I sedimo tako u Materi, pijuckamo bensedin, uživamo u suncu i gledamo šta i kako dalje. Prvobitni plam, ako se to upšte moglo nazvati planom, je bio da iz Barija vozimo do Palerma uz spavanje u Geraceu, Kalabrija. Pošto su nam pasoši pojeli dan i još koji sat pride ostaje nam nekih 22 sata da se nacrtamo u Palermu, u to vreme ulazi i spavanje, dan je još uvek kratak, mrak pada oko 16h. Ja sam optimista, očigledno neumereni. Meda je realan, predlaže da idemo do Napulja pa noćnim trajektom za Palermo i samo se prebacimo sa broda na brod. negodujem, zajunio sam da to vozimo u povratku, taman da se Amalfi vozi sa prave strane a nekako sam nameračio da prodjem pored Etne na putu za Palermo da razbijem baksuz. Pokušavam da ubedim Medu da je moj plan bolji, vadim keca iz rukava, šta ako trajekt iz napulja bude kasnio. Znam da budem ubedljiv, to mi je profesionalna deformacija. Često uspem u ubeđivanju mada mi se čini da to nije uvek dobro po mene. Ajde što sam malo pokolebao Medu nego što više gledam opcije sve mi se više čini da je on u pravu. Vozio sam iz Barija ka Palermu pre par godina, vraćam film, uračunavam i to da je sad sredina januara i da nije za poređenje sa vožnjom sa kraja maja. Pada odluka, slušamo Medu, idemo do Salerna, tamo čemo dobiti informaciju da li je mirno more i kasne li trajekti pa ako je sve ok nastavljamo Amalfijem ka napulju a ako nije onda obalom ka Palermu pa kom obojci Tom i Džeri. naravno pre polaska jedna kratka kafa da nas povrati od bensedina i pravac salerno.

Dan četvrti Uplovljavamo u suncem okupani Bari, već nas vidim kako u nekoj bašti ispijamo ristreto i jedemo kroasan. U stvarnost me vraća pasoška kontrola. Ne, nije Meda greškom dao Kaćin pasoš. tri puta je na brodu proveravao koji je njegov pa je ženin sakrio na sigurno. Meda kontrolu prolazi lako, dolazim na red, pružam pasoš, kad ga je stavio na skener počeo je monitor da mu blinka kao tabla od Afe kad je pališ na kiši. Uzmuvao se policajac, kaže ugasi motor, ok šta mi teško. Uzima telefon zove nekog, rasprava, onda zovu njega, rasprava. Provaljujem o čemu se radi. Pre petnaest godina sam imao problem zamene identiteta baš sa Italijanima i trebalo mi je par meseci povlačenja ozbiljnih veza kako u Beogradskom odeljenju interpola tako i u Italijanskoj ambasadi i da ne nabrajam još par institucija, kako bih rešio problem. Nakon uspešno rešenog problema, bar sam ja tako mislio, sam više puta ulazio u Italiju i jednom su me na Milanskom aerodromu zadržali na kontroli, tada sam još uvek svež nosio dokumentaciju sa sobom, izvinili su se i rekli da više neće biti problema. i nije bilo, do danas. Pokušavam to da objasnim karabinjeru ali mi on sad naređuje da upalim motor i da vozim za njim. ne treba napomenuti da sam baš baš popizdeo, naravno nisam poneo ništa od dokumentacije uveren da više nije potrebna. Meda koji je prošao kontrolu gleda u neverici kako se vraćam nazad, garant je pomislio da sam sad ja greškom uzeo Kaćin pasoš. Odvode me u stanicu pogranične policije, šef je prvo malo nadrndan pošto im je gužva a dovode mu lika sa crvenom poternicom koji je isto nadrndan i uporno pokušava da mu nešto objasni na engleskom. Šef me je kulirao prvih dvadeset minuta i samo je gledao naizmenično u monitor i pasoš dok mu nije iskočila slika lika za kojeg ni u najluđem snu niko ne bi pomislio ni da mi je komšija a ne da sam to ja. Još pola sata provera i ubeđivanja i čovek odluči da me pusti dalje ali mi kaže da ću imati ozbiljan problem i da moram da dam otiske i da se fotkam kod granične policije pošto je njihov sistem odvojen od centralnog. Rekoh mu: Pa vi ste granična policija, daj da to odmah ovde rešimo. On mi pokaza rukom na dva velika trajekta koji su pristigli u luku, objasnio mi je da nemaju vremena da to urade i da se javim u bilo koju postaju granične policije u Italiji i napomenuo je da mora biti granična pošto u centralnom sistemu tj kod obične policije sam čist. Ok, sad treba kvalitetno nadoknaditi izgubljenih sat vremena. Preskačemo bari i pravac Matera. Matera je gradić koji na mene deluje kao bensedin.

Kao Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar uleće Braca koji je uspeo u pola sata da ode Medine žene na posao, nije morao puno da joj objašnjava šta je ovaj njen uradio, da ode do stana i nadje pravi pasoš ta da ga brzom brzinom odnese do buske stanice, uhvati bus za PK, posalje pasoš i još časti vozača. Meda je trebao samo da sačeka bus na stanici u određeno vreme. Ne, nije ništa zeznuo, sram bilo svakog ko je pomislio drugačije. Da nam čekanje busa i odlaganje nastvka puta za jedan dan ne bi teško palo potrudili su se pored bata Žuleta i naši domaćini Mića Kostur i Johny Wallker. Koliko je Mića bio dobar domaćin najbolje govori činjenica da smo se Meda i ja složili da je zez sa pasošem bio najbolji potez putovanja. Dan treći ne planiramo ništa. Par stepeni je toplije nego juče. Lagano do Kukeša, posle tunela prave prolećne temperature. u Drač stižemo predveče, taman nam je ostalo dovoljno vremena da prošetamo, klopamo, popijemo par kafa i po Skenderbeg pre ukrcavanja na trajekt. Za Drač-Bari nikad ne bukiram karte ranije, blagajna se otvara u 17h, voze tri kompanije, cena je 78 evra za putnika i motor. kabina je dodatnih 20 evra. Od sutra, tj od četvrtog dana kreću i slike, taman su se promrzli prsti ugrejali.

Dan drugi plan je da lagano stignemo do Drača. Ne znam ima li svrhe da pišem šta smo planirali pošto jedina konstanta na ovom putovanju je bila činjenica da ništa nije išlo po planu. Svraćamo u Prokuplje do mog brata Žuleta na doručak i taman koristimo vreme da bukiramo trajekt za Tunis iz Palerma, uzimamo povratnu, na osećaj, što se pokazalo kao potez koji je omogućio da se ovaj putopis o tunisu ne svede na par sati u luci dok čekamo da nas prvim trajektom vrate nazad. Pošto smo uspešno bukirali trajekt za 104 evra po osobi plus motor, kabine bez. Sledeći korak je putno osiguranje, šaljem drugaru broj pasoša da mi uradi polisu, pitam Medu ima li putno osiguranje i dobijam isti odgovor kao kad sam ga pitao za kabinu, Osiguranje je za čke. Ok, uplaticu samo za sebe, Meda razmišlja naglas, jbmlg idemo u Afriku, pustinja, džungla, daj da uplatim i ja to osiguranje zlu ne trebalo. Ode Meda do motora po pasoš, vraća se, pruža mi pasoš. Otvaram pasoš a na slici neka fina Katarina, ladno je poneo ženin pasoš, u deliću sekunde sam se ponadao da je iz ljubomore poneo i njen pasoš pored svog ali ta misao ne stoji, nije on taj tip. Gledam u njega tražim neku sličnost lepe devojke iz pasoša sa ćelavim grmaljom koji kao da je predosetio da nešto nije u redu a i provalio je valjda da je pasoš nov za razliku od njegovog. Sevnula je prva varnica na putovanju ali je kao i sve sledeće to trajalo jako kratko. To je to, stigli smo do prokuplja, nije ni to loše.

Ali da oni te vize ne primenjuju i da nam želi srećan put u Tunis, taman sam počeo da se radujem kada mi je Meda saopštio da gospoja iz ambasade ne divani engleski i da su se nekako sporazumeli kombinacijom Francuskog i Engleskog sa primesama Srpskog. E sad je nastupila prava dilema, da li da se pakujem ili ne pošto meda govori francuski malo bolje nego ja Kineski, on zna da na francuskom kaže hvala a ja na kineskom ne znam. Ma idemo, šta još može da nam se desi, od sad samo lepe stvari. Stižem sa laganim kašnjenjem u Munze gde me Meda čeka u papučama tek ustao sa popodnevne dremke. Meda aka Moto profa 1200, Moj sapatnik koji se Afrikom uputio u Afriku. Plan je jednostavan,pošto je uveliko prošlo 14h prvi dan se spustimo autoputem do Niša, čas posla. Kako smo se mi spuštali prema Nišu tako se spuštala i temperatura a i mrak nije zaostajao. Kiša je skontala da je glupo da žurka prođe bez nje. Na naplatnoj rampi radnice se muči sa mokrom karticom a Medu lik iz kućice gleda ispod oka, Meda mokar kao miš, napolju pljušti kiša, 3 stepena, ne može da izdrži i pita: Pa dobro jesi li ti normalan, kako ti nije hladno? Meda lakonski odgovara: Ko kaže da mi nije hladno. Stižemo u Niš, recepcionarka nam umesto LK traži zdravstvenu knjižicu. Sušenje, Vinjak 5 i spavanje.

poruka je poslata 7. januara naveča, planirani polazak 11. januara, uz malo ubeđivanja sam polazak pomerio na 10. januar taman dva puna dana da se pažljivo pripremi put. Sve ide glatko a to je pravi razlog za zabrinutost. Vremenska prognoza se dva dana pred polayak menja i proleće koje je već danima trajalo se povlači, ne želi da sarađuje sa nama. Nema veze, ako i padne malo snega, neće se tako brzo zalepiti za put koliko mi brzo možemo da preletimo tu kritičnu deonicu od Kuršumlije do Prizrena. Znači, vreme rešeno. Dan pred polazak shvatamo da je Tunis uveo vize državljanima RS kao odgovor na vizni režim koji je RS uvela njima početkom decembra prošle godine. Meda uzima na sebe da ujutru zove ambasadu iako imamo info da se slabo javljaju na telefon, ako se ne jave onda Meda ide na vrata, kuc kuc, mi došli po vize pa ako ne treba bris iz grla da krećemo. Dok čekam da mi Meda javi da li smo dobili zeleno svetlo gledam u stvari za put koje su spremne za pakovanje. Hamletovska dilema, ako se spakujem pa ne idemo eto duplog posla, ako čekam da javi onda imam čitavih pola sata da se spakujem. To i nije neka dilema jer svakako moje pakovanje i u redovnom postupku traje oko pola sata. Meda me zove oko 11 ujutru na dan polaska, kaže dobio je ambasadu i tačno je da su pre par dana uveli vize za državljane RS, jbg.

sve je počelo bezazleno, viber porukom. Meda me pita kakav sam sa vremenom od 11 ujutru do 11 uvece i imam li para. Bar sam ja mislio da je poruka to značila. Naravno da vremena imam a što se para tiče mislio sam da dolazi u NS jer je kupio neku ludost pa mu treba da premosti ili još gore da ja odem po to, platim, odnesem mu a onda mi on da pare. Kako sam mislio tako sam mu i odgovorio. Šta drugo da odgovorim nego da krenemo dan ranije. I tako je počelo.

Izvini za upad, mislio sam da bi info mogao koristiti kolegama koji planiraju posetu.

Natpis na arapskom nije uklonjen, prilikom obnove freske su odlučili da ga zadrže. Crkva jeste zaključana ali sveštenik živi u blizini i ako ga nazovete i ako je slobodan doći će da je otključa, broj telefona je mislim na facebook profilu Bogorodice ljeviške. Čuvari isto imaju broj telefona.

kornjaca je prodata

posto je na KP okaceno isto za 80 evra, cena za forum je sada 70 evra

Na prodaju Alpinestars kornjaca KR2, nivo zastite 2. Dizajnirana za turing voznje, na temperaturi tela se oblikuje prema telu i uopste ne smeta u voznji. Odlicna ventilacija. Uz kornjacu ide i nastavak, zastita za trticnu kost (rep) Kornjaca je u odlicnom stanju. Velicina XL vide se dimenzije na fotografijama. placena 135€ u Louisu a nastavak 20€ u Alpinestars shopu. Cena 80€

abus prodat

Disk lock Abus Trigger, bez alarma. Korišćen ali u odličnom stanju što se može videti na fotorafijama, uz Abus idu oba ključa, traka i torbica. Cena 20 evra. 0

Kolega je dao odgovor a ja dajem diskont, tako da je cena 150 evra

jakna je prodata

Na prodaju kaciga vel M-L 58cm. Nošena desetak puta u mesec, dva vožnje. Kaciga je u top stanju, nikad padano nikad ispala, unutrašnjost je praktično nova. Ima sitne tragove od jedne kratke vožnje u top kejsu, slikao sam ih, nisam polirao i sređivao pošto su jedva vidljive, Uz kacigu ide i nov neotpakovan pin lock, Kaciga je kao nova ako izuzmemo tragove vožnje u koferu. Cena 160 evra.

Realno stanje je izmedju fotografija slikanih sa 1,5 m i ovih slikanih sa 20cm udaljenosti

najblize je konf broju 54, otprilike od nekih 180 do 185 a za tezinu ne znam donju granicu, sa 100 do 105 kg mi je ok. nosio sam je i sa 110kg bez problema i bez zimskog uloska. To je individualno.

ledjni je penasti, uz taj model nije isao ledjni uz jaknu. Ima ih na oglasima relativno povoljno. Jedan od kolega se javio, nije rezervisao jaknu ali posto je na putu i najavio da ce ako se jakna ne proda za par dana dok dodje da plati trazenu cenu, tako da je tih par dana recimo fiksna,

KupujemProdajem | Praktično sve... WWW.KUPUJEMPRODAJEM.COM Preko 3 miliona oglasa, na jednom mestu! Za forumase cena 120 evra

Corona cena, 150 evrica. Jos uvek je nov.

Navigacija je prodata kolegi iz KG.

Prodajem Garmin Zumo 390 LM u odlicnom stanju, kupljen u Louisu. sa kompletnom instalacijom za montiranje na motor i drzacem i punjacem za kola. Dozivotan apdejt za karte Evropskih zemalja (LM) Karte Rusije, Mongolije, Kazakhstana, Uzbekistana, Kirgistana, Tajikistana, Gruzije i Jermenije. (placene 60evra) cena sa dodatnim kartama na sd kartici 260 evra bez dodatnih karti cena 240 evra (ako imate vasu sd karticu kopiram vam karte na vas SD bez naplate naravno)