Stevan90

Članovi
  • Broj tema i poruka

    153
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

88 Good

O članu Stevan90

  • Rank
    Svrati ponekad

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Gardinovci
  • Interests
    motori, wireless, programiranje, racunarstvo, elektronika, karate...
  • Motocikl
    CBR 600 F4i

Contact Methods

  • Skype
    sstevan90
  1. Slažem se da je moguće da su unapredili proizvod, ja pričam o DOT 15-16 (nisam tačno siguran). 20000 km je neka okvirna kilometraza, zadnja je tek stigla do markera potrošenosti, a prednja bi mogla još dosta da se vozi do istog... Ali da sam imao više auto-puta, manje krivinarenja sigurno bih brže potrošio sredinu. Ja sam zadovoljan gumom za touring i ovaj stil vožnje. Bio sam ove godine 2 puta na NAVAK-u u intro grupi, još uvek sam smešan. Ali se nadam da ću sledeće godine napredovati i da će mi trebati bolji pneumatik koji bi mogao da zadovolji agresivniju amatersku vožnju. Naravno planiram i da putujem pa zato gledam sport-touring klasu. RoadAttack 3 sam pomenuo zato što sam iz prve ruke čuo da odlično drži, ali još uvek nisam doneo konačnu odluku. Čitam utiske, analiziram i razmišljam koliko ću putovati sledeće sezone a koliko voziti NAVAK...
  2. Meni je proletos F4i stigao sa ~godinu dana starim ContiMotion gumama. Po rečima bivšeg vlasnika u trenutku kupovine, prešle su samo 5000km. Ja sam ove sezone napravio još 14000km. Zadnja guma je za zamenu, ali nisam štedeo gas... Prednja je još dobra. Generalno gledano, jako sam se lepo vozio ove sezone... Ne drže baš dobro na lošem asfaltu, na dobrom asfaltu me nisu izdale. Imao sam pad krajem sezone, ali u pitanju je bilo snažno kočenje po kiši (žena u autu ispred mene zabola kočnicu do kraja). Po meni su gume skroz korektne za umerenu ili malo oštriju vošnju. Dobro drže, dugo traju... Ako želiš isključivo oštru vožnju, mislim da bi trebao gledati višu klasu. Ja još uvek pravim planove za sledeću sezonu i lomim se između ContiMotion i RoadAttack 3. Čitao sam na netu da hvale RoadAttack 3 a i jedan prijatelj ih je pazario za GSXR 1000, kaže da su odlične. Nego kako doći do guma po tim cenama, odnosno poručiti ih sa www.oponeo.de?
  3. Ako su potrebni neki dopunski casovi za A, neka se javi. Ne mora cekati prolece...
  4. Vidimo se ako sve bude po planu.
  5. Programiranje je posao developera, on radi na razvoju aplikacija (softvera). Osnove programiranja su samo "vrh ledenog brega" (pretpostavljam da si mislio na sintaksu). Ako znas sintaksu jednog programskog jezika, tacno je da ces lako i brzo nauciti sintaksu bilo kog drugog programskog jezika. Za razumevanje semantike programskog jezika moras uloziti malo vise truda, ali se takodje moze brzo nauciti. Ono sto te u toj oblasti cini iskusnim jesu znanja nevezana za konkretan programski jezik. To su projektovanje sofvera, poznavanje sablona i tipicnih problema koji se mogu javiti pri imlementaciji itd. U samom oglasu se ne trazi developer nego sistem administrator. Grugo receno, to je covek koji instalira i konfigurise gotova softverska resenja. Sto se iskustava tice, navedene su tehnologije koje se koriste pa onaj ko je nesto radio na tom polju moze sam da proceni koliko iskustvo poseduje. Npr. ja citam prvi post i sumiram da imam iskustva sa linux i windows operativnim sistemima, sa web hostingom, apache, mysql itd. Takodje primecujem da nemam iskustva sa Parallels, Vmware, HyperV (radio sam XEN), VoIP itd. Naravno, ako poslodavcu nije bitno prethodno iskustvo svako koga interesuje IT sektor moze nauciti posao. Onaj ko je iskucao if, for, while i par linija u shell-u sa razumevanjem, lako ce nauciti sve ostalo ako ga interesuje. Bitna je samo volja.
  6. Možeš li pustiti adresu lokala? Ako uspem da završim posao koji sam obećao na vreme, voleo bih da svratim.
  7. Veću glupost skoro nisam pročitao. Otac se bavi poljoprivredom, radimo dosta zemlje i imamo 2 nova (2014 i 2017) traktora Nemačkog proizvođača Deutz-Fahr. Maksimalna brzina im je 40km/h po specifikaciji, u realnim uslovima je nešto manja. Želiš li da kažeš da traktori proizvedeni u EU po njihovim standardima nisu dovoljno dobri za naše puteve? Znaš li koji procenat NOVIH traktora može da dostigne brzinu od 70km/h, koliko oni koštaju i koliko godina treba prosečnom zemljoradniku da zaradi taj iznos? Kako prevoziti teret takvim traktorom tom brzinom kad za njega NE SMEŠ da zakačiš kamionsku prikolicu, a traktorske prikolice su uglavnom atestirane za brzine do 20 ili 30 km/h? Znaš li u kakvom su stanju naši atarski putevi? Ne opravdavam nikakav vid tehničke neispravnosti na putevima, ali je činjenica da je lako meni da uključim svetla na novom Dajcu. Kada sednem u domaći IMT star 20 ili 30 godina (najstariji traktor koji imamo je iz 80 i neke), trudim se da stignem kući pre mraka. Ja za svojih 27 godina još nisam video slučaj da je neko na IMT traktoru starom više od 10 godina popravio električne instalacije ili kočnice i da je to ostalo ispravno duže od mesec dana u sezoni. Jednostavno je loš kvalitet dostupnih delova, koji rade u ambijentu sa mnogo vibracija, prašine, vlage... A problem je baš to što preko 80% traktora čini starudija iz prošlog veka. Bilo bi dobro da na takvim vozilima postoje gabaritni katadiopteri i/ili reflektujuće trake u slučaju kvara instalacije. Što se tiče zabrane registracije zbog katalizatora i sličnih stvari, iako mene lično ne pogađa, mislim da je pogrešan pristup. Trebalo bi prvo urediti državu tako da se omogući svakome da od poštenog rada kupi pristojan, nov automobil pa tek onda krenuti sa restrikcijama. Ali s' obzirom da se u ovoj državi uglavnom sve radi naopako, ništa me ne bi čudilo. Mnogo veći problem od emisije izduvnih gasova je to što niko ne kontroliše svetlosni snop prednjih farova. Bar 60-70% učesnika u saobraćaju svojim oborenim svetlom zaslepljuje vozače koji im dolaze u susret. Šta mislite da motorom naletite na neku prepreku ili divljač zato što nekoga mrzi da našteluje svetlosni snop? I zašto se recimo ne bi zakonom regulisalo uklanjanje bahato parkiranih vozila koja zauzmu 2 parking mesta? Po meni je to ozbiljan problem koji ne utiče direktno na bezbednost u saobraćaju (možda ima neki indirektni uticaj zbog frustracije nastale traženjem slobodnog parking mesta ), ali utiče na kvalitet života građana i posetioca većih gradova.
  8. Najbolja kaciga koju sam imao do sada. Sa pinlock vizirom ne magli, kada se skine hoće da magli po hladnom i kišovitom vremenu. Od kako sam kupio EXO-510 nisam imao priliku da isprobam komunikator, a peglao sam po 700-800km dnevno na odmoru i meni je bila ok što se tiče buke. LeoVince ima lep zvuk pa čovek ni ne obrati pažnju na buku...
  9. Meni je jednom ispala IXS kaciga na beton sa ~1m visine, pukao je samo plastični spojler iznad ventilacionog otvora. Jednom mi je ispala i Duchinni kaciga pri sličnim okolnostima i prošla je sa jednom malom, jedva primetnom ogrebotinom. Ove godine sam imao Scorpio EXO-510 na glavi prilikom pada, ali nisam pukao njome o asfalt... Zakačio sam je tek kada sam se okrenuo na leđa. Epilog je napuknuta ivica spojlera i par sitnih ogrebotina. Kontam da je još neću menjati. Mislim da sa aspekta bezbednosti struktura nije oštećena, kaciga još nema ni godinu dana tako da su postava, viziri, mehanizmi još uvek kao novi. A spojler i ogrebotine će me podsećati da nije pametno žuriti po kiši... Može se desiti da na otvorenom putu, neočekivano i naglo prikoči žena u autu ispred. Da je školjka oštećena promenio bih je bez razmišljanja. Uvažavam svačije mišljenje, ali za mene je prihvatljiva samo full face (integralna) kaciga. Srećna potraga za novom kacigom i... nemoj se nervirati, bolje ovako nego da je bila na glavi prilikom udarca.
  10. Nedelju dana pre planiranog polaska na more krene da se širi mala tek primetna pukotina na sedištu i dostigne dužinu od par cm... Znao sam da ne vredi ni da zovem Bobana pošto mi je sedište sa prethodnog motora kod njega provelo 4-5 nedelja (obično presvlačenje). Kontaktirao sam dosta tapetara iz Novog Sada i okoline sa željom da mi presvuku sedište najjednostavnije i najbrže (bez veza, ukrasnih šavova...). Cene su bile od 30e pa na više, a vreme koje sedište treba da provede kod njih bilo je 7+ dana. Nakon što su me ubedili da je heftanje nauka, da je potrebna čitava procedura da se presvuče jedno sedište i da to ne može da bude gotovo za dan-dva, reših da samostalno presvučem sedište. Kupih crnu eko kožu (iliti skaj) u sa "šarom" koja mi se najviše dopala, za 400-500 kinti. Za taj iznos dobio sam materijal dovoljan da sedište presvučem 2-3 puta. Kupio sam više materijala pošto nemam iskustva. Prvo sam skinuo staru presvlaku i pokušao sam da nabacim novu bez štepa koji prati liniju rezervoara. Kada sam video da ne ide po planu, angažovao sam šnajderku da mi proštepa materijal iskrojen prema staroj presvlaci - to je plaćeno verovali ili ne samo 200 dinara. Nakon toga je sve išlo glatko, samo treba zatezati materijal i heftati... Na kraju se poseku viškovi. Uopšte nije ispalo loše za prvi put... Ceo postupak u amaterskoi izvedbi nije trajao duže od 3 sata (računam samo vreme provedeno u poslu, ne i put do šnajderke ). Jedan par ruku je malo za ovaj posao, tako da su mi otac i majka pomogli da uspešno završim presvlačenje sedišta. Nakon toga sam putovao na letovanje, napravio sam više od 3000 km sa bisagama, a sedište i dalje izgleda kao novo. P.S. Za umetničke radove koje prave Boban i Stiv, razumljivo je da treba vremena...
  11. Ja sam bio u nekoj guzvi zbog posla pa sam se tek danas prikljucio akciji. Kako se osecas Filipe, sta ima novo? Javljaj kako napreduje akcija, ako uztreba obrnucemo jos koji krug. Da se oporavis pa da odemo na neko pice preko zime, a na prolece nazad u sedlo.
  12. Da sam na ovako nesto naleteo 2014. godine verovatno ne bih otvarao svoju firmu... Sada je kasno. Šalu na stranu... Volim da se bavim administracijom linux sistema ali za sada to radim samo za potrebe svoje firme (kojekakvi web, db, log, streaming serveri). Kod klijenata kojima održavam računare i mreže to su uglavnom sistemi bazirani na Windows platformi... -.- Zaista mi deluje kao zanimljiva ponuda, nadam se da će se naći neko sličnog mišljenja kome je potreban posao.
  13. Au druže, baš mi je bilo teško kada sam čitao temu. Svi smo mi svesni naše ranjivosti na motociklu ali niko ne očekuje ovako strašne posledice. Svaka tebi čast na čvstom karakteru i istrajnosti, na muci se poznaju JUNACI. Drži se samo i nemoj da kloneš duhom! Kao što ti je već napisao Severian, ako ti bilo šta zatreba slobodno piši, naćićemo način da ti pomognemo. Kao što je spomenuo milos-v, savremena proteza sigurno nije jeftina a u mnogome bi mogla da olakša dalji život i rad našem povređenom kolegi Filipu. Bilo bi mi zaista drago kada bismo se organizovali i pomogli mu da do nje lakše dođe. To je najmanje što možemo uraditi za njega.
  14. Stala je. Zato što je moj vizir zakačio i zaderao njen zadnji branik... -.- Popunili smo evropski izveštaj, dao sam joj duplikat zelenog kartona, njen problem će rešiti bilo koji farbar. Pravno gledano, krivica je moja što nisam držao veće odstojanje, toga sam bio svestan (to što nisam imao više mesta, to je moj problem). U tom trenutku, kada sam ustao, kada sam video da imam pokretljivost svih zglobova uprkos bolovima, da me motor može odvesti kući, samo sam se zahvalio Bogu što nisam prošao gore i naleteo na njeno ili vozilo iz suprotnog smera. Tada mi nije ni palo na pamet da je pitam zašto je kočila tako naglo na otvorenom putu. A pored toga i moj i njen engleski su bili dosta loši i stvarno mi je u tom trenutku i šoku bilo jako teško da koncentrišem na konverzaciju. Još jednom, hvala Bogu da sam prošao bez preloma, ostalo nije toliko bitno. (Koliko god to govorio teže mi je da gledam motor u ovakvom stanju nego da trpim bolove, ali vratiću ja njega u top stanje samo da prodje ruka... Čudna smo mi sorta, da baš toliko volimo parče gvožđa i plastike... )
  15. Juče sam se vraćao sa TF po kiši. Na putu ka Sibiu izvršim preticanje i vratim se u svoju traku. Mogao sam preteći još 2 automobila, ali nisam hteo da rizikujem po klizavom putu. Imao sam malo mesta da se ubacim nakon preticanja, samo 10-15m zato što su držali malo odstojanje. Kako sam se vratio u svoju traku, žena ispred mene je legla na kočnicu. Još uvek ne znam zašto, bio je prav, širok put, bez rupa... Možda se uplašila kada me je videla u retrovizoru? Toliko je naglo kočila da mi je odmah bilo jasno da ja ne mogu zakočiti. Sve što sam uspeo pre nego što mi je proklizao prednji točak jeste da dobijem vreme da automobil iz suprotnog smera prođe i da se ja pomerim levo kako ne bih završio u njenom gepeku... -.- Da ona nije vozila uz samu razdelnu liniju popustio bih kočnicu pa bih se provukao. Sa desne strane je bilo bar 1,5m mesta ali je bilo premalo vremena da stignem do njega. Epilog je povratak kući još 500-600km po kiši sa pocepanim kišnim odelom i jakim bolovima u ramenom pojasu, slabim bolovima u kolenu, polupan motor... Na svu sreću prošao sam bez preloma.