Jump to content

Moto Zajednica

croser

Članovi
  • Broj tema i poruka

    35
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

88 Good

O članu croser

  • Rank
    U prolazu
  • Rođendan 19.11.1965.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Subotica
  • Motocikl
    Meni najlepši i najbolji...

Poslednji posetioci profila

Sekcija koji prikazuje poslednje posetioce ovog profila je isključena i ne prikazuje se ostalim članovima.

  1. croser

    Ying- Yang u 2020.

    Nema na čemu... Pozdrav...
  2. croser

    Ying- Yang u 2020.

    Najteži deo je ubediti Házisárkány-a. Sve ostalo je lako... Ako budeš išao za Varnu a ne budeš se smrzao kao ja , svrati obavezno i u Šumen. Pozdrav iz Subotice.
  3. croser

    Ying- Yang u 2020.

    U julu mesecu, iz Bugarske sam izišao na GP Vrška čuka, ne mogu se setiti tačno koji je bio datum. Znam samo, da su Bugari u dan kada sam izlazio, zatvorili granicu zbog epidemije. Ako ti treba tačan datum, pošalji mi PP a ja ću proveriti u pasošu.
  4. croser

    Ying- Yang u 2020.

    Još malo i gotovo... Mislim da se tek ovako može shvatiti veličina tvrđave... Na samo ulazu nalazi se spomen ploča Zaviši Crnom, poljskom nacionalnom junaku koji je poginuo 1428. godine u borbama oko tvrđave. Detalji tvrđave... Municija... Unutrašnjost... Šta li je ovo u nek'dašnja vremena bilo? Kao što sam već napisao, nema valjanih istorijskih podataka ko je i kada sagradio Golubačku tvrđavu, možda bi mogući trag bio - projektant vrata... Golubac i Bran... 8. DAN Druženje sa kolegama u u Gradištu, član foruma "vex" (hvala još jednom, znaš zašto), Kovinu, Pančevu... 9. DAN Nije mi bilo suđeno da ovo putovanje završim po lepom vremenu. Jeste bilo malo oblačno i najavljivali su kišu, ali sam bio uveren, na osnovu vremenske prognoze , da će mi pokisnuti “samo rep”. E, tu sam se debelo preračunao! U Kovačici sam doživeo čuvenu vodenu scenu iz Flashdance-a. Odjednom. Pod moćnim nebeskim tušem, u zadnjih 200 mokrih kilometara, bez zaustvaljanja, doplovih u svoju Suboticu. “Maniac” i “ What a feeling” sam obrisao sa mojih muzičkih lista. Isplanirano ti daje sigurnost, a neplanirano donosi avanturu! Imao sam i jedno i drugo. Baš kako to uvek i biva. A Ying i Yang? On mi se i na kraju ovog putovanja, iz nekog ugla, šeretski i celovito smeška…. NAPOMENA: - neki izneseni podaci su dobijeni tokom razgovora i njihovo prezentovanje u ovom tekstu nemojte uzeti zdravo za gotovo, - slike su različitog kvaliteta, slikao sam ih sa dva mobilna telefona i jednim foto aparatom. Zahvaljujem se mome Házisárkány-u koja je pokušala svojim savetima ali i lektorisanjem ovaj tekst dovesti na nivo čitljivosti i razumljivosti. To je bio vraški težak posao…, a vi ćete proceniti koliko je ona u tome uspela. Neka su vam putevi čisti.
  5. croser

    Ying- Yang u 2020.

    Da..., nešto sam debelo zezn¨'o. Ne mogu pronaći sve sličice iz sela. Ko zna zašto je to dobro... Evo samo par sličica... Pogled na Trnovo... Na ulazu u selo će vas sačekati česma iz davno prošlih vremena... Par pronađenih sličica... Tabla na najstarijoj kući... Verujte mi na reč,Arbanase treba obavezno obići. U selu se ima šta videti... VODOPAD HOTNICA Kakvom je prirodnom čarolijom, na poprilično ravničarskom terenu, nastao vodopad visine dvadesetak metara, nemam pojma. Nalazi se na nekih dvadesetak kilometara od Velikog Trnova, putem ka gradu Ruse. I nećete ga lako pronaći. Ako se izuzme jedan oronuo putokaz sa jedva vidljivim natpisom, nema putokaza za isti. Tim pre, jer očekuješ neke planinčine.., a opet je to vodopad dvadesetak metara. Ništa od toga. Nasmejani i dokoni Bugari po selima, koji uživaju u hladovini ispred lokalnih kafana su jedini putokaz. Ravnica, ravnica, pa se spustiš, ideš još malo dole, potom dalje nećeš moći i .., eto vodopada Hotnica. Vodopad nije turističko mesto. Jedna adaptirana kamp kućica, desetak suncobrana sa plastičnim stolovima i stolicama.., i to je to. Posvuda su upozorenja da čuvate stvari, da se penjete na svoju odgovornost, da vodite računa o sebi… Ali, isplatilo se videti i to čudo prirode. Opšti utisak je malo pokvarila mutna voda, ali sve u svemu, Hotnicu bi svakako trebalo posetiti. Prvi susret... Divlje patke.., koje i nisu baš divlje. Mirno se kupaju... Izazov je popeti se, otprilike do vrha vodopada. Očekuje vas upozorenje... Uspon počinje stazama, usecima... Postaje malo komplikovanije... I na kraju, "zadihani omladinac" stiže na cilj... * Iskrena preporuka za 50+..učite se na tuđim greškama. Nakon posete Hotnici, krenuo sam polagano prema domu svome. 7.DAN LEPENSKI VIR Prva ljudska naseobina u Evropi. Tako je zovu. Ima osporavanja. Meni je nebitno. Ribarsko naselje nastalo (prvi tragovi) oko 9500 p.n.e., smešteno na Dunavu u Đerdapskoj klisuri. Nisam nikada bio na tom arheološkom lokalitetu i sada mi je žao zbog toga. Malo je reći da sam oduševljen samom postavkom i organizacijom rada muzeja. Neću vas opterećivati svojim pisanjem, samo ću priložiti par fotografija. Obiđite. Svaki metar se isplati za videti. Do muzeja se stiže lepo uređenom stazom. Lokacija Lepenskog vira Sve postavke su uredno i pregledno smeštene u staklene vitrine sa objašnjenjima o eksponatima. Zaštitni znaci Lepenskog vira Postoji mogućnost i za virtuelni obilazak muzeja U ovakvim "stambenim objektima" su naši preci živeli Najvažnije mesto...kuhinja. I dnevni boravak. I spavaća soba... Prikaz izmeštenog originalnog lokaliteta u prirodnoj veličini GOLUBAČKA TVRĐAVA Davno, davno, kao klinac sam posetio tvrđavu. Pre renoviranja. Još tada mi je ostala u sećanju rečenica našeg vodiča “ Jedina tvrđava koja nikada nije osvojena”. Sada, kada je tvrđava potpuno obnovljena, i kada sam malo, ali samo malo zreliji, jasno mi je i zašto nikada nije osvojena. Sve kockice su se složile ( sunčan dan, ne previše topao, ne previše posetilaca…), pa se obilazak tvrđave pretvorio u čisto uživanje. Prilažem par sličica iz obilaska, i pošto se ne zna kada je i ko napravio tvrđavu, možda ovo bude neki putokaz i mali trag za arheologe… Izgleda da je isti arhitekta radio Bran i Golubac. Reklo bi se.., bar po visini vrata… Nastavak sledi...
  6. croser

    Ying- Yang u 2020.

    CRKVA SVETIH ČETRDESET MUČENIKA Srednjevekovna bugarska crkva koja se nalazi u podnožju tvrđave Carevec. Hram je spomenik kulture od izuzetnog značaja za bugarsku istoriju jer je između ostalog, 1908.godine u njoj proglašena nezavisnost moderne Bugarske. Crkva je, kamen po kamen obnovljena, i što je meni važno, sva mesta su obeležena tablama sa legendama koje omogućavaju uvid u vrednost crkve. U crkvi je sahranjeno nekoliko bugarskih kraljeva i veliki broj bugarskih velikodostojnika. Za nas je još interesantnija , jer u njoj je prvobitno bio sahranjen Sveti Sava, a danas se na grobnom mestu nalazi spomen ploča. Obilazak crkve je 3 €. Savet: U obilazak crkve i Carevca idite taksijem, prigodno obučeni za šetnju po kamenju i suncu (posle Varne, taman sam došao sebi). Taksi će vas koštati od 2-3€ (kako vas ko zavrne ). Ma uopšte, u obilazak Trnova i okoline idite taksijem, toliko je jeftin... Panorama crkve... Detalji, detalji... Mesto prvobitne sahrane... I još malo detalja... Lavlja glava je u stvari.., kraj oluka... 6.DAN ARBANASI Etno selo, koje se nalazi na nekih 5 kilometara od Velikog Trnova ka Gornjoj Orjahovici, odnosno na pola puta između Trnova i Orjahovice. Nema istorijski potvrđenih podataka o nastanku sela, ali Trnovčani kazuju da su tu, u turska vremena, doseljeni etnički Albanci (otuda i poreklo imena sela), koji su za određene povlastice čuvali prevoj između Trnova i Orjahovice. Vremenom su stanovnici sela listom prešli u hrišćanstvo, tako da se sada u selu mogu naći samo tragovi islamske kulture. U selu su veoma dobro očuvane kuće nekadašnjih bogatih stanovnika koje karakterišu visoki zidovi i liče na male tvrđave, dok je unutrašnjost kuća topla, prijatna i udobna. Ulazna vrata, prozori, nameštaj , ostala oprema i unutrašnja dekoracija je bogato ukrašena i urađena u majstorskom i oku ugodnom duborezu. U selu se nalazi više zanimljivih kamenih crkvica i manastira. Najinteresantnija mi je bila crkva (zaboravio sam ime ) u koju se ulazi kao u podrum. Unutrašnjost crkve, tj freske su gotovo nevidljive od tragova izgorelih sveća. Dobio sam objašnjenje da je crkva podrumskog tipa, jer se u turska vremena porez plaćao prema visini objekta i broju prozora na istom. Crkva koja je ukopana u zemlju, sa malo prozora, bila je oslobođena plaćanja poreza. Dok se Turci nisu dosetili… Sličice stižu sutra...
  7. croser

    Ying- Yang u 2020.

    Sutra je stiglo... Panoramski pogled iz Trnova na spomenik, tek tada se može koliko, toliko shvatiti veličina spomenika. I još par sličica Galerija "Boris Denev" Par detalja iz parka... SAMOVODSKA ČARŠIJA Etnografski kompleks koji je zadržao duh i tradiciju starog Trnova. Danas, tu su smeštene zanatske radnje i prodavnice suvenira. Obavezno se prošetajte i sporednim uličicama gde će te se oduševiti starim kamenim kućama koje su sve u cveću. Dok razgledate Samovodsku čaršiju a ogladnite, navratite u han Hadži Nikoli. Klopa je odlična. A ako ste ljubitelj stare, domaće, turske kafe, obavezno navratite na kafu kuvanu na vrelom pesku. Preporuka je da probate i domaći ratluk. Ni sam ne znam koliko imaju vrsta... Priprema kafe na vrelom pesku... . Kako Samovodska čaršija izgleda dok nam Covid-19 nije došao u goste... 4.DAN ili pokušaj kupanja u Crnom moru Prethodni dan. Ovako teče razgovor uz piće nakon šetnje po Trnovu… „Elena, planirao sam sutra put Varne, malo me buni prognoza, kažu da će jutarnja temperatura u Trnovu biti 11 °C…” “Pa, možda će biti tako, ali kako ideš prema moru, biće ti sve toplije. Vidiš kako je danas bilo toplo? Na moru je još toplije. A i ja sutra imam nekih obaveza… Idi sutra…” Idem na more. Spremim se kako to dolikuje. Kupaće gaće, losion za sunčanje, Jekoderm za nos, peškir za plažu, peškir za brisanje… A, da.., obukao sam letnje pantalonice za vožnju, majičicu i jaknu. A izjutra hladnoooo, baš hladno. Pomislim,biće sve toplije kako se budem približavao moru. Kilometri ostaju iza mene, a to “toplije” nikako da dođe. Motor me sve slabije greje. Sve više se pribijam uz rezervoar, bezuspešno, kao da je neko isključio grejanje. Možda se nisam adekvatno obukao? Biće da je ipak samo hladno… Eto i Varne. Ne, ovo ne sluti na dobro. Nebo oblačno, nema sunca, ali valjda će biti bolje kada dođem do plaže. Jer, iz iskustva znam da je na plaži uvek toplo. Stigao sam konačno i do Crnog mora. Vidim ga. Navigacija kaže da vozim levo, ali ja gledam more ispred sebe i naravno, odem pravo. I…, zabagujem u Varni. Vrtim se vrtim i dođem nekako do plaže. Nemam pojma gde sam. Nije mi ni važno. Na plaži, nešto malo ljudi. Šetaju. Svi u džemperima i šuškavcima. Kažem sebi: “Nema tebi danas kupanja”. Ništa ne osećam, ni ruke, ni noge, ni kljun… Ipak, odlazim na klopu, i ponadam se još jednom da će se vreme malo popraviti. Odem, po preporuci, u gradsku luku na klopu. Jedem polagano i dolazim sebi. Malo se razvedrilo ali je i dalje je hladno. Razočaran sam. Ne volim hladnoću. Malo se šetam po luci i sve više pi...im zbog propalog kupanja. Ne mogu da nađem nikoga da me slika. Hladno svima. Ne samo meni. Zamolih neku devojku da me slika. Obratite pažnju na sliku, nigde nikoga… Nije mi više ni do obilaska Varne. Odlučio sam da se vratim. Kraj. I sam pokušaj pisanja o Varni u meni budi loše emocije. 5.DAN CAREVEC Srednjevekovna tvrđava Carevec je smeštena na istoimenom brdu i bila je sedište i glavno uporište II Bugarskog carstva. Okružena masivnim bedemima ima dva ulaza. U tvrđavi su smešteni mnogobrojni objekti kao što je kraljevska palata, patrijarhalna katedrala ( sa, po mom ukusu, vrlo tamnim i modernim freskama) i vidikovcem ( ulaz je 1€), Baldvinova kula ( mesto zatočenja cara Baldvina), „Krvava stena“ (mesto izvršenja smrtnih kazni)... Tvrđava je lepo uređena, postavljeno je dosta tabli sa legendama i crtežima rekonstrukcija izgleda nekadašnjih objekata. Gotovo celim glavnom turističkom trasom, prate vas i zvučna objašnjenja ( iz zvučnika koji su diskretno sakriveni ),o tvrđavi na engleskom i bugarskom jeziku. Obilazak tvrđave ima i jednu veliku manu. U samoj tvrđavi, ne postoji mesto gde je moguće kupiti bilo kakav osvežavajući napitak. Ulaznica za obilazak tvrđave će vas stajati 3€. Isplati se. Prva slika je pozajmljena sa neta. Napravio sam više slika ulaza u tvrđavu, ali sam svaku uspeo da upropastim svojom pojavom... I stari Rimljani su učestvovali u gradnji tvrđave. Na neki način... Ima i predstavnika arapskog sveta... Nisam baš siguran kako je stub završio tu... Još malo i završavam sa Carevcem... Patrijaršijski kompleks na kome se nalazi vidikovac. Taj užitak ćete platiti 1€. "Krvava stena" Pogled na Trnovo sa vidikovca.
  8. Jelte, tradicionalna kineska filozofija Ying i Yang definiše kao... ( i sada, tu ima mnogo toga za napisati…) Pošto ovo nije forum poštovalaca tradicionalne kineske filozofije, a davno sam još čuo, po meni najbolju i najsažetiju definiciju Yinga i Yanga... „U svakom dobru ima malo zla, u svakom zlu ima malo dobroga“ I sada kada se okrenem unazad, ka 2020. godini, ona je izgledala kao Ying-Yang. Jedna draga osoba me je napustila. Jedna je došla. Početkom godine zadesila nas je nesrećna pandemija. Policijski sat, zabrana napuštanja dvorišta. Hajde.., više vremena sam provodio sa lepšom polovinom. Otkrivamo, sa pojavom viška vremena, koliko imamo neispričanihnih , zajedničkih i nama interesantih tema. Družimo se više... Zatvorile se granice. Sa zatvaranjem granica, zatvorila mi se mogućnost odlaska na posao. Morao sam da zatvorim i firmu. Opaaa... Evo šanse i da se provozam! J Da pojasnim, kako sezona vožnje krene (da.., ne vozam stalno, ne vozam po snegu, izbegavam kišno vreme, ako je temeperatura ispod 10, 12 °C.., razmažen sam), moj posao u to vreme počinje. Sa poslom završavam krajem oktobra, početkom novembra, tako da mi se godišnja pređena kilometraža vrti oko cifre 1000. Ne, ovo nije oglas za prodaju moje ZvezdiceJ, ovo je pokušaj opisa jednog putovanja. I tako, rešim, pošto odjednom imam viška vremena, da se malo provozam. Čitam opise putovanja, gde su ljudi bili, šta su radili, kako su prošli, koga upoznali i napravim za sebe turicu koja je izgledala otprilike ovako. Da.., većina ozbiljnih vozača će reći, da sve ovo i nije nešto vredno opisa. Ipak, ako uračunate moju godišnju pređenu kilometražu i činjenicu da do prve ozbiljnije krivine moram da vozim 100 kilometara (ah, ta Vojvodina, moja lepa ravnica)J, ovo je za mene, složićete se, bila prava avantura. Budući da sam dobio dozvolu od mog Házisárkány (mađarski - KUĆNI ZMAJ, a oženjeni znaju o čemu pišem), počeo sam sa pripremama. Što sam više informacija dobijao i čitao, slušao, istraživao, planirao, činilo mi se da sam, sve više i više bivao, kao gusan u magli. Ponesi ovo, ponesi ono, uradi ovo, nemoj to, idi tuda, nemoj tuda, bla, bla, bla… Napravim ja nakon svega sopstveni plan, i čim ovo pišem znači – plan je uspeo . Ispočetka je sve krenulo kilavo. Hoće li Bugari zatvoriti granicu zbog drugog talasa pandemije ili neće, ne mogu preko Booking-a da nađem u odgovarajućem terminu smeštaj sa parkingom, nikako da po podacima vremenske prognoze povežem 8 dana bez kiše, i na kraju, par dana pred polazak, uspem da rasturim i svoj sveotporni telefon. Preživeo je Rusiju, kupanje u Tari, Drini, Crvenom moru, 45°C u hladu i po Marfijevom zakonu, odustao je od svake buduće borbe, samo par dana pre polaska. No, nema povlačenja, nema predaje... Kupujem na nekoj akciji, prastari Alcatel Pixi i naravno, on ne može da mi pokrene većinu aplikacija koje sam koristio. Prebacujem sve potrebne aplikacije (Vozzi, Here, Fuel..) na stari telefon kome baterija „drži“ neverovatnih 35-45 minuta. Čim ga skineš sa punjača, upozorava te da prelazi u mod štednje baterije. Na ozbiljan put se ide sa dva teleona. Minimum. Pakujem se po spisku i naravno zaboravljam nešto vrlo važno. O tome kasnije. Plan je bio da u dva dana stignem do Velikog Trnova ( ne prija mi vožnja više od 500 km dnevno, razmažen sam), tu bacim sidro i odatle idem u vozikanje. U Trnovu sam, još pre ovoga, radio nekih godinu dana i za taj grad me vezuju lepe uspomene i neki meni dragi ljudi. Iz Trnova sam planirao otići do Varne, razgledati je i skočiti do nekog letovališta ( bez posebnog plana), i naravno, okupati se u Crnom moru, jer nikada nisam izišao iz mora crn, pa eto.., da se okušam i vidim kako li je to. U povratku, opet bez obaveza, posetiti par prijatelja, obići neka mesta, provozati se nekim putevima. Polagano. Lalinski. Bez žurbe. Kockice su se sklopile i došao je dan polaska. Neću opisivati ceo put, nego ću opisati samo ono što smatram da će čitaocu biti interesantno i ono što u ranijim putopisima niko od kolega nije opisao. Greške su naravno moguće, stoga, ako neko naleti na ono što je već ranije opisano.., zna se šta mu je činiti. 1.DAN Popodne sam stigao u Dimitrovgrad, smestio se u HOTEL koji ima obezbeđenu garažu, pristojne sobe (možda za koju nijansu i previše plave zidove, no, o ukusima i kriterijumima se ne raspravlja) i pristojan doručak, i sve to za 15 €. Spoljna temperatura, dok sam vozio ka Dimitrovgradu je bila iznad 30°C, sunce je baš peklo, a ja ispod kacige obavezno nosim potkapu. Flip up kaciga, naravno, podignuta. Sunčane naočare - spuštene. I tako nekih desetak sati. Kada sam ušao u sobu, shvatio sam zašto me je devojka na recepciji gledala ONAKO. Nos mi je bio potpuno izgoreo. Crven poput paradajza. Sa još par ispucalih kapilara na nosu, garantujem, ne bih završio u Bugarskoj, nego u najbližoj psihijatrijskoj ustanovi, na odeljenju za lečenje bolesti od zavisnosti. Pošto sam sipao goriva i bezuspešno pokušao da saniram ispečen nos, krenuo sam da obrišem i vetrobran koji je bio.., bljak! Najblaže rečeno. Od silnih planova, zaboravio sam poneti mikrofiber krpice za brisanje vetrobrana i kacige. Hajde, otići ću i kupiti vlažne maramice. Nije mi se baš šetalo sa onakvim nosom, pa sam ušao u prvu apoteku. „Dobar dan, trebale bi mi vlažne maramice...“ „Dobar dan, želite li sa aromom jagode, kajsije..., antiseptik, sa zaštitnim filom ili ćete ove sa zaštitnim gelom protiv corone?“ „Te, te...protiv corone...“ Već se mrak polagano spuštao ali hajde, da obrišem i vetrobran specijalnim maramicama protiv corone, pa na spavanje. 2. DAN Izjutra sam se na brzinu spremio, namazao sada već baburu somborku (odgovarao je nos i po veličini i po boji), doručkovao i sedam na Zvezdicu. Kakva je sada to magla ispred mene? Levo..., nema ništa. Desno.., ništa. Nije to magla, već su to od tragovi od specijalne vlažne maramice protiv corone. Kao kroz maglu da gledam. Trljam rukama, izvlačim rezervnu majicu, trljam, trljam.., ali sve je to slabo. Magla se samo malo razišla. Hajde, nisam nikada motorom išao kroz maglu. Kolima jesam. Valjda nije neka velika razlika... I već oko 8 sati sam bio na granici. Malo na osmeh, malo na ljubaznost a bogami i malo više na bezobrazluk, uspeo sam preći granicu za 90 minuta. Naravno, poslušao sam konobara koji me je posavetovao,da je najmanja gužva na granici nešto posle 7 sati. Laganica vožnja, uz jedno stajanje da dopunim gorivom sebe i Zvezdicu, i oko 16 sati stigao sam u Veliko Trnovo. Smestio sam se u tkz. guest house , raspakovao, parkirao Zvezdicu, malo odmorio i krenuo da se vidim sa prijateljima. 3.DAN VELIKO TRNOVO Turistički grad u centralnoj Bugarskoj koji oduševljava svojim balkanskim šarmom, poznat i još kao „Grad careva“ i “Bugarska Sveta gora”. Smestio se u klisuru reke Jantre, koja na nestvaran način svojim tokom okružuje stari deo grada koji se nalazi na tri brda: Carevec, Trapezica i Sveta gora. Veliko Trnovo je bilo središte bugarske države za vreme Drugog bugarskog carstva i po rečima Trnovčana, tada je bio drugi najlepši grad na svetu, odmah iza Konstantinopolja. U starom delu grada ima mnogo očuvanih kuća u nekoj mešavini orijentalnog i balkanskog stila, srednjovekovnih crkvi i spomenika i sve mi to nekako ima carski sjaj. Pošto sam se smestio, gotovo u centru grada, do iznemoglosti a koliko mi je vrućina i tog drugog dana dozvoljavala (>30°C) uživao sam u arhitekturi Trnova a malo je reći i u hrani. Cene su za nas veoma pristupačne, a predlažem da sve isprobate. Preporučujem kiselo mleko, imaju mnogo zanimljivih jela sa krompirom, paprikom, sirom, tarator obavezno probati (osvežavajuće piće od krastavaca i kiselog mleka)… Jedna vrlo važna napomena, ako budete naručivali jela od mesa, obavezno se informišite da li je u jelo dodana i ĆUBRICA ( biljni začin, koji Bugari nemilice guraju u svaku vrstu mesa. Većina mojih kolega su je prekrstili u ĐUBRICU. Meni lično se dopada). Par sličica iz Trnova... Spomenici znamenitim ljudima iz bugarske istorije su na svakom koraku. Jedino sam čuo za Vasila Levskog... Spomenik obešenima Majka Bugarska Spomen poloča poginulim Trnovčanima u svim ratovima. Spomen ploča generalima koji su potekli iz Trnova. Još par sličica... Pogled na Trnovo sa "Asenovci" spomenika Ispod grada prolaze dva tunela... Pogleda na spomenik "Asenovci" SPOMENIK DINASTIJI ASEN Trnovčani ga jednostavno zovu “Asenovci“. Grandiozan spomenik je posvećen braći Asenu, Petru, Kalojanu i Ivanu Asenu II. Spomenik je podignut 1985.godine a posvećen je proslavi 800. godina od ustanka koji su poveli Asen i Petar a koji je doveo do oslobođenja od Vizantijskog carstva i stvaranja II Bugarskog carstva. Iza spomenika se nalazi i ogromna zgrada umetničke galerije „Boris Denev“. Ulaz u galeriju je 1€. Sličice sutra....:)
  9. Ne znam da li je negde na BJB već objavljeno... Evo režima ulaska državljana RS u razno, razne zemlje... http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vesti-za-putovanja-u-inostranstvo/22669-----------covid-19?lang=cyr
  10. Za Veliko Trnovo Vam treba 2 dana... Minimum... Carevec (tvrđava), Crkva 40 Sv. mučenika ( mesto gde je prvobitno sahranjen Sv.Sava), Samovodska čaršija, Asenovci, Hotnica (vodopad)...
  11. Lala Tulip, Ufa, Baškortostan, Rusija...
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja