Ne .. uopste... Nego me nervira kenjanje nekoga o onome sta nije probao i nema pojma o tome. A takvih koliko hoces. Greske prave ljudi, ne masine. Ko je shvatio znace, ko nije pljuvace i dalje iz neznanja, ljubomore, zato sto je pokupio svu pamet ovog svijeta.... izaberi.

Ili ce svi koji gledaju gologuze ribe odjedanput biti ginekolozi

Svakakvog nekog pisanja i sr... nja, ovaj ne valja onaj ne valja. Znam cuo sam od tetkinog svalera , ljubavnice, strica.Pricao njegov cukundeda.. Ono sto nisi probao ne pljuj i ne polemisi o tome.Prica se svodi na za i protiv BMW motora, a zaboravili se nasi pametni " majstori", koji sve znaju i mogu, ali mu se nece, cast izuzetcima. Boli ga strina sta tebi fali, sta tvom motoru fali i hoces li ti doci kuci citav, ako ti on ne uradi sve potrebno i kako treba.Oni koji su svoj gazda, zive od musterije koja ce ponovo da dodje i da ga reklamira u dobrom svjetlu kod svojih prijatelja. Velike servise bas briga hoces li ti ponovo doci, ako ne dodjes ima drugi ko jos nije nasjeo...Takvih ima svuda ne samo u Srbiji i dok se ne promijeni nesto u glavama ljudi , biti ce i dalje takvih slucajeva. Sto se popravke masina tice, ko hoce i ima ruku za to neka se bakce oko toga.Ja licno nemam ama bas nikakvu zelju da radim nesto oko toga. Kao prvo, ne pada mi na pamet da sad nesto proucavam i ucim o motorima, kao drugo nemam vremena za to, a kao trece .. za sve sto je uradjeno, a posle ne funkcionise, ogrebotine nastale tokom rada ili bilo koja druga greska koja nastane posle popravke ili servisiranja , imam koga da uhvatim za gusu. Neki se ne daju ili izvlace ... bilo i kod mene tako, ali sad znam da nisam trebala da popustim nego da jos veci pritisak napravim. A ovde ( Nemackoj )su poceli ljudi da ocenjuju sve i svasta tako da mozes da ga ocrnis , a da ti ne moze nista, jer iznosis cinjenice , a ne lazi.

Evo kad svi ponesto dodaju, da i ja malo zacinim... Prica i iskustava, ovakvih ili onakvih ima mnogo.Svaki brend svoje manje ili vece probleme ima, a ima i kako bi to Nemci nazvali " Ponedeljak- masina". Sto bi znacilo , kupis masinu kojoj stalno nesto fali , a drugi nikakvih problema. Sto se tice servisa...Da je samo taj servis koji Sale pominje takav, nego ih ima koliko hocete i ne samo u Srbiji.Ko ne zna, moze da procita moje iskustvo sa dilerima i radionicama u Nemackoj Znaci, sve zavisi od pedera koji treba da ti obavlja servis tj. od zaposlenih u servisu. Ima tu i politike te firme,znaci kako vlasnici ili sefovi instruisu svoje radnike da se ophode sa musterijama. Iz mog iskustva, takvi servisi ili prodajni centri imaju svog favorita kao prodajni proizvod, konkretno u mom slucaju su to bili automobili BMW i Hyundai , a Can Am mu je bio onako.. zabava..pranje love ili nesto trece, ko ce ga znati. Tako da nikome od radnika,pa ni rukovodstvu te kuce nije padalo na pamet da dovedu u red ono sto su uprskali. Kaze generalni direktor " pa sjedite na masinu i vozite, pa dokle stignete.Onda zovite road assistance pa neka vas slepaju????" Znaci tu istreses gomilu para da kupis vozilio i posle toga, bolje im ne dolazi na oci...A drugi diler,nema pojma ko sam ( a mozda se i sjeca jer sam pitala za cijenu inspekcije pa je bio nesto skuplji, a i daleko ), gleda da pomogne savjetima, predlozima, zove u fabriku da pita sta bi moglo da bude jer nikad culi da tako neko upropasti vozilo, i to skoro 20 dana svakodnevnog telefoniranja .. Na kraju se odslepam tamo i pronadje se prouzrokovani kvar.. i bi tako kao sto bi. Ali poenta je u tome da je onaj koji dolazi da prijavi kvar ili da izlozi svoju reklamaciju COVEK, ali ga doceka NECOVEK koji radi preko k..... Od tog ..... zavisi , naravno i svaki upit da fabrika preuzme neke popravke i dijelove. Ovaj novi diler , mnogo stvari mozei hoce da progura na racun fabrike i ako je garancija vec odavno istekla. A medju vozacima su poznati neki, a posebno jedan diler, gdje musteriji rikne motor posle 3000 kilometara i taj ga obradi da plati sam, a garancija jos 3 godine ???!!! Ili nova masina , ne ubacuje u brzine ( ima saltaca, kao motor )... pola godine zezanje... Svugdje,rade samo ljudi, manje ili vise isfrustrirani, sa manjom ili vecom platom.Uglavnom manjom pa kad vide sta neko moze sebi da priusti, bez obzira koliko je taj neko poturio kicmu za to , cisto dobiju napad ljubomore.I tek onda nece i da moze. Sad ce neko da kaze, eh ljubomora.... nego sta je inace bi se potrudio da ti pomogne. Tako da Sletu sve zelim najbolje, najsigurnije i najljepse puteve na novoj masini, a za servise... sta bude bice.

