Stavio sam na oglase i porucio u EuroSumaru al ajd i ovde ako neko ima trebaju mi tri navrtke za zatezanje zica (1050xt). Odvile se negde u voznji.

kontakt 0648275809

Kako naslov kaze trebaju mi tri navrtke za zatezanje zica na zadnjem tocku motorcikla V-Strom 1050 XT 2020. Porucene su ali ako neko ima visak oreginalnih rado bi ih otkupio. Za kljuc imbus 5 sa navojem M4.

Auu! Bas potresno. Vecna mu pamjat. Saucesce porodici.

On je ozbiljno leteo. Da se brzo opravi. Sent from my SM-A536B using Tapatalk

Pozdrav i dobrodosao

Imam ja jedan (zadnji) ako ti treba. Dobio sam ga uz kofer a na motoru je vec bio ugradjen.

Na motoru su sledece zone pretrpele stetu: Hladnjak, rolbar, levo plasticno krilo, fuzaster sa polugom za menjanje brzina i nosac vizira/ fara/ borda Da mi je neko pricao da ovaj relativno ne skup motor ima tako skupe delove nema sanse da bi mu verovao. Naj ozbiljniji deo je hladnjak i tu nema diskusije 500 keka i to ti je. Ali aluminijumski klizac (ima ih dva) za vizir po komadu kosta 500. plasticno krilo 500. Nosac vizira 500. i pun k... sitnih plasticnih sastavnih delova vizira skoro 300. Malo karikiram ali ne mnogo. Jbte mislim da ovaj Strom ima ubedljivo najskuplji vizir. Pa to treba zastititi ko vozilo za anti-demonstracije. Za cenu kompletnog vizira mozes kupiti Bandita bez vizira. Sve to i jos ponesto odradjeno je u saradni sa majstor Jocom (Profimoto) i Lesi se vratio kuci.

Ja u tudje pare mogu uvek da se kladim

Prosao Vrsickom cestom nekoliko puta i uvek sa dozom opreznosti. Sada nisam. Visednevna jurnjava po krivinama je sigurno imala svoju dozu. Nekontrolisana brzina takodje. Usporena reakcija takodje. Tu negde ispod Mihovog doma na apsolutno bezbednoj krivini video sam vozilo koje izlazi iz naradne krivine i bio uveren da da prolazim pre njega krivinu izmedju nas. Krecem se sredinom puta i shvatam da necu proci bez kontakta. Godinama unazad sam razmisljao sta mogu da uradim ako se nesto slicno desava. Skocio sam sa motora i pod inercijom zavrsio udarivsi u ogradu od drvene grede. Oprema je ocigledno dosta dobro odradila posao. Na palcu leve noge dve pukotine. Na prstu do njega jedna. Od opreme kaciga ima trag udarca na potiljku. Gradjanin Nemacke je prilicno bio pribran i sve je uradio da do kontakta ne bi doslo. Svukao je auto u stranu, zaustavio se pre kontakta. Rol bar je zaparao branik a kofer haubu, far i krilo. E nije moglo a da i od ovog ne naprave zajebanciju. Prvo su balavili jer me je pripadnica jedinice za spasavanje podobro ispipala po celome telu. Znaci ivacaren sam. A kad videse da mi murija gura duvaljku u usta, setise se pivaa od pre pet minuta i pcese da jedu zvake, kaladont paste pa i aftershave da polivaju po sebi. Ma super ste i hvala vam. Zao mi je sto sam vam napravio pricu u kojoj ste morali da drezdite u sumi dok nije dosla slepsluzba. Pohvala i za VOZZI organizaciju i Zokija (YU nostalgicar) iz Kranja koji je preuzeo motor. Hvala i ekipama koje su me medicinski pretresle iako su mi to dobro naplatili. Hitna terenska cc 500 EUR. Medicinski pregled u Jesenicama cc 500 EUR. Sve troskove koje sam imao naplatio sam od osiguranja. Hvala i policalkama koje me nisu odrale (60 EUR) i sto su se setile da mi srede papire da vratim motor u Srbiju. Hvala Djoletu koji je pratio hitnu i cekao me ispred bolnice. Hvala ostalom delu ekipe sto su mi pokupili sve stvari i sto su me cekali i odtugovali do duboko u noc. Hvala mom bratu koji je celu noc vozio do Kranjske gore pa onda nazad za Beograd. Inace VOZZI organizuje i prevoz korisnika ali meni nije odgovaralo da cekam ponedeljak.

Ono gore su oci moje ekipe u Vrisickoj sumi dok cekaju da dodje slep sluzba po moj motor.

Bilo je tu i pokusaja jurnjave sa lokalcima sto je ustvari bezveze. Pa natovareni smo ko mazge. Evo Sampiona. Evo Sampanjca. Tu su uspomene. Na Mangart nemozemo jer je prebukiran, hladimo se pored Soce. Ja licno i umoran ko mazga. Pauze ucestale. Prolazimo Vrsic prevoj i na Zeljkovu inicijativo svracamo u Koca na Gozdu, kaze ima pita od borovnice. Mora da se proba. Pite nema ali ima pasulj i kranjska kobaja. A kobaja bez pivaa ne ide. Svi po pivo samo ja ne. >Koji ti je? Sta si smoren?< Bas smoren. Jos par minuta ili kilometara i u smestaju smo, pa udri celu noc. Ako kazem sa Vrsica nismo jurcali, obilazili sve redom, lagao bi. Martin kaze da mi je ger bio u 4. U svakom slucaju pokvario sam i sebi i drugima celokupni uzitak. Valjda se neljute.

Ruta nazad je morala da se malo koriguje ali nista strasno. Subota je. Prosto strasno koji intezitet motorciklista se uputio prema Dolomitima. Nestvarno. Mi u suprotnom pravcu. Prelaz preko prevoja Rest krade snagu. Stoji znak zabranjeno za cetvorotockase. Tako uzak i sa tako kratkim deonicama izmedju krivina bolje reci serpentina nisam vozio. U jenoj sam se krivini cuknuo kacigom o kacigu sa kolegom iz suprotnog pravca. Zeljko je imao prilican problem sa Afrikom. Prosto mu se gasila na krivinama. Inace Zeks je CAR. Jos na polasku iz Beograda pozalio se kako se neposredno pred put strmendeknuo sa bicikle. Pritegao saku i zglob (jbm ga levi ili desni) i isterao celu turu. Po povratku je uradio rengen i otkrio da je slomljna po neka koscica. Vidis sta je volja. Kad ima volje ima i nacina. Svo vreme je izgledao kao neko ko je najveseliji. Za razliku od mene koji sam stalno nesto kiseo.

Ima i drugih prirodnih lepota i lepotana, Vreme nas je posluzilo ko budalu ono

Dog se cekaju zalutali moze da se marenda. A moze i da se sunca. Na montirali se za slikanje.

Ovaj znak bi trebao da znaci da je glavni put obelezen debljom linijom. To sto sporedni put ima bolji asfalt i sto je siri to nema veze.

Kako pomenuh baza nam je bila u Arabbi sto je dalo dodatnu notu da se vozi bez prtljaga. Koja je to razlika. To sto je kraj sepatembra i sto smo na planini upste neznaci da je sezona pataka prosla. Patke su okupane. Jakuzi, topla voda i pivo.

Slanina, cvarci, ajvar, sira, jaja. Ko prasici smo se izvalili kad se napicasmo. Piknik samo takav. Djubre nismo ostavili. Mr. Dikovic ga je smotao u kafanu. Nigde kante za otpatke. Sta doneses sa sobom moras i da odneses.

Nema zamerke ako budem pisao malo zbrda-zdola. Prosto kako mi sta padne na pamet da ko cu da zabelezim. Naravno da smo terali ampak levo ampak desno ali pojedinci su nesvesno vise levo nego desno. Austriska naselja na ulazu imaju prave male shikane sa ostrvima. Do shikane 100, u shikani 70 pa onda 50. Pada vece a vec smo pretrcali 700 km i ispred mislim Kirchbacha stvara se kolona i krece preticanje u kome Braca ostaje sa druge strane ostrva. Fortuna ga pratila pa niko u susret. Naviklo to da tera prekookeanske brodove a ti stani pred njega. Ohrabreni skoro pa pustim drumovima nagazili muski. Krivina uzbrdo i na desno preko prevoja. A na vrhu prevoja kruzni tok ali nekako izmesten u desno u odnosu na dolazeci put. Nekako prirodno da produzis pravo. Al to pravo je kontra smer u kruznom. Mama mia fortuna bambino. Nije bio FFFFFAP. Put sirok ko kamion jedva da ga obidjes a teraju ko na reliju. Pozdrav za Bracu. Verovatno je negde na pucini. Kako se kaze >dobar vetar<.

Interkom radi za nas i ja se bacam na serviranje. Kuhinja kao amfiteatar. Nema nezadovoljnih. I Micine baklave smo pojeli. Toliko smo bili veseli da me nebi cudilo da je murija pokucala na vrata. Povecerje i svi zbrisase u sobe i dobro zamandalise vrata. Jedino je Djole morao da stavi cepove za usi. Njegova soba nema vrata a ja glumim lava. Sta cu im. Ja sebe necujem. Ujutro samo sto se nisam slogirao kad je crkveno zvono pocelo da lupa. Smestaj nam je na samo par metara od crkvenog tornja. Domacin, mlad momak uopste se nije obrukao za dorucak.

Neki smo pred put turili nove opanke a neki su pronasli dobru racunicu pa nakon smorene destinacije odma iza Bregane zamenili istrosene. Definitivno pauza je dobro dosla jer je temperatura otisla preko 30 C. Dan odmice i polako se prisecamo Ljiljinih pita (tradicija) i Mickovih lazanja. Glasnija creva od izduva. Odlucuje se (zna se ko) da se u Jesenicama poseti mol. Mr. Dikovic ima prirodno ima nos i pronalazi sveze spremljene butkice, kranjske kobasice i jos sto sta. Dok je trajao soping ja sam pomogao Djoletu i Micku da se ne bace preostale pite i lazanje. Greota. I eto po ko zna koji put kad snjuras i trazis gde ti smestaj po Austriji treba samo da pitas i naci ce se neko. Jel da?

Dobitna kombinacija ruta je napravljena i o tome necu bas mnogo da detaljisem. Naravno da nemoze sve da bude idealno i tu mozemo biti veoma zahvalni recepcionaru hotela Panorama u Arabbi (baza dve noci) koji nas je obavestavao koji su putevi zatvoreni zbog radova. Zbog istih sam stekao utisak da smo nekim trasama prosli vise puta u oba smera. To nimalo nije umanjilo uzivanje u voznji. Cak sta vise utrenirali smo. Pored jedne iste kamere mislim da smo 3 ili 4 puta prosli. A pravac ludilo, bas za nagaziti. Cvrc, ogranicenje 40. Kraj septembra je takodje dobar jer je drasticno smanjen broj biciklista i gabaritnih kampera i turistickih buseva. Prethodne ture na Dolomitima secam se kao jednu ludu jurnjavu sa konstantnim buljenjem u auspuh nekog busa ili prekomernim obuzdavanjem da ne trefim nekog biciklistu. Nikako da se naviknem na sirinu kofera, sto ce mi se osvetiti u neku ruku. Kako smo ulovili radne dane i broj motorcikala je bio vidno manji. To je prosto davalo vise prostora za lepse prolaze kroz krivine. A ni glavaN nije kilavio. Mada on tvrdi da uopste nije forsirao. Kao vozio je pazljivo. Ma idi begaj. Razvucemo se ko pracka pa pozadina i reaguje ko ispaljen iz pracke. Nismo se predavali. Djole sa svojom handfinishzelenom kacikom je imao zadatak da bude na kecu tako da celo moze da ga uoci. Ja sam se drzao sredine, malo smrdim malo mirisem. Jos jedna dobra cinjenica je da niko nije imao previse bucan izduv. Na duzem putovanju to ume da smeta.

Za ovo nama nezaboravno druzenje je kriv niko drugi nego glavom i bradom Kosta. Mrsio je celo leto, te vamo cemo te tamo cemo i preseko. Jesmo bili ali i opet cemo. Dolomiti. Ovaj mali mrmotic nas doziva. Kraj Septemba je lep. Jos uvek zeleno a nema vrucincine. Isprva smo pravili kombinaciju za cetvoro ali kako se vreme polasku blizilo broj se povecao na pazi nasta sedas. Kad je nekom u krvi kao njemu, organizacija smestaja je bez sumnje vrhunska i veoma povoljna. Zato i jeste glavaN.