Jump to content

Moto Zajednica

Niko

Članovi
  • Broj tema i poruka

    350
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

792 Excelent

O članu Niko

  • Rank
    Svrati ponekad

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Valjevo
  • Motocikl
    Deau 700

Poslednji posetioci profila

940 profile views
  1. Hvala Vista Mare se zove hotel u Sarandi.
  2. Put od oko 1800 km rasporedjen na 5 dana je bilo opuštajuće i nigde napeto toliko da se stigne što pre, iako nismo se držali ograničenja toliko. Auto put kroz Albanske planine je zaista savršen i vijuga kao da je pravljen za motocikliste, iz krivine imaš osećaj da polećeś a ne izlećeš. Policijskih patrola ima dosta na putevima, otprilike kao kod nas, i svi su nam uglavnom mahali i pozdravljali nas usput. Po gradovima policija je primetna i u večernjim satima vidno patroliraju sa uključenim treptačima, mislio sam da je policijski čas zbog virusa, ali nije to. Što se tiče gostoprimstva domaćina, zamerke nismo imali nikakve, svi se trude izaći u susret i maksimalno se posvetiti gostu. Cene smeštaja su u proseku 10e za koje dobiješ dosta više nego drugde, a čuo sam i od lokalaca da goste imaju i sa Islanda ali u zadnje dve godine Srpski gosti su ih oduševili kakvi su. Cene u restoranima su u proseku od 7 do 15e komplet ručkovi po čoveku, sve zavisi od narudžbe, ja sam uglavnom na prst naručivao, mada može i dosta jeftinije da se prodje, primera giros vrh, 250 din.,Hrana je raznovrsna i ukusna, ipak su oni poreklom od Italijana, pića su cene kao kod nas, kafe oko 100 din. Hrana u pekarama i marketima takodje cenovno nema razlike od nas. Njihova valuta je ravna našoj pa tako i cene se kreću. Uglavnom za prvi put poseta je ostavila pozitivan utisak i nigde nije bilo nikakvih neprijatnosti, dal smo potrefili period kada je svet na kolenima zbog ove pošasti ili ne, bilo je tako. Južnim delom kuda smo vozili uglavnom su pravoslavne i katoličke crkve i mislim da sam video samo jednu ili dve džamije na celom putu. Narod je mešavina uglavnom Albanskog i Grčkog stanovništva a dosta i naših ljudi dole boravi i ima svoje kuće i restorane. Svugde ima čudnih pogleda prolaznih, kako kod nas tako i ovde, jer smo sličnog mentaliteta, ali kad znaš gde si došao i razlog dolaska nemaš i nećeš imati nigde nikakvih problema. Na ovaj put nisam pošao nepripremljen već poučen iskustvima drugih, što samostalno, što porodično, tako da je sve ispalo na kraju kako sam zamislio i da stavimo sve predrasude i mišljenja na stranu ova zemlja ima dosta toga na meniju što će nama na dva točka uvek biti zanimljivo kako proći dobrim putevima u tranzitu tako i uživati u njoj jer je raznovrsno i puno istorije od doba pre Rimljana pa na ovamo. Ala sam se raspisao, moram na još jedan put zarad putopisa. I za kraj, mislim da sve to pre ili posle će doći na svoje mesto i da smo turbulentna vremena zauvek ostavili za nama, ostaje da naše generacije poprave odnose razbijajući predrasude i pokolenjima ostave nešto bolji svet, vredan putovanja i istraživanja.
  3. Dal nas je uhvatio neizdrž ili šta već smo pre sunca bili na motorima i krenuli iz Sarande put Djirokastra. Djirokastra, grad hiljadu prozora je pod zaštitom UNESCA i primer je otomanske gradnje sagradjen u 12 veku. Od Sarande put vodi preko "Šarenih planina" i nakon prelaska istih magistrala levo vodi pravo u grad, gde se na kružnom toku put odvaja opet levo i uz brdo prema starom gradu Djirokastri. Veoma brzo se stiže i zaista je fino mesto za pauzu od nekoliko sati i obilazak starog grada sa tvrdjavom na vrhu oko koje je i ovaj grad a danas muzej sagradjen. Pošto mi nismo imali tih nekoliko sati, prošetali smo ulicama starog grada, obradovali belu tehniku magnetima iz