Jump to content

Moto Zajednica

Alp

Članovi
  • Broj tema i poruka

    864
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

1535 Excelent

3 Pratilaca

O članu Alp

  • Rank
    Zainteresovan

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Svud po malo..
  • Interests
    https://www.enduro-balkan.com
    Sanjaj. Planiraj. Uradi!
  • Motocikl
    Enduro

Poslednji posetioci profila

2511 profile views
  1. Prošlonedeljne kiše su uglavnom odnele mostove i izorale puteve po Kučaju. Sve što bi trebalo biti jednostavno, sada nije a gde ste se nadali problemima, skoro da nije prolazno, čak i za male motore. Ipak, mi smo se malo motali u regionu Lisina, skvasili se par puta i našli lepe nove vidikovce. 2020-06-27 1125__20200627_1125.kml 2020-06-27 1125__20200627_1125.gpx Glavni put kroz kanjon Resave ze razvaljen na više mesta, tako da vožnje nema dok se isti ne sanira. Jedan od mostova u gornjem toku kanjonu Resave I jedan lep vidikovac sa okolnog brda.
  2. "Indija kao destinacija mi nije više toliko interesantna, mada ima mesta koja bih rado posetila, možda jednog dana, ko zna. Sad sam malo orijentisana ka Peruu. Mnogo mi je zanimljiva cela priča vožnje motora tamo...pa eto rekla sam sebi da prvo moram naučiti Španski pa onda mogu da idem.." Bravo, bravo! Nemoj čekati da naučiš španski jer onda nećeš ni ići. Uostalom najveći deo stanovništva u Peru-u govori kečua jezikom, ne španskim. Moja iskustva sa Peruom su pandam sa Nepalom (higijena, hrana na ulici, cene hostela, odnos prema vremenu i životu..), pa nećeš imati kulturološki šok. Tokom devedesetih sam više puta bio u Nepalu (uglavnom penjući se po nekim "čukama"). 91. godine mi je od Katmandua do Pohare (oko 200 km), trebalo od jutra do mraka, tj 12 h. Fascinantna prelepa zemlja, čim spustiš svoje "zapadnjačke" predrasude i barijere, otvori se druga dimenzija bitisanja. Znači čekamo putopis iz Perua?
  3. Probao ga u salonu?
  4. Ima puno off tura po Srbiji za koje je taj motor napravljen. Ako si zainteresovan, mogu ti javiti kad neku od tih organizujemo. Poz..
  5. I šta kažu iskustva od godinu dana? Off, TET-ovi, šoderi..? (asfalt me ne interesuje..)
  6. 389 i 390 nemoj ići bez enduro motora. To je daleko od asfalta.
  7. Lep snimak. GPS aplikacija je stvar navike. Ja koristim Oryxmaps, ostalo mi od bicikla.
  8. Samo prati trek. Pre nego sidješ u Žagubicu sa "glavnog" puta se izdvaja putić desno. Malo je zarasao.
  9. Kučaj. Lisine - kanjon Suvaje -Velika Brezovica - Beljanica - kanjon Crne Reke (skoro),- Veliki Krš-kanjon Resave - Lisine / Lisine-Beljanica-C reka.kml / oko 205 km ukupno. Ovo su u stvari dva spojena treka, vožena u dva komotna dana. Kučajski putevi su uglavnom u dobrom stanju, pa većina enduro motora ne bi trebala imati problema. Manji kaljavi detalji prouzrokovani radom terenske mašinerije za izvlačenje drva ne narušavaju odličan ukupan utisak! Prvi deo treka je klasičan od Lisina kroz kanjon Kločanice (na pola puta pregazite potok i strmijim putićem izađete na plato odakle je blizu Resavska pećina), preko Velike Brezovice na vrh Beljanice. Drugi deo je od Beljanice dolinom prema Žagubici pa desno u kanjon Crne reke. Kanjon Crne reke mi je ostao u lepoj uspomeni od pre nekoliko godina. Lep poljski put i gomila gaženja laganih potoka i rečica. Na žalost, ovog puta ga nisam prošao zahvaljujući klizištu koji je odnelo lep deo poljskog puta, pa sa težim, opterećenim motorom nisam theo previše da eksperimentišem. Kako god, par dana odmora za dušu. Put je u dobrom stanju i vozim brže. Ispred sebe na kamenjaru vidim veliku šarenu zmiju kako uživa na šoderu (liči na šarku). Pravim nagli "countersteering" kako bi je nekako izbegao i vratim se peške. Zmija je ok, umakla u žbunje. Bilo bi mi jako žao da sam ubio zaštićeni primerak. Kao i uvek, pauza pored prskala. Velika Brezovica je na žalost asfaltirana! Pauza. I malo meze. Počinje kišica. Ispod vrha Beljanice na lepom mestu postavim šatorče za mene.. I šatorče za motorče.. Ujutro je situacija znatno čistija, nebo je vedro i dan obećava.. Ne žurim, kuvam jutanju kaficu i polako se razvlačim. Čekam da sunce otopi inje sa šatora. Pogled sa vrha Beljanice. Izuzetno! Kanjon Tišnice. Izgleda lepo. Na žalost Žagubičani su na njegovom početku iskopali veliki kamenolom. Sve moramo da user*mo! Malo pre spusta u žagubicu, slabo vidljivim putićem skrenem desno prema kanjonu Crne reke. Na žalost, izgleda da i ovu rečicu spremaju za pošast zvanu "mini hidro elektrane". Put se uređuje, korito reke je suvo.. Posle nekog vremena kako sam naišao na odron koji ovim motorom nisam bio voljan da prolazim, vratim se nazad preko Budića livada i kanjona Resave u Lisine.
  10. Hvala, ali nemojte očekivati ništa spektakularno. Da bi baza podataka (trekova), bila pregledna, mora biti jednostavna i prilično restriktivna sa više različitih načina pretraživanja (geografski, težinski, po lepoti itd..), inače se pretvori u kakofoniju podataka koje je teško pronaći kada ti trebaju. Jednostavno ih ima puno. Da bih to lakše obrazložio, evo kako izgledaju trekovi koje trenutno imam na jednom računaru (kućnom), u Deliblatskoj Peščari: I to nisu svi, na jednom računaru. A gde su ostali? A kada ti se nešto svidi, moći ćeš da pogledaš i širu priču (ili više priča o tom treku), na npr BJB forumu. Ja o tome ne znam skoro ništa a Igoru je to prva baza ovog tipa, pa malo štucamo. Ali pošto se neće sama napraviti, mi ćemo uraditi sve što znamo kako bi je napunili podacima koje imamo. Kad zaglavimo, tražićemo pomoć..
  11. Makedonija ima iznenađujući broj visokih vrhova do kojih se jako visoko može doći motorom. Kajmakčalan je jedan od njih za koji smo uglavnom zainteresovani zbog istorijskih bitaka i žrtava naših predaka. Ali samo npr zapadna makedonija je obilje visokih terena koji su jedinstveni. Motorom možeš još na Solunsku Glavu (skoro do vrha, na vrhu je vojska..), a ni Jakupica nije onda daleko ali to bi moralo peške, Galičica, Pelister, celu Mavrovsku visoravan (inače popularno skijalište), gde hvataš i lokalne vrhove sa lakšim motorom... Ima i dosta vrhova gde se može "skoro" do vrha. Npr Ljuboten, pa gomila vrhova iznad Popove Šapke. Znaš li da ima poljski put koji izohipsom vodi na 200 m ispod Titovog Vrha?, sve za lakše motore naravno. Onda put koji izohipsom vodi do bivše vojne karaule jugo-istočno do pod najvišeg vrha Makedonije i Albanije (Korab 2.764 m). Od lokacije bivše kasarne ima još 2-3 h peške do vrha. Da bi obišao npr planine zapadne Makedonije, treba ti 7 do 10 dana. To je jedna od tura (povezati 5-6 vrhova zapadne Makedonije motorom), koju sam planirao za leto. Da li će se ostvariti? Ne znam, ovog momenta ne mogu da planiram ništa više od 2 dana unapred. Sanjaj. Planiraj. Uradi!
  12. Čudno vreme. Vreme opšte panike i ksenofobije od nevidljivog protivnika gde se ne usuđujuješ da priđeš blizu sopstvenoj rodbini i najbližima (a kamoli jako zagrlim kako sam navikao), nervoze na poslu i u kući, neizvesne ekonomske budućnosti jer je sve stalo i ne znaš čime ćeš hraniti porodicu u narednim mesecima, vreme digitalnih medija koji te iz sata u sat zastrašuju stravičnim ciframa i neukusnim političkim marketingom i samo-promocijama, ipak ima i po nešto dobro. Zadnjih dana mnogo više vremena provodim sa svojom porodicom. Pa čak i kada ne pričamo, nekako sam mirniji gledajući ih pored sebe u nemirnim vremenima. Skoro da se ne sećam kada smo ranije ručali zajedno. U vreme kada se sve meri minutama i sekundama, to je blagodet. Imam i više vremena za svoje snove. Iako sam mator, planiram još puno putovanja. Čini mi se da sam ostao dužan sam sebi neke daleke „mistične“ destinacije. I stalno istražujem, popravljam i crtam tanke crvene i plave linije po lokalu gde bih mogao da provedem koji dan u prirodi van asfalta. Nekako sam lenjiraški tip. Dobra priprema mi je jako važan deo putovanja. To mi je manje u prirodi a više kao obavezna navika i procedure iz aktivnosti kojima sam se bavio kada sam bio mlađi i koji su vukli znatno veći stepen rizika. Te procedure su me dosta puta spasile ozbiljnih nevolja. Trenutno sam u reviziji svih trekova koje sam planirao da vozim ovih godina a nisam iz raznih razloga. Najviše po Srbiji i okruženju. Neke od tih terena dobro poznajem iz ranijih planinarskih aktivnosti, neke sam okrznuo u prolazu sa obećanjem sebi da ću se vratiti da malo bolje sagledam lakalna brda i doline a ima i onih (doduše retkih), koje ne poznajem. Ovako odprilike izgledaju neki od trekova u kojima sam do sada uživao. Dosta njih i više puta u raznim varijantama. Neki moji, neki Icini. Stara ideja se nekako nanovo vraća: Napraviti izbor najboljih, najlepših, naj naj... enduro trekova po raznim osnovama i kategorijama (za male, srednje, velike motore), i kroz njihovu promociju privući više „enduraša“ da iste vozimo, popularizujemo hobi kojim se bavimo a možda malo poguramo i lokalne ekonomije trošeći kod njih po koji dinar. Igor (na forumu „Icatenej“), i ja smo već jedno godinu dana u projektu pravljenja pregledne inter-aktivne web strane sa trekovima po ugledu na neke slične za planinare ili biciklističke. Možda u narednim nedeljama taj posao i završimo. To u neku ruku dođe ko anti-stres aktivnost. Pišite svoja mišljenja i predloge, šta god da ste vozili „van asfalta“ i što mislite da vredi posebno izdvojiti za sadašnje i buduće enduraše.
  13. Alp

    Mirpa Tebra 0820

    Probao da popravim linkove slika koji nekom misterijom povremeno nestaju. Uglavnom uspeo
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja