Jump to content

Moto Zajednica

milloske

Članovi
  • Broj tema i poruka

    166
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

39 Neutral

1 Pratilac

O članu milloske

  • Rank
    Svrati ponekad
  • Rođendan 19.12.1978.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Pančevo

Poslednji posetioci profila

Sekcija koji prikazuje poslednje posetioce ovog profila je isključena i ne prikazuje se ostalim članovima.

  1. Sledeći put kad sam u prolazu, hitao sam kući pa nije bilo vremena. Vidi se da ni slike od ulaska u Srbiju do kuće nema. hahaha
  2. To je honda shadow vt600 u malo promenjenom izdanju. Zemčo takav neki da kupiš i no limit. P.S. I Ja sam iz Bora.
  3. Presvuko prljave stvari iz Rumunije i na dogovoreno mesto za pokret prema Bjelom Polju. Korvin i Milica na Suzani i Ja na Shadovu krećemo na more. Ustvari samo nam je prvi dan zajednički a posle se razdvajamo. Oni u Montenegro a Ja u Croatiu. Krenuli smo ibarskom do Lajkovca (nismo stajali da lajkujemo) pa u Valjevo. Malo pravili pauzu i preko debelog brda stigli u Bajinu Baštu. Lep put pun krivina i lepe prirode a nigde nikog na putu. Natankali mopede i preko Tare lagano do Zlatibora uz poštovanje ograničenja stigli do Zlatarskog jezera. Nije bilo gužve pa je vožnja baš prijala. Nije puno ostalo do Bjelog Polja. Prešli granicu i evo nas u dvorištu Korvine tetke. Malo odmorili i preselili se u Korvinov zamak gde noćimo. Tu nas je spopao neki veliki čika i nije nam dao tek tako da odemo na spavanje ( Pozdrav Pedja). :zvizduk: Nekako bez nekih priprema već hrčemo a malo posle toga zvoni sat za pokret. Ovaj deo puta nastavljam sam na mom konjiću i krećem u pohod ka Bojani u Vinišće gde ona prži već dve nedelje . Idem prema Mojkovcu i kanjonu Tare. Jutro je bilo sveže. Lagano stižem do Žabljaka i novim putem idem do Nikšića. Put je nov i naravno odličan. Durmitor kao i uvek oduzima dah. bez nas Miloševića ništa Od Nikšića putem do Trebinja. U Trebinju pauza za topli i hladni obrok. Malo mi je krivo što nisam mogao da nađem jednu gospođu što mi je pre 3 godine prodala najbolji kačkavalj ikad. Dugo sam je tražio ali bez uspeha. Možda ću sledeći put imati više sreće. U Trebinju baš dosta ljudi jedna lepa i vesela atmosfera (treba da stigne Monika belluci). Nisam mogao da je sačekam, krenuo sam za Dubrovnik. Kako je krenulo da prži sunce nisam nameravao da se mnogo zadržavam na putu jer do krajnje tačke tog dana ima dosta. Magistrala je super ali oko svakog mesta je baš gužva pa se sporije vozi. U Hrvatskoj je turizam baš dobro razvijen. Dosta stranih tablica i jednom trenutku sam pomislio da više nema nikog u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj. Mislim da su svi bili tih dana u Hrvatskoj. Negde oko 16h stižem u Vinišće na nekih 20-ak km od Trogira. Baš je bio vruć dan pa sam ubrzo sleteo na lokalnu plažu i skinuo znoj sa sebe. Nakon nekog vremena stiže i Bojana koja je taj dan provela u Primoštenu. Okolina je prelepa, vreme smo provodili preko dana na lokalnoj plaži a veče Trogir ili Primošten. Od prvog dana mi je u mislima bila hobotnica. Dva dana pred put mi se želja i ostvarila. Vodili su me Neno i Mare u lov na hobotnice. San je postao java onog trenutka kad sam ulovio prvu hobotnicu. Onda je pala i druga pa i treća. Ukupno 800g težine. Nije mnogo ali za jedan ručak dosta. Svi su pričali o divljim svinjama ali nisam ni jednu ulovio. Kratko je trajao moj deo koji sam proveo na moru. Moramo da se vratimo kući i da ludimo radeće do sledće godine. Povratak je spakovan u turu od dva dana sa presedanjem u Sarajevu. Ovog puta na konju Bojana i Ja djiha. Krenuli smo rano i uz jak bočni vetar koji nas je pratio od Splita nekako smo se dovukli do Ploča i odvajanja za Ljubuški. Krećemo u posetu Kravica vodopadu koje je na putu između Ljubuški i Čapljine. Mislim da slike govore sve ... Nekih sat vremena je bilo malo ali šta je tu je. Idemo do sledeće destinacije, Vrelo Bune. Pa malo do Mostara.... I na kraju uz opet jak vetar pored Neretve stižemo do Sarajeva. Nešto više od dva sata je trajala potraga za smeštajem. Grad pun turista. Kad smo napokon našli smeštaj pala je jedna šetnja po gradu, provera kvaliteta ćevapa i sladoleda na već dobro poznatim mestima. Neverovatno je koliko ima turista gde god smo kročili taj dan. Otišli smo na spavanje i planirali i da doručkujemo u sarajevu da bi zaokružili jelovnik. Imali smo još 350km do kuće i plan je bio da se u Sokolcu odvojimo za Višegrad. Ni sam ne znam kako smo se našli u Prači i u jednom trenutku došli do kraja puta. Uskim putem lagano do Goražda. Tim istim putem pre tri godine nisam zalutao ali je iznenadjenje bilo to što 17km nije bilo asfalta. Sad je bolje nije asfaltirano 4km a ostalo je skroz nov put. Vidikovac na vrhu je odličan. Spustili se do Goražda i krenuli u Višegrad. Malo razgledali izgranju Kamengrada i prošetali mostom. Za razliku od predhodnog dana gde je svuda bila gužva ove jedva 10ak ljudi. Žalosno kako ništa nisu uradili da dovuku ljude i da malo ožive grad. :'( Popili piće u kafiću i pravac kući. Išli smo preko Užica i dalje ibarskom. Brzo smo stigli bez ikakvih problema. Sad preostaje da se malo klimatizujemo i polako krenemo u radne pobede. Drugovi i Drugarice za sad toliko Zdravo.
  4. Zemljaci svaka čast na poduhvatu.
  5. Istim pogrešnim putevima kao i pre dve godine nalazimo hostel za spavanje. Promenio se vlasni i sada je u malo drugačijem stilu. Ostavljamo stvari i idemo u razgledanje grada sa napadom na Shaormu. Lepo smo se našetali, najeli i pravac hostel na wi-fi i pivo. Naravno sat vremena ćutanja i posle se vraćamo u realnost. najmoderniji slivnik. naravno wi-fi. Treći dan Sibiu-Sebes-Deva-Lugoj-Temišvar-Vršac-kući Doručak, kafa i poktret. Krenuli smo na magistralni put gde su bili najavljeni radovi. Ako je neprohodno imali smo alternativu ali u mislima smo bili da motorom uglavnom svuda prolaziš. Nije bilo nekih velikih gužvi na putu. Rumuni paralelno sa magistralom napravili auto put i rade prilaze pa je zbog toga oko Sebesa malo krkljanac ali nije strašno. Interesantno da je auto put skoro gotov a da pre dve godine su tu bile njive i livade. To je jEvropa drugovi i drugarice. Brzo stižemo do granice bez nekih velikih pauza. Tu pravimo malo veću pauzu jer još malo pa smo kući. Sređujemo utiske i baš nam je pomalo krivo što to nije trajalo duže ali nadam se da sledeće putovanje u Rumuniju biti na malo duže. Korvin i Ja posle povratka krećemo ujutru pravac Bjelo Polje ali to je druga priča
  6. Ko nije nikad bio u Rumuniji treba da ode. Korvin (Ivan) i Ja bili smo pre dve godine (gothic rumunija) )i rešili da ove godine skoknemo do Transfagarasan prevoja na vikend. Ovog puta vodimo još dva drugara, Čika Jimi-ja i Gorana. Rutu smo planirali mesec dan pred put da bi je jutro pred polazak malko promenili. Prvi dan Beograd-Požarevac-Veliko Gradište-Donji Milanovac-Negotin-vidin-Craiova-Curtea De Arges Pokret oko 9h i već je bilo oko 35 stepeni. Da bi malo ubrzali put do Požarevca smo se spustili auto putem da bi što pre stigli do Dunava. Prva pauza Golubačka tvrđava. Na pauzi dogovaramo doručak u kafani „Sport“ kod muzeja „Lepenski Vir“. Doručak je tako izbalansiran da nismo pomišljali na hranu ceo dan. Idemo na Klokočevac i pravac Negotin gde prelazimo u Bugarsku. Na granici nigde nikog i brzo stižemo na most koji je napravljen na Dunavu između Bugarske (Vidin) i Rumunije (Calafat). Tu vidimo koliko je sati a mi tek na pola puta. Rumuni rade na delu puta do Craiove pa ne može baš po gasu ali kako prelazimo Craiovu put je sve bolji. Stižemo do Pitestija i pravac odredište za prvo noćenje Curtea de Arges. Plan je bio da spavamo u „Pansionu Janković“ ali nije bilo slobodnih soba. Gladni i umorni od puta gledali smo gde da nađemo smeštaj. Grad je pun ljudi kao da je neki praznik. Za razliku od pre dve godine mogao si da nađeš smeštaj gde god poželiš a te noći malo teže. Srećom naletimo na neki novootvoreni hostel. Ostavili smo stvari i pravac kod Jankovića na večeru i pivce. Drugi dan Curtea de Arges-Transfagarasan-Sibiu Trljamo oči ujutru i krećemo u napad na doručak. Ulovili smo neki kafić sa klopom i wi-fi om. Sreća sreća radost. :zvizduk: Niko ništa na progovara samo buljimo u telefone ( nije prvi put). Kad smo se svima na Facebooku javili gde smo spremamo taktiku za Transfagarasan. Plan je da se ode do zatvora Grofa Drakule ali do vrha nas deli 1480 stepenika. Dvojica idu a dvojica „nejakih“ ostaju da čuvaju motore i stvari. Prošli put smo mamurni samo prošli pored i videvši gde treba da se penjemo produžili smo pravo. Na pohod ka vrhu idemo Goran-che i Ja. Nema gde da se udari prečica tako da bez brojanja stepenika samo napred i polako. Uz par odmora stiglismo na vrh. Nismo zažalili ali zamislite koliko je bilo u to vreme zeznuto pentrati se tako visoko bez stepenica. Mislim da su sad bolja vremena. :zvizduk: A gore ima šta da se vidi. Dvojica sede u podnožju i čuvaju ergelu. A nas dvojica na Igrama bez granica. Sve je ovo preteča današnjih igrica. Trebalo nam je oko sat vrmena da se popnemo, obiđemo i siđemo. Nije teško kad se hoće. Seli smo na motore i pravac priroda, mnogo dobro. Već na prvi pogled znatno bolji asfalt od prošlog puta. Vidi se da Rumuni ulažu u turizam tako da gde god smo prošli bilo je baš dosta ljudi. Na svakoj dobroj krivini se nalaze grupe ljudi skupljeni oko neke rešetke gde se dimi i nešto lepo miriše, kao na košutnjaku za 1. Maj. Lagano smo se dizali ka vrhu i uživali u krajoliku. Stajali po nekim lepim krivinama i pomalo fotkali okolinu. Dosta je tu ljudi za razliku od prošlog puta. Veoma je prijatno kad sa nekih 40 stepeni u podnožju lagano hladiš na prijatnih 25. Neverovatno je što smo na samom vrhu jedva uparkirali konje. Tu smo uz neku priču i divljenje proveli dobar deo dana i krenuli sa spuštanjem. Izašli smo na magistralu i pravac Sibiu.
  7. Samo tako. Kupio si novi motorino i samo cepaj.
  8. Svratio sam do Bokilica danas i ocas posla honda shadow doterana u red. Nastelovao karburatore i motor prede kao nekad. Sutra mala voznja do Valjeva da istestiram potrosnju. Kezio sam se ceo put do kuce.:):) Hvala Boki sto si mi ulepsao dan.:):)
  9. Nasao sam kod servisera za Kimco. Fala.
  10. Mozda i nije crko ali kad je osigurac izgoreo jedino je ostalo da slepljenu plastiku razbijem. Ne znam da li pasuje sa drugih motora i ne znam gde moze da se kupi.
  11. u louse-u nema. videcu sa Berom. Odakle on narucuje te delove i treba mi kontakt tel ako ga neko ima.
  12. Potreban mi je set za reparaciju karbova za hondu shadow vt600 i dve gume koje povezuju karbove sa cilindrom . Da li neko zna gde to moze da se kupi? Hvala
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja