thechux

Članovi
  • Broj tema i poruka

    50
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

19 Neutral

O članu thechux

  • Rank
    U prolazu
  1. Što bi rekao Lane Gutović, ne znam zašto sam vam ovo rekao ali ... TL DR Svideo mi se kamp, najbolja stvar u Srbiji za učenje vožnje motora, ali vidim i prostor za napredak a voleo bih jednom i da doprinesem. Kada nešto volim i jako me zanima, volim to da radim na pragmatičan način. Dakle razložiti temu na celine, savladati svaku do određenog nivoa, samoevaluacija uz spoljašnju stručnu evaluaciju, pa ponovo sve dok nivo ne postane takav da zadovoljava sve moje želje i potrebe a i stručan evaluacioni faktor to potvrđuje. U Srbiji ima jako mnogo lepih i dobrih stvari, i pljujem je ne retko ali moram da priznam putovao sam mnogo i postoje stvari koje Srbiju po dobrome izdavajaju od drugih, a bilo ih je oduvek. Kao što znamo, vožnja motora je nešto što se u Srbiji uči samostalno, a časovi vožnje su čist kretenizam. Pored ove osobine imam i još jednu a to je da stvari koje nose rizike radim odgovorno sa ogromnom rezervom za nepredviđene i opasne situacije. Dakle stvari se komplikuju pre nego što su i počele. Ali želja je jača od straha .. Povratak nekih 20-25 godina u prošlost, činjenica je da sam oduvek želeo da vozim motor. To je bio onaj kul nedostižni san, koji sam jednostavno sahranio duboko da ne bih povredio to dete razočarenjem koje želi, ali verovatno neće moći da ga ima. Kada se rodite u porodici u kojoj niko nikada nije ni pomislio na tako nešto kao što je motor i kada je čak i bicikla bila čudo, donekle opasna mašina na dva točka koja može opasno da povredi, a onda gledate roditelje kako u hiperinflaciji pokušavaju da vas nahrane, brojite koliko je projektila palo sledećeg dana 1999., realno ne nadate se previše. Danas iz ovog ugla formiranog programera i šefa kancelarije nemačke firme u Novom Sadu ovo izgleda i pomalo smešno. Ali novac nije sve što vam treba da bi ostvarili san odgovornog motocilklizma, to je možda čak i najmanje bitna stvar u celoj priči - ali je i prva i elementarna bez koje ostalo pada u vodu. Premotavanje na period pre nekih 5 godina, na faksu smo i dalje jer radimo dok studiramo. Jedan od najboljih drugara i polaznik prošlogodišnjeg kampa Branko mi govori kako će da polaže za motor dok ne uvedu ovaj novi zakon za polaganje. I tad smo bili bez dinara, a šta će biti tek kasnije kad se bude išlo 80 časova. Ja onako skeptičan da ću ikada skorije kupiti motor mu pričam kako je to bezveze ali nakon pola godine, posebno posle njegovog nagovaranja, bukvalno u poslednjem roku polažem i ja - da nije bilo njega pitanje je da li bih odustao od sna.. Ha, sećam se mojih kada sam im rekao da sam položio za motor. Moji su dobri ljudi, puni podrške i preplašeni i svoje senke. Taj očaj i razočarenje koje sam video u njihovim očima koje su nevešto sakrivali kada sam im rekao,bio je smešan i tragičan u isto vreme. Jednostavno što se njih tiče, a i svih osim moja dva dobra drugara to je bila ludost, ja sam poludeo, i to je nešto glupo od čega treba bežati glavom bez obzira i pobogu šta mi je sad pa to.. ?! Ok pauziramo sve, dok se ne skupi neka kinta za nešto ali sad svrbi, ne da, moja porodica se ježi, većina drugara i tadašnja devojka ni da čuju za ideju o tome. Međutim stvari se polagano menjaju na bolje i vidi se svetlo na kraju tunela a u međuvremenu nakon loše veze nalazim devojku svog života i guramo dalje. Paranoja kakav sam, donosim odluku da novac za motor može da dođe tek nakon kupljene potpune opreme. Izuzetak su na kraju bile samo pantalone, ali imao sam kakve takve štitnike od vetra i za klizanje preko kolena. Sve ostalo bilo je tu. Pre dve godine, kreće neka ludnica, mora da se da Bachelor na vreme jer mogu da izgubim Master ispite koje sam već dao, menja se sve, posla preko glave, ženim se ali samo 15ak ljudi zbog posla, gužve ali i para.Ma skupilo se sve. Branko diže kredit, uzima motor. Žena carica kakva jeste, koja generalno ne voli previše motore me nagovara da od celokupne tadašnje ušteđevine kupim opremu i motor Carica i volim je najviše na svetu! Mene je grizla savest, znam da se ona plaši toga i da generalno ne želi da se vozi ali ona gura da uzemem pa to ti je. Treba mi i zaslužio sam i da uzmem - insistirala je stalno kada sam se kolebao. Uzimam opremu, tražim motor, drugar koji se razume mi pomaže. Posle dosta vremena odlazimo u Suboticu - eno ga. Moćna savršena crvena prelepa Yamaha XJ600 Diversion, čeka samo mene. Nikada nisam kupio pre toga ni kola, ni motor, ni skuter. Najskuplja stvar bila je lap top - za posao. Eno je tamo, 4 cilindra u dobrom stanju po ok ceni. Au! Kako sam se radovao. Nisam mogao da spavam. Kaparišem, čekam da ga dostave, gorim!!! Dobijam sve papire, registrujem i krećemo! Čitam kako treba voziti motor, najbolje savete, edukujem se koliko mogu i eto ih prvi problemi. Ovaj tutorijal kaže ovako ,drugi kaže onako, ovaj bajker koji se kune da nikada nije pao kaže ovako, onaj kaže onako. Kome verovati ?! Imam predivnu suprugu, porodicu koja me voli, puno bliskih prijatelja, i osećam odgovornost prema njima. Monitram tablicu i zamolim Branka da mi odveze motor to parkinga kod Uradi Sam u Novom Sadu, da probam tamo pa da ga oni vrate ako ne smem sam ili ako utvrdim da nisam spreman za tako nešto. Vozač 10ak godina, sa ogromnim brojem kilometara, saobraćaj mi nije nikakav problem. Ali znam kako ljudi voze a moja veština je blizu nule, voleo bih da mogu nekako da naučim na bezbedan način. Odlučujem da vežbam, malo po malo dok ne postignem nivo kojim sam zadovoljan, baš kao i sve drugo u životu, pragmatično. Stižemo na parking, početak Aprila 2015. godine. Uzbuđenje, pomalo straha, sreća, i konačno konačno konačno ostvaren taj dečački san koji vaskrsava iz svog groba i ispunjava moju dušu srećom i nekim čudnim spokojem sa dozom nestrpljenja. To je to, idemo! Motor vuče ko nevreme. Jurio sam čitavih 25-30 kilometara na sat i nisam mogao da verujem koliko ova mašina ima snage. Bokte, ne smeš gas da pipneš kako žeži. Manje više svaki SR iz knjige Twist of the Wrist se aktivira ali ja guram i guram na parkingu sam savladavam svoje prve krivine i može se reći ja lebdim. Sećam se svoje konstatacije da je motor toliko udoban da mi je udobniji našeg Fijata Punta Kasnije sam presvukao sedište Branko i Stefan probaju malo motor, zadovoljni su. Ja crkavam od sreće. Malo po malo kilometri se nižu. Uglavnom sam imao neku rutinu, radim u NS pa idem kod druagara u Temerin i sav taj put sam išao motorem. Međutim brzo shavtam nešto bitno. Nakon nekih godinu ipo dana vožnje ja ne umem da vozim motor. Moj osećaj odgovornosti mi ne dozvoljava da s epreviše opustim. Znam da može sve da se savlada ali u šumi informacija, koje su prave ? Koji savet da slušam ? Kako to da učim na bezbedan način ? Volim svoju ženicu i sve prijatelje i porodicu, ne želim da im nanesem bol tako što sam sleteo sa puta .. Branko se prijavljuje na kurs, ja moram da dam master rad i ne mogu. Dolazi maj 2017. i ja se prijavljujem. Malo pre toga saznajem za knjigu Twist of the Wrist II, i nakon pogledanog filma konačno imam prve prave informacije kako se vozi motor. Sa svime se slažem, sve ima smisla, ali treba to vežbati. Od kampa očekujem puno i malo. Sa jedne strane pitam se da li je moguće naučiti nešto za dva dana. Očekujem dobiću informacije kako se vozi motor, neke vežbe, inicijalne korekcije i to je. Posle je na meni. Ako se poboljšam 10 posto i to je nešto. Eto ga petak, naravno kao i uvek komplikuje se sve i jedva krećem ka kampu. Srećem se sa Sinišom na pumpi i idemo. Dolazimo do naplatne rampe, i pošte nemam zavesicu za bradu (Chin curtain) ulazi neka muva i uleće mi u oko. Ajde ok, staćemo iza naplatne rampe, da je izvadim , ne boli jako, skoro i da ne osećam možda je već ispala. Sunce ti poljubim, ne može da se pomeri. Imam više nego ludu sreću da se zalepila na 2mm od rožnjače inače ne bih mogao da vozim. Shvatam inficiraće se oko, moram do lekara. Pola 9 uveče je ništa ne radi. E super... Siniša me prati do kuće, dolazim i zovem sve drugare. Ako odem u urgentni centar, čekaću do 5-6 ujutru da me prime, zovem sve redom da vidim da li neko zna oftamologa koji bi da otvori svoju praksu da me sredi. Nalazim jednu divnu stariju doktoricu koja otvara sad već u pola 10 uveče, vrši pregled i kaže mi da nije to strašno da se krilo muve zalepi ili zabode malo i da se to uz anesteziju i iglu sve reši. Ja sam se zaledio! Bio sam bleđi od belog kreča. Sunce ti poljubim šta će biti samnom. A samo sam hteo da naučim da vozim motor! Srećom anestezija se nakapava u oko, ne buši ti niko oko , a igla služi da se njenim vrhom pomeri strano telo da može fatom da se skine vatom. Au, smršao sam od znojenja Čoveče kakav dan! Spavam kod kuće, planiram da krenem u 6 ujutru. Vreme je lepo, biće super vožnja. Budim se, 6 ujutru je, mega pljusak udara u beton kao da ima za cilj da ga razbije samo da ja ne mogu da pođem. Bare, klizavo, a joj , šta da radim! Bukvalno idem na kurs da bih naučio da vozim po ovome, a ne da vozim po ovome da odem na kurs. Ajde čekaću do 7, predavanje je oko 9, ma ništa. Reko idem polako. Obećavam ženici da ću paziti i da ću stajati da se javljam da je sve ok, kiša se smiruje idemo.. Stižem u Kulu, poluizbezumljen, pogubljen i smeštam se u sobu.. Ok krećemo ovo sam čekao od prošle godine. Pretvaram se u upijač znanja. Kreće Severian, i zapisujem skoro svaku njegovu reč. Čovek priča tačno ono zbog čega sam došao, zbog čega smo svi mi došli. Sve objašnjeno činjenicama, fizikom, naukom. Nema glupih saveta, nema objašnjenja tipa - Ja to tako radim, i nikada nisam pao, pa radite i vi. Odgovara na sva pitanja staloženo, logikom i smireno. Ne mogu da verujem. Pročitao sam knjigu Twist of the Wrist II ali sada mi je jasnija nego pre. Jasno mi je šta je bitno a šta nije. Jasniji su mi koncepti fizika, sve se uklapa sve ima smisla. Nastavlja Pablo. Shavatam da sam ispisao skoro celu svesku pa odlučujem da suzim a i tema je nešto u čemu sam dobar. Ipak Pablo oduševljava jer daje jedan skroz novi ugao gledanja na tematiku bezbedne vožnje u simslu lanaca događaja i percepcije objekata. Shvatam koliko je važna poruka i uključujem je u svaki deo vozačkog života - čak i kada sam u kolima. Moram priznati za jednog pažljivog i pragamtičnog vozača prilično sam bio iznenađen količinom korisnih informacija koje sam čuo. Nastavlja TheLord o prvoj pomoći. Predavanje je bilo strava. Samo mi je žao zato što nismo imali lutku da probamo CPR i veštačko disanje, ali dobili smo i informacije gde možemo da naučimo to - u Crvenom Krstu. Predavanje je bilo poučno i jako važno jer opet, ove stvari su jako važne a saveta je mnogo. Lepo je čuti šta je zaista tačno a ne slušati možda tačne savete. Obuzet željom da savladam gradivo što bolje, posle večere uzimam beleške (skoro ceo ispisan blokčić) i čitam ih. Iako iscrpljen od uzbuđenja ne mogu da spavam. Pijemo par piva i pitam Severiana neke stvari oko položaja na motoru. Idemo do motora i iako je već vidno iscrpljen prati moj položaj sedenja i daje mi neke jako korisne savete. Već osećam da sam napredovao a nisam ni prišao motoru. Šta će biti sutra ? Ustajem pre alarma jer nisam mogao da spavam Odlazim na pumpu u Kuli da izduvam zadnju gumu i proverim prednju. Proklete pumpe sve imaju neke skranve nastvake za kompresor, ja sam jedva uspeo da sredim moje, ostale kolege su odustale i potržaile drugu. Spremam se mentalno i fizički, i dolazimo na stazu. Ključam iznutra, uzbuđen sam pogubljen ali fokusiram se. Srećom po mene, kočenje je nešto što sam sam puno puta vežbao tako da se snalazim dobro i to mi daje samopouzdanje. Da se razumemo nisam bio najbolji i ne poredim se sa drugim, ali sam definitivno bio ok. Oduševljavam se stazom. Kreću vežbe counter steeringa i kod najužih prepreka kod kojih ideš levo desno nisam bio dobar. Dešava se nešto čudno, uz par saveta redara ja uspevam !!! Kako ? Nije mi jasno, kako je to moguće, malo pre nisam to mogao. Bukvalno iz minuta u minut uz jako male ispravke vidim sebe pred svojim očima kako napredujem. Staza je čudo! Osećaš se bezbedno i uz te male korekcije kockice se sklapaju. Sve ono što su pričali Severian Pablo i TheLord ima sve više smisla. Oduševljen sam i ne mogu da verujem koliko je sve produktivno i koliko se uči. Kreću stintovi. Pokušavam da pratim Vladu, i sećam se šta mi je Severian rekao da pokušam da visim sa motora u krivini. Radim to i oduševljavam se!!! Motor je toliko stabilan zbog žiroskopskog efekta da ja bukvalno visim sa njega i on ide baš tamo gde ja želim. Međutim hladan tuš sledi. Vlada nam objašnjava da smo skroz omanuli vežbu jer nam je putanja bila loša. Pri većim brzinama bilo bi loše. Fokusiramo se bolje i sledeći stint prolazi kako treba. Odlučio sam da neću da visim sa motora jer je Vlada rekao da se fokusiramo na putanju i na counter steering i bio je upravu. Dolazimo do poslednjeg dela vežbanja. Iscrpljen sam. Kreće sat vremena slobodne vožnje i setim se da pitam TheLorda da me snimi telefonom da ukapiram koliko se savijam. Ooo da, bilo je tu još dosta prostora. Znanjem koje sam stekao na predavanjima znam šta treba da radim, i spuštam ga dokle mislim da može. Čoveče kakav osećaj!!!! Pa to je bilo kao u snu! Kasnije kada sam pogledao gumu, ostalo je 2-3 milimetra gume koje nisam koristio. Bukvalno, čak i poslednjih 20 minuta, napredak nije prestajao. Celu subotu i nedelju svi, ali baš svi smo napredovali. Ne mogu da objasnim kako ali tako je. Susret se završio lepom vožnjom i u nekom momentu pre Titela izdvojio sam se nazad ka Novom Sadu. Severiane, TheLorde, Pablo, Vlado, Rajko i svi ostali čija imena nažalost nisam zapamtio i izvinjavam se, VELIKO HVALA! Omogućili ste da konačano postanem sigurniji na putu, da razumem šta se dešava sa motorom dok sam na njemu, da po prvi put zaista ja budem u kontroli. Svestan sam da sam i dalje početnik i da imam još puno da učim. Ali sada imam mehanizam i sredstvo za to, a zahvaljujući vašem angažmanu na Track Day-u svi imamo mehanizam da nastavimo da vežbamo u bezbednim uslovima! Svaki put kada sednem na motor svestan sam šta imam da izgubim, i šta drugi koji me vole mogu da izgube. I svestam sam da mi je potreban mehanizam za kontrolisanu i bezbednu vožnju. Zahvaljujući svima vama sada imam to! Još jednom, veliko vam svima hvala!!! Nadam se da ćemo imati još mnogo lepih vožnji, još mnogo lepih susreta i da ćemo svi iz ove ali i svih prošlih grupa napredovati i uvek biti bezbedni na putu! Uzevši sve u obzir, želim da vratim nešto zajednici. Želim da jednog dana budem dovoljno dobar da mogu da pomognem drugima. Za sada, mogu da dam svoje komentare kao učenik i da dam par povratnih informacija. Uzevši u obzir da 99,99 % predavanja je bilo besprekorno, samo ću reći šta bih da sam na predavačkom mestu uradio drugačije sledeći put. 1) Sinhronizacija rečnika - Šta je poniranje, šta je apex šta je podizanje, šta je naginjanje. Ne bi bilo loše da napišete rečnik ključnih pojmova i koristite ih isto. U par navrata nisam razumeo šta Vlada govori, dok nisam ukapirao da ono što ja smatram pod nekim pojmom nije ono što on smatra pod istim. 2) Sinhronizacija korisnih pravila - ovde pre svega mislim na drži dva prsta non stop na kočnici ili ne. Na predavanju sa Severianom imali smo diskusiju i zaključili da je to stvar navike. Na stazi TheLord mi je rekao da je to obavezno. Nije problem ni jedno ni drugo, problem je da se ja kao početnik na stazi prešaltam iz jednog režima u drugi. 3) Pravila ponašanja na stazi, i video snimci - ne bi bilo loše da na kraju predavanja u subotu vidimo snimke prošlih grupa, da malo diskutujemo šta će se tamo dešavati, šta sme šta ne sme 4) Literatura - znam da je mega teško da napišete knjigu ali možda da nas uputite na neke strane knjige iz kojih možemo da se podsetimo. Sve ostalo, čista desetka Iz ovog ugla ne mogu da zamislim bolje proveden vikend u učenju vožnje motora. I da se razumemo, ove stvari nisu problem, već čisto ako bi ste se pitali - Hej šta možemo da uradimo još bolje sledeći put ? - dao sam par predloga, to je sve Još jednom veliko Vam hvala, svima ali zaista svima, i predavačima i učesnicima!!! Budite bezbedni, vozimo se kasnije
  2. Pozdrav, hvala puno! Prijavio se i uplatio, nadam se da ima jos zainteresovanih
  3. Strava! Treba da sacuvate ovaj video, jer bi bilo super da se vidi na teorijskom delu radi diskusije o ispravnim putanjama a i kao priprema za stazu.
  4. Dron je prva liga, strava snimak, svaka cast!!
  5. PS - za sve koji su bili impresionirani Ducatijevim suvim kvacilom i zvukom koji pravi
  6. Ja sam moje digo, s'oprostenjem, u onaj album koji je Pablo postavio: Stizu i dva Zju Tjub videa Kad nam brat Zju Tjub obradi video, bice na linkovima: i Ozbiljan PS - Zbog privatnosti sam stavio da su snimici unlisted da se ne vide u pretrazi vec samo direktnim linkom. Ako nekome smeta neka slika ili to sto je na videu mogu skinuti video snimak dok ga ne editujem da se ne vide