Meni se čini da je zelene boje kaciga pored puta na mestu gde je Pera poginuo......... Ako grešim, izvinjavam se....

Evo Prvog dela namontiranog materijala...........Nikola radio i napravio po meni jako lep video..........lep i poučan. Eto i mladjeg naraštaja kako grabi krupnim koracima kroz moto Svet........putovanja. Preporučujem iskreno da pogledate, zanimljivo je i poučno. https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Ffeature%3Dyoutu.be%26v%3DtDP73zHc7g8%26app%3Ddesktop&h=ATODQocdrgsKh1d8ne-Y76GUlxOX1-07Lz4JIJHajsperUq2nasshLU5XcpT_WVE1jkIjbhse1s5PSs1UIHtye4H7twYzI9pJXNoPkK9DzQGh7_JajdAPSZ9KbC9qed3tsTnjcfOGboqi5N0Yg01W7zQ&s=1

Zoki..................I'm watching you !!!

Zdravo, Ovo što ti radiš.........zamišljaš kako putuješ uz pomoć mog putopisa je veliko zadovoljstvo za mene, znači da je moj putopis uspeo da te inspiriše da putuješ. Hvala........... PRTLJAG - večiti problem kada putuješ. Lepo si ti to uočio, razna obuća, odeća...........tako to samo izgleda, inače stvari ovako stoje. Pred put je uvek malo napeto jer se malo svadjamo Verica i ja...........upravo oko prtljaga. Ja kažem: 5 pari gaća, 2 para čarapa, 1 farmerke, 1 šorc, 5 majici + lična higijena + lekovi + apoteka + alat + neki rez. delovi (sitni) + foto oprema + dokumenta + rez. rukavice i slično i to ide ovako............ Leva bisaga od 45 litara je Vericina, desna od 38 lit. je moja (za gardarobu+lična higijena). Umesto top-case koristim veliku torbu (žute boje) Touratech od 89 litara plus praznu srednju torbu (od 49 litara) spakovanu u veliku torbu. Tu pakujemo obuću (patike i japanke ili sandale), kabastu odeću (Vericinu letnju moto jaknu), apoteku, lekove, suvenire..........itd....... Kako put napreduje, kupiš neku sitnicu tamo vamo............i hranu koju nosiš (ne puno, ali i to zahteva prostor).........tada nastupa ova II torba koju kačimo na veliku torbu (video si to na slikama tokom putopisa). Tank torba mi služi isključivo za dokumenta, novac, foto opremu i nju posebno pazim............normalno. U početku puta malo je naporno svakodnevno pakovanje jutarnje i skidanje prtljaga uveče, ali navikneš se i to mu dodje kao neka gimnastika....... Nadam se da sam ti odgovorio na tvoje pitanje i da si zadovoljan odgovorom........ Pozdrav,

Nidzo............lepo je citati tvoje recenice, hvala ti. Kazu...................samo plivaj, na kraju DOBRO uvek ispliva na povrsinu..............plivaj Nidzo, prijatelju.............

Zdravo, puno stvari se izdesavalo, vreme prolazi a ja zabushavam................ne pisem, nesto me mrzi........ Postao sam lenjivac sto se tice pisanja ? Ne - nisam, nego neke stvari se desavaju, teraju na razmisljanja, teraju na drugacija sagledavanja svega, pa i svakodnevnog zivota. U to obicno, svakodnevno spada i pisanje............ Zasto ? Zasto me toliko mrzi da pisem .........sada ? Evo mog pokusaja da iskreno odgovorim na ovo prosto pitanje...... Pisati za mene znaci komunicirati iskreno bez pripreme, bez pravljenja beleski pa onda pisati, brisati i tako to...........kada pisem gledam da to bude prirodno, bez uvijanja vec kao da pricam sa sebi dragom osobom i kada gledam da sto iskrenije prenesem svoje utiske, isto tako gledam da moje izlaganje ne bude opsirno i dosadno. Gledam da napisem onako kako bi ja voleo da procitam neki putopis, da me ne davi vec da lagodno putujem uz pomoc reci i narocito slika............fotografija...........predelima kojim je putopisac proputovao...... Ako nisam raspolozen za razgovor, ako me muci zdravlje..........mislim na reumu, zglobove koji kod mene oticu s'vremena na vreme, kada razmisljam o poslu.........ako nisu sve kockice na svom mestu, kada se desavaju razne promene, kada shvatite da starite..........sve to utice na raspolozenje i tada pisanje nije bas idealno resenje, bar ne pisanje putopisa. Hvala Bogu, nemam nikakvu bolest koja me muci, mozda malo krstenica...........tojest datum te moje krstenice, pozuteo, izbledeo ......... Posto vas nisam navikao da vam kukam, necu ni sada...............dovoljno je ovoliko koliko sam napisao na tu temu. Zivot ide dalje, idemo i mi...................znaci, idemo dalje !!! Da se vratimo na putopis i da pokusam da ga zavrsim lagano i lepo kako je i protekao te vec daleke prosle godine 2014. Stigli smo u Portimao, smestili se i malo odmarali............. Obisli smo grad pa malo kasnije i trkacku stazu u blizini......... Trgovi, plaze, veoma zanimljivo, lepo................ dobrih kafica....................... prelepih jedrilica u marinama................ Gde izmislise stepenice............samo da coveka umore............ Stigosmo i do trkacke staze, cuju se neki automobili ?? ili motori ??............... Parkiramo se na brzaka i ....................platimo kao neki papci karte da udjemo i gledamo praznu stazu, nisu cak ni neki treninzi vec onako se voze, testiraju, steluju.............a mi izvolite 5 € da malo prosetamo................. Evo i dokaza.................karta prava, za gledanje prazne staze.............. Kad su mi rekli da mora da se plati, kazem ja .......... OK, jel su treninzi sada? oni kazu .........jesu, zato i placate. Ali nisu rekli da se treninzi zavrsavaju za 10 min. tako da kada smo mi usli................GOTOVO ! Te mi lepo odosmo..........lagano............. kuci (soba koju smo iznajmili) i na veceru..............

Marokanac, hvala ti! Prijatelju moj .......... Pavle ! Nikakve potrebe nema da mi se zahvaljuješ, ja se tebi zahvaljujem što si našao vremena i došao da se vidimo - kao što uvek i nađeš vremena da popijemo piće kada sam u prolazu kroz Ljubljanu.............. i kada se javim. Mada ti imaš šesto čulo i onda kada se ja ne javim, ti me "osetiš" i nazoveš me i pitaš " jel smo ti i ja u svadji, što se nisi javio da si u Ljubljani...." Ukratko, meni je čast biti drug sa tobom jer si dobar čovek..............a veruj mi, danas je to retkost. Veliki pozdrav prijatelju.............

Zdravo svima !!!!!!!!!!! Red je da napisem i ja par reci.............. Najmladji clan ekipe od 5 (pet) clanova je imao cast da otvori ovu NAJAVU putovanja. To je nas drug JOCA......... Da ja ne bi prepricavao ko je ko (ili sto englesko govorno podrucje kaze " who is who " ) evo vam jedan link za Facebook stranicu koja ce biti tokom putovanja izvor informacija o nama..............tojest, gde smo, kako smo ............ https://www.facebook.com/groups/motoiran2015/ Vec sada na FB mozete dobiti malo vise informacija o clanovima ekspedicije................velika rec, mozda bolje da kazem putic za Iran. Odakle ja u grupi sa nekim ljudima kada obicno putujem sam sa suprugom Vericom............ Mota se meni u glavi Iran vec neko vreme, posebno posle divnih putopisa nekih nasih drugova koji su putovali i prepricali kako je u Iranu........ Proletos me zove Cale (covek koji vozi moj bivsi ADV, crvene boje sa kojim sam isao za Maroko 2009.) i kaze mi da su oni grupa od cetiri osobe koji bi isli na put za Iran i on bi voleo da im se pridruzim i da budemo jaci u grupi............ Odgovorio sam mu da je potrebno da se upoznamo i vidimo da li uopste mozemo zajedno na takav put, jer se ne poznajemo, predlozio sam probnu voznju (odvozano u maju kroz Srbiju i Bosnu) gde smo se pokazali jedni drugima i izgleda da bi mogli da krenemo s'tim sto moramo uvek imati u glavi da grupa ce postojati samo dok svi do jednog budemo postovali razlicitosti drugih uz puno postovanje nekih opstih pravila koja cemo uspostaviti, prihvatiti i onda cemo ih postovati od starta do povratka............. Prikljucio se jos jedan mlad covek koji zivi u Londonu, zove se Goran Popadic i u nekim gradjevinskim poslovima je tako da ga je posao "progutao" i on nazalost nece ici sa nama....................ZATO NA POCETKU PISE "SIX ADV RIDERS"..................za sada smo "FIVE ADV RIDERS".............. Moram da ispravim Jocu, cisto radi tacnosti............moje prezime je Mihajlovic ...............nije Mihailovic , ............ Ja se iskreno radujem putovanju za Iran u grupi koju cine Joca, Juka, Cale, Jakov i ja.................. Pridruzite se na FB, bice lakse za pacenje a imamo jos jednog drugara, koji se brine da sve bude na FB-u na vreme i pregledno, to je Nikola, nikname na Bjbikers-u je Nik Ola. Toliko za sada...................... Cujemo se ...............vidimo se................. Pozdrav,

Veliki pozdrav Mile, pozdrav i za konobara iz Gardelina, simpatican covek i biftek je bio o d l i c a n !!! Eto nas do vas, cim nas prilika nanese............gledacemo da to bude sto pre jer je meni zaista prijatno u Puli. Pozdravi Gospodju i vucjaka..........tebi posebni drugarski pozdrav, Ciao...............

Odgovor za wandelaar Slikacu torbicu i postavic na Facebook stranicu, lakse da ne mesam sa ovom temom, a ti pogledaj na mojoj Facebook stranicu Zoran Mihajlovic

Da, Djole je nas Yorksir Terijer.........po profesiji pas a u stvari nas ljubimac............koji ima svoju torbicu i voli da se vozi motorom. Ne ide na duge puteve, ali po Srbiji..........moze. Djole ima 3,5 godina i tezak je 1,52 kg...................i mnogo je dobar............

Dolazimo do vremena za pauzu i odabir pada na lep parking, restoran ................ Vrlo zanimljiv parking ...............i za motocikle ! nastavljamo veoma modernim i lepim putevima............... mostovima.......... i tako ogladnismo od silne lepote...................pa stadosmo u jedan mali restorancic............imaju piletinu, odlicno...........DAJ !!!!!!!!!!!!! Kako malo (piletine) treba coveku da bi bio sretan.............jos neko pivo pride..........ih , divota.......... Krompirici su stigli malo kasnije.............ali uvek .......DOBRODOSLI !!!!!!!!!!!! I odosmo dalje ka nasem danasnjem cilju PORTUGAL......... grad Portimao je nama preporucen kao miran i prelep gradic..................tako je i bilo......... Smestili smo se u hotelski apartman - sve OK..............vecera na terasi, Verica je napravila divnu veceru........... Bio je i desert............pita sa jabukama.......... Sad sledi pauza ..................bar do sutra.............evo .....iskreno - trudicu se da odrzim rec ili

Napustamo divan hotel i krecemo jos boljim putevima po Spaniji u pravcu Portugala............... Znakovi pored puta su jako, jako eksplicitni................. Srecemo kolege................pozdravljamo se............. Svuda solarni paneli.............ljudi na pametan nacin koriste blagodeti prirode...........

IDE RED DA SE DA OBASNJENJE ZASTO OVOLIKA PAUZA................ Iskreno, nije mi se pisalo...........malo sam se bavio drugim stvarima, zima, manje motorom, bile su tu zimske veceri putovanja u reziji Severijana i uz moje skromno ucesce u nekoliko veceri u Beogradu i u Novom Sadu......bilo je lepo. Malo sam se bavio gde cu ici kada otopli .............. i to je uradjeno i delimicno i odvozano........ U ovoj sezoni 2015 ja sam presao oko 8.500 km do sada, u martu bio u nemackoj do Touratech (da mi postave neke stvari sto sam ranije narucio - oko 2.800 km), pocepao sam zadnju gumu (uspeo da predjem ipak 10.000km), odlucio da idem na put za IRAN...............sa nekim prijateljima, a mozda i bez njih............, organizovao odlazak na Svetu Goru sa mojim Slovencima (to smo uradili u trajanju od 01. do 10. maja - 4.500 km) meni je to bio jako prijatan put........lepo se slazemo. Sredinom maja (19. i 20. maj) probna voznja sa ljudima sa kojima bi trebao da putujem za IRAN............ Krajem maja idem sa drugarima (nas 7) za Mugello, zatim na Dolomite pa Jadranskom obalom do Splita na rodjendan BMW Moto Kluba Split kod Rakele........i to ce biti nekih 10 dana............ Malo cemo pauzirati i neke kratke voznje sa Vericom i Djoletom po Srbiji tokom Jula i Avgusta, Verica u Junu ce biti u Spaniji........... 01. septembar je datum za start za IRAN............. Ovu godinu sam dosta sabio, bice tu dosta kilometraze, zbog svega toga .............nisam pisao putopis, pokusacu sada da ga zavrsim........... To su planovi.................ajde da pokusam da ih realizujem............. Ajde da se vratim na nasu temu - putopis iz 2014 - Put po Maroku i Evropi.............. Nastavljamo put 05. Juna iz grada Algeciras, tovarim motor...........

Kad se vratis ..................sad u nedelju, da sednes i lepo sve da napises i slike da postavis. Sve pomeni po zasluzi, bez politike vec iskreno....... Pozdrav,

Da se kao PRVO, zahvalim Novosadjanima na veoma toplom i drugarskom doceku u G-pub-u........... Meni je bilo veoma prijatno podeliti moje putovanje sa vama.......... Hvala vam na poseti............ Sada za vece "Otvaranje sezone putovanja 2015." ................veoma sam pozitivan jer mislim da pricati konkretno o pakovanju prtljaga, sta nositi, koji alat da, koji ne.................koliko carapa, gaca i slicno.........to su prave teme za buduce a i za sadasnje putnike na motociklima. VIDIMO SE U SUBOTU U KAFE "GLASNIK".............

Ovom prilikom želilm da se zahvalim svim našim drugovima koji su nas pratili sinoć putem interneta, prenos je prošao uspešno, nadam se da smo zadovoljili. Očigledno je bilo veoma posećeno veče u kafe Galerija Glasnik, kažu mi da je to verovatno i najposećenije ''Zimske večeri putovanja'' do sada. Zahvaljujem se svima koji su prisustvovali nasem izlaganju na temu Maroko i Mongolija. Želim da se zahvalim i mom drugu Severian-u na savetima i pomoći tokom izlaganja..............lakše je u dvoje. Do neke od sledećih večeri...........uz moto priče, drugarski pozdrav, (kakvo bi veče bilo da smo raspalili i kotlić ..........) Marokanac

Bilo mi je veliko zadovoljstvo da prisustvujem jos jednom jednom pre svega iskrenom druzenju. Stanimir je ocigledno talentovan pripovedac i uspeva da tokom nekoliko sati drzi moju paznju, meni je vreme proletelo, izuzetno sam zadovoljan vidjenim i podacima koje sam cuo...........pomaze mi da bolje sagledam put kojim cemo poci prvih dana septembra ove godine. Expedicija "IRAN 2015 - by Moto" je planirana sa 5 ucesnika, 5 motocikala BMW R1200GS Adventure, razna godista .........od 2008. do 2014. Nadam se da cu biti na visini zadatka prve subote u sledecem mesecu kada cu pokusati da prenesem prisutnima moje utiske o jednoj divnoj drzavi - Maroko i krstarenje po istoj motociklom u drustvu moje supruge Verice. Pozdrav svima i do vidjenja u martu mesecu........... :zdravo:

I stigosmo do Evrope............... Na neki nacin prija kada se vracas na u "uredjenije" krajeve a na drugi neka seta te uhvati za onim tamo krajolicima gde je priroda Car a ne ljudi......... Oslobadjam motor veza, pristali smo u luku Algeciras, Spanija......... Cekam da spuste vrata trajekta .......... Posle iskrcavanja, formalnosti carinskih idemo do hotela i usput vidimo da je i sa ove strane mediterana vreme za plazu....... Hotel smo lako nasli, sve je super cisto, novo........presvalacimo se i malo u setnju i u kupovinu hrane..........spremamo sami hranu jer smo uzeli apartmanski smestaj. Imamo pristojan stan na raspolaganju a u hotelu smo..........super. Algeciras je mnogo lep, odusevljeni smo starim delom grada koji je sav u keramickim plocicama i to kakvim plocicama........... Ovaj trg je izuzetno bogat detaljima............ gde god pogledas o ono plocice i to izgledaju kao rucni rad........predivno...... Setajuci u jednom izlogu jedne veterinarske radnje, vidimo super simpaticno kuce (Bishon)........ Setismo se naseg Djoleta koji je u Beogradu sa sinovima..........valjda je dobro..........rastuzismo se......... Idemo dalje do prodavnice hrane..........da se snabdemo malo......... Pogledajte cene prsuta............neverovatno je kako je sve jeftinije nego li kod nas, mi kao da mo milioneri a ne sirotinja............nikako ne mogu da ukapiram tu logiku. Kazu da je SAD naj-jace trziste i tamo su naj-jeftiniji proizvodi.........kako to..........pa lepo - tako diktiraju oni koji to mogu......a mogu. Verica gleda izlog ....... u stanju je da obidje ceo grad i da kupi.........mozda - jednu krpicu, cesto ni jednu.........cista suprotnost od mene. Valjda smo zato zajedno..............valjda. Kupili smo svasta od hrane.........onako za dusu........ Malo morskih divota........ manjih i vecih rakova (kozica)........ treba to sada malo spremiti i naslagati na tanjire.......... da bi nam sva cula bila zadovoljena. Ja mogu da jedem i iz konzerve, mogu i iz papira......ali volim kada serviram koliko toliko i onda uzivam 100%............ Servirali smo na terasi.............sad mozemo sa uzivanjem da veceramo......... :takoje:

Prihvatam kritiku...................kriv sam. Istina je da sam ja malo zaboravan........evo pojavio sam se u NS jer me je Seve podsetio, krivica ostaje. Ujedno da pohvalim organizaciju pre svega Severijanovu (sa velikim ucescem supruge Violete) + Markone i naravno gostoprimstvo Gregora i celog G-pub. Meni je bilo lepo............ Vidimo se u subotu u Galeriji Glasnik

Danas pakujem stvari pomalo tuzan.............. Put ide svojim tokom, sve je OK, ali svako napustanje neke zemlje, neke osobe ili nekog predela tebi dragog izaziva jedan osecaj koji zovemo ........ tuga. Danas krecemo iz Rabata za Tanger, oko 275 km ravnog..........dosadnog puta u smislu moto voznje, sa druge strane takav put ti daje mogucnost da vozis sa pola paznje i da ujedno sabiras, oduzimas utiske unazad dve nedelje koje smo proveli na putevima Maroka. Bilo je tu dosta toga, pre svega predivnih predela, dobrih ljudi, dobre hrane.......bez problema. Motor radi besprekorno, malo je prasnjav .......... ali, to ne smeta. Krecemo laganica iz Rabata..........uz zidine starog grada (Medine). u prolazu vidim "vodonoshu", kao dete sam trcao za njim jer mi je bio jako interesantan, majka je stalno ponavljala da nikako ne smem piti vodu iz te kozije mesine za koju je lancicem vezana jedna metalna solja i iz te solje piju svi.............uz simbolicnu nadoknadu. A, mamilo me....... prolazimo pored hotela u Maroku........."Golden Tulip Farah", kada sam birao hotel pre polaska iz Essaouira za Rabat na uobicajen nacin preko www.booking.com i ovaj hotel je bio u ponudi ali ono sto me shokiralo je bilo CENA, pisalo oko 1.400,- evra soba dvokrevetna za 1 noc...........nije mi nista bilo jasno......... neverovatno mi je delovalo, sta je taj hotel imao za toliko para? Setio sam se i proverio tu strasnu cenu i ispostavilo se da je na internetu napravljena greska, neki "pametni" programer je upisao cene u Evrima koje su bile daleko, daleko od stvarnih.......... Desava se........... Zakljucak, ne verujte slepo u sve sto pise na internetu............e, ovo sam bas lepo rekao Kad smo vec do hotela, prosli smo i pored hotela "Le Divan" gde smo odseli 2009. godine kada smo u tom hotelu upoznali The No smoking orchestra sa Neletom Karajlicem i Emirom Kusturicom (slavnim reziserom). nastavljamo putem za Tanger........... stajem na pumpu da se osvezimo i vidim da pored motora ima kontejner-kancelarija koja nudi karte za trajekt........., mi imamo elektronsku kartu (uradili preko Net-a, ostaje samo da podignemo na licu mesta u luci pred ukrcavanje). vidimo voz pun automobila kako ide i on prema luci............. pretpostavljam da Spanci uvoze automobile koje i oni proizvode ........... ali po nizoj ceni zbog jeftinije radne snage........ I tako stigosmo mi do luke, videsmo gde i odakle cemo se ukrcati pa odosmo na rucak u okolno mesto, usput da napunimo i rezervoar sa jeftinim benzinom i potrosimo Dirhame koji su nam ostali......... prvo smo napunili rezervoar.......... pa onda i nase stomake.......... i onda odosmo do luke ............. mislio sam da cemo se ukrcati brzo.............eh, pa nismo se ukrcali brzo........... Prvo su se iskrcavali............i iskrcavali...........a onda prvo ubacuju slepere i to samo prikolice.......i to ........traje........ i traje tako da sam zadremao cekajuci.......... Najzad ukrcali smo se........... vezao sam motor, dok sam Verici nesto govorio ............ cujem iza ledja nasim jezikom mi se obraca mornar...........sta jedan mornar.........cela posada govori nas jezik - NORMALNO, jer su Hrvati Gledam luku, upijam ove slike, ovo sunce.......... Brod krece................odlazimo - gotovo je sa Afrikom.............. idemo dalje...............gledamo u pravcu Spanije............Evrope...........

Nekako mi se ucinilo da je dosta vremena proslo dok nisam cuo iz interfona na slabom francuskom jeziku "izvolite, sta vam treba?" A meni ne treba nista, ja sam dosao onako ...........bez nekog posebnog razloga, cisto da obidjem, smatram nasi smo.............. Cujem "Dobrodosli" i zvuk elektro brave Bzzzzzzzzzzz............. Ulazimo i nailazimo na veoma ljubazne domacine Ambasade Ljubomira i njegovu suprugu. Verica i ona se slikaju za uspomenu..... nude nas kafom, prihvatamo...... Ljuba je i domar (to je ranije uvek bio stariji clan DB-a) i ujedno je i osoba koja vodi knjige to jest knjigovodstvo Ambasade, pored njih tu je i otpravnik poslova - mladji covek (rece mi Ljuba da je on sin jednog naseg poznatog profesora, clana jedne partije........zaboravih koje, nebitno), mislim da se zove Ivan. Nas predsednik..............Tomislav Nikolic (na slici) Ivan, Ljuba i ja u razgovoru....... Pozdravismo se srdacno i pomogli su nam i tako sto su nam objasnili gde se nalazi moja skola .... Nedaleko od Ambasade se nalazi osnovna skola PAUL SEZANNE Pricam Verici kako se secam da je moja ucionica na prizemlju i da ima nizak ormaric duz cele ucionice prema dvoristu i da su tada 1962. sve knjige uvek stajale u tom ormaricu i delile su se ucenicima samo na casu kako bi ucili prateci nastavu, to su bile skolske knjige i niko ih nije nigde nosio. Bile su uvijene u papir i roditelji su placali knjigu ukoliko bi ucenik unistio ili ostetio knjigu. Zvonim na interfon i javlja mi se muski glas..........subota je popodne, predstavlja se cuvar skole. Predstavljam se kao bivsi ucenik ove skole (od pre 52 godine) i pitam ga da mi otvori da pogledam svoju skolu. Vrlo ljubazno osoba u uniformi mi otvara kapiju i kaze izvolite...........pitam, mogu li da slikam..........kaze - naravno, ovo je vasa skola............meni puno srce. ulazim i levo desno.......gledam, pricam u isto vreme Verici ovo je moja ucionica........ne, nego ova......... Pise "CLASSE DE CPA (COURS PREPARATOIRE A-ne znam sta znaci" sto bi u prevodu bilo "RAZRED ZA C-NASTAVU P-PRIPREMNU"..... Tu se deca proveravaju da li su u mogucnosti da prate nastavu, ja sam tu poceo sa 5 godina i odmah presao u prvi razred osnovne skole .............jer sam bio sposoban. Evo ga i ormaric sa knjigama........... Verici sam pricao mnogo puta odakle mi oziljak na mojoj levoj strani cela. Jednog dana cekajuci da nas uciteljica uvede u ucionicu, posle odmora, stali smo u red po dvoje. Meni se pripiskilo i imajuci utisak da imam vremena ako pozurim, mogu da otrcim do WC-a i da se vratim. Potrcim ja i na cosku se sudarim sa klincem koji je bio u WC-u i kada je cuo zvono potrcao je da stane u red. Tako smo se jako sudarili da je njemu pukla glava i dobio je sedam kopci a ja samo cetiri. Danima smo bili heroji posle..............kod devojcica. Evo moje ucionice...... A, evo i gde se to tacno desilo........ I tada, u jednom trenutku sam se setio svega...........mog detinjstva, mojih roditelja, moje sestre..........i stvorila se neka kugla u grlu koju nikako nisam mogao da progutam. Oci su mi same od sebe napunile suzama i poceo sam da placem............ i nisam mogao da stanem........ Cudno su me gledali i Verica i cuvar skole, ja sam promumljao nesto kao izvinjenje sto me emocije teraju na suze...........ali, eto ......tako je to bilo. Izasli smo polako, zahvalio sam se cuvaru...........i otisli....... Odsetali smo lagano, pita me Verica gde cemo..............kazem - setamo............ Pitam policajca ima li negde blizu neki dobar Evropski restoran....... Nalazimo Spanski restoran.........narucujem vino Stize dobra klopa.......predjelo "Salade Nicoise" i vinogradarski puzevi....... i glavno jelo........junetina na zaru...... Dobro smo jeli..........zavrsavam sa vinom...... i idemo.......... Nekako mi teski koraci........ Nismo uspeli da nadjemo moju ulicu, nasli smo kvart - nosi isto ime AGDAL, ali sve ulice su promenile imena i kazu mi da su neke ulice nestale jer se izgradilo dosta toga unazad 50 godina. Pomirio sam se sa tim da nikada vise necu videti moju ulicu, moju kucu.....gde sam se igrao, odrastao i bio srecan.

Danas je 3/6/2014, idemo dalje u obilazak...........dani prolaze, ispada da nam je danas vec osamnaesti dan na putu..........lepo....... idemo do obale.......to je stari kvart koji nosi ime "OUDAYE" i lici - bar mene podseca na Grcka ostrva........valjda zbog plavo-bele boje........ stare zidine su oko ovog dela grada......... tu je i stari svetionik............ima tu i ribljih restorana, ici cemo kasnije....... ajmo mi malo unutar zidina..........da vidimo kako je......... Ova moja............Verica ide pun gas, ja kada sam peske, klackam polako.........nisam, priznajem prototip za pesacenje........ pogled sa zidina OUDAYA je zaista lep............ srecemo neke vesele pse, igraju se......trce tamo, vamo...........postajemo tuzni, pada nam na pamet nas pas "Djole"............koji je u Beogradu (patuljasti Yorkshirski terijer).......nedostaje nam......... bacamo jos jedan pogled na Atlantski okean......... i idemo na rucak. Prolazimo pored groblja................ do restorana pored starog svetionika........ Narucujemo ...............ribu, Verica je zadovoljna........ Lepo smo jeli, lepo i platili.........kaze Verica. Idemo dalje, sedamo u taxi i trazimo da nas odvede do Srpske Ambasade (bivsa Jugoslovenska), i tu zgradu pamtim. Sofer Ambasadora Seferovica se zvao Said i bio je omiljen medju decom iz nase Ambasade jer je uvek bio nasmejan i kada je dolazio ponekad po nas u skolu sa ogromnim Chervrolet-om ....... sa "krilima"...........mi smo bili odusevljeni a on uvek nasmejan i strpljiv........... posle lutanja, pitanja uspevamo da nadjemo Ambasadu......... Ambasada se preselila pre dosta godina, meni je ovo totalno nepoznata zgrada. Zvonimo na interfon i cekamo da vidimo hoce li nam se neko javiti.......... nastavljamo uskoro.............

Pored uredno odrzavanih biljaka, u Rabatu cete naici na veoma neobicne gradjevine.......... ima tu neke duhovitosti........ lepih katedrala....... i zgrada gradjenih u stilu 60'................ Sedamo u taxi i idemo do Mauzoleja Mohamed V (otac Kralja Hassan II, koji je vladao kada sam ja bio dete, sada je na tronu njegov sin Mohamed VI). Garda cuva Mauzolej. U Mauzoleju su sahranjeni otac i sin ..........(pored njih je sahranjen i drugi sin koji nije nikada vladao) Kula Mohamed V.......... svega toga se secam, ali Mauzolej nije postojao tada........... dok Verica radoznalo setka, ja sam se umorio pa sedoh malo da odmorih........koleno me zeza.... (godine, tezina........sve po malo). Idemo da obidjemo Mauzolej i odamo postu Kraljevima............ Kovceg Kralja Mohamed V........ Kovceg Kralja Hassan II, pored koga sedi i cita Koran muftija.........veliko je postovanje koji ima narod za pokojnog Kralja Hassan II, veliko............ U levom uglu je kovceg brata Hassan II........... Mauzolej iznutra je stvarno impresivan, jako bogato uradjen u stilu sa ovog podneblja......... Verici se svidjaju gardisti..........slikam .......... Jos jedan pogled na Kulu i idemo dalje........... idemo dalje................