Dani šesti i sedmi Bronte Skidam i rasklapam cilindar, skidanje cilindra sam do kraja putovanja toliko usavršio da ako ikada bude organizovano neko takmičenje BMW servisera mogu mirne duše da se prijavim. Gumica na cilindru se raspala, kao žvaka je. Najbliži servis je na 180km. E bay i poručivanje polovnog. Kupujem cilindar sa opcijom najbrže dostave, na papiru je sve ok ali... Paket će stići u Katanju, tu je distributivni centar i onda me kači neki njihov državni praznik pa vikend i ne lipši magare do zelene trave, sobe u smeštaju su bukirane za vikend. Tu na scenu stupa Frančeska, vlasnica pansiona, pored svih njenih obaveza (radi redovno radno vreme i vodi pansion) je odvojila dosta vremena i uložila mnogo energije (mislim da je na kraju znala poimence sve poštanske službenike u Katanji i Bronteu) da paket stigne na kućnu adresu pre praznika. Čak se rastrčala po komšiluku da mi obezbedi smeštaj za vikend ako paket ne stigne na vreme. Imam utisak da se brinula više od mene i da je to teže podnosila, doduše veći deo posla je ona i odradila. U jednom momentu me pitala, kako to da sam toliko smiren, normalno bi bilo da se čovek u mojoj situaciji nervira i da pokazuje tu nervozu. Pitanje na mestu, nije da se nisam nervirao ali je to nerviranje bilo zanemarljivo i to iz više razloga. Prvi razlog; na Siciliji sam, imam sobu sa pogledom na Etnu to je kao da imam neograničenu količinu sedativa na dohvat ruke. Drugi razlog pizzerija Peperoncino i kafeterija poslastičarnica Luca u neposrednoj blizini. Vlasnik picerije od engleskog zna samo da kaže „my friend“ sasvim dovoljno uzimajući u obzir da pravi vrhunske pice, prva je bila kao za turiste, mada daleko od toga da je bila loša, a ostale su bile kao za domaće goste a u poslastičarnici je toliko velik izbor sladoleda i kolača da sam mogao mirne duše da čekam paket još nedelju dana. Treći razlog ali ne manje bitan, krem od pistaća, ne vredi opisivati to mora da se proba. Izlišno je reći da je kafa vrhunska gde god da je popiješ. Bronte je gradić na obroncima Etne koji je poznat kao prestonica pistaća, prilikom jedne od čestih erupcija etne, lava je uništila skoro sve useve u okolini Brontea i jedino su preživela stabla pistaća. U Bronteu se od tada svake godine održava i festival pistaća a krem od pistaća im je poseban delikates, nemam sliku krema i nju sam pojeo. Elem, poznajući Marfija sve ove godine, naravno da ne očekujem da će paket stići pre praznika, čak sam ubedjen da če ga negde izgubiti ali ne marim. Silazim do grada da nadjem mineralno ulje za kvačilo. Smeštaj se nalazi uzvišenju iznad grada, na vrh što bi rekli, silazim do najbliže pumpe, ne radi naravno. Nastavljam do centra, peške i sve nizbrdo, solidan nagib. Nije problem otići, biće problem vratiti se ali ko će sad time da se bavi. Bronte klasičan Sicilijanski gradić, čudan centar, na trgu samo jedan lokal pun nekih penzosa, nigde kafeterije, sve nekako sivo, bezbojno, anemično. Vrtim se po uličicama nije mi do života. Nailazim na lokal, mala baštica ispred a pored ulaznog portala stoji starac sa svojih osamdesetak godina otprilike, dostojanstven, smiren, i svi koji prolaze tuda mu se javljaju sa poštovanjem a on samo lagano klimne glavom kao otpozdrav. Prilazim ulazim u baštu, kao i svi lokalci klimnem glavom u znak pozdrava starcu, on otpozdravi. Sedim u bašti, čekam, ništa. Nakon nekog vremena izlazi konobarica, zblanut izraz lica, gleda mene u bašti, nema koga drugog, samo ja sedim. Pogleda upitno u starca a on verovatno po navici klimnu glavom i tek onda mi ona prilazi i prima porudžbinu. Espresso i kroasan sa kremom od pistaća, dok sam jeo kroasan nisam primetio da mi je krem iscureo na bermude, pokušavam da obrišem salvetom, još gore. Da sad ne idem u detalje na šta liči. Plaćam i krećem nazad u sivilo Brontea. Korak za korakom, smejem se sam sebi, ono krema što nije završilo na bermudama počinje da pravi pravi ugodjaj u stomaku, sivilo brontea ustupa mesto bojama, sve je življe, lepše, veselije kao da sam u drugom gradu, osmeh na lice i špartam ulice. Nailazim na prodavnicu opreme za montbajkove, 100ml mineralnog ulja 10evra, kao da ga od kanabisa prave, nema veze, daj, kontam koliko me je klepio kad uz ulje ide i fiskalni, stvarno cena. Šetam se po gradu skupljam snagu za uzbrdo, pravim strategiju da nadjem najkraći put i omašim naravno, baguje tel i gps me vrti u 50 metara, treći krug već počinjem da se javljam lokalcima što sede ispred radnji, smeju se oni, smejem se ja, svima lepo. Nailazim na jednog tipičnog Sicilijanca, kao iz filma. Pitam ga za ulicu tu i tu. Engleski mu slab ali uzima tel i uključeje prevod. Pita gde sam krenuo Odgovaram da treba da stignem do kafeterije Luca, to mi je pored smeštaja pa mi najlakše da objasnim Pita on, gde sam parkirao Pa tamo, odgovaram mu. Gleda me belo, pa gleda onaj translejter pa me ponovo pita kako mislim da idem tamo Peške, odgovaram Počinje da se smeje i objašnjava lokalcima koji stoje pored njega šta mi je plan, sad se svi smeju Htedoh da mu kažem da ja i kući imam ko da mi se smeje i da nisam dolazio na Siciliju radi toga ali on me preduhitri i reče mi da do odredišta ima oko 3km uz brdo, sad se i ja smejem ali od muke. Nudi se da me odveze do kafeterije, parkiran je na 100 metara od mesta gde smo, dosao je devojci da donese doručak. Sa njim je u društvu njegov brat, simpatičan grmalj, fizički sušta suprotnost bratu, koliko sam shvatio,zbog komplikacije prilikom porodjaja ostao je na nivou petogodišnjaka. Sedamo u fiat Pandu i krećemo uzbrdo, vozač, Luka a kako drugačije da se zove sicilijanac, me pita da li sam gladan. Odgovaram da nisam, lažem naravno ali pošto me već voze do poslastičarnice i to dobre, red je da ja vodim u znak zahvalnosti na kafu, sladoled, kolače ili sta god. Luka ljubazno odbija ali pošto sam u ponudi za sladoled rekao Djelato, lukin brat koji je to čuo je samo rekao; mmmmm djelato, nije bilo više mesta odbijanju. Ulazimo u kafeteriju, Luka uzima kafu, brat sladoled a ja i kafu i sladoled. Lukin brat u jednom momentu kreće ka vitrini sa kroasanima, ja se obradovao, imaću društvo i za kroasane kada je Luka poleteo za njim u želji da ga zaustavi, ja zaustavljam Luku i govorim mu da je ok, da pusti brata da izabere šta god želi i da ću mu se i ja pridružiti, Luki neprijatno a brat njegov se nasmejan vraća sa salvetom koju je uzeo sa vitrine, uzalud moje insistiranje da uzmu još nešto, čak je Luka u jednom momentu pokušao i da plati, dok sedim sa njima i ćaskamo pomoću štapa i kanapa, Lukin brat ne može da shvati da se neko zove Bojan i pita se kakvo je to ime, mislim razumem čoveka, i meni je trebalo dosta vremena da to shvatim. Javlja se Frančeska, stigao paket. Pozdravljam se sa braćom, zbog njih dvojice i Frančeske moj najveći utisak koji nosim sa Sicilije nisu ni Etna (na koju se doduše nisam do kraja popeo) ni prirodne lepote, čak ni hrana već ljudi, ponosni, vedri, skromni, spremni da pomognu i sve ove osobine nose tako nenametljivo, nema mesta priči sve se shvati na prvu. Sklapam cilindar, sipam ulje, pazim da ne prolijem ni kap. Koliko je plaćeno stvarno bi bila grehota i kroz nacionalni park Nebrodi, fenomenalnim krivinama kroz još fenomenalniju prirodu hitam ka Palermu. Prvobitni plan je bio noćenje u Palermu, takodje je bio plan i Amalfi coast ko o čemu ja o planovima, ono što nisam planirao je da provedem tri dana u Bronteu, takodje sam želeo da izbegnem Amalfi za vikend. Iako sam do sad već morao da naučim da budem oprezan sa planovima u tom momentu sam u inat svim baksuzima skovao plan da se uskoro vratim na Siciliju i odradim sve po redu i lagano. Umesto spavanja u Palermu ukrcavam se na trajekt za Napoli, kartu kupujem na šalteru bez predhodne rezervacije, tetka za šalterom nervozna zato što ne želim da uzmem kabinu, nudi pilotsko sedište, pitam je da li joj ličim na pilota? Odmahuje glavom i mrmlja nešto sebi u bradu, garant je plaćena na procenat. Na trajektu sam snimio igraonicu i par lokalaca koji su u niskom startu čekali 23h pa da ulete u igraonicu na spavanje, delovalo je kao dobra ideja ali sam ipak glumio pilota, sedišta koja je malopre pomenuta tetka htela da mi proda su bila slobodna a niko nije kontrolisao karte.

