Rang Lista


Popularni Sadržaj

Prikaz tema i poruka sa najvećom reputacijom od 20.08.2017. u svim oblastima zajednice

  1. 20 poena
    Veliki pozdrav Prijatelji i Kolege evo uhvatih malo vremena da se javim Ovo sto sam gore procitao na brzinu ne bih da komentarisem... A sto se tice puta... ja sam odusevljen... jeste da je ovo tek pocetak... ali ja sam bukvalno odusevljen... ljudi na putu koje srecem, priroda, gradovi... SveeeeAaaaaaa Ali tesko stizem sve... treba voziti, videti, snimiti, cim uhvatim WiFi javljaj se svojima... postavi sliku, postavi video... opisacu ceo put po danima... ali kada budem imao vise vremena... i kada mi se slegnu utisci... do tada imate Vlog Veliki pozdrav a mi se cujemo kada gugrabim vreme...
  2. 19 poena
    Ćao drugovi, kolege motoristi i drugi dobri ljudi! Nije oglas nego ako/kad budete putovali kroz Sloveniju i ako/kad kome zatreba povoljan, a dobar smeštaj u prirodi, uz lepe puteve te predivan pejsaž, možete mi poslati privatnu poruku i naćemo se . Lokacija u okolini Ljubljane. Dobro nam došli u deželu Ćale
  3. 18 poena
    U domaćem filmu "Poslednji krug u Monci"majka glavnog junaka izgovara rečenicu koja mi se poslednjih meseci vrzma po glavi: "Uroše sine,šta ćeš ti u Italiju?!" Ne zovem se Uroš,ali ekipa od nekoliko momaka i ja se spremamo da početkom septembra meseca posetimo jedno Enduro takmičenje u Italiji. Možda nisam dobro napisao,ne idemo kao gosti,već da se takmičimo. U daljem delu teksta ću i opisati o čemu se radi pa ćete shvatiti zašto uopšte ona rečenica. Ideja o samom učešću postoji već godinu dana. A na samo takmičenje smo se prijavili početkom januara ove godine. Vrlo je popularno i broj učesnika je ograničen. Nema pojedinačnih takmičara već se ide u ekipi 3 ili četiri člana. Zbog bezbednosti. Hajde ispočetka. Da predstavimo ekipu (s desna na levo) Igor BMW R1200 GS (nije član BJB foruma) Najveći zajebant u ekipi,koji se ponekada i zaboravi pa pretera u tome. Glavna meta su mu svi. Pa koga zakači. Predstavnik nemačke škole off road vožnje. Ponosni vlasnik Yamahe V Max i naš zvanični prevodilac sa nemačkog i francuskog. Sklon padovima sa motora i valjanju po blatu. Na takmičenju u Loznici u aprilu ove godine je pokupio više blata na lokalnim putevima nego omanji TAMIĆ. Na ovom takmičenju zadužen za ishranu i negu takmičara. Deki BMW R 1200 GS LC (Deki Adv) Ozbiljan off road vozač. Vlasnik 4 sina koji su već pretekli mnoge vozače ove discipline. Njegov najstariji sin Luka(16) se već takmiči u ozbiljnim kategorijama na takmičenjima po Srbiji. Svaki trenutak svog slobodnog vremena koristi da unapredi tehniku vožnje van asfalta. Predstavnik off road škole iz Viš Badena(Višnjička Banja) i obronke Beograda(Glinaru) koristi kao glavni poligon za vežbanje. Do skoro je vozio i lokalna takmičenja(Tara 2015,16,Loznica 2015,16,17,Raška 2016...)na Yamahi WR. Glavni inicijator ovog takmičenja u Italiji je baš on. Na ovom takmičenju je zadužen za logistiku,finansije i kontakte sa organizacijom takmičenja. Slabo mu ide italijanski,ali se perfektno koristi rukama i osmehom. Saša BMW F800GS (Sasha P) Ja! Šta reći,a ne zaplakati?! Neću posebno da se predstavljam,pošto ću da pišem i izveštavam,a oni koji prate moja putovanja,već uglavnom sve znaju. Poslednjih dve godine sam se dosta posvetio lokalnim takmičenjima i vožnji na off road stazama. Ne želim da gradim karijeru na tome već da naučim bolje da vozim i pripremim se na neka daleka putovanja(to je već tema za neku drugu priliku). Kao i Deki učestvovao na Tara 2016,Loznica 2016,17, Raška 2016. Motor u 2016 Husqvarna 310 TE u 2017 BMW G650 X Predstavnik zemunske škole off road vožnje. Koja nije poznata ni u mojoj ulici,ali mora da se počne od nečega. Lokalna motokros staza GRAVEL mi je došla glave. Na ovom takmičenju zadužen za mehaniku,navigaciju i marketing. Neša KTM 1190 Adventure R (Neso_Zlatibor) Predstavik zlatiborke škole off road vožnje. Imeđu svakodnevnih obaveza prema jadnim turistima na pomenutoj planini,svaki dan pronađe vremena za trening po lokalnim putevima i livadama. Pobornik zdravog načina života i smatra da je "komplet lepinja" poslednji izdanak zdravlja u ovim krajevima. Osvežava,a ne goji! Verni član "narandžaste ekipe" i pobornik austrijskog brenda. Ne voli BMW vozače i vrlo često to naglašava. Na ovom takmičenju zadužen za nabavku,transport i smirivanje Igora kada pretera u zezanju. Siniša - ne takmiči se,već ide kao pomoćnik,drug i vozač automobila (Sima 46) Ponosni vlasnik Yamaha Super Tenere XTZ 1200. Odličan vozač na asfaltu. I motora i automobila. Čak iako mu poreklo to baš i ne obećava(Pančevo). Sad nešto razmišljam...kome smo mi dali da nas vozi?! Nema ga na gore izloženoj fotografiji,ali prvom prilikom ga stavljamo. Na ovom takmičenju zadužen za vožnju automobila i pomoć bilo koje vrste. Što se tiče samog takmičenja: Start 8.9.2017. u 23h - San Remo Cilj 10.9.2017. kada stignemo - Sestriere 850 - 900 km off road puteva Vožnja bez prestanka,sa malo sna po vuko... Italije u noćnom režimu vožnje. Ako neko shvata ove podatke,videće da nismo baš normalni. Ali dobro... Za sve detaljnije koga interesuje takmičenje,na ovom linku http://www.over2000riders.com/en/agenda/9a-hat-2017-hardalpitour-apertura-iscrizioni-gennaio-2017/ Ako neko ipak želi više u slici i tonu,može i ovo: Redovno ćemo izveštavati sa ovog putovanja,a plan je da bude i jedan film o svemu. Poželite nam sreću! Nije cilj nikakav plasman,pobeda ili dokazivanje već da završimo reli-trku bez povreda ili lomova motocikala. S obzirom da je na ovom takmičenju prvi put ekipa iz Srbije,potrudićemo se da ostavimo najbolji utisak. Kao ekipa,pojedinci i oni koji ne žure da bi pobedili već lete da bi nešto novo naučili.
  4. 15 poena
    Pozdrav drugari... Evo, još jedno buđenje, malo bolnije od prethodnih, ali idemo dalje. Što je više dana bolnih dana iza - to je manje bolnih dana ispred. Malo su smanjili i infuzije i lekove, a bogami i posete po sobama pa je malo nezgodno - zaboli, zatreba promeniti kesu sa mokraćom, a nema nikoga satima i zayo sam prešao malo u low power da spavam većinu dana. Još malo valjda pa ću kući i onda bar ću lepo sa mojim malenim, a po ljudskim godinama punoletnim sijamskim burazerom (u prilogu na slici) da se lečim u miru i tišini, sa povremenim predenjem. Još jednom, pozdrav za sve
  5. 15 poena
    Društvo, ide bolje, prebačen sam u drugu sobu pa sam još i net potrošio, spavao malo pa uzeo još na paket bila mi poseta iz firme, šef me obišao i usput mi doneo od osiguranja neke papire da mi ubrza malo situaciju. Ne mogu reći da sam iznenađen, ali mi je drago što je ova zajednica ovako bliska i drži se, a uopšte, porodična je atmosfera. Evo slike od juče, a posle nje i od danas Pozdravljam vas puno i nadam se skorom izlasku odavde, samo zbog WC-a koji ne postoji već je na nivou 19-tog veka. Držite mi se, držim se i ja
  6. 15 poena
    Kada se vratiš sa ovakvog putovanja imaš osećaj kao da si sišao sa roler kostera - emocionalna eksplozija. Sve je pomešano u jedno: 25 dana na putu, preko 10.000 kilometara na dva točka, više od 20 različitih smeštaja, stotine litara benzina, temperatura od 7 do 39 stepeni, padovi, posete Ducati servisima ;-), stotine fotografija, filmova... Kada se posle nekoliko meseci planiranja i iščekivanja sve završi, imaš utisak da se sve desilo u jednom danu.Treba ti malo vremena da se vratiš u realnost, da sistematizuješ misli, osećanja i uspomene. Zato se tek sada javljam. Za vreme samog puta nisam imao dovoljno vremena, energije a često ni tehničkih mogućnosti da pišem. Već trećeg dana sam shvatio da je bolje da na tenane napišem putopis kada se vratim nego da svakog dana pišem po nešto malo, polovično. Fotografije su bile još veći problem jer su bile razbacane na dva foto aparata, telefonu, GoPro kameri, Viberu... Sada kada su emocije malo utihnule, krenuo sam sa pisanjem. Neću uspeti da sve opišem od jednom i brzo jer su se u međuvremenu druge, odložene, obaveze nagomilale pa se treba preboriti sa raspoloživim vremenom. U svakom slučaju, hvala vam svima na podršci, korisnim informacijama i strpljenju. Vidimo se uskoro. P.S. Bilo je fenomenalno :-)
  7. 14 poena
    Druže.... drži se. Cela ekipa je uz tebe! Sent from my SM-G935F using Tapatalk
  8. 14 poena
    Ustao sam, "Prošetao" oko pola metra Ideeeeeemo dalje Našao sam i štake pa valjda krećemo uskoro sa tim, a to kad krene... Ma ima da do vrata sobe odem, ni kraj hodnika mi neće biti daleko Noga malo više boli nego obično, rađen je bris iz rane od kog mi se EU zvezdice poređale oko glave pa ćemo da vidimo kakva je tu situacija. Za sad sam, koliko je to moguće - happy
  9. 13 poena
    Pre svega ovo putovanje je za mene odmor a ne reli trka izdrznjivosti coveka i masine. Pred put sam imao ceo mesec stresa u jurnjave oko svega i svacega pa nisam krenuo skroz odmoran i usredsredjen. Prva tri dana zapeh muski i predjoh oko 2000km da bi sto pre stigao do granice. Medjutim usput se sve i svasta izdesava. Prvog dana zbog loseg prcvrscenja uspeh da izgubim jedan pajser za gume, sto je veliki problem ako ne daj boze zatreba. Drugog dana u sred Istambula pocinje da me zeza usb punjac mislio sam da je kabl ali se ispostavilo da se razlemio od vibracija. Ovo tek primetih treceg dana do kad sam punio na power bank tokom odmora. Srecom imao sam 12v upaljac i punjac koji uvek nosim u jakni Ali punjac ne ulazi do kraja pa morah i leziste uljaca da prepravljam. Za proveru napona iskoristih 12v kompresor za ciji mehanizam se ispostavilo da se raspao prilikom transaporta... Treceg dana zbog malog disbalansa u kormanu desno rame muski trne ali nekako guram dalje, jos jednom prolazim kroz rutu i uvidjam da imam jos 8000km i da ce ovim tempom odmor da se svede na 20 dana voznje i eventualno 6-7 dana odmora sto me dodatno demoralise ali jos uvek istrajavam. Cetvrtog dana dok se pakujem uzimam da okrenem motor i u toj akciji motor se zanese i leze preko mene sa celih 230kg zive vage. I ko za q zaglavi mi se cizma ispod rolbara (do ispod kolena). Posto je tlo bilo peskovito pokusavam da se iskopam al dzaba motor samo jos vise naleze. Narednih 15min muka ziva boli noga, cizma nikako da izadje a ni noga iz nje a kopce do zemlje. Pokusavam da trubim al dzaba niko me nevidi posto sam smesten pored puta do nekog zbunja... Na kraju posle puno pokusaja da dignem motor nekako uspevam da ga pridiginem taman toliko da se izvucem. Nimalo prijatno iskustvo. I dok motor lezi uhvatim se za zadnji tocak kad se i on malo klima levo desno, izgleda da se lezaj malo naceo u ovih 2000km... Srecom poneh sve lezajeve u rezervi ali njihova zamena oduzima vreme kojeg vec imam premalo. Usled svega ovog odlcih da je bolje ne forsirati dalje nego malo odmoriti i provozati se po Truskoj a kad bude vise vremena bice i Irana i drugih egzoticnih destinacija.
  10. 13 poena
    NAPOMENA pre citanja: fotoaparat nismo puno koristili i uglavnom je koriscen u toku voznju od strane saputnice tako da slike nisu lepo kadrirane i ne prezentuju najbolje okolinu. Prezentovanje je vise fokusirano na video sadrzaj. Posle par saveta od strane kolega sa sajta (ima posebna tema) odlucih da svoj prvi godisnji odmor u dosta godina odvojim na voznju do Rijeke i okoline. Motor je stara krmaca Honda st1100 1991 god, a putnici moja malenkost i moja cura Milica. Dva dana sam sastavljao plan kuda cu i sta cu i odlucio sam na put krenuti 12.08 rano rano ujutro i ostati tamo ravno sedam dana. Vremenske neprilike koje su zadesile hrvatsku tog dana je odlozio put za nedelju, tako da smo krenuli 13.08. iz Kule pre jutra. Bilo je dosta oblacno i kisa je padala do pola sata pre pocetka putovanja. Probudio sam se nervozan, prvo zato sto sam morao da odlozim put za jedan dan a drugo zato sto vreme nije obecavalo. Nismo se dali obreshrabriti jer je google rekao da kise nema u HR i da se najavljuje 5-6 dana bez kise. Prvi dan je cilj bio da stignemo do Rijeke, izbegavajuci autoput a posle kako nam se svidi. Nemam nikakvih obaveza sem da se vratio do kraja sledece nedelje. Jedina ozbiljna "obaveza" je da se u utorak, 15.08., ode na Mangart i Bled u Sloveniji. Do granice smo brzo dosli i prosli jer nije bilo guzve (iako je na autoputu tih dana bila kilometarska kolona). Odabrali smo put Osijek - Virovitica - Kutina - Sisak - Vojnic - Karlovac - Delnice - Rijeka. Put je jako dobar, vozi se brzo i nije bilo guzve. Put do Gorskog kotara je nista posebno, ali i to mora da se prodje. A kada se udje u gorski kotar tada pocinje veca zabava. brda, planine i krivine. Prvi ozbiljan odmor je bio u restorani blizu Vojnica. Zove se Karan i nije skupo. Hrana ok ali sam morao da prigovorim na salatu koja je toliko slana bila da mi je lakse bilo sisati grumen soli. Posle rucka nastavljamo dalje i krivine postaju sve lepse a put sporadicno bude jako dobar pa onda malo losiji. Nema rupa ali ima jako puno zakrpi. Moze da se vozi malo brze. Miliciju nismo primetili nigde a motorista ima u velikom broju (generalno nije bilo guzve na celom delu puta). Prolazimo Delnice i nastavljamo za Rijeku. Kilometri prolaze, masina prede, nije prevruce. Delnice su prica za sebe. Najvisi grad u HR i okruzen sumom sa svih strana. Kada smo stigli do planije Gornje Jelenje znali smo da smo blizu. Uskoro je na vidik izaslo i more po prvi put sto nam je dalo snage da nastavimo dalje sa obnovljenim elanom Ceo put sa planine prema Rijeci je dobar i motora ima bas dosta. Tu je i Grobnik pa nije ni cudo sto je ova destinacija toliko poznata. Ubrzo stizemo i u Rijeku. Mala voznaj po gradu u kojem sam proveo veliki deo svog detinjstva i prisecanje sve toga. Mnogo se izgradilo. Od industrijskog grada postao je turisticki. Mnogo se ulagalo u puteve i cistocu. Stizemo do odredista. Do prijatelja kod kojih ostajemo i koji su nasi domacini. Prvi dan pa odmah na more. Stigli smo oko pola 4 tako da smo imali vremena da se okupamo. Otisli smo na Krk i umocili dupe tamo TU oko Krka smo naleteli na prve guzve u saobracaju ali nista strasno. A i bio je topao dan i svu su trazili mesto za kupanje. Svi dani su nam bili obelezeni putovanjem na neku destinaciju oko Rijeke. Islo se i na jezera, i na planine, i u opatiju, i u zoo vrtove, i na more, vozalo se brodovima...sve u svemu od 8 ujutro pa do spavanja dan nam je bio 100% popunjen. Najvise zahvaljujuci nasim gostima koju su nas domacinski setali na sva najlepsa mesta u okolini Nisam se opterecivao fotografijama. Cilj mi je bio uzivanje i da vidim sto vise toga a fotografisanje sam ostavio drugima Par napomena. Opatija je nemoguca za parking. Previse turista za moj ukus. Nije mi se svidelo. Lepo je sve to ali kada nemas gde dupe smestiti i odmoriti noge..jebes ga..nije to za mene. daj mi planinu i prazan put i ja zadovoljan Cene malo jace ali se nasla koja kuna za one magnetice, sladoled i tako neke sitnice. Sa druge strane penjanje na Ucku je VRH !!! Put je odlican a krivine dosta zahtevne. Kakvi crni putevi po Istri i "Y"-oni i kojekakve gluposi. Ko zivi u Rijeci penjanje na Ucku je sve sto im treba Nazalost video tog puta nemam, jer nisam znao sta me ocekuje pa nisam ni nosio kameru. Pogled sa Ucke je, pa u najmanju rec "sirokougaon". Vidi se sve kilometrima okolo. Kazu da se posle kise moze i Venecija videti sa dvogledom a Triglav bez dvogleda. Krk, Cres pa i Goli otok su tu "nadomak ruke". Sad stizemo na zanimljiviji deo ovog putovanja. To je voznja kroz Sloveniju i penjanje na najvisi put u SLO. Mangart je jedan od vrhva Alpa i nalazi se na granici izmedju SLO i IT. Krenuli smo na put u utorak 15.08. i plan je bio da se ide Rijeka - Kozina - Postoja - Tolmin - Mangart - IT -Kranjska gora - Bled - LJubljana - Logatec - Pivka - Ilirska Bistrica - Rijeka. Put je dugacak oko 550-600km i vozi se kroz jaaaaako lepe krajeve. Jedini los put je bio oko LJubljanje, koji je spor, ruzan i los. Sve ostalo je za cistu destku. Put uz reku Socu u Sloveniji je napraljen za motore. Gde god da bacis pogled nesto imas lepo videti a opet,a asfalt je tako dobar da te tera na jaci gas. E sad, put za Mangart je poseban deo puta i odvaja se od magistrale koja ide za Italiju. Na jednom delu puta postoji rampa i ulaz se naplacuje 5eura. Vredi i mnogo vise da se obidje ovo mesto Od cuvara smo obavesteni da ima odron na jednom delu puta (vidi se na sledecem videu) i da idemo na svoju odgovornost. Put je jako uzak i zajeban za voznju. Dva auta ne mogu da se mimoidju i naleteli smo par puta na prepreke gde smo cekali da se jedno auto vrati na deo gde ima prosirenje da bi ostali mogli proci. Nije sto je moj video, ali treba da pogleda svako ko voli planine i voznju uz stme litice Na vrhu smo stali. Malo prosetali, slikali, rucali i jos neke stvari, ali malo o tome na kraju putopisa. Vreme prijatno. Suncano bez oblaka i vetra. Kao iz slikovnice. Mangart je najvisi vrh tog dela Alpa sa nekih 2670mnv. Sa jedne strane puca pogled na Italiju i Fuzinska jezera. Na drugoj strani pogled puca na vrhove alpa. Ima tu i neki planinarski dom do kog nismo islo jer je na malo nizoj nadmorskoj visini i bilo nam smorno da se spustamo i ponovo penjemo (morali bi peske zbog velikog nagiba i makadama gde nisam smeo ici motorom). Put prema Italiji je nov izazov. Ovaj put za kocnice. Lako je popeti se na planinu ali treba i sici Ali lagano, kilometar po kilometar i zavrsili smo u Italiji. Malo voznja Sella Neve pa Tarvisio pa nazad u Sloveniju. Slika nemam puno a i kamera je odsluzila svoje i obe baterije potrosene pa nemam puno slika iz Italije ali u principu isti ambijent kao i Sloveniji samo sa vise maxi skutera i daleko ludjom voznjom. Granica nema pa se prolazi dosta brzo. Sve je predodredjeno motorima. LJudi se sklanjaju ali u principu nema potrebe. svi voze iznad ogranicenja i ludost je ici i preticati kolonu koja ionako ide preko 100 na sat. Slike sa ovog dela puta su sve slikana sa mobilnim aparatom. Morali smo cuvati bateriju za Bled koji nam je bio sledeca destinacija. Do Bleda smo brzo stigli ali nas je na Bledu docekala kolona od par kilometara. Sva sreca pa smo motorom pa smo se provukli dosta brzo, nasli parking na trotoaru i proveli par sati na jezeru i na samom ostrvu. To nam je bilo kao slag na tortu celog ovog putovanja. Mene inace ne odusevljavaju jezera, gradovi i tamo gde ima guzve ali se mora priznati da Bled, iako sve to u jednom, ipak ima svoju car i svoje lepote. Brodic do ostrva izadje 10-12eura tamo i nazad, stim sto se na ostvru ostaje sat i po. Na ostrvu ima restoran, crkva i radnja za suvenire. Brzi rucak i kretanje nazad. Taj dan smo presli oko 600km. I to kakvih. Planina, krivina, dobrog puta...uff. Svaka preporuka za ovaj put. Sve sem dela oko LJubljane, koji je smor i los, je odlican. Vratili smo se u Rijeku tacno pre mraka. Malo je reci da smo taj dan spavali ko male bebe ali je ujutro palo budjenje u 7 sati i dolazak na plazu Uvek smo isli na drugu i isli smo sto ranije zbog guzve i sunca koje vec u 10 dosta jako przi. Evo jednog podvodnog videa. Posto sam imao opremu za plivanje/ronjenje malo sam sebi dao oduska da snimam pod vodom. More oko Rijeke je jako cisto i uzivanje je roniti u tom ambijentu. Par napomena za zavrsetak putopisa: Ukupno predjeno..ne znam ni sam izmedju 1700-1900km. Benzin sipan po potrebi i nisam birao ni cene ni mesto gde cu sipati. Potrosnja u granicama normale. Oko 5.5l sem na autoputu kroz HR kada smo se vracali kuci gde je trosio malo iznad 7 po slobodnoj proceni (Izabrali smo vracanje auto putem i stigli smo za 5 i po sati kuci) . Ali to je zbog brzine koja se kotrljala konstantno negde oko 140-150 na sat. E sad, nekako mi se cini i da je do pumpe jer kada sam sipao iza Zagreba opet kao da je pala potrosnja na ispod 7 litara. 3km pred Zagrebom smo naleteli na kolonu ali smo po razdelnoj liniji za par min stigli do naplatne. Samo jedno govedo nije htelo da nas pusti i namerno je preprecilo put. Sva sreca covek iz druge trake nas propustio pa smo prosli i ostavili "problematicnog" iza nas. Motor bez problema i bez stucanja. Nije potrosio ni gram ulja. Jedino sto sam propisno istrosio zadnju gumu. Izravnala se na rubovina dok na sredini ima jos 3mm saru Malo sam se bojao kise da nas ne uhvati jer bi onda skretanje bilo problematicno sa cosavim stranicama zadnje gume. I za kraj. Naslov ovog putopisa je Mangart i PRSTEN (sto i jeste jedini i glavni cilj celog ovog putovanja). Ukratko: rekla je DA. PS: posto imam dosta sati video snimka morao sam dosta toga da izostavim. Ali ako nekog interesuje mogu uploadovati jos sadrzaja. Imam ceo Gorski kotar spremljen i tu se malo brze vozilo dok Milici nije postala muka od krivina PPS: like i sub ako vam se svidjaju snimci.