Svim ucesnicima Avanture 2018 zelim srecan put, super provod i jos bolje druzenje !

Ponekad ti je bas potrebno da vidis nesto svojim ocima pa da povjerujes. Ostatak nedelje mi je onako, nikakav. Milan mi kaze,da ne brinem bice nova. Moram da priznam da sam posle drugog dana mog putovanja rekla Milanu, da gleda sta ima na trzistu, da mi se dopada. Po povratku iz Austrije sam i dileru rekla, kad je moja vec kod njega, neka je popravi i razmisli sta za moju staru daje, a koliko bi bila nova. Iskreno receno, cak bi mi se ova ista sto sam je vozila u Austriju najvise dopala. Imala je na satu nesto ispod 2000 km, a u povratku oko 4500 i nesto. Taman razradjena, vozila sam je i znam kakva je. A i boja je bas moja. Nazalost i ona je zajdno sa mojim brojem 122 kompletno izgorela. Nisam bas nesto sujeverna, ali ovaj broj 122 je pozivni broj za vatrogasce u Austriji Imaju 5 vozila jos neraspakovanih, bili su u magacinu, dvije ulice dalje, gdje i moj auto za vrijeme putovanja, pa su se spasli... Mozda ima tu nesto za mene. Cekam Subotu, sa cudnim raspolozenjem. Htjela bi novu, ali nisam na ovakav nacin zeljela da se rijesim moje. Bas ne ovako. Nekako mi dodje, kao da sam je izdala. Ali ako hocu da vozim, treba mi nova. U Subotu ustajanje u 06:00 i pravo za Olpe, a rade od 09:00. Tako smo se dogovorili. Ne volim da kasnim, bolje ja da cekam nego da mene cekaju. Kafa i jos jednom informisanje sta sve ima na trzistu. Bili su bas fer prema meni, za cijelo vrijeme mojih peripetija i bas bih bila stoka, ako prvo ne bi sacekala njihovu ponudu, ali ne bi htjela da me bas iz tog razloga ogule za novu masinu. Na kraju, nije mi nuzda, cekam isplatu od osiguranja i trazim sama. Nista ne mora, sve moze. Dolazimo tamo, bas strasno izgleda.Meni onako, neka mukica u stomaku, ajmo bolje odavde. Stari prodajni prostor jos nije oslobodjen od vatrogasaca i policije, pa je zato samo izvana moguce baciti pogled na unutra, kroz izloge. Sto od opreme unutra nije pojela vatra, to je voda nakvasila... I tu ima dosta stete. A hala gdje je, medju ostalima, bio i moj motor, izgleda neopisivo. Metalni nosaci su se savili kao slamcice. Tu halu ce, sa svime sto je bilo unutra, komplet rusiti i sklanjati. U nju je zabranjen ikakav pristup jer moze da se srusi. Za cudo, covek sa kojim cijelo vijeme imam kontakt, je bas smiren, cool. Mada, mi je Milan rekao da ne placem, tamo, ali da ovaj tip nije tako cool, ja ne bi mogla da izdrzim kad sam sve to vidjela. Od komsija su dobili dvije prazne hale odmah pored, na koristenje, tako da posao ide dalje. The show must go on. Zaposleni i dalje treba da primaju platu, a i musterije treba sacuvati. Malo kafa, malo smalltalk, zna on zasto smo mi dosli, a znamo i mi sto nas je pozivao da malo pricamo. Treba sto prije unovciti to sto je ostalo neosteceno. Dok se sa osiguranjem sve regulise mogu proci i dva mjeseca. A kad nema toka para, firma moze da pukne za kratko vrijeme. Daj pokazi sta jos imas pa da razmisljam. E, ali meni bi najdraza bila bas skroz crna, mat, ali ih nema vise na trzistu. Novi modeli koji izlaze imaju bas glupe boje, necu njih. Trazim jos topcase i umjesto normalnih fuzastera ploce, kao kod one sto sam vozila za Austriju, extra odmaraju noge. Nek malo razmisli, pa nek kaze ponudu. Ostavi nas 5 minuta same i vraca se. Ponuda je takva, vidi se da im trebaju pare, da ako ne prihvatim, sam kao prvo budala, a kao drugo bas govno od coveka. Vidi se da je isao do krajnosti. Cak nudi da preuzmem novu masinu bez para, da platim kad ja sa mojim osiguranjem rijesim. Pa i da je malo skuplje bilo, pristala bih, a der pod ovakvim okolnostima. Tako sam postala vlasnik nove Can Am Spyder F3 T, nije bas crna, moze da se folira, ali i ne mora. Cekam da mi posalje potvrdu od policije da mogu moju staru da odjavim, jer hocu opet moj broj na tablici, pa onda idem po nju. Sad cekam, kao na iglama. A moju staru imam samo jos na slici........

Dragi moji, kada sam prije desetak dana zavrsila sa pisanjem putopisa i pustila poslednje slike, nije mi ni na kraj pameti bilo, da moja prica ni priblizno nije dostigla kulminaciju. U Ponedeljak tacno nedelju dana posle dolaska iz Austrije je haos vreo dan. U stvari vec cijela nedelja je jaka vrelina. Ne moram da radim cijeli dan, pa reko, aj da begam malo ranije s posla. Tako sam vec u tri kuci. Ujutro sam dobro izluftirala kucu, rano pozatvarala prozore i spustila roletne, da bar malo svjezine ostane unutra. Ulazim unutra, mrkli mrak, u odnosu na napolju untra - frizider. „Klinci „ sjede u dnevnoj sobi u mraku i kuckaju telefone. Kazu, ne palimo ni svejtlo, da se ne zagrijava, a samo tako je podnosljivo. U skolama skraceni casovi pa su vec u 11:30 zavrsili sa nastavom. Malo da spremim salaticu za veceru, ali prvo pod tus, sto hladniji. Imam utisak da se topim. I tako malo posle palim komp, malo muzike i caskamo. Prolazi vrijeme mi i dalje u mraku. Oko 17:45, aj malo da gledam FB, sta pisu ostali ucesnici koji su bili u Austriji. Svi se lagano vracaju kucama, te svako kako stize kaci slike i pise o svojim utiscima. I onda SOK...... Neko ubacio LIVE snimak od dilera koji mi je dao masinu da putujem u Austriju. Hala od nekih 4000 kvadrata gori. Ni vulkan joj nije ravan koliki se plamen i dimna zavjesa dizu. Cek,cek...... jaooooooo, pa tu je i moj Spyder u radionici. Ne mogu da vjerujem zovem Milana, on jos na poslu. Kazem „ Diler gori ….... moja masina je tamo „. Nevjerica....Vidjela sam je prije nedelju dana kad sam se vratila. Sto posto je u radionici, a radionica gori neopisivo. Javljaju se na FB ljudi i do 70 km udaljeni, toliko daleko se vidi dimni stub. Odmah raporti preko online novina. Glavni magacin i radionica su prepusteni sami sebi jer nema svrhe da se vatrogasci bore protiv Golijata, spasavaju nadovezani prodajni prostor i jos jednu firmu u produzetku. Posto je industrijska zona i firme blizu jedna drugoj, prijete i magacini drugih firmi da izgore. Slike su strasne. Pada mi na pamet, nema mojoj spasa...al opet, mozda je bila gotova pa su je izbacili negdje napolje. Pisem svima redom moju muku, svi me tjese, ali opet niko ne moze da mi kaze sa sigurnoscu stanje. Gledam u forum , jos neki se javljaju da su i oni tamo imali masine. Svabe kazu, „ podijeljena muka, je pola muke“, ali meni bas i nije. Nocas nema spavanja, najradije bi isla tamo, ali nema tu prilaza, sigurno ce do jutra da gase. Sutradan probam da zovem... naravno crknute linije pa se niko ne javlja. Sjetim se da je preko puta bio Skoda diler. Zovem njega, covjek na telefonu samo - "Uzasno je“. Rekla sam da je moja masina bila tamo, a on tek onda ne bi nista da mi kaze, samo da jos mjestimicno gase. U 9:00 ujutro!!!!??? Pa to je onda jos gore nego sto sam mislila. Kaze mi Milan, pa probaj na mail. Posle pola sata, samo kratak odgovor „stanje je lose, hvala Bogu bez zrtava, ali materijalna steta je katastrofalna“. Dok dodju malo do vazduha, javlja se neko da me obavijesti o detaljima. Posto je u 5 kraj radnog vremena, ja kuci, da vidim najnovije vijesti. Mucim se. Da ne kazem, kmecim, da je vec svima postalo po malo dosadno, ali trpe me. Sutradan, poruka od dilera. Cjelukopni vozni park koji se nalazio u tom magacinu je izgoreo. Magacin je bio na prvom i drugom spratu, a u prizemlju radionica. U radionici je u pozaru kompletno izgorela i moja masina. Iako ti zdrav mozak kaze, kad vidis slike takve stihije, da tu nista nije cijelo ostalo, ipak me je ova oficijelna vijest pogodila. Jeb...s pare, platice osiguranje, ali ja sam sebi birala i po zelji jos nesto dodala i sad je nema. Zovem dilera, treba mi potvrda da mogu da odjavim kod osiguranja i policije. Kaze jos nemaju nista. Dok dobiju javljaju se, ako imamo volje mozemo u Subotu da dodjemo, da porazgovamo i ako mogu, da pogledam kako to sve izgleda, ali samo iz vana. https://www.wp.de/staedte/kreis-olpe/verheerendes-feuer-in-olper-gewerbegebiet-id210966517.html

Ima rikverc !! Cak i rucnu ( park ) kocnicu . Ko bi ga inace izgurravao iz parkinga.

Otkacena svar, ali tebi kao motoristi bi bilo malo teze da sa motora predjes na ovo. Ne sto se tice voznje, nego treba to u glavu utuviti. To ti je isto kao kad muskarci za malu nuzdu moraju da sjednu na WC solju. Svaki ce da ti kaze " oni sto sjede nisu musko ". Tako ni ovo cudo nema veze sa osobinama motora.

Veliki pozdrav u Sopot i Novi Sad !!!!

Hmm, zagrizenog GS vozaca da provozam na tome ? Malo teze... Jesam sina provozala. Bez naslona, suvozac , drzeci se za drzace dobije dva metra dugacke ruke. Drzanje za vozaca je nemoguce, jedino ako neko ne pozeli u prvoj krivini da provjeri da li ima krila.

Posto sam u Subotu sa Grossglocknera opet isla sama do hotela, sakupilo se nekih 530 km, sto u tom regionu uopste nije zezanje. Gala vece pocinje u 19:00 h. Ja pred hotel stizem u 18:56 kao poslednja. Svi su vec gotovi, svjeze okupani i namirisani vec na putu do svecane sale. Nema veze, meni je bilo ekstra. Tamo me cekaju Gorica i Slobodan, novi prijatelji. Uz muziku nove grupe ABBA iz Ceske, zurka je u punom jeku. Lijepo smo se druzili ove godine, ako sve bude kako treba, najvjerovatnije i sledece. Evo jos neka slika od povratka, koji sam podijelila na dva dana: Svi su pobjegli kada su me vidjeli..... Posle 420 km i preko 30 stepeni sam malo pocrvenila ! Zar ne ? Nadam se, da vam se svidio moj prvi putopis. Meni je tek posle ovog putovanja jasno zasto moj muz voli da putuje motorom. Volim i ja sa njim, ali ovo iskustvo je sasvim drugaciji dozivljaj. Moj facit je: Ova navigacija sa opcijom " najvise krivina " je san snova. Nikada ne bi upoznala ovako divlje predjele, kao sto sam ih vozila. Toliko sam upoznala novih ljudi, a sa nekima ostajem i u kontaktu, tako da cu ovo putovanje sigurno ponoviti i 2018 god. Do tada, sledece avanture cu takodje podijeliti sa vama. Zelim vam ugodne voznje...... Tanja

Subota 10.06.2017 Na redu je ono, zbog cega smo u stvari svi dosli.... Osvajanje Grossglocknera. Kako ko pristize, redamo se ispred naplatne rampe ...... Okupljanje je na najvisem platou..... Opet se ja odlucujem na solo povratak, jer vecina zeli da se vrati najbrzim butem, a ja opet hocu rutu sa naj vise krivina. Grossglockner je osvojen, a osvajac, posle onih silnih krivina mora nesto i da prezalogaji..... Zvanicni snimak:

Petak 09.06.2017 Ponovo ustajanje u 06:00 h Pocinje danasnji zadatak. Po koordinatama treba obici 3 tacke i na svakoj pokupiti pecat. Nije fazon u pecatima, nego da se ljudi na tim tackama nadju, porazgovaraju i upoznaju. Pocinje tura zvana " 3 jezera " Banda zauzela sve parkinge ispred hotela.... Kao svako jutro, dorucak pa magla.... Posto sam sama dosla, odlucila sam opet da krenem sama po navigaciji i opcijom " naj vise krivina " Tako su nastale najljepse fotografije.... Prva etapa danasnje ture je odradjena... Svi traze neku ladovinu... Stvarni cilj ovih etapa, je da se nadju ljudi i upoznaju, koji se inace nikad ne bi susreli.... Kakva slucajnost, nalaze se brojevi: 121, 122, 123, 124, 125, kao da smo se dogovorili..... Druga etapa je takodje odradjena, ja po obicaju opet prije vremena. Organizatoril su dogovorili sa vlasnikom izletista da nas ceka pokosena livada, gde ce kako koji Spyder pristize da staju jedan pored drugog. Sjedim i pijuckam kaficu, kad odjednom trci mladic sa kamerom u ruci prema mom Spyderu, siri zastavu, fotografise je nekoliko puta a onda i celu masinu. Trcecim korakom se vraca opet u restoran. Ja mu dovikujem " Jel valja zastava " ? A on odgovara : Jooooooj, naaajbolja jeee.... i dize palac I treci etapni cilj za danas je postignut... Put me vodi polako nazad prema hotelu... Od 17:00 h ponovo okupljanje i zurka.... Svake godine se bira najbolje tjunirana masina, tako i ove. Svako svog konja najbolje hvali, pa tako i ovaj gore. Jedan dio grupe se odlucio da poseti fabriku ROTAX, a drugi da obidje 3 zadane tacke. Zvanicni video:

Cetvrtak 08.07.2017 Dorucak, pa ajmo dalje. Ostala je etapa od samo 60 km do cilja, mjesta Altmünster am Traunsee. U tom mjestu je od 14:00 h prijava ucesnika ovogodisnjeg zvanicnog BRP susreta. Jutro obecava fantastican dan...... Posla baba na pijac, da li cu i ja ovako za 30 god. ??? Silueta Alpa se nazire u daljini..... Prije nego sto ista drugo uradim, obaveza zadata od mojih ukucana.... Jos 300 metara do hotela, pogled je predivan.... Kao po mom obicaju, dolazim svugdje ranije nego sto treba, pa imam vremena i za osvjezenje... Ekipa se polako okuplja..... Prijavljeno je 177 Spydera i preko 300 ucesnika na ovogodisnjem eventu. Zaljubljenici u ovo vozilo nasli su put od Svedske, Rusije, Ukrajine, Litvanije, Ceske, Poljske, Rumunije, Bugarske, Slovenije, Belgije, Nemacke, Holandije, Svajcarske i naravno zemlje domacina Austrije. Posto ove godine iz Srbije direktno nema nikoga, ja cu da nosim iducih dana nasu zastavu Od 17:00 casova pocinje zvanicno otvaranje.... peto po redu ! Najbrojnija ekipa ove godine dolazi iz Svedske..... Zvanicni video snimak od 1. dana.....

Srijeda 07.06.2017 Bas mi je ona pivkana od sinoc ekstra prijala. Spavala sam kao mecka. Ustajanje u 06:00 h, pakovanje pa na dorucak...... Sala za dorucak jos prazna, ja prva Napolju sunce, obecava lijep dan.... Palim navigaciju i muziku. Danas do cilja 353 km, dobra tura Sve staje u top case, sa strane ladno jos po gajba pive.... Kao princeza na svom konju, haram po bavarskim sumama U sledecem mjestu, ne pitajte kojem, kafa i apfelstrudel Do sada je sve bilo super, ali.... jedan sat posle pauze, malo grada i kise..... Skloniste za par minuta, pa ajmo dalje..... Malo ledica, nista narocito..... Zumo 595lm, radi svoj posao..... Tako sam i htjela , ekstra vukojebina... U stvari, tu sam pokusala da nadjem zaklon, jel su se nebo i zemlja sastavili. Munje sijevaju, grmi da pucaju usi, led i kisa razvaljuju, nigdje zaklona. A ucili smo u skoli, da kad grmi i sijeva ne treba ispod drveta. Znaci opet na otvoren put, pa sta bude..... Na meni samo obrve suve Posle kise uvijek dolazi sunce..... Fala Bogu. A jedan sat kasnije..... jos vise sunca Stizem do vecerasnjeg cilja...... I opet prvo vreo tus i jedno hladno bavarsko...... Corbica od bijelog luka cini svoje da mi niko ne dosadjuje A i klopica je super..... Evo malo i za romantiku bolan...... ali j.... romantiku kad moram sama da veslam..... Opet nesto za romantiku .