Objasnili ste, nego vredi li lupiti koji put kacigom u taj Kamen mudrosti? dobro bi mi došlo

Dan Peti Ragusa-Sirakuza-Etna do pola-Bronte Doručak je uključen u cenu, i tek tu shvatam zašto me je čovek u Djeradju pitao na kakav sam doručak navikao i da je u stvari taj doručak koji sam opisao kao korektan bio potpuno nestandardan za jug Italije i da je pored toga što je maksimalno pojačao količinu ubacio još par dodatnih sastojaka. Da ne zaboravim, nije hteo da naplati pivo i dve flaše vode koje sam popio tokom boravka, tako je samo učvrstio moju odluku da se čim pre vratim u gerace. Doručak koji mi je ponudjen u Ragusi uz najbolju nameru ne može se nazvati čak ni dečija radost, kod nas u bolnici barem dobiješ parče hleba i šnitu parizera. Nervozan demonstrativno napuštam Ragusu i krećem za Sirakuzu, predeli kroz koje prolazim čas posla teraju nervozu i počinje uživanje u vožnji na prazan stomak. U Sirakuzi ispravljam nepravdu, davim se kroasanima, bukiram smeštaj u Bronteu, najavljujem dolazak nakon 19h i pravac Etna. Približavam se vulkanu, dan savršen, sunčano bez oblačka, pogodio konobar u brucu. Pomislim ne može bolje. Da sam rekao pa da se ujedem za jezik ovako mi samo preostaje da vidim koliko će da me košta moj nesmotreni optimizam. Nižu se krivine, dobar asfalt, okolina pleni, ne znam gde da gledam. Taman da zapevam a kvačilo sve mekše i mekše, ne valja. Stajem na proširenju, na 2000 mnv, sreća pa sam motor odmah okrenuo prema nizbrdici. Kvačila bez. Nema ulja u posudi, crevo čitavo, ispod cilindra vlaži. Dve opcije: bolja da je otišao ventil na cilindru pa da je izgubio ulje i gora, da je otišao cilindar kvačila. Konsultacije sa Djuntom, Djunta uzdržan neće odmah da tipuje na goru opciju, nisam mu dao dovoljno validnih informacija, pokušava da dijagnostikuje kvar ali bez skidanja cilindra nema sigurice a zadržava dozu optimizma valjda da mi ne pokvari skroz raspoloženje. izmedju redova zaključujem da je sto posto gora opcija, na momenat se iznerviram baš a onda pogledam oko sebe, i počnem da se smejem. Na Siciliji sam, na visini Pančićevog vrha, ispod mene plavo more, iznad mene Etna, oko mene krajolik kao da sam sa Apolom 11 sleteo na mesec i sad će meni neki glupi cilindar da kvari raspoloženje, e pa ne može. Mada moram da priznam imao je par momenata kada je bio blizu i bio je uporan ali o tome u nastavku, onako usput. Ništa od Etne, „Konačno sicilija“ će morati da bude kompletirana iz drugog pokušaja. Do smeštaja tričavih 54km, po uskim puteljcima i nepreglednim ukrštanjima, bez kvačila, sitnica. Ni sam ne znam kako sam uspeo da stignem a da nisam ni jednom stao, pošto bi posle bio problem krenuti. Stižem u smeštaj zanimljivog naziva, Good morning Etna home, slikam Etnu sa terase i šaljem sliku drugaru iz Kanade koji me je sat ranije pitao gde sam. I stiže mi odgovor: Brate ovo brdo izgleda kao da je vulkan. Smejem se a plakao bih. Ne moram da napominjem da je u pitanju Kanadski Bosanac.

Dan četvrti Gerace-Scilla-Taormina-Ragusa Budjenje u Djeradjeu i pogled kroz prozor, mrtva trka kada je lepši prizor, ujutru ili u suton. Vlasnik hotela me je prilikom čekiranja pitao na kakav doručak sam navikao odnosno kakav doručak se služi u zemlji iz koje dolazim, doručak je bio uključen u cenu, pitanje me iznenadilo ali nisam obraćao pažnju na to. Doručak je bio sasvim korektan. Pozdravili smo se, preporučio mi je da obavezno svratim u Scillu, na sreću poslušao sam ga. Ponovo kroz nacionalni park Antonimina i serpentine, ori se pesma pod kacigom. Što zbog pevanja što zbog temperature svraćam hitno u market i pijem litru i po vode na eks. Superstrada, isključenje za Scilu, mali trg, kafeterija. -bon djorno -djorno i tebi ragazza, može kafe? -croasan? -kako drugacije? od tog dana ih ne razdvajam. sedim u bašti gustiram kafu i gledam u motor a motor preko ograde gleda: Trajekt do Messine za motor i mene koju paru ispod 10 evra. Iskrcavam se na Siciliju i kažem sebi: Konačno Sicilija Pošto ću na ovom putovanju imati još susreta sa brodovima, svaki put kad kad pomenem ukrcavanje i iskrcavanje setim se onog vica kad je Orah putovao brodom i nazove ga majka na telefon i pita: sine jesi li stigao a on joj odgovara: nisam majko, zvaću te kad se iskrcam. Iz luke me put vodi u Taorminu, jako zanimljiv ulaz u mesto, dosta turista se penje žičarom ali su uglavnom pešaci ako ste motorom zaboravite žičaru. Taormina je prepuna turista i totalno je fensi, pomislio sam ako je ovako na celoj Siciliji onda sam se negde dobro zeznuo u proračunu, Siciliju sam potpuno drugačije zamišljao. Krčanje creva i ludi konobar koji iskače ispred motora mi skreću misli na pravu stranu. Kaže konobar da je čuvao parking mesto samo za mene, jeste rekoh, u levom džepu ti mrmot a u desnom čokolada. Nije me razumeo ali se nasmejao kao da jeste, paziće na motor dok ja jedem, opet sam mu pomenuo mrmota ali dzabe, već me je kupio. Izbor je pao na pizzu sa maskarponeom, parma šunkom i pistaćima, zvuči šašavo ali je jako ukusna. Nema slike, brži sam od foto aparata. Imam sliku sa terase restorana, bolje išta nego ništa. Izlazim na parking a onaj konobar stvarno pazi na motor, pita gde idem. Odgovaram pitanjem da li ima neko lakše pitanje. Izgleda da nema, prekidam dramsku pauzu i kažem da idem malo do Etne, tu se on okreće u pravcu etne gleda nebo i kaže, nemoj danas, magla je gore idi sutra bice savršen dan. Mislim se, šta si ti? Konobar, parking boj, meteorolog ili tri u jedan. Krećem ka vulkanu kad stvarno neki oblak zajahao vrh, ok, možda je konobar stvarno meteorolog. Bukiram smeštaj u Ragusi i vozeći obroncima Etne dok nisam izbio na autoput koji nisam mogao da izbegnem dolazim u Ragusu. Vlasnica, nazovi vile, priča kao navijena. Zatrpava me nepotrebnim informacijama i nestaje pre nego što sam shvatio da su na Siciliji a posle će se ispostaviti i u ostatku italije i u delu Švajcarske drugačije utičnice od naših a adaptera bez.

Trudim se da u putopisima kačim samo svoje fotografije ali pošto nemam profi aparat a dron još nisam kupio jedini način da iole približim doživljaj Djeradjea je daa pozajmim dve slike sa neta. Prva je slikana ispod terase hotela u kom sam odseo a druga je uslikana dronom iznad mesta.

Gerace, pun pogodak. Predivno mesto, pogled iz hotelske sobe vredi milion. Vlasnik hotela fin i prijatan, maksimalno izlazi u susret, hotel je nasledio od babe i dede i trenutno ga preuredjuje. U mestu kao da je vreme stalo, da nema automobila lako bih pomislio da sam se vratio sto godina u nazad. Gerace je poznat po tome što se u njemu nalazi stotinu crkava a gurmani ga prepoznaju po maslinama, bergamo narandžama i Rafiolama (domaći kolač kojim se jako ponose), furaju slow life fazon i sledeća poseta Kalabriji neće moći da prodje bez Djeradjea.

Dan Treći Bari-Matera-Gerace Kako se trajekt lagano približavao odredištu u glavi mi je samo bio opis kolege sa foruma koji je tako lepo opisao miris peciva iz pekare u Bariju da sam ocekivao da cu naleteti na pekaru cim se iskrcam, to je glavni razlog zašto nisam ništa jeo na brodu. Iskrcavanje je prošlo glatko, sa ekipom Italijanskih bajkera sam prosao bez čekanja i pasoške kontrole, izlazim iz luke i očekujem miris peciva. Umesto mirisa peciva preovladjuje miris benzina, Garmin nema opciju centar grada ali zato ima opciju „upoznaj industrijsku četvrt“ dok sam došao do centra izgubio sam volju za životom a ne za pecivom, gužve je bila nesnosna, nije bilo šanse da se provlačim sa koferima, nalevo krug i pravac Matera. Predeli oko Matere kao i cela Kalabrija su veoma slični Siciliji, nijanse su u pitanju. Vruće je kao u rerni. Matera je prelep gradić, centar sav u kamenu, nigde hlada. Opet pod utiskom putopisa tražim kafić koji ima terasu na krovu sa savršenim pogledom na centar grada, naravno da ga nisam našao, tj prošao sam pored njega kada sam krenuo iz Matere za Gerace. E sad, sve što sam planirao sam omašio, Gerace mi uopšte nije bio u planu, plan je bio da nadjem smeštaj u Crotoneu ali pošto nisam našao pekaru u Bariju, kafić u Materi i nisam obišao grad mrtvih imao sam vremena da predjem dodatnih 250km, tako da sam tražio smeštaj negde uz more bliže Siciliji. Otvaram buking i stalno mi iskače ponuda za Gerace (čita se Djeradje) hotel La Rupe, odlično ocenjen, uz glavnu napomenu; odličan pogled, nije uz more ali deluje primamljivo, bukiram na osećaj, objasnim Garminu gde da me vodi i gas. Po mojoj logici more treba da se pojavi sa leve strane, već pogadjate pojavilo se sa desne, nije problem, glupo bi bilo da nešto bude kako sam očekivao, idem superstradom, kilometraza do cilja rapidno pada ali vreme dolaska ne, provlači me kroz neke sokake gde je ograničenje 90kmh a jedva mogu dva auta da se mimoidju, svakih dvesta metara skretanje pod uglom od 90 stepeni u isti takav sokak, sa neizbežnim Stop znakom, ništa čudno Garmin je to. Kao da putujem sa ženom, prvo me dovede do ludila, onda ne pušta glasa od sebe i taman kad sam na ivici da ga ostavim pored puta pa neka zajebava nekog drugog, počne da radi kao da mi čita misli i još bolje od toga. Počinje uspon, serpentine, nigde žive duše, dobar asfalt, u jednom momentu drveće pokriva put, kao da vozim kroz prirodni tunel, prelepo. Uspon je bio fenomenalan, spust još lepši, u daljini se nazire gradić na vrhu brda, stajem i slikam, ispostavilo se da je to Gerace. . U momentu zaboravljam na muke sa garminom, pevam ispod kacige, opustio se, uživam i pratim uputstva, sve funkcioniše. Dok se ne opustim dovoljno pa da me opet zajebe tako da ga ne upalim bar dve nedelje. Nisam ženjen i jasno je da pričam o navigaciji ne o ženi, mada sam ubedjen da je Garmin žena imena muškog.

Nisam rezervisao kabinu a ni pilotsko sedište, improvizovao sam smeštaj na gornjoj palubi, kombinacija baštenskoh garnitura sa kojih je posada skinula jastuke da spreči spavanje na istim i jastuci sa malih fotelja koje su potpuno neuslovne za spavanje daju sasvim pristojan ležaj.

26.maj dan prvi To jutro ni po čemu nije nagoveštavalo da će baš taj dan biti prvi dan putovanja ali već oko 14h me uhvatio neki neizdrž, počinje pakovanje, haotično, kako drugačije. Polazak iz Novog Sada oko 16.30h, znam, poranio sam. Kratko zadržavanje u Bgd da se popije kafa sa Djuntom i izlazak i noćenje u Kraljevu. U Kraljevu me je dočekao dobar drugar, može se reći brat, Mihajlo i naravno nije bilo šanse da uzmem neki smeštaj, bio sam njegov gost. Dan drugi Budjenje u Kraljevu, solidno mamuran planiram da vozim do Pazara pa da tamo kod Jonuza doručkujem ćevape, ko je čitao predhodni putopis već zna a ko nije čitao a ima dovoljno strpljenja da isprati ovaj, znaće da kod mene važi pravilo: Verovatnoća da će nešto ići po planu je obrnuto proporcionalna vremenu utrošenom za planiranje. U ovom slučaju plan mi kvari Mihajlova mama sa doručkom koji čeka serviran na terasi. Doručak je bio toliko dobar da sam u Pazaru samo mahnuo Jonuzu, neki drugi put. U Pazaru standardna gužva, neko nepisano pravilo je da prolazak kroz Novi Pazar traje isto koliko i putovanje od Raške do Pazara. Ulazak u Crnu Goru i pravac Gusinje pa preko Prokletija do Skadra. Albanci su medjuvremenu malo sredili deo od graničnog prelaza do magistrale, na potezu do Hani hotit je otvoreno par ugostiteljskih objekata, vidljiv napredak. Pošto imam dobro prolazno vreme iz Skadra svraćam na Adu Bojanu da se javim drugarima, ignorišem znak da su radovi na putu za Ulcinj i da se ide starim putem za Bar, ignorišem makadam ali u jednom tunelu nisam mogao da ignorišem bager pa sam se u sred tunela sit ispričao sa inžinjerom iz zemuna dok sam čekao da se bager pomeri malo u stranu da se provučem, kacigu nisam skidao jer su iznad mene majstori uvezivali armaturu. Po mojoj skromnoj proceni još mesec dana posla, ing iz zemuna se slaže ali oni ipak otvaraju put za dva dana. Kratko opuštanje na Adi Bojani, nisam imao vremena da čekam pasulj ali sam zato smazao svu slaninu pa su drugari jeli klot pasulj. . Sa Ade Bojane sam se za Skadar ipak vratio obilaznicom. Pravac Drač na trajekt, kartu sam rezervisao pre nego što sam krenuo sa Ade Bojane ali nije bilo gužve tako da se karta mogla uzeti i na šalteru neposredno pred polazak. Ljubazni policajac u luci maksimalno olakšava kupovinu karte i ukrcavanje.

Imao sam i previše vremena da upoznam sebe a premalo vremena da se na osnovu te spoznaje menjam, tako da bih izbegao zamku čuvene definicije gluposti: stalno ponavljanje iste radnje a očekivanje drugačijeg rezultata, ja sam jednostavno u tim situacijama prestao da preduzimam bilo kakve radnje. Jedino što sam isplanirao je da idem na put i da Sicilija treba da bude deo tog puta i da se ne vraćam istim putem, od koga je, dovoljno je. Pripreme teku glatko, nema ih, iz višegodišnjeg iskustva sam dosao do zaključka da se pažljivo pakovanje od par dana i haotično pakovanje koji sat pred polazak, svodi na relativno isti rezultat, uvek nešto zaboravim i uvek ponesem nešto što će mi samo predstavljati teret, u drugoj opciji sam bar poštedjen nervoze tih par dana kada ne razmišljam o pakovanju. Mašina je spremna, samo se ja čekam.

Stegla zima, PMS ( Parkiranog Motora Sindrom) drma uveliko, kolege se slabo raspisale a Bato ADV utanjio sa Afrikom tj daje na kašičicu pa kad sam već svako malo na forumu da virnem piše li se šta, red je da i ja dam skromni doprinos. Ovaj putopis je logičan nastavak pisanija pod imenom , Zamalo Sicilija samo što za razliku od predhodnog u ovom ima Sicilije a pored Sicilije će se naći još po nešto.

Ajde dudicu pisi, ne zabusavaj.

Naslov je zastareo, Konačno Sicilija

Jeste, loša mi matematika. pošto je Givi ipak viša klasa u odnosu na Kappu a i da ne kaliram previše, neka ide za 170 evrića

Kofer GIVI TRK 33L Nikad koriscen 2 kljuca Cena: 190€ U prodavnici je Kappin model 48000 din dok ovaj Givi koji je kvalitetniji ide za manje od pola cene Kappe. Kofer sam dobio kao deo kompezacije za auspuh i razlog zašto je kofer još uvek nov je taj što nisam imao vremena da ga preuzmem, da ne bi prošlo još 5 meseci oglašavam kofer. Pošto sutra idem na put i neće me biti a kofer je još uvek kod starog vlasnika, ostavljam njegov broj kako bi prodaja bila moguća. +38163265524 Nemanja Ovlastio sam ga da izvrši neznatnu korekciju cene u slučaju kada proceni da je to potrebno. kofer je nov pa nije bilo smisla da se cimam da ga slikam, mislim da sam otisao da ga slikam uyeo bih ga a tek bi onda skuplao prašinu.

jakna prodata kolegi sa foruma

pantalone prodate kolegi sa foruma. Da bi se i dalje zvala akcija, jakna snizena na 100 evra pa dok se ne proda ili dok Bigi ne kalira.

Evo male akcije, jakna i pantalone za 150 evra Revit Factor 2, XXL termo ulozak nikad nošen membrana integrisana bez oštećenja u odličnom stanju knox protektori na kolenima i penasti na kukovima

Bigija malo steže ispod pazuha, što znači da može bez problema da se u nju spakuje i 135kg

termo uložak (nikad nošen) Kišni uložak (isproban jednom) Knox protektori laktovi ramena i meki na ledjima ventilacioni otvori na rukavima i grudima broj XYL to mu dodje kao prošireni 2xl ili skraćeni 3xl ili nešto izmedju, jbmlg jakna je nošena, u odličnom stanju, bez oštećenja. Cijena prava sitnica 110 evropskih para Jaknu prodajem samo iz razloga što sam izgubio 19kg i sad mi je velika, (kupio sam od kolege Sale VFR, revit XL) jakna mi je idealno pokrivala raspon od 110 do 119kg, visok sam 185cm.

589. lajk ti je od mene

Dan dvadeset peti Vreme je da se ide kući, posle preko 3500km pređenih po CG, bacanje stvari u kofere i pozdravljanje sa domaćinima. Pozdravljaju se sa mnom a gledaju me ispod oka i kao da kažu: šta se koji matrag pozdravljamo kada eto tebe opet za koji dan ionako nam je ovo treći put da se opraštamo. Pravac Nikšić, red je da popijem kafu sa drugarom koji je dok sam ja bio na Lake festu u Nikšiću bio na Ceci (mslm na koncertu) u Budvi. Inspirisan putopisima kolege Goldwinga gde imaju običaj da se skupe drugari pred put pa pojačaju budžet donacijom i slikaju se sa istom, odlučujem da primenim njegov recept, samo malo modifikovan, pošto meni nešto tako normalno nikada ne pada na pamet, ja sam prilikom pisanja putopisa već pomenutom drugaru uzeo donaciju da mu ne objavim sliku obzirom da je Nikšićanin i da je išao na Cecu umesto na Lake fest a još se izdaje za rokera. Pošto donacija nije bila baš izdašna dozvoljeno je da pomenem njegov bajkerski staž. On je imao razvojni put kao i većina bajkera: polaganje za A kategoriju, vožnja devojke na motoru i pad sa motora. Jedina specifičnost njegovog bajkerskog staža je ta što je on sve navedene faze spakovao u sat vremena. Sledeća stanica Zlatibor i tu se čujem sa drugarima, Valjevcima, kažu na Divčibarama su na nekom festivalu pa se spuštaju u Valjevo, mislim se da mi je dosta festivala za ovo leto ali moram da svratim u Valjevo da makar jednom vidim nekod od mojih Valjevaca u Valjevu, uglavnom ih srećem na planini u Beogradu i u Novom Sadu. Ovako retka prilika se ne propušta. Stižem u Novi Sad, parkiram se ispred zgrade i otvaram tank torbu da uzmem ključ od stana, nema. Izvrnem sve džepove nema, izvrnem ponovo tank torbu, ništa. Otvaraj levi kofer isto stanje kao u tank torbi, otvaraj desni kofer isto sranje kao u levom. Ajde da zavrtim još jedan krug, dzabe. Sreća imam kuma a kum nije dugme, plus što ima ključ. Ležem u krevet srećan što sam konačno na svom dušeku i vec ujutru mi bi krivo što sam se tako brzo vratio. Završavam tamo gde sam i počeo, Caffe bar Sketch, sugradjani znaju ako mi motor nije ispred kafića onda ili spavam ili nisam u NS, pošto me je mrzelo da skidam kofere svi me pitaju gde idem a ja se tek vratio, vidim da sam im baš nedostajao. I dok uživam u kafi i doručku ( u tri popodne naravno) pored Žućka se parkira moja bivša makina, posle ove fotke i žućko je promenio vlasnika, dodijale mu Crnogorske planine pa se skrasio u Vršcu. A ja sedim i za promenu ne planiram ništa, pa da vidim kako će da ispadne.

Što zbog genetike a što zbog drugog hobija ovo pisanije se odužilo a to nije bio plan. Kada prespavaš ceo dan noću ti ne preostaje ništa drugo nego da gledaš tv ili da završiš putopis, na tv-u ništa zanimljivo.

Dosta sam se lomio da li uopšte da počinjem pisanje putopisa, kontao sam da ću smoriti i sebe i one koji budu čitali. Povratna informacija dosta znači, pogotovo što imam specifičan smisao za humor i uglavnom me pogrešno shvate. Drugar koji je bio učesnik dešavanja na ovom putovanju (uglavnom na pijankama) ranije je vozio Burgmana, prodao je motor i otišao u Njemačku, par godina je tamo i premišlja se da li da kupi motor, porastao je standard pa se gadja nešto jače ali uvek ima prečih stvari. poslao sam mu link putopisa pošto je i on akter istog sa idejom da ako mu se nešto ne dopada da cenzurišem. Od njega mi stiže odgovor: Brate j..o si mi kevu sad bi otisao da kupim motor (cry)(cry)(cry) u sledećoj poruci je već odlučio da kupi Versysa jer mu taman ostaje za opremu i putovanje, uzima slobodno u avgustu i vožnja. Komentari kolega forumaša i njegova reakcija su vredeli uloženog vremena i kopanja po vijugama da se setim šta je bilo kog dana. Tako da ću ako se konačno dočepam Sicilije, opisati i to putešestvije na forumu pa dok vam ne dosadim.

Kad sam poručio petu kiselu drugar je konstatovao da sam pravi propali špriceraš.