  11. 13 poena
    Za kraj ove avanture,takmicenja,voznje, druzenja... Ekipa je na okupu,svi u jednom komadu i motori bez ogrebotine. Da li je moglo nesto bolje? Siguran sam da jeste. Prvenstveno nase/moje/zajednicko. Da li je moglo jos nesto bolje? Da,organizacija sa strane HAT-a. Necu sada da kvarim urisak i pisem,u nekom postu narednih dana, obecavam. Moje licno - zao mi je sto nisam zavrsio trku. Ko zna,mozda sledece godine. Nase zajednicko - nista spektakularno,ali sitnice koje nismo prevideli ili nismo ni znali. Iskustvo vise. Danas smo imali posetu naseg drugara Dragana koji zivi od Sestrierea nekih 80km Doneo je flasu vina i pogacu. Da je "polomimo" za kraj. Hvala! U svakom slicaju,lep osecaj je videti sve ove predele,ljude i osetiti zelju za uspehom. Jos jednom za pocetak kraja: (S desno na levo,levoruk sam pa moze i ovako) - Dragan (nas drugar iz ovih krajeva,lokalno rasporedjen,a rodom iz Srbije,sto on kaze: "od svuda po malo") - Goran,malo kleci(Jagodinac po stanovanju,ali i ubedjenju) - Sinisa (Pancevac na ispomoci u voznji po lokalnim zabitima. Pomoc svima na realizaciji ovog putovanja) - Dejan Cucić - Igor Malic - Nebojša Jovašević - na kraju kolone - Ja - Sasa Sutra krecemo ka Srbiji. Dug je put. Velika ova Italija! Sta li cemo ovde? Ciao ragazzi! Ci vediamo presto. P.S. Zadnja fotka ima naziv "pasu pod rucnom"
  12. 13 poena
    To im je samo bio jedan poslić koji su nabacili na odavno izgrađenu reputaciju čuvara materijalnih vrednosti. Francuski kralj Filip Lepi početkom 14. veka je bankrotirao i finansijski prs'o kao licna. Jedini i najbrži način da sačuva svoju vladavinu bio je da otme novac onome ko ga ima u dovoljnim količinama. Nakon dužeg teranja sa Papom uspeo je da obezbedi befel i krene u lov na pripadnike reda Templara, proglasivši ih za jeretike, koji su u to vreme širom evrope bili prepoznati kao izuzetno bogat i vojno moćan red (začetnici modernog bankarstva). Prvo je stradao Žak de Mole (Jacques de Molay), poslednji templarski veliki majstor i odatle je počeo pokolj i progon strašnih razmera. Mnogo ih je pobijeno, ali su se i mnogi posakrivali po teže dostupnim delovima evrope. Nešto malo njih se sklonilo na teritoriju Portugalije, deo u Škotsku, dok je većina nestala (sa tonama bogastva) u vrletima sadašnjih švajcarskih Alpa. Bilo je to vreme začetaka starog konfederalnog saveza svega tri kantona. Tek 40-ak godina kasnije se pridružuju ostale kantonske zajednice i nastaje potpunija konfederalna zajednica. Odjednom taj ruralni savez postaje poznat po nenadjebivoj vojsci (ko li ih je učio) i modernom bankarskom upravljanju kapitalom (odakle li se stvorio). Tukli su u to vreme Hazburgovce, ali i mnoge druge jake dinastije tog vremena. Prštalo je tu za sve pare do polovine 16-og veka i tad ih je neko smirio, te usmerio ka, pre svega, finansijskom sektoru. I sve to sami čobani, stočari sa Alpa, ma nije nego... A mi? Izgleda da nemamo dovoljno visoke planinčine da se sakrijemo od raznih svetskih interesa, bar na malo dok se konsolidujemo
  13. 11 poena
    Evo drugari snimak je gotov by Novak Djekic. Bilo fino. Veliki pozdrav za sve prisutne [emoji847] Sent from my SM-G920F using Tapatalk
  14. 11 poena
    Braćo,drugari,kolege... Situacija koje je pogodila naseg kolegu Filipa ima strasne razmere... koliko je njemu tesku fizicki i psihicki ne mogu ni da zamislim. Voleo bih da ga obradujemo bar na neki nacin i olaksamo muke... Koliko sam upoznat sa mogucnostima naseg zdravstvenog osiguranja,ono ne pokriva izdavanje proteze za mlade ljude. Mozda gresim,ali i svakako da ako pokriva to ,moze da dobije samo neku jeftinu varijantu proteze. Nasem kolegi ona nece trebati neko vreme,ali i to ce brzo proci i doci trenutak da on stane na noge. Taman da se mi organizujemo. Zeleo bih da se skupimo i prikupimo materijalnu pomoc da on moze da dobije neku savremenu protezu koja ce mu olaksati dalji zivot. Siguran sam da ce on imati informaciju u neko dogledno vreme koliko bi novca trebali da skupimo da on dobije pomagalo,te proteze prilicno kostaju. Filipe,ne poznajem te licno, ali sam se bas potresao citajuci sta te snaslo i zelim ti brz i lak oporavak.
  15. 11 poena
    Pa... Imam cizmu koju to jutro nisam nosio, ali ne bi to pomoglo ovde - ovde je bio bas udarac u samu nogu. Sad mi se smenjuje drustvo u posetama u urgentnom, drzim se ja, cak se i salim ovde tako da ne klonem duhom - muku sam mucio sa gljivicama na tom palcu pa sam u neku ruku taj problem resio konacno, a za maskembal mogu biti kapetan kuka i tako to. Mozda bude neka kriza kasnije, ali za tada znam ljudi gde da se javljam i da ste i vi i mnogi drugi ljudi tu. Jos jedna stvar koja se tice opreme - lepo bih odrao i sake i sta sve ne da nisam ostatak opreme imao, da ne pominjem zakopcanu kacigu. Budite mi vi pozdravljeni pa kad se uhvati lufta se vidjamo, makar i na 4 tocka ja dosao.
  16. 11 poena
  17. 11 poena
    Moja pokojna braća i mama, pred rat...
  18. 10 poena
    Model iz Iwate je na tržištu od 1991. do 2011. Čitavih 20 godina kroz tri generacije. Zašto je TDM900 vešto skriven a njegovo spoznavanje postaje ogroman benefit za vozača, objasniću kroz kratak tekst. Glavna karakteristika svih TDM-a jeste sam koncept modela kao pionira današnje "Adventure Sport" klase. Danas izuzetno popularne u kojoj obitava "Strom", "Varadero", "Multistrada" i ostala ekipa. Daleko pre pomenutih modela, pre postojanja klase, "Yamaha" je tržištu ponudila "TDM", kao komforan višenamenski motocikl na kojem se sedi uspravno, prevashodno za asfalt ali sa nešto robustnijim oslanjanjem koje može da se nosi sa lošim podlogama. Za to vreme vrlo radikalno i teško shvatljivo iz razloga što, klase motocikala su tada još uvek bile tradicionalne, bez hibrida. Stoga, "TDM" se smatra i jeste pionir i temelj današnje izuzetno popularne "Adventure Sport" klase koja dozivljava ekspanziju od 2000. do danas. Zašto je TDM900 vrlo senzibilan izbor uprkos godištu? Model 900 (RN08, RN11, RN18) je direktna evolucija prethodna dva modela. Koncept je maksimalno iskorišćen i unapređen pod rukovodstvom japanca Etsua Matsukia koji je bio zadužen za razvoj modela 900. U samom početku se vidi da je novom modelu posvećena pažnja pri razvoju i da je proizveden u Japanu. Zamisao "Yamahe" je bila da model tehnički i po voznim karakteristikama ostane aktuelan u narednih 10 godina što još jednom govori u prilog da "TDM 900" nije reciklaža starih komponentni odnosno, tipičan današnji model, žrtva hiperprodukcije. Ram kod modela "900" je aluminijumski, 6kg lakši i čak 40% cvršći na uvijanje u odnosu na stari model. Odličan raspored težine 47%-49.8%. Zadnja viljuška takođe aluminijumska koju kontroliše amortizer od "YZF R1", lagane felne potiču od "YZF R6", kočnice takođe sa poznatim "plavim" klještima. U vožnji se zaista oseti preciznost i stabilnost, kriviniranje ne predstavlja nikakav problem, kočnice iz lične perspektive fenomalne, dolaze do izražaja sa saputnikom i punim koferima. Agregat je potpuno drugačiji, kubikaža povećana na 897cc, na mesto karburatora je moderan EFI sistem, cilindri presvučeni nikasilom. Rezultat je 86 konja i 89.6nM obrtnog momenta koji omogućavaju vrlo respektabilno ispucavanje iz krivina. Sam agregat nije agresivan ali ume pošteno da opraši. Menjač je šestostepeni, te je vožnja autoputem ugodna i nema osećaja manjka snage. Generalno, agregat je tih izuzev menjača. Iako je "Yamaha" konstruisala nov menjač, moj lični utisak da je i dalje grub i bučan pri promeni prenosa. Zanimljiv sistem je i varijabilni usis, odnosno klapna u kućištu filtera vazduha, koja je ispod 4000 obrtaja otvorena trećinu, iznad pomenutih obrtaja otvara se u potpunosti što omogućava instant odgovor agregata na potez šake. Omogućava besprekoran rad agregat čak i na visinama do 3000 metara nadmorske visine. Lični utisak da, agregat zaista brzo reaguje, što je odlično na otvorenom putu ali po gradskim gužvama traži pažljivu kontrolu gasa i kvačila jer se u suprotnom ponaša po principu prekidača, ON-OFF. U rezervoar staje 20 litara, što je dobro za nekih 350 kilometara. Moram napomenuti da je izuzetno mali potrošač, u nekoj laganoj vožnji ne više od 4.5 litara na 100 kilometara. Sa 194cm i saputnicom ne postoji nikakav problem sa komforom. Ništa od zglobova ne boli, noge i kolena su u prirodnom položaju, tri kofera takođe lepo stoje i ne remete previše stabilnost. Generalno, kada se motocikl zagleda detaljno, primetna je odlična završna obrada i kvalitetne komponente. Lak je debeo, finiš na ramu, viljuškama je odličan, kablovi lepo spakovani, plastike kvalitetne... Kada sam kupovao svoj primerak uporedno u istoj garaži sam razmatrao i "Stroma 650" koji po završnoj obrati nije ni primeti "TDM"-u. Ponegde se provuče negativna kritika o lošim farovima, mada sam zadovoljan kako svetle, pogotovo dugo svetlo. Ceo "TDM" je poprilično zdrav bez dečjih bolesti izuzev faličnog TPS senzora koji je "Yamaha" menjala besplatno i ponekada lošeg španera lanca bregaste na modelima 2002 - 2005. Rezultuje nešto bučnijim radom ali teške havarije nisu zabeležene. Da li vredi investirati u polovnjak? Definitivno da, odlične vozne karakteristike, relativno jeftino održavanje, mala potrošnja i komponente koje nisu zastarele. Uvek me oduševi kada se parkiram pored novijih motocikala, vidim da "TDM" ni po čemu ne zaostaje, pa čak u nekim slučajevima ih i prevazilazi, na primer u odnosu na "NC750X".
  19. 10 poena
    Negde jos pocetkom juna pocelo je gledanje aranzmana za godisnji odmor.Posto smo prosle godine na putu po Toscani riknuli od vrucine rekao sam da vise ne dolazi u obzir bilo kakvo putovanje motorom na dalje ture u letnjem periodu.Stvarno tesko podnosim velike vrucine i najsrecniji sam bio kad je pala kisa .Opet isti problem Vesna ima odmor samo u julu ili Avgustu .Gledam ponude raznih agencija i citam naglas dok se Vesna muva po kujni.Leto u Turskoj al inkluziv 4 zvezdice avion povoljno.Jesi bre ti normalan tamo bacaju bombe ne dolazi u obzir.Dobro evo Egipat sve u fulu za pristupacnu cifru.Tamo kolju ljude na plazi i ti bi stvarno isao tamo.Grcka mozemo da trazimo drzavljanstvo koliko smo bili tamo dosadno em meni prevruce .Smestaj ako ima bazen ko da si na azurnoj obali preskupo a ono sto je meni interesantno ostavljam za neke penzionerske dane.I onda naletim na agenciju Subi Dubi aranzman Azurna obala Nica Kan Monte Karlo sve fino al autobus.Interesantno putovanje al ko ce da prezivi u busu 2 noci .Diplomatski zovem Vesnu da joj pokazem aranzman a odluku sam vec doneo cim sam procitao ono Nica ,Kan Monte Karlo.Vidi ovo ona gleda cita pa da ali vidis da je bus nema sanse da sa mojim kukovima i tvojim kolenima izdrzimo taj put. Naivno pitam pa mogli bi mozda motorom odemo da vidimo Kan pa prodjemo Francuske Alpe pa prodjemo celu Svajcarsku odozdo do gore ,odemo do Nemacke obidjemo Bavarski deo tamo nismo bili pa malo Dolomiti ponovo pa Tirol ono sto nismo videli i na kraju odemo da vidimo Balaton. Znam da kad sam poceo da nabrajam mesta da je Vesna vec bila gotova.Voli motor i putovanja kao i ja .Da bi bilo demokratski ja joj dajem izbor da ona malo razmisli par dana a u sebi vec pravim raspored sta treba da odradim na motoru i sta nam treba za put. Posle par dana nezaintresovano pitam ,sta mislis o onom putu? Pa reko si da neces vise nigde leti na motoru zbog vrucine jedva si podneo onaj put za Toscanu. Jeste rekao sam ali prosle godine to ne vazi za ovu. A onda pitanje ,,Jel Provansa tu negde bilo bi lepo da prodjemo poljima lavande i da vidimo malo i Provansu. Game over. Pocinje pravljenje rute.Beograd Nica Ili Kan 1400 km to se prelazi u 2 dana ,Prvo nocenje Padova negde oko 800 km prvi dan bicemo najodmorniji najvise cemo da predjemo.Drugo nocenje negde na granici Italije i Francuske pa cemo videti .Napravio sam neku okvirnu rutu koja nije obavezujuca ali imamo neke orijentire kuda ici.Otprilike to bi trebalo ovako da izgleda. Plan je sledeci Beograd Padova .Padova Nica tu se smestiti i biti par dana obici Nicu,Kan Monte Karlo.Odatle proci Provansom tj krajnim delom Provanse i zakaciti Francuske Alpe.Iz Francuske uci u donji deo Svajcarske i proci do gornjeg dela sa svracanjem u Livinjo na spavanje.Ponovo uci u Svajcarsku i preko Lihenstajna otici do Bodenskog Jezera.Odatle kroz Bavarski deo Nemacke i Austriski Tirol uci u Madjarsku obici Balaton i polako za Beograd. Ovo je okvirna ruta koja je podlozna promenama sto se u praksi i pokazalo.Po gugl mapama to je negde oko 4200 km medjutim u realnom putu presli smo negde oko 5000 km gore dole. Sa Monakom i Lihenstajnom kao knezevinama i ovim drugim zemljama ispada da smo prosli 10 drzava u jednom krugu. Motor je standardno u dobrom stanju tako da na njemu nije bilo nista da se radi.Samo smo kupili nova kisna odela kod Lakija za svaki slucaj stare luisove kabanice su se raspale.Koferi tank torba spremni samo da popakujemo stvari u njih i krecemo .Polazak 20 jul,ali zbog nekih obaveza pomerili smo za 21. Standardno za svaki slucaj uplacujemo putno osiguranje.Uvece pakujemo stvari u torbe sredjujemo dokumenta i sa nestrpljenjem cekamo jutro da krenemo polazak u 6 ujutro da prodjemo sto vise dok ne krene vrucina. Kao i do sad nismo rezervisali nikakav smestaj ja sam skinuo neke mape i imamo navigaciju na telefonu.Nemamo nikakav rok koliko ce put trajati nista nas ne vezuje stajemo gde hocemo idemo gde nam se svidi pa sta nam Bog da . Mrle u top formi natovaren ceka polazak ,krecemooo Negresko dolazimo...... Objasnicu posle ovo za Negreska.....
  20. 10 poena
    Juce i danas u Ceskoj, nezvanicno svetsko prvenstvo - Olimpijske nade 2017. K1-500 ZLATO K1-200 ZLATO K2-200 SREBRO
  21. 10 poena
    Друже, желим ти брз опоравак од срца, битно да је глава на раменима. Гледај напред, не преиспитуј себе шта би било кад би било, да сам ово урадио да сам оно, кажем из искуства. Ја сам 2009г као млад (21год) услед удеса мотором изгубио комплетну функцију десне руке, плус јаке свакодневне болове дан данас, али никада нисам дозволио да ме то спута и да ме одвоји да нмг да радим нешто што волим. После две год од удеса и вуцарања по болницама и бањама опет сам сео на мотор пребацио команде на леву страну и дан данас возим мотор, играм фудбал са другарима, оженио се, добио дете, једноставно живот иде даље не треба се предати, само сад треба бити стрпљив и доћи ће све на своје место...Жив био!
  22. 10 poena
    Veliki zaljubljenik fisheye objektiva Nikon D7100 Nikon Fisheye 10.5mm
  23. 10 poena
    Passo dello Stelvio (Stelvio Pass)
  24. 10 poena
    Kakva noc! Trenutno nema mnogo fotografija,ali one koje postoje pokazuju sve vise nego 1000000 reci. Start je bio za nas tek oko ponoci. Veliko uzbudjenje,adrenalin,pomalo nervoza i ono kada treba da zakopcas rajfeslus na jakni,a nece. A to si radio bezbroj puta. Mnogo posmatraca i mala trema pred predstavljanje ekipe na startu. "Non parlare Italiano!" Voznja... Siguran sam da samo oni koji su vozili tu noc,a i dobar deo dana shvataju. Za ostale,sigurno nisam toliko knjiga procitao da znam da opisem,ali mogu da pokusam. Svu snagu smo sakupili za trenutak polaska. Svu preteranu agresivnost prikazanu kroz rucicu gasa ostavili u gradu,a onda dolaze brda,planine,krivine,potpuni mrak,zivotinje koje pretrcavaju put.., Onaj osecaj kada se strmim uskim putem penjes na veliku visinu,ispod tockova cujes kamenje koje leti na sve strane,motor plese u ritmu koji malo zavisi od tebe,a na tebi je samo da mu pokazes pravac i snagu kojom da se krece. Sa leve strane ogromne stene,a sa desne veliki ponori za koje je bolje sto su ostali u mraku. Od San Rema do Garessia smo putovali od ponoci do 10h ujutro. Presli preko 250 km i bukvalno pali sa nogu. Zadnjih 20km je bilo najteze. Nekoliko puta smo stajali da se umivamo,razgibamo i oteramo privremno san. Cim smo stigli,parkirali motore i bukvalno pali pored njih Na sred livade. Sada opet idemo na mali odmor u filskuturnoj sali lokalnog sportskog centra Strunjaca,vreca za spavanje i tisina,bez zvuka motora. Popdne pravimo plan za dalje. Nesa i Deki se odlicno Igor je izgubio smisao za zezanje...umoran. A ja sam povredio levi skocni zglob. Stara rana koji sam opet otvorio kada sam nogom udario u stenu.
  25. 10 poena
    Posle veoma kratkog odmora svi smo se raspodelili na razne strane. Mali zadaci i mala zadovoljstva. Deo ekipe je otišao u posetu prijateljima do Monte Karla,a deo ostao u San Remu. Nabavka preko potrebnih stvari za put i pronalaženje zbravljenih alatki u Beogradu. Iako je ovaj grad turistički orijentisan i veoma skupo i lepo napravljen,nedostaje mu jedno milion stanovnika da bi se moglo naći baš sve što se zamisli. Sa svojih 50-60000 stanovnika spada u kategoriju Aranđelovca sa okolnim selima. U prevodu turističkog hleba i igara ima na svakom koraku,a ono što nama treba,pa baš i ne. Mnoštvo restorana,uličnih crtača i svirača,bezbrojne kolone skutera i motocikala svih vrsta. Vozi mlado i staro. Svi uzrasti. Mnoštvo turista koji su došli poslednjim vozom pred zatvaranje letnje sezone. Ili to ovde duže traje? Miran grad u kasno leto sa zracima Sunca koji se u zidovima i ulicama ovoga grada zadržavaju do sledećeg proleća. Pa onda opet ispočetka. Laki vetrić sa mora obećava sunčan sutrašnji dan,a za subotu već ne znamo. Po trenutnom stanju,subota - grad Garesio i Kuneo - kiša. Nedelja - Sestriere - sneg. Sutra su finalne pripreme oko motocikala opreme i trenutnog fizičkog stanja. Deki i ja smo u sobi,pred spavanje. Ostatak ekipe ostaje da se druži sa našim drugarima iz Ciriha. Milan,naš dugogodišnji drugar sa svojom ekipom dolazi da oproba makadam Italije. Sutra je novi dan i definitivno početak kraja ovog putovanja,koje će trajati dugo. Startno postolje je postavljeno...
  26. 10 poena
    Ovo je bilo dobro rano, senzor je uhvatio i maglu...
  27. 10 poena
    Prosle srede svratih do Cede u ZR i posto covek vec duze vreme vozi V hondu odmah mi potvrdi da se nesto cuje iz motora i dade svoju dijagnozu u vidu otegnutog lanca bregaste i pride mi rece da to nije strasno i da moze tako da se vozi. A posto svako ima svoju diagnozu i svi se slazu da to moze da se vozi a ja treba da se vozim preko pola sveta odlucih da proverim sta se to cuje. I tako u cetvrtak ko sav noramalan sve umesto na beer fest ja pocinjem da srafim u 6 popodne. Par cigala pod tockove da se motor nagne zbog ulja na levu stranu i pocinje skidanje svega sa leve strane kako bi se prislo dekli. Polako silazi sraf po sraf na par njih je navoj bio malo zardjao sto pokazuje da ovo nije skidano dosta dugo a mozda cak i nikad. Malo cukanja gumenim cekicem i sidje dekla sa sve celim dihtunog. Prvo sto primecujem je da je korpa lamele je invertovana u odnosu na Dominatorovu, to znaci da se lamele nalaze u "korpi" koju osigurava sraf na menjackoj osovini. Ovo otezava improvizaciju pored puta jer treba odvrnuti i zavrnuti sraf koji je nategnut na 128Nm. Dominator Afrika / Transalp Posto nisam pored puta pneumatski pistolj je ucinio svoje i korpa je lako silazi, uzgred glavni sraf je i dalje bio fabricki kirerovan pa iz toga zakljucujem da i ovaj deo nikad nije skidan. Sve se proverava po servisnoj knjizi. Lamele, limovi i opruge sve u toleranciji, na korpi takodje jedva vidni tragovi gde nalezu lamele. Medjutim kad se prodrma cuje se kako zveckaju opruge koje ublazavaju udar prilikom ubacivanja u brzinu ili davanja gasa. Srecom ovo je poznata stvar za Afrike i nije opasna ali uzrokuje onaj zvuk koji se dosad cuo. Kad sam vec tu proverih i lanac uljne pumpe, malo je otegnut ali i dalje u toleranciji. Malo listanja po service manualu i nadjoh kako da proverim lanac bregaste. Lepo resenje skines poklopac glave i izmeris jedan jezicak na spaneru i tacno znas koliko je potrosen lanac, 6mm je limit kod mene je 3mm moze bar jos min 50k km. Inace ovoga nema na Dominatoru vec treba malo iskustva da bi se procenilo koliko je lanac istegnut. Posto je provereno sve sto je planirano sve se vraca na svoje mesto i svi srafovi se zatezu na propisanu kliazu, uz malo cimanja oko auspuha servis se zavrsava vec oko 2 ujutru Posto je bilo kasno paljenje ostavljam za ujutru. A ujutru kad se nisam slogirao upalim motor sve se cuje ko ranije izuzev nekog sitnog cccc suma cija se frekvencija pojacava sa gasom. Prisecam se svega sta sam radio kako sam vratio kopru postavio lamele u propisanom redosledu zavrnuo glavni sraf na osovini kirnerovo ga pa posle pet srafova koji drze opruge i vratio deklu preko toga, nema puno mesta za gresku. Proveravam sve sto potencialno moze da vibrira sve mirno stoji a idalje se cuje onaj sitan sum, malo razgledam ne cuje se odozdo vise odnapred i gore. Jedino jos auspuh da nije lepo lego sinoc mada deluje dobro, odvrni zavrni sledeca proba i nestaje onaj zvuk. Inace proteklih dana prosireni su nogostupi koji su sad neuporedivo bolji od fabrickih, mozes bez problema da ustanes tokom voznje a da nemas osecaj da ces da spadnes sa motora. I sa prosirenom copom mozes da se pakriras na travi bez bojazni da ce motor da se prevrne.
  28. 9 poena
    Držim se ljudi, evo da znate da sam OK, treba da me prebace na Klinicki Centar Srbije gde ce biti bolja nega, ovde nas malo vise zapostavljaju sto smo u boljem stanju. Ja sam na moju nesrecu ili zalost u sobi gde su ljudi za otpust i bogami, poslednjih par dana je malo zajebano - bilo je dosta iznenadnih pacijenata i to se odrazilo na nas sto smo duze ovde - WC i tako to je ono... Ma, nije bas super ni za pominjanje, ali se drzim i iscekujem premestaj negde gde je odeljenje orijentisano ka lecenju fiksnog broja pacijenata, a ne ovako. Ovako... Malo setkam sa fizijatrima, malo sedim na krevetu, razmrdavam nogu i nogicu Nasao sebi idealan avatar, nadam se da vam se dopada, a i tako je happy Pozdravlja vas puno sve Stoev
  29. 9 poena
    Plan je bio vracanje onome sto nas je jednom, sada vec poodavno, osvojilo. Nismo imali tezak zadatak da spojimo slagalicu. Milica je htjela ponovo da vidi Bugarsku plazu, nakon punih 12 godina. Ja sam htio ponovo da sjednem na motor i dignem ruku prvome bajkeru koji mi naidje u susret. Onaj dobar osjecaj slobode koji se dao osjetiti zadnji put prije gotovo pet godina, kada sam ga poslednji put i vozio. Nakon takve pauze trebalo je osvjeziti reflekse i privici tijelo na specificne udobnosti koje pruza motor, prije svga ledjima i zadnjici, na duzim putovanjima. Tako smo odredili nas cilj- doci do Zlatnih Pjasaka pocetkom avgusta 2017. Ukupno nekih 17 dana odsustva u Gracu u koje trerba da stane ova avantura. Prvo slijedi par uvodnih redaka, kako su izgledale osnovne pripreme, a onda i plan puta i opis kako je to sve bilo. Posto bosanska A kategorija nije priznata u Austriji, protrebno je bilo obaviti naizgled jednostavan prakticni dio ispita pred komijsijom, plaiti sto se plaitit mora i dobori austijsku A kategoriju. I tako sam isplanirao da pocetkom marta, sa prvim zracima sunca, obavim taj dio i budem spremam da ugrabim nekog mladjeg Deauvila sa mozda onim vecim poklopcima za kofere, te da imam neku varijatnu povoljnog, a opet putnickog i relativno hvaljenog motor za ovo putovanje, koji bi nam odgovar. Zelja je bila i BMW 1100 RT, ali o tome se samo krisom mastalo, sto zbog vece cijene, sto zbog cinjenice da je poslednji proizvedni primjerak skoro vec pa punoljetan. Pocetkom marta predajem zahtjev za vozacku i razmisljam u koju auto-skolu posle toga da odem, kada mi nakon potpisivanja zahtjeva onako usput birokrata rece da mu se javim na taj i taj broj za dva mjeseca... Uveli su neku provjeru bosanskih vozackih, pa mozda bude gotova do tada. Rece mi da mi ljekarski vazi do avgusta, onako gleda u njega i nesigurno tvrdi da bi to trebalo do tada biti gotovo. Zanimljiv nacin zaokruzivanja- dva do pet mejseci. Kada se na tu borjuku saberu i dana koji mi trebaju da se polozi ispit i dobije vozacka i naravno jos barem dva vikenda da se odvezu neke ture zagrijavanja, blize izgleda jesen nego tura do Crnog mora. I sa svakom novom informacijom koju sam dobijao strah od te ideje je samo potvrdjivan. Pocetkom maja, kada su bajkeri vec uveliko zujali cestom, a ja po oglasima trazio Deauvilla i nadao se RT-u, dobio sam inforamciju da ce provjera bit gotva pocetkom juna, da nisu zavrsili provjeru u onom prvom recenom roku. To jest, mozda ce biti..., trebam tada doci pa da pitam. Dobro, nije mi svejedno, ali sta da se radi. Racunam da ce i tako biti dovoljno vremena, stici cu zavsiti te formalnosti i spremicemo se za put. Prednost cekanja povoljno je uticala na budzet za motor i odmor, te sa sve vise hrabrosti ukucavam u pretragu i BMW-a pored Honde. Jaca masina, koferi koji se mogu skinuti, zastita od vjetra koju BMW nudi, podesivo sjeiste koje za moju visinu od skoro 1,90 m igra ulogu, a i opcija sa muzikom koja Milici izmami pokoji osmjeh govor da bi to bila prava stvar za nas. Inace, Milica voli motor, ali ga se i plasi. Nije mnogo provela na njemu, zna da sam ga i ja poodavno vozio i da je od svih prevoznih sredstava vjerovatno i najopasniji nacin putovanja. Nisam ni ja bez straha i potpuno opusten kada ga vozim, mada mozda je i bolje tako, bolje mi drzi paznju. I tako lagano prodje i maj, i ja pocetkom juna pokucah na ista vrata. Izvucem novi broj, sacekam, dodjem na red na jedan novi salter. Tu gospodja uze moje podatke, ode da me potrazi (kako se to kaze) i vraca se ubrzo posle toga. Slijedi ista prica kao i u maju, da ce biti za mjesec dana, da dodjem pocetkom jula, da imaju mnogo posla, da ljudi cekaju i duze i tako dalje. Opet mi dolazi onaj isti osjecaj bespomocnosti kao i prva dva puta. Kazem joj dobro, nije problem, cuo sam ovu pricu vec dva puta, odoh sada pa cu doci za mjesec. Recite mi samo da li ce to onda biti zaista do tada gotovo. Slijeze ramenima, kaze ako ne bude tada, trebalo bi onda za dva, ali niko ne zna. Objasnjavam joj da mi je to za motor, da nema mnogo smisla ici na zimovanje sa njim, da sve to traje vec od marta, ali znam da to ne pije mogo vode. Odlazim od nje sa jos vecim upitnikom po pitanju izvodivosti naseg plana za ovu godinu. Tada je stvarno sve to izgledalo mnogo daleko. Nisam znao da ce to biti poslednji put da sam dosao na taj salter i da cu krajem juna (26.06.) dobiti poziv da je vozacka, gle cuda, u redu, da su je provjerili i da mogu polagati prakticni dio. Ne bi to sigurno ni tada bilo gotovo, da nije bilo nekih austrijskih poznanstava i raznih spleta slucajnosti, ali to je prica za sebe. Nekih deset dana prije toga je ispunjena moja velika zelja i kupljen je RT 1100, koji je cekao na mene i vozacku da ga prevezem i registrujem. Kako su dani prolazili, apetiti su rasli, tako da smo u jednom momentu masatli i o 1200 RT. Ko zna sta bi bilo da je austrijska birokratija odlucila da razvuce jos nekih dva do pet mjeseci. Naizgled dobar, motor je prema rijecima bivseg vlanika, a potkrijepjeno i nekim papirima i racunima o dijelovima, spreman za sezonu. Bilo je ostalo jos da se polozi vozacki ispit, sto je proteklo veoma glatko, kako je moglo biti. Prije polaganja pred komisijom trebao sam odraditi prvi i jedini cas u autoskoli. Prije pocetka casa instrukotr je bio dobro skeptican i predlagao je da se ispit pomjeri, ali dzaba, vec je bio zakazan. Rece mi da se prvi izlazak placa 120€ ako se polozi, a ako ne, onda 300€. Divan je to nacin da mi razbije tremu. Stalo je u tih 50 minuta ekspres teorijska obuka, jer komisija prvo postavi tri pitanja, pa tek onda mozes da sjednes na motor, i sve vjezbe na poligonu. U Bosni se pologon sastojao od pravolinijskog kretanja i obilazenja cunjeva i to je to ako se dobro sjecam. U Austriji to je predstavljalo samo zagrijavanje na koje komisija i ne obraca paznju. Vjezbe ubrzanja do 30 i 50 km/h sa kocenjem u oznacenom prostoru i ubrzanja sa izbjegavanjem cunjeva pri minimalno 50 km/h su bile pravi izazov za nekoga ko sjeda na motor nakon pet godina i to sve treba da stavi u 30-tak minuta. Vremena za gradsku voznju nije ni bilo. Na polaganju je sve to ipak odradjeno kako treba i gradksa voznja je prosla bez problema, tako da su tog 4. jula zavrsne te formalne pripreme za putovanje i vrata za put ka Bugarskoj su bila otvorena. Skoro cijeli jedan kontinent slavio je sa mnom taj dan nezavisnosti koju ti samo motor i cesta mogu pruziti. Istog momenta nakon polaganja i dobijanja privremene vozacke odlazim da prijavim motor i uzmem tablicu i saobracajnu. Hoce se da sam dobio vrlo zanimljivu kombinaciju slova i brojeva, te ja na tablici pisalo G-1-ABS. Odlazim navece po njega. Uzbudjenje raste, kaciga i jakna su u rukama. Kako koracam niz ulicu i skrecem iza poslednjeg coska oci mi se fiksirase na njmu. Parkiran, ceka. Lijep prizor, morao sam se vratiti korak dva nazad da ga uhvatim. Stavljam tablicu, bivsi vlasnik fotografise, i njemu je zanimljiva. Da mu se oduzim za to sto je bio kod njega prakiran u garazi vise od dvije sedmice, poklanjam mu domacu rakiju. Odusevljen je, odamh ide do zene da joj pokaze. Svi srecni i svi zadovoljni, motor se zagrijava koji minut, dajem gas i odlazim. Do puta koji je planiran za 28.07. ostala su jos tri vikenda i red je bio da se dobro iskoriste za privikavanje. Tako smo isplanirali da prvi vikend, kao pravi gastarbajteri, odemo do Bosne. U odlasku smo izbjegavali autoput, isli smo podravskom magistralom, tako da je put koji traje autom nekih 7 sati nama trajao 10-tak. Bilo je dobro naporno, ali tako je to na kondicionim pripremama. U povratku skupljamo iskustvo i na auto put. To je bila i moja i Milicina prva voznja motorom na autoputu. Uspjeli smo za nekih 7 sati da se vratim u Grac. Iduci vikend odlazak u Bec. Poslednji vikend je odlazak na Demo Fest u Banja Luku i na kraju se skupilo nekih 2000 km. Osim promjene crijeva za zadnju kocnicu koje je pocelo pustati tri dana nakon preuzimanja motora i zadnje gume koju sam promijenio bukvalno na dan polaska na put jer je guma na kojoj smo se vozili bila zakrpljena a da nismo ni znali, motor je odlicno podnio put do Bugarske i nazad i dobro je sakrio svojih 19 godina koliko je star. Toliko u uvodu kako je to sve prije puta izgledalo. A sto se planirane ture tice, polazak je zakazan u petak 28.07. Subota je predvidjena za putovanje kroz Madjarsku, nedelja kroz Rumuniju, a ponedeljak kroz Bugarsku, pa sve do Zlatnih pjasaka. Od 31.07. do 06. 08. plan je da se ostane na primorju, pa onda nazad preko Plovdiva i Sofije gdje bi se prenocilo, pa onda prenociste negdje u juznoj Srbiiji, pa na Zlatiboru, te put za Samac i Modricu gdje bi se ostalo dva dana, i onda povratak u Grac u ponedeljak 14.08. Kada se presabere, ostavili smo dva dana u rezervi, koja cemo gledati da negdje ubacimo, gdje nam se bude svidjelo. Sve u svemu, nekih 3.000 km ce biti minimum koji planiramo prijeci i ako je vjerovati Googlu puna dva dana (43h+) na motoru, kada se tu dodaju i lokalne voznje. Tri kofera koji daloze uz motor smo posteno natovarili. Prvo sto sam ubacio bila su kisna odijela i neki osnovni alat: klijesta, plasticne vezice, trake za lijepljenje, set za krpljenje gume sa tri bocice pod pritiskom za naduvavanje, nabavljeno u Louisu, neki sarafciger za nastavcima. Posto sam se vec jednom nasao u situaciji da mi zakrpljena guma ispusta, razmisljao sam da kupim pumpu ili kompresor. Zbog ustetde na prostoru sam dosao na ideju da probam naduvati gumu pumpom za bicikl. Kada sam u petak skinuo tocak, prije nego sto sam otisao do vulkanizera, oprobao sam da li bi to moglo funkcionisati. Uspio sam duvati gumu koja je u sebi imala oko 2 bara sto i nije bilo lose, tako sam se odlucio za pumpu za bicikl, koja nije veca od jedne povece kifle, i mogla je posluziti kao prva pomoc, ako ne daj Boze, gdje zapne. U prve dvije hiljade kilometara motor nije potrosio nista ulja, pa sam pomislio da litru ulja koju sam imao i ne nosim. Milica tu ipak uskace i kaze da je bolje da se za nju nadje mjesta. Kada razmislim malo bolje i jeste bitna stvar, tako da je i to upakovano. I naravno tu je jedan dzepni svicarski noz, neizostavan za svaku avanturu. Bila je dilema i da se kupi navigacija za motor. Polovne se nisu mogle naci, valjda se rijetko kada prodaju. A opcija u Louisu za novu, koja pokirva i zemlje u koje smo se mi uputili je oko 400€. Ni Amazon tu nije nesto mnogo bolji, ako se hoce uzeti neka pristojna navigacija. Nakon sagledavanja opcija, odlucujemo se za alternativu- offline Google mape, plus internet koji se od sredine ove godine moze bez rominga koristiti u EU. Plan je koristiti navigaciju sto se manje moze, a kada se bude koristila, onda telefon u dzep, slusalica u uho i to je to. Kada sada sumiram kako je to proslo, zadovoljan sam. Bilo je nekoliko progresnih skretanja, napravili smo ukupno nekih 20-tak kilometara vise zbog toga pod punom opremom i jakim suncem, a Milica je morala u takvim situacijama da uzme telefon i vizuelno provjeri kuda nas to vodi, ali je sve to bilo podnosljivo. Nastavak slijedi kroz koji dan...
  30. 9 poena
    Danas je moj novi rodjendan. Iskustvo, reflexi i Bog su me danas spasili. Situacija je sledeca.... stojim na semaforu na raskrsnici Studentske i bul. Z. Djindjica u smeru ka Tosinom bunaru. Pali mi se zeleno... krecem... ubrazavam... lik iz Studentske kome je uslovna zelena strelica me sece do te mere da sam od njega na bukvalno par santimetara. Da bih izbegao sudar i obaranje idem levo a ispred mene je autobus. Ljudi gledam u autobus... kocim ali imitirajuci ABS jer u suprotnom pasem asfalt 100%... vozac autobusa kapira situaciju i koci (hvala mu do neba)... obilazim ga sa njegove desne strane... nailazim na auto koji me je hvala Bogu video i bezi na trotoar... ja se provlacim izmedju i uspevam da prezivim. Od soka stajem posle semafora... ruke mi se tresu... ne mogu da smirim disanje a magarac odlazi. Kad sam se iskulirao posle nekog vremena zazalio sam sto ga nisam jurio i stigao da mu jebem sve po spisku... izvukao bih ga kroz zatvoren prozor i polomio mu sve kosti govedo jedno bahato. Braco cuvajte se imbecila... i jebi te im milosnu majku za svaku glupost koju naprave i koja moze da vas ugrozi.
  31. 9 poena
    Nece nikada stati kraj puta razgovarati sa djetetom koje prodaje maline. Dodje mi da se sutra vratim na Durmitor. Da pobjegnem iz ove guzve za kojom ljudi pate. Sada sjedim na balkonu dok ovo pisem. Slusam brujanje klima uredjaja sa svih strana, muziku sa plaze, buku auta sa magistrale, trubljenje i prisjecam se zvuka tisine i cvrcaka sa Durmitora. U apartmanu mogu ostat besplatno koliko hocu, ali sutra bjezim odavdje. Mjesto je prekrasno, more cisto i bistro, ali nije ovo za mene. Naravno dok god ima ovaca (onih neobicnih) i treba da ih sisamo. Poslano sa mog VTR-L29 koristeći Tapatalk
  32. 9 poena
  33. 9 poena
    ladno si dao br tel ribe ovim manijacima što voze motore , pa gde ti živiš čoveče
  34. 8 poena
    Disclaimer: ovo ispod je malo fikcija, malo stvarnost, ko nije bio ne moze znati sto je realnost. Autor nema nikakvih problema sa gay populacijom, rasnim i bedastim predrasudama, sve sto pise je samo tu da nasmije uvazenu publiku. Kome smeta nek ne cita. Dok cekam da narastem putujem i pisem: Dakle prica ide ovako: moji DUPURI su jedna banda bitangi koju je tesko okupiti na jednom mjestu. jer zive u Rijeci, Puli i ne u Dubrovniku. Stoga su neki otisli negdje da se trkaju sa skuterima po Bih, a neki koji nisu mogli, su nakon toga predlozili kompliciran te detaljan plan puta koji je glasio ovako: ajmo na Stelvio i Gross. Nakon par sati promatranja tog detaljnog plana od 12+1 slova, odluka je donesena da se pristupi organizaciji putovanja. Koja naravno pocinje (ili zavrsava) sa lipoticinim : a diš ti,a ? Ovaj put ipak tako pocinje, a zavrsilo je sa : i sad da si se smija do kraja lita, i ne grintaj za nista. Cijena koju placamo za djireve je ponekad stvarno visoka Pripreme traju cijelih 90 minuta, od koji se 34 potrosilo na izbor carapa prikladnih za moto cizme, jer svi znamo da one moraju biti: prozracne tople tanke bajkerski crne bez rupa vecih od 3mm milosmradne-ono kad ih skines pa pomirises i ne padnes u nesvijest, nego ti nekako milo, jer mirisu na kilometre ceste, koju kap ulja sa susjednih HD-a, i na daljine jos neodvozene. Da skratim, uzima se pakovanje od 5 kom za 2 eura na pazaru.Broje 43-45. Jer jebeni kinezi jos nisu culi da itko ima nogu vecu od toga. Npr. 48-49? Mladje dijete poslano da kupi dvije banane, jer ih lipotica jede za dorucak, i ako ukradem njenu, najebo sam ko zuti. A ja bi da je zuta banana a ne ja. Ostatako opreme izgleda ovako: Papuce za suljanje po hotelima i kucama domacina - izlizane patike za trenutke opustanja uz schweppes , jer to piju samo tigrovi kao ja 1 bijela majica za po danu 2 crne majice za po noci ( budget narastao od proslog putovanja) zuto-bajkerski crna biciklisticka jakna - jer je kao vjetrostitna,a u ustvari jer je cista. I ima dzepove odostraga. Nemam pojma za sto? 7 pari mudanata (gaca), jer put raje 5 dana, ali ide se na bar 2 passa, a mene strah visina, pa ako se userem od straha, jel? Kisno odijelo ( kratko) - jer sam ja cool cak i kad mi je kisnjak kratak zimske rukavice za Austriju Cipkaste rukavice za Italiju Vileda bajkerski crne rukavice za kisu (ne valjaju kurca, pukle odma, jer su mi ruke ojacale od teretane) Narancaste rukavice s rupicom na prstu za Sloveniju - jer i tamo prolazimo, pa da se smiluju siromasnim bajkerima u istrosenim rukavicama kad sprasimo 127kmh iznad limita Foto aparat - Canon super mega extra view 780009 cxt Samsung 4 active - pogledaj objasnjenje pod teretana gore Samsung Note 3 - skoro neaktiv - jebo mater svoju puni se 12 sati, a radi 6 Laptop HP Business wherever you go edition- 75098lk model - jer je gazda neprijatelj, a neprijatelj nas ne smije iznenaditi punjaci za sva tehnoloska cuda - sve skupa 8,12 metara kabela, 3 pederski bijela i jedan bajkerski crni EU utikac, i jedan US/EU/CAN, jer poznavajuci moje navigacijske sposobnosti, ko zna di cemo zavrsit. 1 zuta banana - manja od dvije kupljene. Savjet neiskusnima : ne diraj lipotici banane- vece novcanik sa : vozackom dozvolom izdanom 1986- roze boje. Slika lipotice u svrhu obrane od tih tamo nekih kojima bih mogao biti zgodna prilika 234 kn 17 e i 20c 2 zlote od 2015 1 vizitka ako se otvori koja poslovna prilika rezervni plasticni kljuc- za koji jos nisam skuzio kako radi boca vode- jer je ljeto i vruce,i sta ja znam ima li tamo vode, nisam nikad bio dva keksa od proslog putovanja-ostala u kuferu Pokloni za Robija, zenu i klinca, te zgodnu susjedu koja mi se uvijek obraduje (bio jednom) eee, kupila lipotica meni GPS - NAVI VI. Bez uputstva. Tj, ima, ali koji pravi muskarac cita uputstva? i to je valjda to. U drugim putopisima je detaljniji opis sto nositi na putovanja kraca od ovog. Stotinjak procitanih motopisa je uredno ignorirano, jer me sjebase sa svim detaljima, te pili, te jeli, te kakili, ne mogu ja to zapamtit. A kamoli rute crtat po tome. Jedino od svega sto sam procitao i vidio je onaj neki kafic sto ga je Bobbra fino opisao, samo sam tako brzo kroz tu okuku proletio da sam ga skuzio, ali nije bilo sanse stat. Drugi put, i hvala Bobbra, super izgleda. Znam da se sutra krece iz Vela Luke prema Hreljinu - turisticko-poslovnom sredistu Kvarnera, poznatom po kruznom toku, koji je ustvari trotoar, 4 kontejnera za smece s gornje i 4 s donje strane, i kucom Robija HD , koji mi je domacin za spavanje. Jutro sviće, trajekti piče: Na trajektima u HR brinu o zastiti okolisa tako da mozete i ljubimce kulturno odbaciti Kad je mogao Marco Polo, mogu i ja ( Korcula u pozadini ovg zgodnog te nadasve jakog decka Ovdje bi sada trebalo pisati o dionici izmedju Orebica i Trpnja, ali necu bas dugo. Dakle, pretekao svih i stigao prvi . I opet na pool position Nakon jos 60 min daveza , te vec trece kave s toplim mlikom ( machiatto u Italiji, melange u Austriji, i kahva s toplim, bolan u Sloveniji), napokon u biseru socijalisticke izgradnje, Plocama. Za one starije , Kardeljevo. Slika nema, to niko nikad nije slikao, cak ni za razglednice. Ehm, vec smo na autoputu, Dalmatini koja vodi u Kvarner. Kavica negdje na nekoj pumpi, u hladu masline, tj. krova, dok kraj mene poljakinja jede gulas i doji bebu. Gospodjo, hvala velika, oci umornog putnika ste napunili prekrasnim prizorima. Nekih 3 ipo sata i 450 km kasnije se skidam sa Dalmatine, i eto me na Vratniku, blizu krivog puta ( stariji i vjerniji citatelji ce se sjetiti sto ovo znaci, a vas nevjernike, sta me briga za vas). Kako li su samo znali da cu doci, pa napisali : cuvaj se mede Eto, za sad toliko, sutra letim za Kanadu, pa kad stignem nastavak. A mozda i veceras, nisam ja Nostradamus pa da znam kad ce mi se pisat.
  35. 8 poena
    Idemo hrabro do prve naplatne kucice na autostradi prema Veroni, a onda kocenje, i koristeci cinjenicu da smo u EU, i da nema vise jebenih roaming deranja, podizemo minusa na level bajker Gods, znajuci da ce izvjestaji iz banke doci na zeninu adresu tek sljedeci mjesec. Ponosni na nase uigrane bankvone transakcije, hrabro uzimamo karticu, i krecemoooo...cijeli 120kmh. Sto znaci da se ovi iza mene drze zubima za volan da ne odlete, a ja lakonski dizem vizir, pustam njezne melodije Istre i Irske, i klizim lijevom trakom. Svako preticanje mi olaksava Sasa koji kao posljednji, prvi prelazi u lijevu traku ( to je kad ima 3 trake, nemate pojma, i onda znam da je i meni vrijeme da skrenem. GPS teta umilno cvrkuce da ima jos oko 3 sata patnje i gledanja u neprekidnu kolonu kamiona s desne strane.Negdje na pola puta stajemo-pisanje i presvlacenje, naravno. Plus neki kao gladni pa jedu 4 kroasana. Jer tu su kao super, bas na toj pumpi. A onda u daljini vidim kako kolona stoji, i u nadi da ce se pokrenuti, stizemo do nje, a ona i dalje stoji. Sram je bilo. Malo izmedju kamiona, malo zaustavnim trakom, i za nekih pola 37min 98sec izlazimo na cisto, cudeci se kako nema razloga za kolonu uopce, potpomognuti HD urlicima, koji su besramne vozace u koloni usmjeravali da se malo hebeno maknu nama vaznim bajkerima. A jebo te, duge li recenice. Verona nam mase, sretna sto ne skrecemo, i produzujemo dalje prema, ja mislim, Bolzanu. Stajemo opet na pumpu, jos jedno presvlacenje, chat sa irskim parom koji isto negdje putuje, i dok se njegova cura divi mom motoru, i svoga irca gleda ispod oka kao papka koji je nije sjeo na takav motor, nego nekog Triumpha, odlucujemo se za brzi rucak - sendivic s prsutom i sirom, chips, kola, voda i macchiato. Druzina je odlucila da svi u zajednicku kasu stavimo po sto eura, i da cu ih ja naravno, drzat, placat sve, dok ih ne potrosimo, jer kao ko bi mene ovlikog napao i pokrao...Znam neke spanjolce koji bi se slatko nasmijali na ovo, jos ih nisam zaboravio, a ima 22 godine...Barcelona, Ramblas...eh, kad sam bio mladjan momak ja... Kako nitko od nas ne zna vozit i slikat istovremeno, evo jedna slika medvjeda da se opustite Prolazimo Bolzano (valjda) i skrecemo za Merano. jos jedna pumpa, jos jedno presvlacenje, dok ja s BMWom stoicki vozim u svojoj biciklistickoj jakni, kao pravi bajker. Drifter uz presvlacenje vrsi popravke svog audio sistema, tj. slusalica na mobitelu, jer mu je kao motor preglasan. Ko, HD? Ne moze bit. Na istoj pumpi opet vadimo svoje roaming-free mobitele, i trazimo smjestaj, koji nala zimo u Catarina de Valfurva, ili tako nekako. Cijena ok. a i slike nekih plavusa i crnki na bookingu, pa se nadamo da su jos tamo. Prognoza i dalje misirise na plavo nebo kao iz prethodne. Krecemo i naravno nakon par minute pocinje pljusak. Sljedeca pumpa je nasa, i opet stajemo, ali ovaj put se presvlacim i ja. s ponosom oblacim svoj kisnjak zuto-zeleno fluorescentne boje, dok ovi jadnici na cjhopperima sve neke crne kisnjake imaju. Dobro, osim jednog . Onaj zgodni s kapuljacom sam ja. Drifter kaze da cemo najebat budemo li isli do te Catarine preko Stelvia, i da kazem teti na GPSu da nadje drugi put. Ja kao pravi navigator, prvo blejim u GPS 5min, a onda znacajno stiskam tipku OBILAZAK, nemajuci pojma sto to znaci. Teta shvaca da s njom upravlja budala, i kao svaka prava zena, odluci napraviti po svome, i vjerovali ili ne, stvarno nas odvede na drugu rutu, bas onu koju smo htjeli. oko 2 sata vozimo po kisi, gume posprejane taftom drze postojano, ja u rain modu, a choppei na survival moodu, ali bome, prate me bez problema. Krajolici fantasticni, suma, planine, potoci, odusevljeni smo krajiolikom bez obzira na tone vode sto peru po nama. Kisa u nekom trenu prestaje, stajemo na pumpu, i presvlacimo se, bar na pola, jer sam zakljucio da mi smetlasrski look ide uz BMWa i opcenito filozofiju zivota. Oni toce pune rezervoare, ja ne. Jebga, 400+kilometara domet, imam kad. Krecemo dalje ,i odjedanput skuzimo da smo na nekom prijevoju, ja misli da se Tonale zove. nismo imali pojma da je to tu. Nabasali. Okuka na okuku, cesta suha, i slazemo cestu, i eto nas u mjestu, koje izgleda predivno http://www.passotonale.it/ Prolazimo kulturnih 40 kroz mjesto i upijamo sve oko nas, kuce, cvijece, zicare, sve je kao iz filma, dolina mira ispod surovih planina. Ja gledam u tetu GPS, ona u mene, i smjeska dok crta brdo nekih krivulja, i penjemo se i penjemo se, kroz fantastian predio, cesta uska kao BMW, sreca nema nikog osim nas budala, ispod nas zeleno, oko nas zeleno, iznad zeleno. Opet, svi smo primorci i nismo navikli na ovoliko zelenila. Zima je, i ovaj put se i ja zelim presvuci u pravu, crnu, bajkersku jaknu, dok stojimo. A parkiram uz rub lijeve strane, tako da dok silazim s motora, mali glasic me podsjeca na strah od visina, a ispod mene provalija od 1234,6 metara, i to nizbrdo. Samo jedna slika za forum,i brze bolje se selim na desnu stranu motora, i palim dva metra uzbrdo, dva metra udesno. E sad moze slikanje kad sam na sigurnom. Priroda nas odusevljava, i nije nas briga za oblake ispod, iznad i okolo
  36. 8 poena
    Do sada smo obicno kretali kad se naspavamo pa je to bilo 8 pola 9 ovoga puta krecemo u 6 da predjemo sto vise dok ne pocne vrucina.Svracamo na pumpu tocimo gorivo i krecemo. Izlazimo na auto put i picimo.Granica sa Hrvatskom pasoska kontrola , vozimo sipamo gorivo kraca pauza da protegnemo noge i tako do Slovenije .Kupujemo vinjetu i idemo dalje .U nekoj monotonoj voznji auto putem ulazimo u Italiju i produzujemo do Padove gde planiramo da prenocimo .Iako je bilo jako toplo za divno cudo dobro sam podneo put.Motorom idemo u centar da nadjemo neki kafic sa wifijem da vidimo za smestaj mada sam ja skinuo adrese par hotela za svaki slucaj.Za divno cudo motorom moze da se dodje do samog centra gde je gomila kafica.Parkiramo se i biramo gde cemo da sednemo .Pitam konobara jel imaju wifi da imaju klima glavom .skidam jaknu stavljam na stolicu da se susi majca na meni skroz mokra narucujem litar vode i kafe.Donosi narudzbinu pitam za sifru za wifi on me gleda belo .Alo sifra pokazujem na tel on mrtav ladan kaze no wifi .Posto je video moju facu objasnjava da postoji otvorena gradska mreza i bezi u kafic .Naravno ne mozes nista da otvoris slab net.Sipam vodu zedan ko pas flasa hladnjikava a voda u njoj mlaka.Pocnem da se osvrcem da vidim gde je konobar da mu jebem mater njega nema nigde.Vesna me smiruje daj na odmoru smo opusti se nemoj da se nerviras .Ni kafa mi nije legla fijasko.Kad sam zvao da platim pojavio se neki drugi konobar ovaj nije smeo da se pojavi . Ajde da se prosetamo malo da protegnemo noge pa da idemo da trazimo hotel. Pada vece i vreme je da krenemo .Ja sam sa bukinga skinuo par hotela sa cenom oko 60 e pa sam na navigaciji telefona ukucao adresu prvog sa spiska.Levo desno i posle nekih 20 minuta nadjosmo hotel.parkiramo se i ulazim da vidim da li ima soba .Ima soba velika 80 e manja 60.Pocinje sprdnja koja je razlika osim cene .Kao mentolu mi objasnjava da je ova veca komfornija i sve ostalo .Ja ga opet navlacim gde je razlika krevet tamo krevet ovamo i jedna i druga soba imaju kupatilo gde je razlika.On sad ne zna gde ce vidi da prica sa glupanom koji ne kapira i napise na papiru da veci apartman ima 35 m a manji 22 .Ja ga docekam na penal jel ima neku sobu od 15 kvadrata za 40 e.Sa gnusanjem je rekao da imaju samo veliku i malu sobu i da biram jedno od te dve . Da me Vesna nije cekala napolje hteo sam da mu trazim metar da premerim sobu da vidim kvadraturu.Uzeli smo manju sobu koja je bila sasvim korektna. Pre spavanja nije me mrzelo da dodjem do recepcije.Krajnje ozbiljan pitao sam ga da li soba ima tacno 22kvadrata ili je manja jer ja imam klaustofobiju i da dobijam napade ako je prostor manji od 20 kvadrata.Njegova faca na moje pitanje nema cenu .Posto me je ubedio da je sve u redu otisao sam u sobu i celo vece se smejao na njegovu reakciju za kvadraturu.Za divno cudo hotel je imao dobar net pa smo malo ubili vreme pred spavanje a ja sam skinuo par hotela u okolini Nice i Kana gde cemo provesti sledecih nekoliko dana. Prodje prvi dan i predjosmo 800 km.
  37. 8 poena
    Passo di Gavia, Lago Nero Inviato dal mio ASUS_Z010D utilizzando Tapatalk
  38. 8 poena
    Najzad polazak! Mada i to se malo odužilo. Počeli smo pakovanje oko 11h,a krenuli ka izlasku iz grada tek oko 15h. Nameštanje motora,zatezanje gurtni,prebrojavanje opreme i po "jedna" pred put. Čak se dogodilo i čudo,naš drug Nebojiša Marić(Neša Rus) je došao da pomogne i isprati nas. On je prilično zaboravan,ali eto,čuda se dogode...ponekad. Poneki savet od od iskusnog vozača ko što je on veoma znači. Na ZMAJ pumpi,srećan put nam je poželeo i naš drug Željko(Usamljeni jahač) Poželite nam srećan put! Ili bar pošaljite osmeh. Znači,sada,a i u petak kada startujemo. Hvala!
  39. 8 poena
    Mene najvise nervira sto skrecu ko muve bez glave, levom rukom drze mobilni i pricaju, samim tim ne daju zmigavce jel im prokleti telefon u levoj ruci, desna im treba za menjac, ozbilno se razmisljam da nabavim mobile jamer i u koferce. stanes na semafor i svima prekidas komunikaciju valjda ce onda da batale telefone i posvete se voznji, sprava prekida i 4g, 3g i wifi internet pa plavuse ne mogu da vide sta je novo na facebooku i sl
  40. 8 poena
  41. 7 poena
    Ne znam Satelisa, ali ne znam ni osobu koja češće pomaže svojim znanjem i savetima. Respekt i tačka! Produktivniji je na ovom forumu svakako i od mene i tebe x 300, tako da ga smatram najkompetentnijom osobom koja će da oponira tvom stavu. A zašto to kažem? Baš zato što je Satelis milion puta pisao u detalje i sitna crevca o: Ćao, zdravo!
  42. 7 poena
    Elem posto sam ostao na Turskoj ima li neko predlog sta je interesantno posetiti sa istoriske i arhitektonske strane. Za sad sam milslio da svratim do Pamukala, Efesa, Troje i Istambula mozda jos nesto u ovom delu zamlje ili neko lepo mesto uz more. Trenutno sam u Kapadokiji
  43. 7 poena
    Da se skinu sve te nalepnice, taj dečiji tank pad, da se vrati top, taj ne ide na taj bajk i nema sta... Odličan motor. Cena je dobra, samo jos da kupac nasluti koja je...
  44. 7 poena
    Motori su spakovani. Auto sredjen(prethodnih dana se sakupilo raznih gluposti,obliznji kontejner je bio pun) Ruke oprane. Lanac(ko ima) podmazan. Sestriere Torino Milano Bergamo Verona Venecija Trst Ljubljana Zagreb Beograd Malo vise od 1300km i preko 20 sati voznje. Zao nam je sto odlazimo sa ovakvog mesta. Sestriere,prelepi skijaski centar,sada van sezone,prazan,ali suncan i sa posebnim smekom,na italijanski nacin. Prethodna dva dana kao da je na ulazu bio znak "Zabranjeno za sve koji ne voze motocikle!" P.S. Pojedini su poranili i jos malo obisli lokalne staze i prelaze. Jos jedan "gas" pred polazak.
  45. 7 poena
    Na žalost moju,precenio sam svoje mogućnosti. Povreda u prvoj noći me je sprečila da nastavim trku. Možda sam i mogao,uz dobro bandažiranje i na silu guranje u čizmu bi i prošlo,ali bih svo vreme pazio da se pogrešno ne oslonim i napravim još veći problem. Ono što je sigurno predstavljao bih teret i usporavao bih ostatak ekipe. Juče je celo popodne i veče padala kiša. Nekolicina je odustala zbog nevremena,a opet pojedini momci su vozili bukvalno bez prestanka. Čak su nas organizatori obavestili da je deo rute zatvoren zbog odrona,a i jedan biciklista je poginuo. Naš drugar Milan Matejić iz Ciriha nije uopšte spavao dve noći. Sve je prošao bez ijednog pada i greške. BRAVO! (ovaj skroz desno,ovaj levo je neki...bzv) Ostatak moje ekipe još uvek nije došao. Očekujem ih oko 15h. Javili su se sa puta i sve je u redu. Nema padova lomova ili bilo kakvih nepredviđenih situacija. Šta da napišem,ponosim se njima! A nadam se i Vi?! Jedan momak iz nemačke je ozbiljno nastradao tokom druge noći,ne znamo detalje,ali znamo da su ga prevezli helikopterom u bolnicu. Predveče je proglašenje pobednika,učesnika i posebnih fanatika. Mnogo je bilo kolegijanosti na ovom takmičenju. Mnogo novih poznanstava. Mnogo ekipa koje su se rasturile,a neke nove formirale. Jednostavno svi smo različiti,a sve te razlike nas ujedinjuju i vezuju i samo jedna sitnica...ljubav prema motorima,avanturi i želji da se podignu svoje lične granice. Fotografije koje su u prilogu su mešavine prve i druge noći. Nešto čak i sa starta,a i poneka na samom cilju. Brzo prolaze sati i kilometri,svašta se novo dogodi,pa ne bude vremena za sve.
  46. 7 poena
    Kod mene macke same dolaze na rucak, dobiju za klopu ono sto i mi klopamo. Zive u dvoristu, love miseve, slepake, gustere, zabe... Nista im ne fali.
  47. 7 poena
    Робине,твој коментар се пореди са изјавама Милана Тарота како да се скине црна магија.
  48. 7 poena
    Uradio sam najpametniju stvar - prodao precenjeno švapsko sranje s1000rr. Samo Honda bajo moj, samo CBR 1000 rr. Pregovori u toku
  49. 6 poena
    Vrućina. Malo smo se oladili u rečici ali sunce ubija, pa bolje da krenemo, nekako je lakše dok te bije vetar.. Pratimo tok reke uzvodno. Na par deonica spremaju podlogu za asvalt. To znači sporija vožnja i puno prašine. Naiđosmo na malu neuglednu kafanicu (verovatno će da im svane kad naprave ljudski put), pa aj,d da speremo prašinu iz grla. Odavno nisam video bubnjaru (mada ova nije "ona" prava), po kafanama kod nas. Ova me je baš nekako obradovala. Znači zime ovde mogu biti zajebate.. Kad izađoh napolje, videh da mi je motor nekako čudno nagnutiji nego inače.. Kad ono pola ćopave propalo.. Il je mnogo vruće ili u ovoj Evropskoj Uniji fušare sa asfaltom. Ili oba. Dalji put nas vodi kroz planinska sela i prelepim terenima. Veče se primiče i stiže nas umor. Stadosmo u nekom selu od 20 kuća sa kafanom da jedemo i pitamo za smeštaj. Ali smo loše mesto izabrali jer su svi kapaciteti (svih 10 kreveta u ponudi), popunjeni radnicima koji rade na održavanju puta zbog velikog odrona koji je blokirao saobraćaj za vozila na 4 točka (to se nas nije ticalo ). Klinac u kafani nam je ručak naplatio 25 eu, što da sam bio odmorniji nebi prošlo nikako, ali ovako nekako progutasmo. Ali kad nam je u lokalnom motelu gazda za sobu tražio 50 eu, samo smo se nasmejali i oterali ga u .... znate već gde. Srećom, mi imamo sve što nam treba i za spavanje u prirodi. I stvarno, pola sata kasnije, nađosmo ušuškano mesto pored reke (da se plaknemo onako znojavi), i ravan plato za šatore.
  50. 6 poena
    Ada Ciganlija danas, prvenstvo Srbije , tri zlata.
This leaderboard is set to Belgrade/GMT+02:00