Evo jos neke slike od prvog dana: U kuci gdje zivi radost i sreca se rado useljava...........

Zumo 660 je iz 2011 ili 2012 god. Navigator V od BMW-a je nesto mladji i ima mnogo vise opcija, a iste nosace kao Zumo 660 Zumo 595 lm je naj novija serija od Grmina sa drugim prikljuckom. Navigaror VI od BMW-a je naj noviji i ima jos kontrolu Virb kamere, a prikljucak je isti kao Navigator V i Zumo 660

Pred vece stizem u hotel........ Sta mi treba je samo vreo tus, da se zagrijem malo i ne razbolim odmah. Posle toga odoh nesto da pregrizem i da spicim jedno hladno bavarsko.......

Nedelja 04.06.2017 Nervoza pocinje debelo da me drma. Svadjala bi se, ali se svi sklanjaju i sve moje opaske ignorisu. Sve sto treba da nosim je u stvari vec odavno spremno, samo ceka da bude ubaceno u tasne. Najvaznije mi je kisna oprema. Vrijeme ne obecava nista lijepo, pa cu kao i obicno te stvari u posebnu tasnu, na dohvat ruke da mogu po potrebi brzo da uskocim. Guram u dzep od jakne USB-Stick sa muzikom. Na novoj masini dobijam njihov Zummo 590 lm. Moj Zummo 660 sa rutama i muzikom je beskoristan jer su nosaci sasvim razliciti. I to pocinje da me nervira. Dobijam novu navigaciju, treba da vozim, a ni jedne rute u njoj. Znaci ukucavanje adrese pa cu da vidim sta ce da bude. Milan mi kaze da ta navigacija ima jednu super opciju,tzv. „ ruta sa najvise krivina“. Znaci izaberes to, izbacis sve autoputeve, magistralne puteve ili one sa drumarinom i udri. Kako li ce to da bude? Probali smo takvu jednu rutu ovde u nasoj okolini na Milanovom BMW Navigator V,520 kilometra krivina, krivina i krivina. Malo saobracaja, pa sta ces vise. Znaci i moje rute bi trebalo da budu bar priblizno lijepe. Pored ostalog na novu navigaciju moram da prikacim telefon i moj novi komunikator Sena 20 S. Sve je to vec bilo spremno na mojoj navigaciji , dodatna nervoza. Ponedeljak 05.06.2017 Lose raspolozenje na vrhuncu. Od muke mi palo na pamet da radim generalku po kuci, a moja porodica i dalje cuti i sklanja mi se s puta. Noc. 03:45 h, ja i dalje skroz budna.... Kako ja za dva sata da ustajem i da palim na tako dalek put? Ma sta se zajebavam, NECU.... I tako od muke nekako zaspim, kad, nemam pojma, ali bilo je daleko posle 04:00 sata. U 06:00 h zvoni sat , svi ustaju, onako lagano sa mnom , ocul kafu, da mi odnesu stvari do kola... OTISLA...... Moram da vozim nekih 130 km do dilera, gde me ceka novi Spyder. Stizem oko 08:30 h, malo sam poranila, otvaraju tek u 09:00 h. Nema veze, sto prije, to bolje. Taj dan moram da predjem jos oko 350 km do hotela koji mi je Milan predhodno vece rezervisao, bas u nekoj vukojebini. Diler konacno otvara......... Spyder se pere, zajednicko pregledanje da li vozilo ima ostecenja, primopredaja motora, prebacivanje muzike sa USB-a na navigaciju, i ostale neophodne konekcije, tako da tek u 10:30 pijem jos jednu kafu pred polazak. Sjedim na motoru i kucam po navigaciji, ruta sa najvise krivina do dnevnog cilja. Gledam nebo, crno, pomalo prokisnjava, bolje odmah da obucem kisno odelo. Prvih pola sata, nista, a posle toga POTOP. Dva sata kasnije, vidim neki Mc Donalds i svratim da popijem toplu kafu. Troje radnika je posle mene brisalo baru u restoranu gdje se sve slivalo . Prva fotografija koju sam mogla da napravim je nastala tek posle podne. I to samo reda radi.

E bas mi se ne da...... Milan zove dilera i saopstava mu da je masina potpuno stala i da ga slep sluzba dovozi u Utorak, posto je Ponedeljak praznik, direktno kod njega u radionicu. Motor je pod garancijom, pa nek mu rade sta hoce, ja sam vec ionako izgubila nadu da cu da putujem. I tako sjedimo Milan i ja i cekamo na slep sluzbu, kad..... stize email, da je ona hotelska soba koju sam vec uplatila i iz koje su me izbacili, za mene slobodna i da me cekaju. Nekoliko minuta kasnije, zove diler i kaze " Pakujte se i dodjite u Utorak u 09:00 h kod nas, ceka rezervno vozilo koje placa Car Assistence za vase cijelo putovanje " Novi Spyder F3 - T Limited Special Edition sa 117 ks i 1330 ccm, taman razradjen, na satu nekih 2000 km Avantura moze da pocne......

A da, kad smo vec kod nepredvidjenih situacija... Prije takvog putovanja ipak treba pregledati vozilo, a meni sleduje i inspekcija, tako da 16.05. dajem masinu kod dilera gdje je i kupljena. Mala inspekcija, mijenjanje ulja i dva filtera, nista specijalno, mislio bi covjek. Masinu dajem posle posla i treba da bude gotova sutradan. Posto je diler udaljen nekih 50 km od nas, vozim ja Spyder, Milan kolima za mnom da me vrati. Tako bi me sutradan opet odvezao tamo i ja da vratim masinu. On sa drustvom putuje za Spaniju 18.05., tako da mora da bude sve 17. gotovo. E, jest malo morgen.... Imaju pogresan filter pa cekaju drugi. Znaci gotov 18. uvece kad mene nema ko da odveze tamo. Kaze diler, nema problema poslacemo nekoga po vas. Pa reko kad je tako, ne salji u Cetvrtak vec u Petak, jer mogu prije da zavrsim sa poslom. Tako i dogovorismo. Petak kisa pada grozno vrijeme, nema veze, kisno odijelo i vozi. Ma nisam ja od secera. Dodjem tamo, platim inspekciju, obucem odijelo i `cu da krenem. Kad ono …. Prc. Ni glas od masine. Cuti i muli. Vratim se ja u radionicu, rekoh "ne pali". Eto njih trojica odmah trce, vrte, pritiskaju dugmad, jasu ko pomahnitali. A moj Spyder samo cuti. Pametni prodavci automobila se dosjete, aj mi to da palimo na kablove. Dovezu neku BMW trojku i pocnu da cackaju, probavaju i opet nista. Onda neka pedercina doveze neku bateriju na kolicima. Brate, kao da je iz traktora izvadio, tolika je. Ja samo mislim, alo jel vi znate, da li to uopste smije da se pali na kablove Pa jos pitam, a oni, ma kako da neeee. Ali moje cudo i dalje cuti. Mislim da su mu …... kevu sa tim kablovima. I sa time pocinje moja borba. Dali da idem ili ne idem na to druzenje. U stvari ja bi isla, ali … Kao prvo.... masina ne pali, pokazuje stalno BAD KEY. Davim se sa njima svakodnevno da je poprave do 30. da mogu da putujem. Niko nema pojma ni o cemu. Zovem, pisem mailove, molim, psujem, pa sve tako u krug i opet nista. Kao drugo.... nedelju dana pred polazak, javlja se hotel. Iako je vec uplacen avans od 30 %, oni se izvinjavaju, ali jedna veca grupa se jos povecala pa im treba moja soba. Zato mi se izvinjavaju, ali moraju da mi otkazu i preporucuju mi jedan drugi, bolji hotel nekih 6 km udaljen. Hotel je 4 zvjezdice i na samom jezeru. Alo ljudi, ja ne dolazim da plivam nego da vozim u drustvu. Ne interesuje me ko i sta, ja ne trazim drugi hotel. Znaci prenociste sipak, mozes da radis sta hoces i pitam se da li uopste da idem ili ne. U medjuvremenu vec nekoliko dana imam kontakt sa drugim dilerom, posto ovi ludaci nemaju blage veze sta mojoj masini fali, ali me salju da ipak krenem na put, posto ponekad za zivo cudo upali. Znaci, glavu u torbu i tjeraj, pa dokle stignem. Kazu, imas auto-moto-klub, pa kada stanes nek te slepaju.... Posle te izjave od zvanicnog dilera, oduzimam im nalog za rad, palim masinu i dodjem 130 km dalje do drugog dilera. Covek koji me ceka, posto mi je hitno da se popravi motor, odmah kada sam stigla u servis, uzima ga u radionicu preko reda i ostavlja sve ostalo.Prikljucuje ga na dijagnozu i vidi da komunikacija izmedju kljuca i elektronike pravi probleme. Majstor se vraca posle 30 minuta sa izjavom sve je ok, mozes na Grossglockner. Subota je, znaci prvo 130 km kuci pa u Ponedeljak strafta u pravcu Austrije. Posto smo vec od 6 ujutru na putu, odlucimo se 20 km od kuce da svratimo na dorucak. Price, planovi, kuda cu, sta cu......... Da nemam usi, smijala bi se oko glave od srece. Sedam na moj Spyder, kad ono....... opet, ne pali. Sada ni jedan kljuc ne radi....... Izgleda da su u onoj prvoj radionici nesto tesko zajebali..... Slep sluzba i nazad kod ovog drugog majstora, od koga upravo dolazim.....

Ponekad jos po internetu gledam sta ima, ali na Youtube je svako vece, neki video klip obavezan program. Tako slucajno jednom nabasam na Spyder Grossglockner Chellenge. Fura citava kolona ovih, malo otkacenih kao ja, prema Grossglockneru i medju njima jedan crveni sa NS tablicama. Brate, kod mene u kuci zurka. Vidi neko iz Srbije , fantazija. Onda nadjem i na FB, taj Event i pocnem da listam i pregledam i naravno hocu i ja. Pronadjem tu jos osoba sa prostora cijele bivse Jugoslavije. Nadjem i jedan bracni par koji zivi u Austriji, a on radi kod Rotaxa, ciji motor je ugradjen u Spydera. Pa to je super, evo nekoga od nasih, a jos moze da mi odgovori na poneko pitanjce oko masine. Kada sam prestala da vozim GS, nije mi palo na pamet da pravim muzu pitanje sto on ide na putovanja niti da pravim neke scene. Svak treba da ima hobi, a to je njegov. Ja sam se odlucila da prvo budem majka i supruga pa onda sve ostalo. Pa kad ja ne mogu da putujem s njim, neka ide sa drustvom makar on. Neka odmori mozak od obaveza, napuni baterije i dodje kuci ziv i zdrav, bice vremena za mene. Gledam ja i dalje na FB, opet Event u Austriji i ja bi isla, ali obaveze, djeca..... Mladja cerka stanuje sa deckom vec skoro godinu dana, starija trazi stan , htjela bi svoja cetri zida i svoj zivot, a ovaj mali,njemu je svejdno, glavno da ima drustvo za igru. Izgleda je doslo vrijeme i za mene, ali opet nekako mi je sve to prebrzo doslo. Pricam ja svima kako mi se svidja ta dogadjaj, kako bi ja tamo isla. Rezonancija kod kuce, onako, „ idi kad ti se ide „. I ja se prijavim na listu jos u Februaru, da ne bi slucajno bilo popunjeno, jer je ogranicen broj ucesnika. Nadjem hotel za ta tri dana u Austriji, uplatim avans i cekam pokret. Sve je to nekako, za nepovjerovati, radujem se, ali u podsvijesti razmisljam, ima jos dosta vremena dotle, ko zna sta moze da iskrsne. Polako razgledam mape, pa kuda bi, pa kako bi, pa kolike dnevne ture..... Snima se muzika za usput. Razgleda oprema, sta mozda fali... Milan ide sa drustvom u Spaniju i Francusku, bas kratko prije mog termina. Sve je knap planirano, ali super odgovara. On i drustvo se vracaju nepunu nedelju prije mog polaska. Spanska banda.....

Posto su ta vozila i ovde jako rijetka na ulicama, nemam drugog izbora nego da idem na ture sa bajkerima. Znaci dva, tri, pet ili deset i vise motora i JA. Trudim se da pratim, ali i onako u vecim grupama nema jurcanja pa nema problema. Ja sam u raju. Padne poneka vikend tura, pa se sakupi i nekih 1200 - 1300 km za 3 dana.