Ukucao sam u Google prevodilac ovo što piše u ćošku slike: "Die Welt von Faberge"... Znači Svet Faberžea... Natpis iznad zvuči kao istorijsko-umetnički muzej Beča. (Šumi bre, kako možeš da prođeš pored nečeg ovako interesantnog i da se ne raspitaš šta je? )

"Dan moje majke" "Dečije takmičenje u crtanju" "Pobednički radovi" Tržni centar 99 Ranč Market Roland Hajts, Kalifornija

Upoznah junaka. Ovo je detektiv Aleks Kolins (desno), pripadnik Šerifove službe opštine San Bernardino u Kaliforniji. Prošle godine, obavljajući svoju dužnost, preživeo je ranjavanje u lice i grudi. U martu 2013, cela nacija je bila na nogama kada je bivši policajac Kristofer Dorner odlepio i krenuo da sistematski ubija porodice policajaca u Los Anđelesu. Sakrio se od potere u planinskoj kućici nedaleko od L.A.-ja. Dva pripadnika lokalne Šerifove kancelarije su ga locirala i pokušala hapšenje. Dorner ih je upucao. Detektiv Jeremija MekKej je poginuo; pozornik Aleks Kolins je ranjen sa četiri metka, u lice, grudi i koleno. On je preživeo. Pozornik Kolins je prebačen helikopterom u bolnicu, gde ga je pri sletanju dočekao njegov šef, šerif Džon MekMen. Dok je Aleks sav krvav na nosilima prenošen u operacionu salu, šerif MekMen ga je sve vreme držao za ruku. Kada se prpbudio iz kome, prva osoba koju je ugledao je opet bio njegov šef, koji je sve vreme bdeo pored njega sa njegovom porodicom. Posle završene rehabilitacije, Aleks se vratio u aktivnu službu. Ubrzo je unapređen u detektiva. Upoznao sam ga prošle nedelje na mini-mitingu u čast njegovog šefa. U Americi, kao u kaubojskim filmovima, narod bira svog šerifa svake četiri godine, i šerif MekMen se kandidovao za još jedan mandat. Aleks Kolins je došao da svojim prisustvom podrži njegovu kandidaturu. Detektiv Kolins je inspiracija. Držao se svoje zakletve, obavio je svoju dužnost do maksimuma, rizikovao je sve, vratio se u aktivnu službu i pored teškog ranjavanja, i ostao je veran onima koji su bili uz njega u najtežim trenutcima. Nadam se da će se i on jednog dana kandidovati za nešto. Svetu trebaju ovakvi ljudi.

Devojčica-lovac i njen orao Trinaestogodišnja Ašol-Pan iz Mongolije je jedina devojčica na svetu koja lovi uz pomoć orla (ova veština je rezervisana isključivo za muškarce). Fotograf Ašer Svidenski je napravio fantastičan foto-esej o njoj, a BBC objavio: http://www.bbc.com/news/magazine-26969150

A vi,.......................? Danas predveče Autoput 210 Zapad Klermont, Kalifornija

Jes; brka je u mladosti vozio motor, pa prestao; sada počinje ponovo, pa je upisao kurs da se podseti.

Grupni selfie (po uzoru na Ellen) sa učenicima. Svi položili, svi dobili moto dozvole. Moto škola Arojo Volnat, Kalifornija

Велики број фотографија одмах после твоје поруке говори да значи. 'Фала на лепим речима.

Apsolutno; svako jutro; neizostavno.

Spomenik “ženama za komfor” Centralni park Glendejl, Kalifornija “Žene za komfor” – tako je Japanska vojska u Drugom svetskom ratu zvala žene, devojke i devojčice sa okupiranih teritorija koje su otimane od svojih porodica i odvožene na front. Njihovim porodicama je bilo rečeno da će služiti Japanskoj vojsci. Nije im bilo rečeno kako. Oko 200.000 žena, devojaka i devojčica Koreje, Kine, Filipina i drugih okupiranih zemalja završilo je u javnim kućama Japanske vojske u okviru kasarni. Bile su prisiljene da seksualno opslužuju i po dvadeset vojnika dnevno. Zdravstvena preventiva i lekarska nega im nisu pružane, na slobodu nisu puštane. Mnoge su silovane do smrti. One koje su preživele godine seksualnog ropstva videle su slobodu tek kada su ih savezničke trupe oslobodile. Japanska vlada nikada nije priznala zločin, niti se izvinila. 2011-e, u Seulu, glavnom gradu Koreje, podignut je spomenik “ženama za komfor,” direktno ispred Japanske ambasade. Prošle godine grupa Koreanskih imigrantkinja iz naselja Glendejl pokraj Los Anđelesa je sakupila novac i naručila repliku tog spomenika za gradski park u Glendejlu. Ovo je izazvalo žestoku reakciju japanskog lobija u Americi koji ovaj spomenik smatra uvredom za Japan. Vlada Japana je poslala delegaciju na čelu sa gradonačelnicom Tokija da traži uklanjanje spomenika; poslata je peticija Beloj kući, umešali su se i Američki kongres i Ministarstvo inostranih poslova. I pored svih pritisaka, gradska uprava Glendejla je odbila da ukloni spomenik koji su podigle njene stanovnice. Bronzana devojka u Koreanskoj narodnoj nošnji i dalje sedi pokraj prazne stolice, i nemo svedoči u ime 200.000 duša čiji glas se više ne čuje.

“Ni sneg, ni kiša, ni vrućina, ni mrak neće sprečiti naše kurire da hitro isporuče pošiljke koje su im poverene.” – Moto konjičke poštanske službe Persijske Carevine, peti vek pre naše ere (zabeležio Herodot). Ovaj moto mi se svideo još od prvog puta kada sam ga pročitao, pa se i ja trudim da ga se pridržavam u mom poslu. Poslednjih par dana u južnoj Kaliforniji vlada nevreme, i deo naselja gde stanujem je evakuisan zbog lavine blata koja se obrušila sa obližnjih brda. To su ista brda koja sam pre nekoliko meseci slikavao kako gore u požaru. Sve moto škole su, naravno, otkazale sve kurseve. Ja sam po rasporedu imao zakazan večernji čas na poligonu od 18h do 23h, i otiš’o sam na radno mesto jer nisam bio siguran da li je škola javila učenicima da časa neće biti. Izgurao sam motore na poligon, upalio ih da se zagreju, postavio čunjeve, i uključio reflektore. Bez obzira na nenormalan pljusak, u zakazano vreme pojavilo se šest učenika, i sa sobom uredno donelo kacige i potrebnu opremu. U duhu demokratije, ostavio sam im da odluče da li žele da uče da voze motor tada po mraku i kiši, ili žele da otkažemo čas i dođu kada bude lepše vreme. Upozorio sam ih da iako jesam voljan da im održim čas ako to žele, nema popuštanja zbog nevremena: moraju da odvoze svih pet sati i polože test po istim standardima kao i kad je sunčano i suvo. Svih šest su glasali za održavanje časa. Ostatak noći kiša je naizmenično padala i prestajala. Iako mokri do gole kože, sva šestorica su junački odvezli sve vežbe, i u 23:00 i poslednji učenik je položio test vožnje. Užitak je raditi sa ovakvim učenicima. Inspirativno, čak. To sam im i rekao na kraju, i rekao im da bi bili idealni jahači Persijske poštanske službe. Taj deo me nisu razumeli. 1. mart 2014 Moto Škola Arojo Volnat, Kalifornija

Sa sajta BBC-ja: London nekad i sad Londonski muzej napravio je izložbu slika gde su kombinovane i ukomponovane fotografije delova ovog grada iz 1930-ih i 2014-e. http://www.bbc.com/news/in-pictures-26339275

Viktorijanska kuća Bozeman, Montana

Sviđaju mi se stihovi. Odakle su?

Kulturno sam koristio tajmer i tronožac umesto da držim aparat u ruci, baš da ne liči na "selfie." Zato sam i promašio fokus 59 puta.

Autoportret Preuređujem svoj sajt pa mi je bila potrebna "profile photo." Posle tačno 60 okidanja došao sam do zaključka da sam trebao da pošaljem kartu nekom od vas (Maski, Goške, Oroku, sstruja, Gliga) da dođe i uradi ovo profesionalno.

E jbg sad Sr3ck0, pa nije ovo dete nego mašina od gvožđa i plastike. Nekom' služi za zajebanciju, a nekom' za životne potrebe. Važno je da služi čoveku - to joj je svrha. Saguaro kaktusi u pustinji Arizone. Slikano u pokretu.

Auuuu... Deset pluseva bih ti dao.

Neka je sa srećom!

U oglasu piše da ima servisnu knjižicu. Ako su servisi uredno ubeleženi, onda je kilometraža tačna. Veći problemi se lako vide na oko: kriv ram, mnogo rđe, curenje ulja, itd. Ako izgleda OK na oko, i ako su servisi rađeni kad treba, onda nema šta da razmišlješ.

Ma neka ozbiljna šteta bi se lako videla. Taj deo oko fara je sav od plastike. To se lako iskrivi ako padne pa čukne u nešto. Nije to ništa bitno, samo možda ružno izgleda. Takođe, tek sada vidim da je reč o motoru sa prethodne stranice. Na slici vidim da ima nestandardni vetrobran. Vrlo moguće je da je taj vetrobran od težine (i vetra) malo iskrivio te plastike, pogotovo ako bivši vlasnik nije stavio ispod platike metalni podupirač koji ide uz veće vetrobrane. Ne bih se puno uzbuđivao oko toga.

Hmmm... Pre će biti da je motor ljosnuo pa se to pokrivilo.

Tek sada videh ovo. Izgleda lepo urađeno; potražiću da li ima da se iznajmi ili kupi. P.S. Na 1:47 je Ted Sajmon (Ted Simon) koji je dva puta obišao zemaljsku kuglu motorom i koji je napisao nekoliko knjiga o svojim doživljajima. Najpoznatija mu je Jupiterova Putovanja (Jupiter's Travels) i taj putopis je inspirisao više motociklista do sad nego bilo koji drugi.

Radni sto pri kraju uspešne noći. Moj ćaća je hteo da budem biznismen; majka da budem advokat. Ja sam odlučio da budem moto instruktor po danu za platu, a noću bez plate da prevodim srpske narodne pesme na engleski. Ko mari za novčanik kada je srce uvek puno? To the skies took the falcon,............Poletio soko tica siva From Jerusalem, the city holy,...........Od Svetinje od Jerusalima Carrying a swallow in his beak...........I on nosi ticu lastavicu. No, that wasn’t the gray falcon,.........To ne bio soko tica siva No, but that was Saint Elijah,...........Veće bio Svetitelj Ilija; He carried not a swallow with him,.......On ne nosi tice lastavice But a letter from Godmother,.............Veće knjigu od Bogorodice, He carried it to Kosovo,.................Odnese je caru na Kosovo To the king’s lap down he dropped it,....Spušta knjigu caru na koleno, And the letter spoke like this:..........Sama knjiga caru besedila: “Oh, King Lazar, you heir worthy! .......Care Lazo, čestito koleno! With which kingdom will you side?........Kome ćeš se privoleti carstvu? Do you love the heaven’s kingdom,........Ili voliš carstvu nebeskome, Or the earthly kingdom more?.............Ili voliš carstvu zemaljskome? ..... .................................. ......

1998. Ima 6-7 godina odkako sam ga prodao; ne znam dal' bi moj review posle toliko vremena bio verodostojan. Mada moj brat ima Mustanga iz 2000; možda bih mogao da pozajmim njegov na par dana... Aha, iznutra je super. Taman velik' koliko treba, a nije preglomazan kao tipična Američka kola. Udoban, *veoma* pregledan što se vidi na prve dve slike koje si postavio. Ima i opcija da ceo krov bude od stakla.