Rang Lista


Popularni Sadržaj

Prikaz tema i poruka sa najvećom reputacijom od 19.10.2017. u svim oblastima zajednice

  1. 24 poena
    Turistička sezona ovde na severu Norveške traje kratko i sve se dešava u julu i avgustu. Videvši da slobodan smeštaj iščezava brzinom svetlosti, još u aprilu smo rezervisali dva četvorokrevetna bungalova u podnožju Nordkapp-a. Zbog toga nam je bilo važno da stignemo tamo baš danas. Niko ne bi voleo po ovom vremenu da širi šatore i da se na livadi smrzava mokar i umoran. Garimo grejanje na maksimum i svlačimo mokre stvari sa sebe. Srećni jer smo uspeli da realizujemo prvu predviđenu misiju na ovoj turi, pripremamo se za zasluženu klopu. Bojan i ja odlazimo u nabavku do obližnje kantine. Kakav zajeb... Osim što smo ga platili 6 evra po konzervi, kupili smo bezalkoholno pivo. Nismo primetili da je samo takvog i bilo jer je već prošlo 18:00. Zašto je to vreme važno? Zato što je posle 18:00 prodaja bilo kog alkohola u Norveškoj strogo ZABRANJENA. Ovo je potreslo sve one koji ne piju slatke gazirane tekućine. Svih… hmmmm… litara rakije koja smo poneli su već otišle a mi nemamo čime da nazdravimo. Ništa, akcent će biti na hrani. Već postojećim, Zlićko dodaje i svoje skrivene zalihe. Uz supu i "skromnu" količinu suhomesnatih proizvoda, nekako ćemo preživeti do sutra. Neispijene limenke "piva" danima su se kotrljale po koferima. Inače, atmosfera je u ovom kampu bila po malo depresivna ili se meni tako činilo jer mi je pao adrenalin. Napolju je vlažno i tmurno, pada kiša a sam kamp nije preterano privlačan. Sa žaljenjem shvatamo da se večeras nećemo tuširati. Nemamo sitne norveške krune a tuš se plaća. Pomirili smo se sa sudbinom. Pošto u cenu smeštaja ne ulaze presvlake za posteljinu, spavali smo tako neokupani u trenerkama. Od majica smo napravili jastučnice a pokrivali smo se prekrivačima iz sobe. Njih je koristila armija gostiju pre nas i potajno smo se nadali da su oni nosili presvlake… a ne k’o mi. U sobama nije postojao ni WC već je trebalo da se pređe preko livade do glavne zgrade. Ni to nije bio neki problem. Kao svi balkanski subjekti koji drže do sebe, umesto da pešačimo do tamo, malu nuždu smo obavljali iza kuće. Nećemo valjda da trčimo do mokrog čvora kad prigusti. He, he... moram ovo da napišem (zvali su me lajavi krelac) iako smo se dogovorili da bude tajna. Dok je jedan od nas ispuštao vodu pored kućice, Majo ga je pozvao da pita gde su Mile i Bojan. On se okrenuo da odgovori i slučajno zalio jedan od motora... neću reći koji, iz straha od moguće odmazde. Posle večere sedamo da napravimo rekapitulaciju dosadašnje ture i plan za dalje. Ostvarili smo prvi cilj ovog putovanja - “osvojili” smo Nordkapp. Smisao cele dosadašnje vožnje je bio da što brže stignemo dovde. Zato smo i izabrali rutu koja vozački nije pretrano uzbudljiva ali je relativno brza. Pred nama je Norveška a nju želimo detaljnije da upoznamo i da je stvarno vozimo. Na spisku za narednih nekoliko dana su se nalazili: Lefotska ostrva, Atlantic road, Trollstigen, Trolltunga i Lisevegen road. Interesantno tek sada počinje. (Uhhh... ko će sve to da napiše...) .......................... Današnji dan: 318km Krivine: ***** Predeli: ***** Kvalitet puta: ***** Zezanje: ***** KRAJ PRVOG DELA
  2. 18 poena
  3. 18 poena
    Poklanjam moto čizme, kupljene pre 10-ak godina, a nošene svega 10-ak puta. Vaše je samo da platite poštarinu. Broj 44.
  4. 17 poena
    HRONOLOGIJA JEDNOG PUTOVANJA PO SEVERNOJ EVROPI 1. dan / 20. 07. 2017. Sofija - Pančevo / 4% Tri učesnika ove ture krenula su ranije - Bojan iz Ljubljane, Majo iz Trebinja i ja iz Sofije. Meseci čekanja i planiranja krunisani su ovim danom. Što se mene tiče, ja sam se odlično pripremio. Prvo i najvažnije, ružnu Schuberth kacigu sam dao mladom air-brush dizajneru iz Sofije da je ulepša - neću valjda da se brukam pred strancima. Iako krajnji rezultat nije tako loš, postoji sumnja da je umetnik koristio neku farbu na olovnoj osnovi. Posle "ulepšavanja" kaciga je postala teška ko tuč. No, lepota ima svoju cenu. Posle pet-šest dana sam se navikao na bolove u vratu i mogao sam normalno da okrećem glavu levo-desno. Pripremio sam i motor... u smislu, ne ja nego majstori. Dan pre puta, zamenjeno je ulje i filteri i obuvene su nove gume Pirelli Scorpion Trail. Prtljag sam sakupljao i pakovao danima. Krajnji rezultat je bio impresivan mada je više odgovarao putovanju Land Cruiser-om nego motorom. Pitaju ljudi: "Kako u ovoj gomili stvari znaš gde ti se šta nalazi?" Lako, otvorim na laptopu excel tablicu i tamo sve piše. Posle donošenja treće ture stvari, pita me čuvar parkinga: "Pa gde ideš tako natovaren, na Severni pol?" "Toplo... Toplo... Toplo..." Osim svih ostalih, iza ledja sam stavio i staru BMW unutrašnju torbu. U nju sam privremeno spakovao brendirane majice, duksere i termo šolje za celu ekipu. Kada sam ove stvari razdelio u Pančevu, u tu torbu sam prebacio vreću za spavanje i šator. Zahvaljujući tome, na dugim i ravnim deonicama sam imao oslonac za leđa i često vozio izvaljen kao u fotelji, sa nogama na dodatnim (ala čoperskim) fuzasterima... Like the Tsar. Krenuo sam popodne. Vožnja od Sofije do Pančeva nije vredna spomena. Prilikom prelaska granice između Bugarske i Srbije, koristio sam oprobanu tehniku: lagano obiđem beskrajnu kolonu Turaka, skinem kacigu da se vidi seda brada, napravim izmučenu facu (nisam se mnogo folirao - bilo je 35 stepeni) i ljubazno zamolim da me puste da se ubacim. Radi. (arhivski snimak) "Malo" brža vožnja od Niša ka Beogradu mi je donela neprijatno iznenadjenje - prednji točak je povremeno počinjao da leluja. Prvo sam svašta pomislio a onda ukapirao da, u situacijama gde jako ubrzavam, velika opterećenost zadnjeg dela motora ostavlja prednji točak bez dovoljno gripa. Kada oduzmem gas i malo se nagnem prema kormanu, težište se prebaci napred i prednji točak se stabilizuje. Kasnije nisam imao ovih problema jer je cela tura protekla u umerenom tempu. Deo ekipe se sastao uveče. Razdelili smo pripadajuće rekvizite i rekapitulirali neke od detalja predstojeće vožnje. Da ponovimo osnovno: Na auto-putu vozimo maksimalno 130km/h. Stajemo na svakih 100 - 150 kilometara zbog pušenja... Lale ponavlja petnaesti put. Na mađarskoj granici se delimo u manje grupe da nas lakše puste da se ubacimo preko reda. Svi GS-ovi toče benzin u isto vreme a u međuvremenu Ducati puni još jednom. Do prve destinacije u okolini Prešova, sa nama putuju Kote i Miško, Bojanovi prijatelji iz Makedonije. Zli vodi grupu a ja preuzimam vođstvo ako imam upisane gps koordinate. Zbog otvorenog Akrapovića, Lale vozi poslednji (da eventualni bajkeri iza njega ne bi ogluveli). Tokom večeri, Zli je, onako uz put, spomenuo da će se pojaviti ekipa iz TV Pančeva i da nas očekuje ispraćaj veće grupe rodbine i prijatelja. Mediji? Slava? Odlazim u krevet a iz glave mi ne izlaze hitovi iz moje mladosti koji govore o herojima i pobedama (samoironija). .......... Današnji dan: 380km Krivine: ***** Predeli: ***** Kvalitet puta: ***** Zezanje: *****
  5. 17 poena
    u najboljem slucaju smesno,ali sve ok,svi smo razliciti. " Imam vivax neki 10 ili cak 11 inca, kupljen pre 4, 5 meseci. Radio nista, skuplja prasinu. Placen 17, 18 hiljada, sa boljim procesorom cini mi se od nekog samsunga mozda u tom cenovnom rangu tada. U Gigatronu kupljen, morao bih da se potrudim da nadjem racun, pokusao jednom prilikom iznerviran sto skuplja prasinu, nisam uspeo " Necu uopste pokusavati da detaljisem,ali je jace od mog razuma. Ponudis nesto na prodaju sto ti mesecima skuplja prasinu,dogovoris se usmeno i napravis trgovinu gde su svi "uslovi"(pitao sam te kad i kako mozes da posaljes,rekao si nekom kurirskom sluzbom danas ili sutra) ispostovani sa moje strane.Nisam ti rekao e nemoj ovako,posalji onako,ili nemoj sutra posalji u ponedeljak... 6000din + troskovi oko 300din i sve ok. Odjednom je pravilo ko pre devojci,iako je mesecima skupljao prasinu. Ako si mislio da si rekao malu cenu,trebao si da mi kazes,druze zeznuo sam se,to vredi 200e a ne 50e koliko sam ti rekao i opet nije problem,red je bio da ponudis. Najblaze receno sam razocaran,jer sam malom rekao da stize novi tablet. Sve ok,ziv bio i sve najbolje.
  6. 16 poena
    Nazad na vožnju. Kao što sam rekao, pljusak nas je pratio ceo dan kroz Finsku. Nekako smo imali osećaj da po ovakvom vremenu niko neće da kontroliše bajkere pa smo malo ubrzali ritam. Tek kasno popodne skrećemo sa glavnog puta u pravcu smeštaja. Tu negde smo i izašli iz mračnih oblaka. Kao da smo sišli na drugu planetu. Prethodne večeri, rezervisali smo kuću na periferiji gradića Raaha. Ovo je bio verovatno najbolji smeštaj na celoj turi. Tri dvokrevetne sobe, kuhinja, trpezarija, dnevna soba, sauna, roštilj... Sve novo. Mile i Bojan su bili dobrovoljci koji su posle celog dana vožnje bili spremni da ponovo uzjašu motore i skoknu do obližnjeg supermarketa. Osim svih drugih potrebština, Mile je iskoristio priliku da pazari rukavice koje sigurno ne propuštaju vodu... za razliku od njegovih (od Goretex-a). Počinje priprema večere. Svi smo angažovani a ne samo Bojan i Mile (što biste mogli zaključiti na osnovu fotki). Eto, i Lale pomaže (otvara sos), ja puštam muziku a Majo supervizira ceo proces. Zlićko tamani komarce u sobi. Kada šest muškaraca kuva ili "pomaže" kod kuvanja, haos je neopisiv, zezanje maksimalno a klopa je odlična. Večeras, kao i skoro svako veče, na meniju je bila i supa. Ja nju retko jedem ali kada se preko dana smrznem i konzumiram samo suvu hranu, topla tekućina i te kako prija. Zajebancija uz dobru muziku, planiranje sledećeg dana i druženje sa rakijom i pivom su potrajali do kasno u noć. Niko se nije ni setio da ode u saunu iako smo domaćina zamolili da je uključi. U nastupu euforije, rešili smo da sledećeg dana skoknemo do Švedske. Ona nije bila na našem spisku ali je granica bila tako blizu da bi bilo šteta da se ne čekiramo i tamo. Posle jela i nekoliko neuspešnih pokušaja da pustimo mašinu za pranje sudova, razbežali smo se po sobama. Lale me je tada prozvao "Popunjivačem rupa u zidu". U svaki utikač koji postoji uključio sam neki od svojih uređaja: jedan foto aparat, drugi foto aparat, GoPro kamera, telefon, Interphone komunikator, laptop, akumulator baterija, bt zvučnik, mašina za brijanje. Koja je to samo količina kablova bila... a tek koja količina struje... Panda iz Pirota na samrtnoj postelji. Ženo, tuka li si? Da, muže moj... Sine, tuka li si? Tuka sam tate... Ćeri, tuka li si? Da... Ako ste svi tu, za koj k***c svetli sijalica u dnevnu sobu? Inače, iako još nismo prošli polarni krug, ovde se prvi put susrećemo sa fenomenom belih noći. Ovako izgleda okolina posle ponoći. Mnogi su nas pitali da li smo mogli da spavamo i odgovor je: da. Umor je uvek bio jači i niko nije obraćao pažnju na to da li je napolju svetlo ili tamno. Čak ni gromoglasno hrkanje pojedinaca, snažnije i od zvuka bokser motora, nije pravilo utisak - spavali smo kao bebe. Srećna okolnost je da nismo imali hrkača u tonalitetu Ducatija sa Akrapovičem. .......................... Današnji dan: 624km drum + 90km voda Krivine: ***** Predeli: ***** Kvalitet puta: ***** Zezanje: *****
  7. 16 poena
    Moje kratko vodjenje grupe do mesta susreta sa Bojanom, nije prošlo baš slavno. Omašio sam izlaz na kružnom toku i dodao 10-tak kilometara današnjoj turi. Kada smo stigli, Bojan je već bio tamo i ekipa je bila kompletna. 6 motora osnovni tim + 2 motora gosti iz Makedonije. Posle kraće pauze i klope nastavili smo ka Slovačkoj. Svo vreme brzinomer zakucan na 130, kuvanje i dosada. Olaknulo nam je kad smo popodne izašli sa auto-puta. Tu i tamo neka hladovina i krivina. Hotel koji smo rezervisali se nalazio u selu Trnkov, desetak kilometara iza Prešova. Istušteni i istopljeni od vrućine, jedva smo dočekali da skinemo opremu i da se bacimo pod tuš. Kakvo olakšanje... Zašto Panda iz susedne republike kupuje cipele dva broja manje? Kad ih skine... ja meraka... Spontano se okupljamo za pivo i večeru. Devojka koja je radila u hotelu na čudnom engleskom je pokušala da nam objasni nešto u vezi doručka i večere ali ništa nismo razumeli... a očigledno ni ona nas. "Онда бирс фор ол енд ту бредс". Klimne glavom. Ako nam donese hleb, oslonićemo se na unutrašnje rezerve. Nikome se ne ide u potragu za drugim restoranom. Otvaramo prvo pakovanje slaninice, drugo treće... Kako smo krenuli, pomislim, do Poljske ćemo sve pojesti... Kakva zabluda. Najveće iznenađenje je usledilo kada je u jednom trenutku devojka počela da nam donosi tanjire sa kobasicama. Da, spominjala je nekakve сосиджис ali smo mislili da se to odnosi na doručak. Posle tolike slanine ko će još i kobasice da jede... Vidim, niko se ne buni. Večeru, kao i beskrajne količine piva su, posle fajronta, tajno platili naši prijatelji iz Makedonije. Hvala im na gestu. Vratićemo prvom prilikom. Ovo je bila prvo zajedničko veče na našem dugom putu. Pre ostalih odlazim u sobu. Ležim u krevetu i nešto razmišljam: 1. Najveća opasnost na ovom putovanju je mogućnost da zaradim upalu stomačnih mišića... od smeha. 2. Bez obzira na sve fizičke izazove i napor, na ovoj turi neću oslabiti. 3. Dobro je što sam završio kliničku psihologiju… dobro je… ................................ Danаšnji dan: 698 km Krivine: ***** Predeli: ***** Kvalitet puta: ***** Zezanje: *****
  8. 16 poena
    Koga god uhvati ovako na 1 km/h ima besplatno zastupanje pred sudom
  9. 15 poena
    Popodnevni odmor pre večere smo iskoristili... kako ko. Jedni su blejali na okolo... ... a drugi su morali da pritegnu lanac. Inače, zatezanje lanca je prava sitnica, naročito ako je prethodni vlasnik šrafove koji se uvrću u aluminijum ojačao superlepkom. Ne treba ti više od sat, sat i po vremena da rasklopiš pola motora, zategneš lanac i da sve vratiš na svoje mesto. Dok smo pružali moralnu podršku vlasniku motora (sa lancem), ... ...neko je primetio jednu sitnicu. Na njegovoj novoj gumi Pirelli Scorpion Trail, znak škorpiona nije obojen u crveno, za razliku od istih tih guma na GS-ovima. "Ma šta ima veze što je kineska kopija. Važno je da piše Pireli." Dok je vlasnik motora prao umašćene ruke posle uspešnog poduhvata, neko (neću ga imenovati) je pronašao lak za nokte u kupatilu, verovatno zaboravljen od prethodnih gostiju. Sinula mu je odlična ideja koja je naišla na opštu podršku... Ipak, odustalo se od farbanja škorpiona u roze iz straha od moguće odmazde. Večerali smo u obližnjem American 60's style restoranu. Vođen instinktom, ja sam poručio burger primamljivog naziva Meat lover. He, he... Fenomenalni ukus jela sam malo pokvario neadekvatnim izborom pića. Posle večere, razdelili smo se u dve grupe. Lale i ja smo otišli u hotel da odremamo a mlađi i energičniji su pozvali taksi pa zapalili u centar grada. Razgovaraju dve Pande, učesnici solunskog fronta, o starim dobrim vremenima. "Kad sam ja bio mlad, uzmem pušku u ruke pa je preko tvrdog k***a savijem... "... a sad... ne mogu više... ruke onemoćale..." Posle dva sata, ekipa je stigla iz grada. Oduševljeni su Talinom. Više im se dopao od Rige. Evo jedne od ukupno dve fotografije koje su tom prilikom napravili. OK, evo i druge. Već je kasno uveče. "Devojke, ajmo na spavanje. Sutra ustajemo u 5:30." .......................... Današnji dan: 326km Krivine: ***** Predeli: ***** Kvalitet puta: ***** Zezanje: *****
  10. 15 poena