istog i doručkovali u njemu odlične pite zeljanice, kod starijih supružnika u maloj pekarici, uživajući u pogledu na jednu od ulica, koja je tek počela da se budi i na radnje sa antikom i narodnom nošnjom ovog podneblja. Nakon odličnog doručka put pod noge i prema Draču gde smo se odvojili desno za Tiranu i istim auto putem preko Kosova u Rašku. Već negde u podnevnim časovima smo bili u Raškoj i naravno Leskovački merak. Koliko su nam se za ovih 5 dana smanjili želuci niko nije uspeo pojesti zaista odličan roštilj do kraja. Lep put, puni utisaka pa apetit verovatno trpi. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Nakon odlične okrepe i fine pauze udjosmo u mrak pored Maglič tvrdjave koja je jedina blještala na brdu od celog puta dok se nismo uhvatili Ibarske magistrale i auto puta do dolaska kući. Stigosmo oko 22 časa i prezupčismo na kolosek zvani realnost, puni utisaka o zemlji koja je tek pre neku godinu počela da se otkriva kao još jedan biser jadranske i malim delom jonske obale koja sa dva mora itekako ima šta da ponudi. Pokušaću rezimirati sve oko putovanja u narednom postu.
  4. Odličan primerak i retko kompletan kod nas sa svim dodacima, sa srećom da služi kako si zamislio. Ovi modeli u prvu zakivaju, klankću, ostale ko u sir, ler gas je i produkt ulja na max, ne vole to. Ima već opisano u temi.
  5. Hvala. Obično koje putopise čitam, daj slike, više slika, pa da ne dobijem istu kritiku.
  6. Koliko vidim ovaj putopis će na kraju postati uglavnom vezan za hranu, eh da sam znao makar šta sam jeo. Puno puta je to radio google prevodilac, ne sjajno, al dobro pa su tu na meniju bili razni plodovi mora, kakve kozice, modrice i slično, kao i meso, preliveno sa ovim-onim, napunjeno ovako-onako, ukusno ali neznam čije je ni kad gledam u njega, ne liči mi na nešto poznato, a dotle ni google prevodilac nije dogurao, mislim da sliku ne može prepozna. Jonsko more na njihovoj obali je izuzetno čisto, a nigde nisam zapazio ni jednog jedinog ježa, pa se pitam da nije neki završio kod mene u tanjiru. Krenusmo mi prema zamku Lakuresi i ni ne zagrejasmo mašine već smo stigli. Do njega ima celih 2,5km, dupke, 500m vazdušnom linijom iznad našeg smeštaja. Asfalt vijuga do samog zamka i isti je poznat po tome što je sa njega neverovatan pogled na Butrint, Krf, Sarandu i Ceraunianske planine. Ovde se dolazi sa lepšom polovinom, al dobro daj šta daš, ipak smo mi samo u izvidnici, jer su ovde zaista prelepi zalasci sa panoramskim pogledom na okolinu. U sklopu samog zamka nalazi se terasa kafe u krug sa podijumom na njegovom kraju a na spratu iznad terasa restoranski deo. Nije prošlo ni pola sata od našeg dolaska, izgleda da smo poranili, stiže autobus i kombi pun stranih turista i razmileše se po dvorištu Lakuresija fotkajući sve i sja. Pa hajde da se i mi profotkamo. U jednom trenutku baš kad je sunce bilo u zalasku krete neki albanski melos sa zvučnika, konobari se rastrčaše kao na svadbi i poče postavljanje, čaršafi, tanjiri, escajzi, samo fali mlada i mladoženja odnekle da izadju. Sve je to organizovano i zaista umeju turistima da se uvuku pod kožu dok ambijent se pobrine za sve ostalo. Mi šta ćemo, ajmo večeramo, ne znam šta, google kaže nešto jagnjeće, znam da je bilo prepečeno, pa savet zlata vredan, ovde restoran ne preporučujem, vidim posle da i ostali gosti na recenzijama su onako zadovoljni, ocena prosek. Ali naravno ambijent i atmosferu ne može da pokvari malo zagorele hrane. Al je fotogeničan ovaj gvozdeni presto Dočekasmo ponoć tu, još čekam vatromet al vidim da ga nema, pa aje polako niz brdo da probamo leći ranije, sutra nas čeka povratak drugim putem i poseta Djirokastri i Leskovačkom Merakujelte.
  7. Hvala,utulio sam rezoluciju da bi sve stalo,nadam se da se dobro vidi.
  8. Poslednji dan našeg boravka u Sarandi nije ništa manje bio zanimljiv. Nakon jutarnje gimnastike od toaleta do terase pa u krug dogovor je bio da se dan provede na plaži ispred smeštaja, i da se jedan dan odmori od sedla jer nas čeka povratak sutradan, ali kad planiraš, često bude drugačije. Ali meni opet kupanje nije jedini gušt, jer sam se spletom okolnosti u toku sezone nakupao više nego kad nije bila ova pošast, pa sam rešio da malo istražim grad, nabasam na neki market, kupim malo tečnosti i sitnica za usput, pa im se pridružim kasnije. Nigde u celoj Sarandi nisam naišao na veći market, sve su prodavnice tipa maxi ali manje pa svratih u jedan, napravih krug oko celog grada i nazad na mesto dogadjaja. zida se i proširuje..još samo Lidl da dodje Usput stanem pored plaže i gledam prema brdima Sarande, čuo sam da ovde ima lep zamak negde na brdu ali nemogu nikako da ga uočim jer sam hteo da predložim da predveče odemo do zamka i uživamo u panoramskom pogledu u smiraj dana. Dok sam ja tako zevao okolo prilazi mi jedan čičica i poče da priča na engleskom i pominje zamak, primetio da sam blenuo kao da gledam ptice. Čiko sa flašicom vode u ruci i u papučama sav zadihan. Zaključih iz njegove priče da je Holandjanin ili Francuz, zaboravih tačno odakle je, i da traži zamak više grada, ali da je mislio da je na levom brdu i dzabe se penjao, nije bio tamo. U trenutku se zasmejah u sebi ali videlo se to, pa se i on malo nasmeja ali umor je bio jači, govorim u sebi, blago li se tebi kakvu volju imaš, ja prvo nadjem pa istražim, dok je on išao na slepo, čuo da je zamak na brdu pa ajd na prvo da se penjem, svaka mu čast na smelosti i snazi volje za takvim postupcima, možda to čeka i mene jednog dana. I tako par trenutaka zevamo obojica po brdima okoline i u jednom trenutku uočim zidine zamka, sitno vidljive, ali zaključih da je to što tražimo. Okolna brda ogolela, pa su zidine zamka se stopile sa okolinom. Sreća radost u očima starca a i u mojim što ga iskopah, pa se pozdravismo i svako na svoju stranu, on uz brdo ja ispod nivoa mora, da se bućnem malo i da pustim buvu ortacima za još jednu avanturu. Dolazim do plaže preko puta smeštaja a oni u transu, pola meditira, pola uživa u okolini, a kako i neće kad je pogled ovakav. Naravno dogovor je postignut, ali uslov je da se umesto peške ide motorima, jer ko će planinari posle ovakvog sadržaja. Tako da jedan po jedan u smeštaj na poliranje i krećemo popodne na još jednu vožnju u obilazak još jednog zamka.
  9. Stigosmo u Sarandu veoma brzo, spakovasmo motore i pričamo usput kako je Albanija poznata po sladoledu a nigde ga nema, tek smo jutros u pekari videli prvi sladoled na kugle pa rešismo da probamo. Raspremanje i šetnja do pekare da ugasimo malo sa sladoledom, medjutim razočarenje, ima ga nije da nema ali ipak nije to taj ukus kao kod nas, ipak je kod nas slasniji i ukusniji, al dobro daj šta daš, po par kugli prijalo pa makar i sneg da smo kusali, na točenje je nešto kasnije bio bolji,rashladimo se tu i da se sve to slegne jednom šetnjom pa sutra idemo dalje.
  10. Uzrok i posledica, ne tako jednostavni pojmovi potrebni za razumevanje samog života. Ukuvasmo se na času istorije pa da se vraćamo u stvarnost i odemo Posejdonu odnosno ovde Radeonu u goste. Vratismo se nazad nekih 5km u mesto Ksamil i levo put vodi u centar i jednosmernu kružnu ulicu koja ima nekoliko izlaza na plažu. Ovde u centru plaže se nalaze u krugu i podeljene su restoranima, svaki restoran ima svoju plažu i u vodi su podeljene dokovima, iz vazduha izgleda kao palma. Lepo zamišljeno i super uredjeno, sve je veštački nasuto i sem betonskih dokova, koji malo kvare sliku, sve je ostalo vrh. Sitan beli pesak, boja vode je zaista prelepa da ljudi koji su boravili ovde porede ovo sa Maldivima i slično. Plaže su super sredjene i sa cenama pristupačne, ukoliko obedujete u restoranu plažni mobilijar je besplatan a ako ne plaća se, za nas petoro ležaljke i 2 suncobrana je bilo 1200 din, zaista jeftino za razliku od drugih zemalja u okruženju. Raspremanje i šetnja, ladno udješ u vodu i maltene zaplivaš u dubini ono opet plićak, i tako prošetaš do sledećeg ostrva. Bilo je super obilaziti, skoro pa peške, okolna ostrva i istraživati. Sa prvog ostrvceta sam bacio pogled na drugo iza, nešto dalje, Isole de Ksamil, i plaža mi delovala vrh, ali niti smo imali volje da veslamo sa pedalinom niti smo imali puno vremena da jurimo brodić koji će nas odvesti do tamo, tako da smo samo fotkali pa za sledeći put da ostavimo nešto. Okolne plaže okom vidljive nismo stigli obići ali od oka bih rekao da nema mesta za svoj mobilijar, svaki cm je pokriven sa plažnim nameštajem. op i na drugom ostrvu smo već uf ovo malo dalje za doplivati Krivo je more drž se oće se prospe da se podsetimo i uzroka, s'početka teme, otkud mi uopšte ovde. Aperitiv je bio bolesno ukusan, umočio konobar u so celu flašu i sa onim limunom ukiselili smo se kao kupus pred zimu pa da se malo istraži meni u restoranima okolo. Posle par menija sedosmo u jedan koji je obećavao i nismo se zeznuli a niti najeli, opet je to zdrava ishrana sa mesom u tragovima, da ne bi pomfrita i salate kao predjelo pojeli bi konobara, koji je na iznenadjenje naše dobro baratao engleskim i zezao se sa nama celo vreme, elem hrana je bila vrh, a to što je nas iscrpela istorija ceo dan, sami smo krivi. Preterao sam sa hranom, osećam da se ponavljam tokom celog putopisa, da vidim samo onaj leskovački merak u Raškoj pa nek ide sve kud je naumilo, a istina je da sam od Albanije počeo drugačije da gledam na hranu, nije više mi bitna količina nego raznovrsnost, širu sliku dobiješ kad obidješ više zemalja i osetiš drugačije kulture, pa na kraju ono najbolje uzmeš od svega i primeniš na sebe. To je još jedan razlog zašto je putovanje i stvaranje uspomena, tj.,obogaćivanja sebe i sveta oko sebe jedino što ostaje i ostavlja trag kada nas ne bude. Nego da se vratimo na hranu. Završismo mi tu šta smo imali i natrag da se troši to malo, pa ostasmo tu do fajronta, a fajront malko brže dodje jer sunce zadje za ta ostrvca i hladovina prekri plažu, pa smo medju zadnjim gostima u sedla i nazad u Sarandu.
  11. Da, u pravu si, mada sam i pomenuo kroz putopis neke cene ali evo rezimiraću. Smeštaj je bio u proseku po 10e/noćenje, manje-više, ali tu negde. Bunker u Konjicu je cena ulaznice 10e. Ručak u restoranima je oko 1000 din/komplet. Ulaz na Kravica vodopade je bio 5e po osobi i kod Brajlovića mezetluk je bio 20e po osobi ali ono je malo drugačije od standardnih postavki i pola dana se boravilo. Gorivo je 120din./l. Ostale posete se ne naplaćuju. 850km oko 4-5000 gorivo. Znači ova tura može komotno da se prodje sa nekih 100-150e. Ne treba nikada ići sa ovom cifrom, ni na koji put, bolje uvek pedesetak evra makar kući vratiti, to su one pare koje se sklone za nedaj Bože slučaj.
  12. A vuku za rukav kad god prodjem pored.
  13. Striptiz klub je i dalje tu i to jedan od kvalitetnijih, reko mi neko, vlasnik je isti i u Draču i ovde, ali da pijem portokali celo veče i za to da dam 20e bezveze, tako da sam ga samo zaobilazio. Ksamil mi je sad na redu pa ću pokušati da dočaram fotkama u toku večeri, ali na prvu loptu bih rekao da je pravo mesto za porodičan odmor, sve u svemu za prvi put je super, i za višednevni boravak i za tranzit a konačni stav ću probati na kraju da dam, da odmotam još malo utiske kroz putopis.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja