Samo napred, snaga volje je najjače oružje koje posedujemo!

Naravno da se ne ljutim! Putopis je i napisan sa moje strane da bi bio pročitan od strane onih koje interesuje. Nadam se da je barem neki broj čitaoca izvukao neke pouke. Priča je deo mog životnog puta, a putopis je svojina foruma i svih njegovih članova kao zajednice! Delite, pričajte, komentarišite u skladu sa pravilima istog! Pozdrav svima

Sinoć pranje kose u bolničkim uslovima pred beg iz iste! Da budem uredan begunac... Danas mlečna kafica na NBgd! Malo umoran i iscrpljen ali freeeee!!!! Pozdrav svima!!!!

Ovo je kraj pisanja o ovoj priči ovde. Ujedno je i početak rada na drugoj priči koja bi trebala da nastavi dalje! Maksi odpozdrav sa moje strane!!!

@RilleNaše društvo je ipak i dalje gadljivo na eksplicitne scene izazvane saobraćajnim udesima! Skoro sa jednim sagovornikom dobih informaciju da Japanci imaju slogan" Više krvi na televiziji- manje krvi na drumovima"! Puno hvala, pa se vidimo nekom prilikom!

Tnx, Gagi! Upravo tako! Ali polako! Vidimo se uskoro na nekom novom dešavanju!

Eto teme za dolazeće viđenje... Neko sa manje iskustva će pokupiti znanje iz te situacije!!! Korak bliže ka safe ride-u!!!

Sve je spremno a o datumu cemo obavestiti javnost cim se dogovorimo sa slavljenikom.. Čim "uteknem" odavde, javljam se!!!

Sve je spremno a o datumu cemo obavestiti javnost cim se dogovorimo sa slavljenikom..

Ahahahahahahahahaha trudićemo se da ostanemo na pravom kursu I pored piva I kafane!!!

Videćemo šta može I kako, pa da svi, zajednički spakujemo akumulirano znanje u jedan "priručnik" sa miksovanim materijalom kao prava uputstva za safe ride!!! (Y)

Pokušaću da napravim I odštampam jedan "priručnik" od ovih kratkih priča u malo proširenom izdanju! Pa da pokušamo da ih preko nadležnih proguramo kao dobrovoljno- obavezno štivo pre I posle polaganja za A kategoriju juniorima koji tek stasavaju za vožnju kao opomenu da postoji I potencijalna druga, manje glamurozna strana medalje sa ciljem da budu obazriviji odmah od prvih kilometara! A mi ostali čekamo lepo vreme pa da raspucamo uz kafu teme!!!

Dragi svi, u kratkim crtama tako je prošlo vreme od 18.08.2012 pa do danas! Pišem vam srećan iz sobe 22 ortopedije kliničkog centra gde i dalje pokušavamo srušiti gajbu stafiloKokici. Gde pokušavamo rekonstruisati lakat za što bolju funkcionalnost. Gde pokušavam raskinuti sa Gospođicom... Čeka me još korekcija ležišta bioničke noge. Fantomi u nozi su postali pozitivni podsetnici kako je nekada bilo... Jedna avgustovska subota je iz idile prerasla u horor. Tuđom odlukom i greškom. Tuđom lošom procenom. Ja sam očigledno trebao biti na tom mestu u tom trenutku. Sve što sam doživeo prihvatio sam kao tok stvari koji je trebao da se desi. Stekao mnogo novih prijatelja i izgubio mnogo starih koji su mislili da je nesreća zarazna bolest! Novo stanje posmatram kao životni projekat! Aktivno radim na njemu i pokušavam da ga doteram do perfekcije! Ničega se više ne stidim... Ožiljci su znak da sam živeo i da živim... Da nisam posmatrao i da ne posmatram kako život prolazi pored mog staklenog zvona! Da li ću probati opet da vozim nešto što nema krov i šoferšajbnu a iziskuje kožnu opremu i kacigu? Hoću!!! A da li ću nastaviti? Samo ako budem mogao da uživam kao ranije!!! Ukoliko ne, radije ću umemorisati stare osećaje! Ipak sloboda tog tipa ne trpi restrikcije i stege! To je valjda i samo po sebi koncept! Biti slobodan, biti bezbrižan, biti drugačiji od ostalih i živeti punim plućima! Da li žalim za nečim? Da! Samo za jednom stvari! Što je neko srušio moj dečački san i naterao me da mnogo rano posaljem onog vragolastog dečaka kog sam tako ljubomorno čuvao u sebi u izgnanstvo pune zrelosti! Da li ću zabraniti svojoj budućoj deci da budu slobodni i bezbrižni? Ne!!! Samo ću ih upoznati sa opasnostima koja vrebaju! I moliti se Gospodu da ih čuva! Naučiti da pomaze svog ponija pre vožnje, da ga čuvaju i da ih čuva, bez obzira koliko točkova imao! Podelih ovu priču sa vama jer ste mi indirektno svi rekli koliko volite život i pasiju koja nas spaja! Meni ste pomogli toliko da ne možete ni zamisliti! Ovo je bila moja finalna katarza i pročišćenje od svega što se bilo nataložilo po mom slobodarskom duhu pred ljudima koji razumeju!!! U očekivanju druženja sa svima vama, želim vam sigurne drumove, zategnutu opremu i puno srećnih kilometara! Srećno svima uz moju podignutu levu ruku!

