanje.. Na mobilnom nema signala..Izlazim na makadamski put..sretam par Marokanaca na nekim mopedima..kažu nisu ih videli.. Izlazim na asfaltni put koji vodi ka gradu Risani.. Sretam patrolu policije.. Teško se sa njima sporazumevam.. Nakon nekih pola sata dolazim do neke pumpe gde smo svraćali u dolasku ka pustinji..probaću ovde da ih sačekam.. Posle desetak minuta, evoooo ihhh.. veliko olakšanje.. Ni dan danas nam nije jasno kako smo se zagubili..valjda smo obojica bili jako skoncentrisani na podlogu ii...
-
...Koliko je bilo lepo zaspati u Sahari, toliko je lepo svitanje.. Bude nas prvi zraci sunca..jako lepo smo odmorili pod vedrim nebom..Jašemo kamile nazad do hotela, ponovo sat vremena na kamilama..još uvek je sveže..prelepo..
-
..Vraćamo se u hotel..znaju za našu ideju da noć provedemo pod vedrim nebom u Sahari.. Kažu, iznajmiće nam vodiča i kamile..zainteresovani su i neki Španci da idu.. poneće nam i nešto hrane i vode na kamilama..krećemo oko 18h ka visokim dinama.. sat vremena jašemo na kamilama..mnogo dobar osećaj..ne zaglavljujemo se..:) Stigli smo među visoke peščane dine..tu postoji kao neki bivak..ograđeno nekom trskom i ponjavama, kao zaštita od vetra.. večeramo u sred Sahare, pijemo čaj..LJUDI, MI SMO U HOTELU SA 1000 ZVEZDICA! Temperatura sa 40plus pada na prijatnih 18,19 stepeni.. naježio sam se sada kada pišem ovo, dok se prisećam tog neverovatno lepog iskustva..tišina, zvezde, milion zvezda, Sahara..
- 185 odgovora
-
- 10
-
-
-
..vozača pitamo da li zna kuda je tačno išla Dakar ruta..naravno da zna..idemo.. Vozi on nas i mogu vam reći da ne znam kako su tuda prolazili onim starim, teškim motorima..respekt..uživamo u razgledanju, nailazimo na nomade..izlazimo da se slikamo..čašćavamo dječicu koji dirham..Maša skida svoj prsten i poklanja jednoj devojčici koja ima 7-8 godina...ljudiiii, koja je to sreća bila za tu devojčicu, ne mogu da vam opišem, ulepšala joj život! ! ! Idemo dalje rutom, podloga je nezgodna, čas tvrd, čas mek pesak i naravno zaglavljujemo se.. Da li je moguće, vozač nema ni lopatu.. ne bih da ga uvredim, ali pošto imam veliko iskustvo u offroad vožnji džipova, a vidim da on ne zna šta da radi, predlažem mu da izduva gume, zaključa diferencijal, kopamo, kopamo, guramo, jedva.. Nisam verovao da je tako nespreman bio taj naš profesionalac..ali , guramo dalje.. Svakako mu veliko hvala što je pristao da nas sprovede tuda..
- 185 odgovora
-
- 10
-
-
-
..Vozač nam pokazuje neke stvari na obodu pustinje koje zaista sami ne bismo pronašli.. Vodi nas na čaj u lokalni muzički kafe..muzika GNAO..jako zanimljivo za čuti i videti..ne znam od čega je onaj čaj, ali nakon par minuta i mi sa njima igramo i pevamo..u sred bela dana..
-
..pametna ekipa se budi.. dogovaraamo sa vlasnikom hotela da nam iznajmi dzip..može, ali da vozi njegov vozač, profesionalac.. Dogovoreno. Plan u glavi je da prođemo trasom kuda je vožen Paris-Dakar reli nekada, vozača ćemo kasnije obavestiti o tome..
-
...odmaramo u hotelu..za večeru ''tadzin'', voće..čim imamo malo slobodnog vremena, razmišljamo..uvek smislimo nešto pametno, takva smo ekipa.. i smišljamo pakleni plan.. sutra uveče kampujemo negde duboko u pustinji...
-
..motori laki kao pero..ahha..Vozamo se mi, podloga po obodu pustinje je podnošljiva za vožnju sa Heidenau Scout, ali čim krenemo u dine, nastaje žurka.. zaglavljujemo se, guramo jedan drugog..da bi se vozilo bez zaglavljivanja mora da se vozi jjjako brzo..shvatamo da nije vredno rizika da jurimo bez opreme, a velika je verovatnoća da ćemo porazbijati ove motore koji moraju da nas odvezu nazad kući.. U svemu ovome mi uživamo, ali sunce rastura..motorima više ne prija, lamele smrde.. ajmo mi ka hotelu da se slikamo još malo i da se sklonimo u neki hlad, dehidriraćemo..ali, deca vole pesak, a nailazimo i na kamile, pa sve ovo potraja..al pametniji popušta..sunce ne..
-
..jako je vruće..Sahara u avgustu.. čekamo malo da sunce popusti, pa da sednemo na motore da se malo provozamo.. rasterećujemo motore maksimalno..skidamo sve sa njih.. Sunce neće da popusti ni malo, ok pametniji popušta, popuštamo mi.. Sedamo na motore, opremu ni ne pomišljamo da oblačimo, nije pametno, ali ključamo i ovako.. Konstatujemo koliko su lakši motori bez svog onog prtljaga.. i Sahaaraaa...
-
Budimo se u Hotelu u pustinji Sahari..moćno.. Pošto je sinoć pao mrak kada smo stigli, tek sada vidimo gde smo..odmah posle hotela kreću velike dine.. Danas planiramo da pustimo dan sam da teče.. predivan doručak u hotelu..dosta voća i povrća..to nam treba da povratimo energiju.. Družimo se sa domaćinima, razmenjujemo informacije..svi su fini i ljubazni.. čak je jedan od njih posetio pre par godina Srbiju, a bio je i u Novom Sadu, gradu u kojem mi živimo..
-
..Stižemo u Merzugu predveče.. Samo što smo ušli u to mesto, prilazi nam na malom mopedu neki brka.. Kaže da je prijatelj od Muhameda iz Fesa i da smo dobrodošli u Merzugu i da se osećamo bezbedno i bezbrižno.. Taj je čovek izgleda nas čekao.. Raspitujemo se kuda da idemo u hotel koji se nalazi najdalje u pustinji..Već je pao mrak..vodi nas na neki offroad po obodu pustinje..Znak u sred neičega..OPREZ KAMILA NA PUTU.. jedva ga pratimo sa full natovarenim motorima..neverovatno kako su ovi lokalci spretni..Pesak postaje sve teži za vožnju, ali pratimo putanje kuda on prolazi malim mopedom..Stižemo..jedva..