Dođe dan prvog saslušanja kod istražnog sudije... "Palata pravde"... Ko koga ovde za.ebava pomislih u sebi... Treći sprat, i čekanje sudije stojeći u hodniku! Kažu doručak, pa počinjemo... Ok, ništa što nisam očekivao... Posle 45 minuta ulazim sam, desno zapisničar levo žena- istražni sudija, levo iza vrata advokatica optuženog. Prvi komentar sudije "Izgledate super, vidim ja, oporavićete se Vi u potpunosti..." Pade mi crni vizir na oči a obrtaji odoše u crveno... Grizem usnu, brojim do 10 i spremam odgovor... Advokati su me posavetovali da nikako ne odem u agresiju... "Još nisam čuo za slučaj da su se ljudima regenerisali i izrasli novi udovi, kao što se to dešava kod reptila, poput repa guštera ali ako ste mislili na opšte stanje, da, trudim se da kvalitetno sastavim ostatke života koji su preostali!!!" Zapisničarka me pogleda sa poluosmehom podrške iza monitora, da je niko ne vidi, a sudija uputi znatiželjan, prekoran pogled preko naočara... Ništa ne reče... Ja rekonstruišem događaje, sa njene strane sugestivna pitanja... Piz.im ali opet u meni pobesni ona energija da isteram stvari na čistac!!! Pitanja tipa " Da li možete da procenite kojom se brzinom kretao automobil optuženog u Vašem pravcu?" pita? "Poštovana, nikada ne možete oceniti brzinu kretanja objekta koji Vam ide u susret! Razlog je nedostatk statičnih objekata na trasi kretanja kao referentnih tačaka za procenu brzine kretanja posmatranog objekta u odnosu na njih! Potrebna Vam je bočna perspektiva za takvu procenu!" odgovorih. "Ja nisam saobraćajni inženjer!!!!" kaže! "Poštovana, nisam ni ja, ali su ovo osnovni postulati za procenu navedene situacije, proistekle iz Vašeg pitanja!" odgovorih opet. Ćuti, a vidim da je popiz.ela... "Sada ćemo pogledati skicu saobraćajnog udesa iz zapisnika koji je napravila saobraćajna policija". "Sada ću doći do Vas da mi potvrdite navedene pozicije sa skice. U stvari, dođite Vi do mog stola pa ćemo ovde da analiziramo, možete Vi to!!!" Držala me je 15 minuta iznad skice a pored svog stola... Na kraju se zahvalih najkulturnije i lagano uz pomoć štapa izađoh iz sobe... Srece hoće da pukne, uvek pravičan, ovo me pogodi u sam centar... Hoću da crknem... Taj dan odlučih da se više ne mešam u posao advokatima jer sam uvideo da u tom svetu žive i rade ljudi dijametralno suprotnih shvatanja od mojih... Izađoh napolje i u prvom kafiću naručih kratak espreso sa mlekom pored, zapalih Moods bez filtera! Na mene sleti bubamara... Možda ću na neki put uskoro, prođe mi kroz glavu... Nastaviće se...

Jedina stvar koju delovi mozga zaduženi za motoriku i osećaje ne mogu da nauče jesu činjenice da neki deo tela nedostaje... I tu leži ključ za nastanak fantomskih bolova i senzacija! Ponekada uredno mrdam prste, instiktivno češkam levo koleno! Dosta puta na početku, to je bio razlog da se smorim i potonem, ali kasnije naučih da od toga pravim dobro zezanje... Sedimo u društvu i ja počnem da se češkam po listu a ostali gledaju šta radim... Češem se po listu j.bote! I lagano ljudi oko mene naučiše da u potpunosti ignorišu moje metalne delove, vremenom i zaboraviše da su tu! Klinke od Jessie i Marka se uredno nalakte na moju levu nogu dok me muvaju za kintu za sladoled! Čak i namazani jazavičar Leo, nihov kućni ljubimac poče da se propinje na nju kada bi došao po dozu maženja u kuhinji. Inače, prvi put kada sam iz bolnice došao do njih utrčao je u kola cvileći iako se kola plaši kao sudnjeg dana! Dan kada smo dovezli Kawija u garažu, zavijao je tri sata i bio potišten tri dana kasnije a dugo vremena nije hteo da uđe u garažu gde mu je omiljeno mesto za spavanje... Racionalnog objašnjenja nema... Skupih hrabrosti i drugi dan sajma te godine odosmo na štandove sa izloženim motorima i opremom! Promoterke se zgražavaju, prodavci okreću leđa... Valjda nisam dobra reklama za prodaju! Sretoh visokog ćelavog lika iz Guevara-e koji me izgrli, sasluša priču o udesu i sprovede me do Hondinog štanda da zajašem neki model sa automatskim menjačem! Cimnu lika koji je zadužen, objasniše mi kako stvari funkcionišu i na kraju kresnuše Hondu ispod mene! Ja na sedmom nebu! Imam osećaj da će svakog trena skočiti sa onog centralnog stendera i odjuriti niz salu samnom... Na Aprilijinom štandu niko ni da priđe iako sam došao da merkam Manu 850... Pored Tuono a ja brišem balicu... Posle zabodoh malo na Guevarinom štandu pa posle proba xr1100 Shoei na štandu Moto land-a... Kaciga obuhvati lice i celu glavu... Ahhhhhh, taj osećaj.... Momci maksimalno predusretljivi! Rekoh sačekaćemo malo, vidimo se uskoro! Nastaviće se...

Dan posle mog prvog rođendana zamolih Jessie i Marka da me odvezu na mesto udesa, kao jednu od tačaka koju nisam savladao kao mentalnu barijeru... Kolima lagano preko Banjice poznatim krivinama prođosmo mesto i nastavismo dalje ka Avali! Na prvom zgodnom mestu polukružno skretanje i nazad! Upaljena sva četiri migavca na tačnom mestu, Marko mi kroz otvoren prozor kola napravi kratku rekonstrukciju... Podilazi me jeza uz kičmu, jer sam u tom trenutku stvarno mogao realno da oživim taj dan i da povežem nedostajuće linkove... Malo dalje levo, neki crni komadi... Zamolih ga da pogleda šta je to, a on se vrati sa vizirom i delom leve bočne plastike... Ja pružam ruku da delove ubacim u kola a oni kategorični da delove bace... Nekako ih ubedih i nastavismo ka Žarkovu u tišini... Biti jednogodišnjak sa 30+ godina je neobična stvar! Dosta životnog iskustva, sa jednom godinom starosti! Kao jednogodišnjak očekujem da me svi paze i maze! Sa duge strane znam da moram dalje! I to što pre! Počeo da se navikavam na pomoć drugih ljudi!!! To nisam ja... Majku poslao kući, nikoga ne zovem da mi pomaže! Doručak, ručak, večera... Nabavke, vešeraj, peglanje... Sve sam! Naporno i komplikovano ali ne odustajem! Sve bolji i bolji, hvalim se Jessie jedan dan preko telefona!!! Ona kao i uvek brižna! Polako... Biće sve ok! Gospođicu depresiju više i ne srećem! Intenzivniji treninzi u teretani, bazen, dobra klopa, peridični izleti u prirodu na čist vazduh, dani na Dunavu sa Stevom, kumstvo, dve svadbe! Osetih da se vraćam u normalne tokove, radim po par sati dnevno i sve ide kako sam lagano počeo da planiram... Jedina stvar koja me periodično psihički razara jeste fantomski bol i senzacije... Levo stopalo, prsti leve noge, levo koleno, leva cevanica... Nekada oštar bol u talasima, nekada nepodnošljiv svrab... I jedno i drugo ljulja samopouzdanje samo tako... Vizuelizacija i auto sugestija su jedina dva alata za pomoć u tim situacijama... Pogled u levu stranu i ubeđivanje psihe da tamo nema šta da boli... Pomaže nekada! Nekada ne! Jednu subotu me probudi oštar bol u levom laktu, menja se vreme pomislih, a već u sledećem trenutku pogledom na desno ugledah Nju, kako leži pored mene... Kako si? Pita me. Ok, a ti, uzvratih?! Nedostajao si mi, došla sam da se malo družimo mojoj gajbi... Nastaviće se...

Polako, ako sve bude krenulo kuda je planirano, možda opet budemo rame uz rame!!!

Esam' , bio redar i vozio par puta pored tvoje crne krstarice! Kasnije, proveo pola dana iznad roštilja!!!

Nije me bilo dva dana... Pravio sam jedan putopis! Evo par fotografija sa istog!!! Večeras druženje na stranici!

Mi za sneg koristimo ovo Tražiću ga na pozajmicu sa prvim snegom... http://3.bp.blogspot...00/shepherd.gif

P.S. Polozih testove.... A sada pažljivo i odgovorno u uživanje sa prvim lepim vremenom!!!

Nedugo pošto su me otpustili sa Ruda odlučismo da prebacimo Kawu sa placa gde je bila posle udesa kod Marka u garazu. Šlep služba je doveze pola sata kasnije... Leži na povređenoj levoj strani... Prednji kraj joj ozbiljno povređen... Isto kao i ja... Ja razvukao osmeh, a u sebi urlam od bola... Setih se kako je tuširana svake nedelje sa novim slojem Motul- a za lanac u tom istom dvorištu... Spuštaju je u garažu, dižu prednji kraj na štaku... Ključ iskrivljen i dalje stoji u bravi... Znam da sam stavio nov Yuassa gelski akumulator dve nedelje pre udesa! Rekoh, da probam da je kresnem, svi vrte glavom u neverici, prošlo je 6 meseci... Cajger visi na kablu sa leve strane... Priđoh joj sa leve strane kao i uvek... Tresem se kao prut... Okrenuh ključ,.. Crvena kazaljka ode do kraja crvenog polja obrtaja i vrati se nazad... Srce hoće da iskoči... Pumpa za gorivo odradi svoje zujanje... Pritisnuh crveni start taster... Baram bam bam bam bam bam bam bam zapeva iz prve... Skotrljaše se suze radosnice... Spusti obrtaje ler gasa, a ja uhvatih ručicu gasa i nežno je okrenuh... zatim malo jače... Tuga, sreća, radost, bol... Kotrljaju se niz obraze a ja u delirijumu... Avalski šoder koji izleće iz Akrapa dobuje po pločicama iza... Jessie nas kasnije kroz suze iznapušava najstrašnije... To veče mu posvetih jedan post na FB!!! "Posle duzeg vremena .nadjoh snage da se i tebi javim...Izvini sto se nismo druzili jos koju sezonu, izgleda da nam nije bilo sudjeno... ;( Imao sam planove za mnogo kilometara sa tobom...Nedostajes mi mnogo, ponekada vise i od mojih delova... Radovao sam se svakom tvom zvuku, vibraciji i mnogo uzivao sa tobom... Ostaje samo lepa memorija na samo nase zajednicke trenutke... Radovao sam ti se kao malo dete i kasnije, kada si okrnjen verno upalio na pola kljuca posle sest meseci lezanja u prasini... Sada moram dalje, sam, okrnjen i sa tobom u jednom radosnom poglavlju iza sebe... RIP Kawi :* Nastaviće se...

Ahahahahahahah vozila sa točkovima!!!!

Realno gledano koriscenje invalidskog P-a od strane naseg vonabia je isto neki vid zloupotrebe. Nije on toliki invalid, koliki bi mogao biti da nije ovakav kakav je. S druge strane, ti sto se bespravno parkiraju na invalidska mjesta su isto invalidi, i to najtezi, ali ne znaju to i nemaju (jos) potvrdu. Imajte razumjevanja... na ledu se tresem kao pr.cana zečica... Skoro kada je bio ovaj sneg i led, očistim plato ispred zgrade, trasu do prodavnice, stazu do ulice i parking mesto, pospem so (imamo i starije stanare u zgradi pa da ne lome kukove), dođem popodne i zateknem situaciju sa slike... Parkiram se ispred bmw-a i ostavim telefon na suvozačkom sedištu ako je neka frka! Zove me lik zapovednim tonom ujutro, pomeri bre ova kola!!!! Siđem i objasnim da nije u pravu i da ton nije ok! Izvinio se iskreno i poštuje situaciju, nadam se i ispred drugih zgrada u kraju...