    Posle "nežne" Laletove primedbe da uvek stajemo na mestima gde je sunce i nema kafe, .... ... Bojan pravi češće pauze... tamo gde ima svega, i hladovine i kafe i piva i wc-a. Ta daaam. Veoma brzo stižemo i do granice sa Latvijom. Oficijalna fotka... ... a u backstage-u... Ccccc... Kakvi neozbiljni a pri tom matori ljudi. Ubrzo je došlo vreme da se napoji jedna od mazgi (pogodite koja) pa stajemo na prvoj pumpi posle granice. Dok je jedan od nas sipao benzin, mi ostali sa GS-ovima smo se motali na okolo. Ubrzo se i on pojaviljuje. Upućuje nam "diskretnu primedbu" da smo ga ostavili da sam provaljuje kako se sipa benzin: "Pe****ine jedne, što niko nije došao da mi pomogne. Na kraju sam sipao samo za 5 evra." Preplavljeni osećanjem krivice i sa bolom (u jednoj stvari), shvatili smo da ipak treba ozbiljno da se pozabavilimo ovim pitanjem jer se odnosi i na nas (doduše, mnoooogo ređe). Kako stoje stvari sa benzinom na ovom putovanju? U početku su sve pumpe bile obične, kakve poznajemo: sipaš i odeš da platiš. Na ovoj se prvi put susrećemo sa tač skrinom i tu počinju komplikacije. Prvo, jezik. Od mnoštva reklama koje se vrte, totalno je neintuitivno da se meni prebaci na engleski. Ako to nekako i uspeš, najvidljivija je opcija "kreditna karta". Kada to izabereš, na nekim pumpama treba da ukucaš sumu za koju želiš da sipaš (otpada varijanta do čepa) a na drugima automat prosto preautorizuje kartu za 100 evra pa sipaš koliko stane. Razlika do 100 evra ostaje blokirana sledeća tri radna dana. Neprijatan osećaj, naročito kada sipaš u petak. Druga varijanta je da, ukoliko postoji, negde na ekranu pronađeš dugme "shop". To znači da plaćaš unutra, kreditnom kartom ili kešom, kako ti volja. Od kada smo ovo provalili, punili smo samo na pumpama gde postoji ova mogućnost. Postoji i treća opcija ali ređe, a to je da ubaciš u automat cash pa za tu sumu sipaš. Pošto najčešće omašiš a mašina ne vraća kusur, brzo pozoveš nekoga ko još nije natočio i dospeš ostatak njemu. Na taj način, problem kalkulacije koliko litara benzina imaš, koliko može da stane u rezervoar i koliko je to u evrima, elegantno prebaciš na njega. Ti mu prepustiš benzin za 2-3 evra ali mu uvališ problem. Drugarski. Pravim i ravnim putevima nastavljamo ka Rigi i negde oko 4 popodne stižemo na planiranu destinaciju. Ovo je bio poslednji hotel koji smo unapred rezervisali. Poslednjih 100 metara ja sam malo omašio skretanje i povukao većinu sa sobom. Bojan se nije dao prevariti pa je prvi stigao i otišao da nas čekira. Recepcionarka je potvrdila rezervaciju i zatražila kreditnu kartu. Pošto sam ja odgovarao za plaćanja, Bojan joj je u šali rekao: "Sačekajte našeg ministra finansija." Ne znam da li ga je ozbiljno shvatila ili je nešto drugo bilo u pitanju ali Lale i ja smo dobili luksuzni apartman. Od tada sam, kako i zaslužuje jedan ministar, uživao respekt cele ekipe a naročito Mileta. Na primer, kada nas vidi na okupu, radosno nas pozdravi: "Gde ste pi*čke... i Nešo.”
  11. 14 poena
    Motore ne kradu neki sa druge planete nego upravo naše "kolege" motoristi! I onda mi strašno smeta kada u raspravi u nekoj temi neki iznesu argument da svi mi (koji vozimo motore) treba da budemo međusobno solidarni i da smo uvek "na istoj strani". A istina je da i među nama ima gamadi i ološa bar isto toliko kao i svuda okolo. Obratiću pažnju na svaki Transalp koji vidim (a koji je ovako obojen). Nadam se da će motor brzo da bude pronađen a lopurde sankcionisane.
  12. 14 poena
    Rtanj od danas ... r-3143 by Sasa Rajkovic, on Flickr
  13. 13 poena
    Prvo smo prošli kroz centralnu zgradu i tamo se slikali sa trolovima, simbolom ovih krajeva. Odlazimo ka spomeniku, zaštitnom znaku Nordkapp-a. Sreća da postoje tabele koje te, kada je ovakva vidljivost, usmeravaju gde treba da ideš. I na kraju... To je to! Uspeli smo! Veliki globus izranja iz magle… Na Nordkapp-u smo!!!!! Posle devet dana provedenih na dva točka, ne možemo da sakrijemo radost. Stigli smo do najsevernije tačke kontinentalne Evrope. Ako se isključe ostrva, nema više puta ka severu. Sledeća destinacija je Severni pol. Ako stigneš dovde, možeš samo da se vratiš istim putem kojim si došao. Malo nas je razočaralo vreme. Slaba vidljivost nas sprečava da uživamo u lepotama ovog mesta. Ispred nas je klif visine oko 300 metara i pogled ka Arktičkom okeanu i njegovom Barencovom moru. Mi, na žaloist, vidimo samo ovo. Nordkapp je već neko vreme popularna turistička destinacija i to se vidi po broju posetilaca. Većina turista dolazi kolima i kamperima ali ima i organizovanih tura autobusom. Čak i kruzeri pristaju u blizini i dovoze svoje putnike do gore. Malte ne loviš momenat da se fotografišeš sam kod spomenika. Iako ima dosta ljudi, to nas ne sprečava da se iskreno veselimo. Čak ni Lale nije više mogao da se sakriva iza maske večitog mrguda. Osmeh od uva do uva. Osim što je on bio inicijator ovog putovanja, jedini je od svih nas imao misiju i ostvario je. 10x Lale. U inat zlotvorima, ispred samog spomenika se skinuo u već spomenuti brendirani aktivni veš. Slikao sam ga njegovim telefonom pa nemam fotku. Mudar potez sa njegove strane.
  14. 13 poena
    Ne vezano za temu... Naselje Bubanj u Kg-u, video sam prljavu narkomancinu kako pljacka diskont pica, mlatara nozem pred licem devojke... Ja ga tu neutralisem, sa distance, da mi ne prenese sugu ili sidu... Drzim mu nogu na licu najnormalnije dok ne dodje policija... Elem, uhapsen sam zajedno sa njim, misleci samo izjavu da dam. Osudjen sam uslovno i novcano a i kostalo me posla u vojsci... Kao sto rekoh, mrzim nasilnike i lopurde, izazivaju mi jak bes pa u afektu svasta radim/pisem...
  15. 13 poena
    6. dan / 25. 07. 2017. Talin (Estonija) - Raahe (Finska) / 6% Preko noći je padala kiša i jutro u Talinu nas je dočekalo oblačno i sivo. Oblačimo se malo toplije i pakujemo stvari. Rano je, nema gužve u gradu i brzo stižemo do pristaništa. Radimo check-in na šalteru i pored policije prolazimo prema posebnoj koloni za motore. Nismo uspeli ni da spustimo nogare kad isti ti policajci uz škripu guma zaustavljaju džip tačno ispred nas. Verovatno su videli nonEU tablice pa su rešili da prekontrolišu simnjive balkanske subjekate. Od svih pasoša, počnu detaljno da češljaju baš Laletov. "Lale, osmehni se bre malo." Nema šanse. Sakupi se njih nekoliko. Gledaju, pričaju između sebe na njihovom, za nas, nerazumljivom jeziku i samo okreću stranice. Da nije zbog auspuha? "Lale, nemoj da pališ motor ni pod razno." Ispostavilo se da nisu mogli da nađu pečat sa datumom ulaska u EU jer ga je mađarski policajac negde skarabudžio. Kada su ga posle desetak minuta ipak pronašli, vrate mu pasoš i odu bez reči. Ukrcavanje može da počne. Jupiiii... ide i Lale sa nama. He, he... nisu ga provalili za auspuh. Iako je more bilo relativno mirno i brod se nije preterano ljuljao, vezivanje motora je bilo obavezno. Na okolo je gomila gurtni na samoposluživanje. Kada ih stegneš prolazi neko od osoblja da proveri da li su motori dobro fiksirani. No problemos, Mile je već proverio. Sam trajekt je moderan i čist. Mnogo punjača za električnje automobile podseća nas na to da odlazimo u zemlje gde je očuvanje prirode big deal. Plovidba od Talina do Helsinkija traje par sati. Maaaaalkice smo bili gladni ali pijemo samo kafu. Dijeta posle sinoćnog prejedanje? Ne. Na žalost, zlatne rezerve su ostale na motorima u zaključanom potpalublju a cene sendviča i peciva na brodu su takve da smo momentalno izgubili apetit. Čovek bez hrane može da preživi između dve i tri nedelje (osim ako nije političar koji štrajkuje glađu) pa valjda možemo i mi bednih par sati. Prednosti toga da si pušač - češće uživaš u čarima plovidbe. Drugih prednosti nema.
  16. 13 poena
    Izvinjavam se svima ali zbog posla, godisnjeg odmora a i zbog 13.000+ km predjenih na ovom motoru u poslednjih 6 meseci nikako da nadjem malo vremena da opisem svoje iskustvo sa s1000XR. Ali mozda je ovako i bolje jer sada imam kompletnu i rekao bih najrealniju mogucu sliku o ovom motoru. Prvo da svi razumeju, ja nisam nikada bio BMW fan. Uvek sam govorio, a i sada tako mislim da je japanski motor najbolji odnos cena/kolicina/kvalitet. Ipak sam posle toliko godina odlucio da jedne sezone prodjiram i BMW-a cisto jer mi je drugo dosadilo. A i sto da ne. Inace neposredno pre ovog motora sam vozio novi versys 1000 iz 2015. i dobro me je sluzio dve sezone. Reklo bi se veoma slican motor po koncepciji i verujem veoma dobra osnova za poredjenje sa s1000xr. Meni motor treba za uglavnom za duza putovanja po Evropi i to u dvoje. Preostalih 25% je voznja po Novom Sadu i okolini. Ja i zena zajedno imamo oko 200kg bez opreme, pa nam treba motor koji moze da nosi tu tezinu. 1000 cc i 100+ konja je reklo bi se nasa mera. Ove godine sam se lomio oko GS1200 ADV i s1000XR, ali kad smo ih videli uzivo u salonu izbor je bio jednostavan - s1000xr je motor za nas. Sto je moja zena rekla na putu do kuce: " ko nece da ga kupuje, ne treba da ide u salon da ga gleda". Uzivo izgleda mnogo bolje nego na slikama. Od dodatne opreme uzeo sam sve osim aktivnog vesanja i nosaca za bocne kofere. Bocne kofere ne stavljam posto mi jako smetaju da se provlacim kroz saobracaj. A aktivno vesanje nisam uzeo zbog toga sto su me prijatelji iz Engleske i Irske sa foruma savetovali da je bolje klasicno potpuno podesivo sportsko vesanje od onog aktivnog kod kojeg ima tri stepena podesavanja, a i vremenom popusta i omeksava, na klasicnom se to lako podesi na nekoliko mesta i to tacno tako kako ti odgovara. I nisam pogresio! Za tih 500E koje sam ustedeo na vesanju uzeo sam BMW original alarm i veci akumulator koji je potreban kad putujete po Evropi, jer se tamo verovali ili ne mnogo vise krade nego kod nas! Cisto za one koji misle kako je Srbija/Balkan najgori. Jedini problem je sto kad hocete da kupite ovaj motor sa klasicnim vesanjem treba da se naruci iz fabrike i da se ceka 4 meseca jer ga nema nigde po salonima. Ali opet kazem vredelo je. A i lakse se prodaje polovan sa klasicnim vesanjem. S obzirom da ja motor vozim 1-2 sezone to mi igra ulogu. Dobro sad o motoru: Moj motor je model iz 2017. koji ima nesto bolju elektroniku i resen problem sa vibracijama koje je navodno imao prvi model iz 2015. E sad, taj problem sa vibracijama je nesto o cemu sam slusao i gledao na youtube u skoro svakom videu. Prava istina je da kao i svaki redni 1000 cc sa 4 cilindra u pocetku vibrira. Prvih 1000 km vibrira kao lud, posle 2000 km je vec mnogo bolje a posle 3000 km su potpuno nestale. Gotovo istovetno iskustvo kao i sa versys-om 1000. Prosto prvih mesec dana vibrira i to je to. Ja sam odmah narucio EVO TECH tegove za upravljac koji resavaju ovaj problem, ali dok je to sve stiglo u Srbiju ja vise nisam imao problem sa vibracijama pa ih nisam uopste koristio. Jednom sam ih samo probao i video da i sa njima i bez njih nema vibracija i tako sada tegovi stoje u garazi i cekaju da ih prodam na ebay-u. Dakle bar na modelu iz 2017. nema vibracija, mnogo vise vibrira strom 1000 ili multistrada koje sam imao prilike da vozim. Inace ja i zena kada idemo na put prelazimo dnevno od 750 - 1000 km na autoputu. Uglavnom na autoputu namestim tempomat na 150 - 170 sa povremenim razbijanjem dosade na malo vecim brzinama. Naravno kada uslovi to dozvoljavaju. Ipak prava voznja pocinje po lokalnim planinskim putevima kada dodjemo u Alpe, Grcku, Bosnu ili gde se vec vozimo. Tu je s1000XR suvereni vladar. NIKADA nisam vozio povozniji motor cak i kada je potpuno opterecen!!! To je prva stvar koja odvaja ovaj motor od BILO KOG DRUGOG. Cak i sa kojom kilom preko 216kg koliko nosi model iz 2017. (model iz 2015. nosi 10 manje i ima 5 ks manje) vesanje je i dalje u stanju da drzi sve pod kontrolom i motor ne izgleda ko da se zadnja opruga spljostila . To nije slucaj sa Versys 1000 recimo ali ni sa jednom drugim slicnim motorom. Motor je izuzetno povozan i brz po krivinama cak i kad je potpuno opterecen. Odmah sam stavio MRA vetrobran. Fabricki je mali. DOBRE STRANE: - Vesanje je vrhunsko. Ne znam kakvo je aktivno vesanje ali klasicno podesivo vesanje je vrh vrhova. Nema dalje. - Ram je krut, nema uvijanja, vile krute i vrhunske. Jednom recju to je razlika izmedju BMW i svih ostalih. - Sve je utegnuto i na maksimalnim opterecenjima. Skidam kapu. - MOTOR i njegovih 165 ks. I to vuce ko traktor od 1000 obrtaja. ide u prvoj jedno 140... ako imas hrabrosti da das gas - Elektronika je vrhuska. A i mora da bude jer bez nje si mrtav covek na ovakvom motoru. - Quick shifter i dore i gore i uvek... I jedino dobro radi na ovom motoru od svih koje sam vozio. Mislio sam da mi ne treba, sad sam se navukao. Ovde je BMW zadao domaci drugima ali i samom sebi, jer na gs1200 ne radi ni blizu kao na ovom motoru. - UDOBNOST. Ne znam kako im je uspelo ali tako malo i tako tanko suvozacko sediste a prvo na kome zena ne kuka kako joj dupe trne posle 12 sati voznje. Meni kao vozacu je ovo najudobniji motor do sada a vozio sam ih dosta u poslednjih 30 god. Dokaz da debljina sedista ne znaci nista. Domaci za sve druge. - Tempomat - Zvuk. Nisam dobio zelju da stavim akrapa. Fabricki je sasvim ok. Pre par meseci sahranili smo mog dedu, starog motorasa koji je prestao da vozi jos 50-tih, a poslednji put pao na trci oko Aleksinca 1948 na Djileri. Posle sahrane isturirao sam malo pored groblja da cuje posledjni put. Mislim da je i on cuo taj zvuk. Milina za usi. - Zavrsna obrada a pogotovo istrumenti. Obrtomer je najlepsi na trzistu. - Sediste jos jednom. - Motor ne umara, sednes u NS odes u Bec, veceras izadjes... Ne tresu ti se ruke kao na V-twin (svakom). - BMW u Srbiji ima stvarno dobre cene u odnosu na EU. Dok je ducati i KTM recimo skuplji nego u EU i to dosta. - Moj matori ne moze da ga vozi jer nije dovoljno visok. - Moj sin ne moze da ga vozi jer nije dovoljno tezak. LOSE STRANE: - Fabricki vetrobran je mogao biti bolji. Zastita od vetra nije kao na Versys-u recimo. - Rezervoar je mogao biti veci od 20l . Mislim da je jedno 25l za njegovu potrosnju prava mera. - Sve je dodatna oprema, cak i centralni stender i nosac za kofer i dnevno LED svetlo... za cas se to nakuca. Na GS1200 ADV recimo se neke od ovih stvari dobijaju pa ADV ispadne isti ili jeftiniji motor od XR-a. Sve zbog opreme. - Suvise je dobar. Posle 30 god. ne znam sta bih uzeo sledece godine. Ko se popne na ovo nece se spustiti na nesto losije. Malo sam i tuzan zbog toga. Mada znam da ce se nesto pojaviti samo kad? Savet moje zene: Ne idi u salon da ga gledas ako ne mislis da ga kupujes! Moj savet: Ako nisi vozio druge / jeftinije motore u klasi, kupi nesto jeftinije i manje savrseno jer neces imati sta da pozelis vise posle s1000XR. Moraces da cekas da se pojavi bolji motor na tristu a to ume da bude dosadno i da traje. Inace pozdrav za Dr. Svabu zubara iz Vrbasa koji ima isti motor ali moj je malo brzi (crveni je uvek brzi). Sve najbolje!
  17. 13 poena
    3. dan / 22. 07. 2017. Trnkov (Slovačka) - Suwalki (Poljska) / 7% Danas treba da preskočimo celu Poljsku. Ustajemo rano i spremamo se za drum. Pozdravljamo se sa našim prijateljima koji preko Rumunije kreću nazad ka Makedoniji i pre polaska pravimo zajedničku fotografiju. Današnja vožnja je bila osveženje u odnosu na juče. Praktično nismo imali ni kilometar auto-puta, temperatura je bila prihvatljiva a kvalitet regionalnih puteva fenomenalan. Od ranije smo znali da sve speed kamere snimaju od napred pa smo se malo opustili. Na pravim i praznim deonicama smo se kretali “nešto” iznad ograničenja što nam je dalo mogućnost da skoro svo vreme pretičemo. Samo preticanje nije bilo nimalo teško ili rizično. Svi su se pomerali u desno kada nas ugledaju u retrovizoru... osim vozila sa ruskim i ukrainskim tablicama. Sličan stil vožnje imali su i lokalni bajkeri pa smo znali da nećemo imati problema sa organima. Inače, pozdravljanje kolega je tokom cele ture bilo obavezno. Pošto sam ja ovuda već vozio i kobajagi poznajem put, jedno vreme sam bio na čelu kolone. To mi je pomoglo da spoznam surovu istinu: nisam toliko opušten u vožnji kao ranije. Očigledno su glupavi udes, jedna godina pauze i svest o tome da ne treba da padnem na levu stranu (još uvek nosim titanijumsku šipku u ramenu) učinili svoje. Nemam ujednačen ritam vožnje i zbunjujem vozače iza sebe. Mile mi je skrenuo pažnju: "Nepotrebno usporavaš isped krivina" a isto i Lale, samo u svom stilu: "Neprekidno dr*aš kočnicu". Obratio sam pažnju na to i ukapirao da, potpuno nesvesno, pre ulaska u krivinu i davanja gasa za izlazak iz iste, smanjim brzinu i stisnem malo kočnicu čak i kada to nije neophodno. Motor neznatno uspori ali stop svetlo onima iza mene daje signal da usporavam. Kada na to dodam da mi ritam vožnje dosta zavisi i od muzike koju slušam, zaključak je jasan - vođstvo prepuštam drugima. Ovaj dan je bio na neki način free ride pa evo nekoliko reči o samoj vožnji. Za razliku od mene, svi ostali vozači imaju višedecenijsko iskustvo na motoru, vozili su već zajedno i kreću se sinhronizovano kao jedan. Drže ujednačeno tempo a stop svetlo možeš da vidiš samo kod neke problematične situacije. Hteo sam da uporedim ponašanje grupe motora sa elegantnim kretanjem zmije ali je pravilnije poređenje sa gušterom - malo, malo pa mu otpadne rep (ja). Kad sam već počeo sa samokritikom, ajde malo da izogovaram i druge, po redosledu kakav je obično bio u vožnji.
  18. 13 poena
    Drustvo, pozdrav Malo me nije bilo, ali dobro je sve Skinuti su konci, resena je infekcija koja se bila pojavila, kuci sam jos malo pa idem na rehabilitaciju sledeceg ponedeljka, 6.11. Sam se kuci previjam, juce sam se prvi put tusirao od 9.9. i to je divno Proteza se pregovara jos ali je prakticno resena i nadjen je model koji omogucava u velikoj meri normalno funkcionisanje i izuzetno je dugotrajan. Cena je malkice jaca, malo ispod 500.000, ali se skuplja sa svih strana i trebalo bi da bude lepo OK to kad legne ovo i ono osiguranje, gofundme i sta smo skupljali. Trenutno na dinarskom racunu ima nesto preko 50.000 i opet, veliko hvala Jedna stvarcica koju cu razraditi detaljnije, kad i budem licno video, bice moj F650GS na prodaju jer ce mi trebati i auto malo prilagodjen mojim potrebama koji ce manje zamarati u voznji (a vozim dosta) jer moja draga Fiat Brava i nije bas zgodna u mom stanju kao neki automatik. BMW pali, ali je hladnjak razbijen, retrovizor, plastika "rezervoara" i sipka upravljaca je iskrivljena u padu - ostatak motora je kozmetika neka po pitanju ostecenja jer je sav udarac pretrpela moja noga. Motor je prolaznik ugasio par sekundi posle pada. Ta masina je bila drugi najskuplji F650GS u oglasima u julu (3200€), a sad bi bila oko 1500, registrovana. Na dva tocka jednostavno bar za sad ne mogu jer moji su jako tesko podneli sve ovo, ali sam ja drzao familiju na okupu i koliko-toliko mirnu moji vedrim duhom i stavom. Nadam se da niko nece docu u priliku da roditelje i svoje najblize tesi i sali se na racun noge koje nema, ali necemo bas o tome ovom prilikom. Ma, ja sam dobro, ide OK i bice OK. Pozdravljam puno sve pa se cujemo jos Fica
  19. 13 poena
    "Kog kupca?" ?!? Prvog, jedinog i pravog kupca kojem je on licno, sam i nicim izazvan ponudio nesto sto mu skuplja prasinu, sam odredio cenu, i jedinog kupca sa kojim je sve dogovorio a onda pogazio dogovor. Olos. A onda jos i zajebava. Ljudski sljam. "Narucio bex" i popismanio se. Namerno nije poslao. "prvobitni interesent" nije interesent nego osoba koja je postavila oglas i jedini interesent kojem je olos ponudio da mu proda tablet koji mu skuplja prasinu i za koji nije on postavio oglas pa da ima gomilu interesenata. "uplitanje zajednice" je pokrenuo olos svojim izdrkavanjem pa je jos i dete nasao za shodno da pomene... Boze sacuvaj kako (ce) tek on njegovu (citaj: decu) vaspitava. Savane postujem te, ali ovde si ispao iz konteksta, da ne napisem koloseka.
  20. 12 poena
    Jeli smo tačno na vreme jer se ubrzo iz pravca Norveške dokotrljala kiša. Ovo nam je poslednji dan u Finskoj i sa užasom shvatamo da nismo probali jedan od njihovih izuma koji je pokorio ceo svet - saunu. Pravac u glavni zgradu, sauna radi. Fotografije šestorice matorih, skoro golih i oznojanih bajkera u sauni 2 na 2 nemam... ali i da ih imam, radije bi ih preskočio. Imam, do duše, fotografiju jednog reprezentativnog predstavnika naše atletske družine koji pretrčava parking do glavne zgrade ali …. ne… ipak je neću postaviti. Ne želim da budem banovan pre nego što završim putopis. Nema fotke! Ostatak večeri je prošao opušteno. Prvo je jedna grupa naših upala u kućicu za roštilj u kojoj je simpatičan finski bračni par pripremao večeru. Fini neki ljudi ti Finci, fino su počastili fine momke. Zauzvrat, fini Mile im je ponudio fini sokić iz fine smart boce… u Finskoj. Kasnije smo se prebacili u restoran na pivo. Pojavio se gazda i spontano nam se pridružio videvši na stolu zgužvanu plastičnu bocu sa žutom tekućinom. Nije odbio čašicu, ni drugu, ni treću, ni... Kada se opustio, doneo je iz kuhinje nešto sušenog lososa i mesa od jelena. Žurka je počela. Koliko tačno piva i rakije se popilo do kraja večeri, niko sa sigurnošću ne može da kaže. Znamo samo da su poslednji, sa idejom da napiju gazdu, ostali Bojan i Mile. Bilo je negde oko 2:30 kada su nas probudili glasovi ove dvojice. Ludaci, idu da se kupaju u reci. Nekoliko trenutaka kasnije, urlici i psovke. Izgleda da im se nešto nije dopalo, verovatno temperatura vode u reci koja protiče iznad polarnog kruga. ........................... Današnji dan: 340km Krivine: ***** Predeli: ***** Kvalitet puta: ***** Zezanje: *****
  21. 12 poena
    Bravo za Markeza. Navijah za Zarka, al svaka čast Pedrosi na poslednjih par krugova (verujem da je Zarka stigla soft prednja guma). Ipak, tokom GP-a ćerkica je nacrtala ovo: Sent from my mobile device using Tapatalk
  22. 12 poena
    Izgubio sam dva prijatelja, u kratkom vremenskom periodu. Jedan od njih je Pero rep. Ogromna je praznina ostala, i mnogo nedostaje. Stanujem blizu njegove radionice, i uvek me pogled na zaključanu radionicu rastuži. Sve je stalo. Vozio me Pero nekoliko puta, jednom prilikom, baš iz Ovčar Banje ka Čačku, na TDM-u, i tako je vozio, da mi je malte-ne bilo dosadno pozadi. Znam da je saobraćaj ruski rulet, ali sa Perom bih uvek bez razmišlljanja seo, na put oko sveta. I sada, kada krenem na vožnju do Ovčar banje, opet knedla u grlu, kada prolazim pored te krivine.
  23. 12 poena
    2 Puta smo trebali da prodjemo kroz Bischofshofen i oba puta se nesto izjalovilo treca sreca.Nedelja je pre podne grad pust nigde nikoga jedva u centru nadjosmo neku poslasticarnicu da popijemo kafu . Dok pijemo kafu gledam na mape i razmisljam da li da probam da stignem odavde do Beograda za jedan dan .Ubrzo odustajem sta mi to treba idemo lagano i stizemo na vreme.Polako idemo dalje,grad na nas zbog ove pustosi nije ostavio neki utisak. I ovaj deo Tirola je mnogo lep. I izlazimo na auto put. I prolazimo pored Vilaha nastavljamo ka Klagenfurtui dalje ka Gracu. Naravno i dalje pravimo pauze ,gde nam se svidi stajemo, malo protegnemo noge, popijemo kaficu, laganeze. U jednom selu na zidu vidimo ovaj simpaticni pano sa starim automobilima . Posto smo sisli sa auto puta okolina je interesantnija i onda ulazimo u jedno selo gde se ne zna cije su slike na fasadama lepse. Posto smo relativno blizu granice sa Madjarskom skontamo da nismo jeli kobasice a jos uvek smo u Austriji .Red je da se pocastimo i pocnemo da trazimo neku kafanu .Uglavnom ko za inat sve neke picerije ,poslasticarnice nigde postene kafane i najzad naletimo na jednu.Poucen iskustvom od ranije da je za njih Wurst i virsla i jos svasta nesto sto samo lici na kobasicu trazim jelovnik i probam da se objasnim sa konobarom sta hocu. Wurst ja sen gud Wurst vith trte mrte sosovi dodaci nabraja konobar.No trte mrte samo Kobaja i senf nikakvi dodaci od rena sosovi od karfiola ne mogu da se objasnim .On samo pokazuje da sednem i bice sve ok , vidim ja osisasace me ko ovcu kad mi donese nesto sto nece ni da lici na kobaju. Idem ja tetki da dam lek a ti spremi te kobaje odma se vracam ,kazem Vesni da od kobaja nema nista i da idemo dalje. Kasno popodne je i pocinjemo da trazimo smestaj.Na 2-3 mesta nismo imali srece i idemo dalje .Tabla za gostionicu sa smestajem skrece se sa glavnog puta jedno kilometar.Posle 300 m prestaje asvalt i pocinje tucanik ali na nizbrdici nema okretanja nego vozi do kraja .Priroda se za tih 500 metara totalno promenila gusta suma i senke totalno zamracenje.I onda ispred nas izleti malo lane uplaseno kad nas je videlo i pocne da bezi ali sve pored ograde imanja nema gde da pobegne .Videvsi da se uspanicilo ja nekako ukocim polako i ono pretrci ispred nas i pobegne u sumu.Bas nas je oraspolozio ovaj susret jer smo vec par puta videli jelene i srne ali to nam nije pomoglo jer u pansionu nema mesta pa idemo dalje. Posle par kilometara pet neka reklama i resimo da probamo i tu .Dolazimo ispred jedne fine kuce stoji montazni bazen i izlazi gazda. Ima zimer za slafen kosten... pitaj babenzi.Baba gazdarica odlucuje deda je potrcko,prica baba na nemackom ja pokazujem da mi pokaze ili napise cenu i na kraju deda donosi papir i baba pise 40 e .Pitam za dvoje baba klima glavom i tvrdi pazar vit frustuk.Cena perfektna ali ja vicem da je mnogo kao jel moze jeftinije ,baba sokirana dala damping cenu ja trazim jeftinije. Ajde uzecemo sobu ali da deda pomogne oko kofera inace deda je nekad bio neki sportista mrga od coveka i dan danas ga ima pa reko da mu ustedim pare za teretanu malo nek nosi kofere.Razocarao me kao coveka i komunistu jer ga baba pegla kako ona hoce ne sme ni da pisne.Objasnjavm mu na srpskom da imam pivo u kolenu i da ne smem da nosim nista tesko,on klima glavom sazaljivo gleda ali vidim da je pun razumevanja za moje probleme.Smestaj u potkrovlju korektan.Kujna sa trpezarijom ,spavaca soba odvojena i kupatilo. Trpezarija sa odlicnim doruckom . Kad pogledas koliko imamo prtljaga to u manji auto ne bi stalo. Pogled na okolinu i nije lose. Posle tusiranja sisli smo u dvoriste i seli u letnju bastu i gde smo ostali do kasno sumirajuci utiske sa puta. Danas smo ubili oko 500 km ali je bilo dosta auto puta.
  24. 12 poena
    Postupak dno. Odgovor dno dna.
  25. 11 poena
    Zdravo kolege! Ova prodaja ima dobrotvorni karakter, sav novac od prodaje ide za paketice za decu u Sremcici! Ako se ne proda do zurke 8. decembra, moguce da ce zavrsi na tomboli, ali mislim da je bolje da je kupi neko kome treba... Kacigu sam kupio novu pre oko godinu i po, nikad koriscena, bukvalno, uzeo za neplaniranog suvozaca ako se pojavi posto me poceli pitati da ih vozim... Od tada nikog provozao, ona stoji, zauzima mesta, pa reko vreme da se iskoristi pametnije. Zeus Jet, bela, L velicina, neka cena krena od 3000 din, pa ko ponudi vise do kraja Novembra npr. (Ista ovakva u radnji kosta 4500) Sretna licitacija!
  26. 11 poena
    Tim: Lorenzo,mapa 8! Lorenzo: Shta bre 8? Tim: Na q**u te nosam!
  27. 11 poena
    5. dan / 24. 07. 2017. Riga (Latvija) - Talin (Estojina) / (3%) Ovo je prvi dan putovanja u kome nismo imali rezervisan smeštaj niti jasan plan dokle ćemo stići. Sve je zavisilo od trajekta Talin - Helsinki. Ako nađemo karte za popodne, idemo do Finske a ako ne, ostajemo u Talinu. Dok se pakujemo, upoznajemo bajkera iz Finske koji na nekoj aplikaciji proverava. "Nema više mesta za brod u 16h". Na raniji trajekt ne možemo da stignemo a večernji nam ne odgovara jer treba da tražimo smeštaj kasno uveče. Verujemo mi u to što kolega kaže, ali moramo to da proverimo. Do 16h ima dosta vremena, pa ne žurimo sa pakovanjem i kretanjem. "Ajde spremaj se, ode Bojan..." Kada ponekad pomislimo da nam nije udobno na našim motorima, setimo se ovog kolege. Hajabusa sa koferima. Svaka čast... Prvi deo puta nas vodi na sever pokraj Baltičkog mora, Zalivom Rige. Veliki minus putovanja ovim delom sveta je to što su putevi ograđeni šumom pa ne možeš da uživaš u pejzažima. Znaš da je more tu negde ali ako se krećeš glavnim putem, nema šanse da ga vidiš. Realno, nema šanse išta da vidiš osim asfalta i drveća. Zato u jednom trenutku Zli skreće na lokalni put i vožnju nastavljamo bliže vodi. Osim što je put lošiji, ni ovde nema nekog specijalnog doživljaja. Svo vreme smo očekivali neki kafić na obali ali se takav ne pojavljuje. Samo šuma, kampovi, opet šuma, po neki restoran/menza iz 70-tih... Umesto kafane pojavljuje se Estonija. U ovoj zemlji još nisam bio pa je red da se ovekovečim. Nekoliko kilometara iza granice ugledamo tabelu za hotel Lapanina i rešavamo da napravimo ne znam već koji pokušaj da popijemo kafu. Tamo je sve bilo spremno za neku svadbu ali su Bojan i Lale, koristeći svoja pregovaračka umeća, uspeli da ubede osoblje da nas posluže na terasi. Kafa, sokovi, otvoren Wi-Fi i socijalni život može da počne. Što se tiče kafe, nije bila neka ali je zato bila skupa. Osim toga, tražili smo tri kafe sa mlekom i dobili tri šolje kafe i tri čaše od po 2dl mleka. Šta ćemo, popijemo i to. Da se ne baci...
  28. 11 poena
    No, da se vratim na osvajanje Poljske. Ako prolazite kroz ovu veliku zemlju, obratite pažnju na to da na pojedinim mestima ne primaju kreditne karte i evre već samo zlote. Pronašli smo idealno mesto za pauzu, domaća hrana, kafa, hladovina... Čak se niko nije ni buni zbog parkiranog motora u sred bašte restorana. Mile, Mile... nevaljalče jedan... Problem je bio to što nemamo keš. Samo prolećemo kroz Poljsku, imamo kreditne karte i bilo je glupo da menjamo novac. Već smo krenuli da vadimo gasne boce i šerpe, kad na scenu stupa snalažlijvi Zloćko. Zamoli ljude za susednim stolom da nam razmene 20 evra, oni se slože i ponovo smo u igri. Eto nama kafe... ... a (uvek) gladnima i klope. Za 20 evra može svašta da se kupi. Toga smo se rado sećali kad smo kasnije putovali po Nordijskim državama. Krajnja destinacija za danas je bio gradić Suwalki, 25 kilometara udaljen od granice sa Litvanijom. Posle celog dana vožnje, predveče stižemo na naše odredište, mali hotel u centru grada. Prošle godine je u Sarajevu velika grupa bajkera, među kojima su bili Lale, Mile i Zli, ostala bez prtljaga. Na plaćenom parkingu, preko noći, neko je obio i ispraznio sve kofere i torbe. Zbog toga su na ovoj turi u početku neki od njih imali frku da bilo šta ostave na motoru ali je vremenom taj strah izbledeo. Osim što im je dosadilo da svakog dana tegle gomile torbi i kofera, kretali smo se prema državama u kojima je kriminal strogo zabranjen. Verovatnoća da nas neko pokrade bila je sve manja i manja. Veče je donelo uobičajenu zajebanciju. Iako je bilo i drugih kandidata, Mile je zasluženo osvojio titulu pobednika večeri. Prvo je slikovito i uz karakteristične pokrete ruku pitao konobaricu: "Have you something... punjeno" (srednji prst ugurava u stisnutu šaku). Dobio je picu. Posle se za malo posvađao sa istom kada mu nije dala... da trošak večere stavi na račun sobe broj 7. Tek kada mu je pokazala da hotel ima ukupno 6 soba, pristao je na kompromis. "Ok, stavite sve na račun sobe broj 6. Laku noć" .......................... Današnji dan: 700km Krivine: ***** Predeli: ***** Kvalitet puta: ***** Zezanje: *****
  29. 11 poena
    Posle gaženja mogu samo da se vratim da ga dokusurim. Samo tad mi fali rikverc na motoru. To je kao kad lovci upucaju šakala. Štetočina manje, neko će sledeći put glavu da izgubi. Nema smajli, pitanje je života i smrti.
  30. 11 poena
    Трке олдтајмера Бечеј 2016.
  31. 10 poena
    Odavno smo isplanirali da na ovom specijalnom mestu odradimo ritual ali smo od uzbuđenja zaboravili. Na programu je bilo pušenje tompusa (poneo Lale) i slušanje pesama Pink Floyd-a The Great Gig In The Sky, za moju dušu a za Bojana Comfortably numb. Džabe sam teglio veliki Bose zvučnik. Hajde, dosta je bilo zezanja. Posle foto sesije, odlazimo u centralnu zgradu. Restorani, suveniri i klavir u holu. Živa muzika doprinosi mističnoj atmosferi ovog mesta. Jedino je Mile imao primedbu: "Dok ovaj svira kao da mi zabada noževe u glavu." Posledice od sinoć. Kupujemo sitnice za uspomenu i poklone za drage nam ljude. Samo još da se javimo ženama i vreme je za fajront. Kada sam ja pozvao moju Tanju, ona je već znala da sam stigao - pratila me je na nekoj aplikaciji. Raduje se kao da je ona dovezla motor dovde. Na izlazu se bukvalno sudarimo sa grupom bajkera. Prilaze nam i na "našim jezicima" pitaju da li smo mi ekipa sa BJB-a? Neverovatno. Kolega Maxster je pisao u ovoj temi da njegova družina ide na sličan put a mi se sa njima srećemo na samom Nordkapu. Kakav neverovatan tajming. Prilikom polaska Bojan je imao mali incident. Dok je na motoru čekao ostale i lagano se kretao, izgubio je podlogu ispod desne noge. Da bi sačuvao ravnotežu dao je gas i završio u livadi pored puta. Mi smo sve ovo začuđeno gledali pomislivši da je rešio da napravi mali off-road ali se ispostavilo da nije mogao da se zaustavi po klizavom terenu. U pomoć pritrčava Mile. Uzjaše Bojanov motor i preko nasipa, kamenja i mokre trave istera ga na asfalt. Možemo da krenemo ka smeštaju za večeras. Dok mi puna srca napuštamo ovo magično mesto, nova tura uzbuđenih bajkera pristiže. Šou se nastavlja.
  32. 10 poena
    Letos,posle nekoliko godina,sretnem lika kog sam poznavao u mladosti.Znam da braćela "uzima na kašiku" i vidim da je jako blizu zadnjeg stadijuma. Gleda u moj kombi i pita me da li "radim noću".Kaže mi da za jednu noć i prevoz od NS-a do Kule mogu da uzmem 200-300e.Naivno mi govori kako krade motore po NS-u i okolini i ima lika u Kuli koji ih otkupljuje.Ne govorim mu da i sam vozim motor i ispitujem ga u sitna crevca gde ih krade,ko je lik u Kuli itd... Saznajem da taj u Kuli ima automehaničarsku radionicu i da svi motori koje mu doteraju se rasparčavaju u najsitnije delove,jedino ne znam kome ih dalje šalje na prodaju.Takođe saznajem da ih ne kradu sasmo u NS-u,nego u svim Vojvođanskim mestima i isto njemu odnose da prodaju. Nemam razloga da ne verujem džankiju,jer sam se pravio da me "posao" zanima. Naravno da "kerovi" ovde neće ni repom mrdnuti,ali bi trebali dalje kopati i ako bar ne pronađeš svoj motor-bio bi uspeh bar jednu takvu ekipu zatvoriti.
  33. 10 poena
    U ovoj oblasti, kao i u celoj Finskoj, jedva smo nalazili smeštaj - nema hotela ili su rasprodati. Zato smo bili prinuđeni da malo korigujemo prvobitni plan. Rezervisali smo veliki bungalov u kampu pored jezera u blizini mesta... nema nikakvog mesta u blizini - kamp je pored puta u nekakvoj nedođiji. Ovo je skoro 200 kilometara dalje od planirane destinacije za danas ali nismo imali izbora. Barem su bungalovi i okolina fini... na slici. Prvobitni entuzijazam o tome kako će Lale upecati večeru, kako ćemo uživati u zalasku sunca pored vode i pijuckati pivo, brzo je splasnuo. Pivo je u kantini bilo oko 5 evra ali to nije ono najgore. Najgora stvar su bili KOMARCI. Neverovatno. Kao da stoje ispred vrata i čekaju da ih otvoriš - njih trideset se odmah zaleti unutra. Ako izađeš napolje bukvalno moraš da bežiš. Da bismo se spasli od ove napasti, veći deo večeri smo proveli unutra. Što se tiče kućice, ona je bila... onako. Opreme ima svakakve ali je, uprkos visokoj ceni, sve dosta ofucano. Još kad mi istovarimo brdo naših stvari... haos. Večeru su spremali Lale i Zli. Kao što se i očekuje od starih drugara, bilo je potrebno između 6 i 10 sekundi da se posvađaju. Koliko je supe potrebno za šestoricu... koja šerpa je bolja... kako se prži slaninica... sve važna egzistencijalna pitanja na koja svaki od njih ima tačan odgovor... a Lale najtačniji. Dok njih dvojica "glasno kuvaju", Bojan i Mile su se udobno smestili u prvi red (fale im kokice)... ... a Majo neometano gleda finsku televiziju. "Aaaaauuuuuu Mile... Ovi govore ko Mađari..." Par reči o međuljudskim odnosima unutar ekipe. Jedna od mojih najvećih strepnji je bila ta kako će grupa tako različitih ljudi funkcionisati kao tim. Za razliku od klupskih vožnji gde vođa donosi sve odluke ovde je vladala demokratija. Svako je trebao dobrovoljno da preuzme neku od uloga i da doprinese zajedničkom životu na točkovima. Reč je o šestorici odraslih muškaraca od kojih svaki ima neki svoj uspešan biznis, porodicu, ustaljene navike, dobre i loše strane karaktera... Svako od nas u određenim oblastima života funkcioniše kao alfa male, predvodi neku grupu, donosi važne odluke i prvi je na vatrometini problema. Kada ovakva grupa ljudi 25 dana provede zajedno, rešava problematične situacije, donosi zajedničke odluke i pri tom svako ima svoje viđenje situacije, stvaraju se idealni uslovi za izbijanje ozbiljnih konflikata. Kao u Big Braderu, samo što nismo zatvoreni na jednom mestu. Konflikata srećom nije bilo... mislim, ozbiljnih. Bilo je tu i tamo nekog džavkanja, mrmljanja, grubljih reči... ali se uvek sve okretalo na zezanje. Moram da kažem, ma koliko zvučalo patetično: Svaka čast momci na neverovatnoj toleranciji i zrelosti. Inače, postojala je još jedna tajna dobrog raspoloženja. Za smanjivanje napetosti korišćena je odležala domaća formula. Rakia, connecting people. Te večeri sam se prvi put susreo sa tehnikom smart pakovanja rakije. Mile mi je sve objasnio. Kada ispiješ određenu količinu, stiskaš plastičnu bocu dok tekućina ne stigne do čepa i tek onda zatvoriš. Što više popiješ, više stežeš bocu i praviš više prostora u koferu. Eto zašto je kod njega uvek bilo mesta… za jumbo box piva. Noć je protekla mirno, naročito u mojoj i Laletovoj sobi. Ja sam poneo električni uređej za rasterivanje komaraca a Lale neki ribarski sprej. Udarci papučama po zidu su se čuli samo iz drugih soba. ........................... Današnji dan: 524km Krivine: ***** Predeli: ***** Kvalitet puta: ***** Zezanje: *****
  34. 10 poena
    U jednom trenutku je padala kiša ali je i ona presala. I taman kada smo mislili da ćemo zaspati od dosade prvi put nam se dese... Irvasi. Opšte oduševljenje. Kao što je poznato, ova podvrsta jelena slobodno živi u ovom delu sveta. Samo u Finskoj ih ima preko 300.000. Super su slatki. Svojim širokoim kopitama, prilagođenim za kretanje po snegu, spokojno plonkaju po zemlji i ne obaziru se ni na ljude ni na automobile. Kada izađu na put, ceo saobraćaj se zaustavi. Svi učesnici u saobraćaju uključuju četiri žmigavca i čekaju da se irvasi sklone. Mi u početku nismo preterano čekali, "iš, iš... bip, bip... bež'te da prođemo..." ali su se svi oko nas ljutili, mrko nas gledali i mahali rukama. OK, učlanjujemo se u društvo ljubitelja irvasa. Narednih nekoliko dana neprekidno smo se družili sa njima. Imali smo čak i privilegiju da vidimo retke bele primerke za koje lokalci kažu da donose sreću. Inače, zbog bahatog ponašanja Rudolfa i njegove rodbine u saobraćaju, na putevima Finske ih godišnje zagine oko 4.000. Dakle, otvorite dobro oči ako vozite Laplandijom. Zbog čestih pauza, vozimo skoro ceo dan. Predveče stižemo na odredište.
  35. 10 poena
  36. 10 poena
    Petak jutro ustajanje lagano oko 9h, dan je bio savršen za vožnju, tu i tamo po koji oblačić ali uglavnom sunčano uz malo bure koja je dodavala sa Velebita ali ništa zabrinjavajuće. Skočim do grada na kafu, pa do marketa po argetu i pola litre vode, upalim trek koji sam nacrtao još u Banja Luci i odmah iz Korenice smotam lijevo prema Plješevici do Koreničkog Ponora. To je mjesto je jako zanimljivo i nikada do sada nisam čuo da neko priča o tome dole, ja sam to slučajno našao na google mapi dok sam crtao trek, tačnije bila je neka crna fleka na sred zelene livade. Na tom mjestu potok Matica iz kojeg Korenica vuče pitku vodu nestaje pod zemljom ispod Plješevice i navodno izvire sa druge strane u Bosni, a to je rijeka Klokot na čijem izvoru sam bio dan ranije Korenički ponor. E pošto sam došao do ponora Matice, onda sam moram i da skočim to vrela i opalim jednu fotku, ali naravno drugi dan. Vrelo Koreničko. Po treku je trebao da se vratim nazad na asfalt ali sam nastavio dalje nekim mali ucrtanim putićem koji sam vidio na gps-u, malo sam bio skeptičan jer je od početka put poprilično bio uzak i blatnjav ali na kraju je super ispalo jer je to bila mbt staza i taman sam skratio put da ne idem okolo asfaltom. Malo šume i makadama pa izlazim na vrhunski asfalt prema Frkašiću i nastavljam dalje prema Dnopolju preko prevoja sa puno serpentina i penjem se na 1.150 mnv, osjetim da mi se prsti lede i sjetim se da nisam ponio deblje rukavice ali to mi ne kvari raspoloženje već sa osmjehom na licu spuštam se u Dnopolje, dolazim u Donji Lapac i skrećem lijevo prema Nebljusima. Frkašić Prije Nebljusa skrećem desno i spuštam se do Une na Štrbački buk! Spustanje do buka traje nekih 10min, pola puta je asfalt a pola makadam fini koji može proći svaki motor, tako da ako vas put nanese na ovu stranu sa bilo kojim motorićem obavezno svratite. Štrbački buk. Uz buk se nalaze staze, klupe, jako puno cvjeća, lampioni itd. sve je bilo uredno i čisto. Kasnije iz priče sam čuo da je neko to uzeo pod zakup. Sa druge strane također se može doći iz pravca Martin Broda nizvodno uz Unu prema mjestu Doljani. Zadržao sam se nekih 15, 20min i vraćam se istim putem, fini makaram uzbrdo i pun gas Vraćam se nazad prema Doljem Lapcu i nastavljam prema Zaklopači i dalje u mjesto Srb. Donji Lapac Na pola puta po treku skrećem na offroad i odmah sam naletio na veliko stado ovaca, mislio sam da slikam, ali sam odustao jer mi je samo u glavi bilo kako će iz stada da ispadne šarplaninac, ali srećom nije. Otvoreno prostranstvo, makada i samoo gas. Dolazim u selo prije Srba po imenu Donja Suvaja i tu skrećem prema vrelu Une. Motorom nisam mogao do tamo, a tu gdje sam parkirao nije bilo žive duše, pa sam ruksak sa nekih 20kg alata morao da ponesem sa sobom... Do izvora sam dušu ispustio jer se ide uzbrdo stazom i poprilično strmim stepenicama... Uz malo truda stižem tamo i vjerujte da se isplatilo. Mir, tišina, nigdje nikoga, scena kao iz filmova. Opalio sam par fotki, smlatio onu kokošiju argetu, napio se hladne izvorske vode, natočio flašicu za ponijeti i gas nazad. Vrelo Une. Vraćam se do motora, vežem glupi alat i nastavljam asfaltom kroz Srb prema selu Kupirovo i dalje prema Gračacu. Nakon ovog pravca sam trebao da skrenem prema Gračacu i preko Udbine i Jošana da se vratim u Korenicu, međutim cesta je bila zatvorena i nisam mogao dalje, ne znam i kojeg razloga... Da produžim dalje prema Kninu daleko je i uhvatio bi me mrak, tako da sam morao istim putem da se vratim kući. Požurio sam nazad jer je već temperatura poprilično pala kako je sunce počelo da zalazi, a ja u kineskim tankim rukavicama. Malo mi je bilo krivo što nisam završio taj krug ali opet napravio sam dobru turicu od nekih 200km i bio sam više nego zadovoljan, a sutra je novi dan...
  37. 10 poena
    Drugari, nema me neko vreme - malo je usporilo sve. Trebalo je da bude rehabilitacija sad od ponedeljka, ali zbog povratka infekcije rane (Staphylococcus Aureus - MRSA) - jos sam kuci i kljukam se Hemomicinom. Idem na previjanje u moj dom zdravlja svaki drugi dan i stvarno su lepo posveceni mom lecenju - svaka pohvala za dom zdravlja "Silerova". Danas sam na stakama sam samcijat otisao do frizera To je napredak o-ho-ho! Raspao sam se prelazeci tih 150 metara i vratili su me kolima kuci Jedva cekam ovu rehabilitaciju da sto pre pocnem da hodam. Dosadno bre postalo mnoooogo. Otprilike je to to... Piki - stiglo je na gofundme - ja vidim kao i svi drugi, pokrenuli su kolege iz firme to za mene. Samo cekam da zavrsimo sa ovim... nikad me nije mesto drzalo i mislim da ni kao maleni klinac nisam ovoliko bio kuci. Jos malo Veliki pozdrav, potrudicu se malcice cesce da javim kako je. Fića
  38. 10 poena
    Dan treći, plan je proći malu državu Moldaviju, uči u Ukrajinu,i prespavati u Odesu. Tako malo kilometra danas,da smo mislili da ćemo imati celo popodne za obilazak Odese,kad ono.... Posto i u Moldavija ima sličnih problema, kao mi sa Kosovo, postoji deo Pridnjestrovlje koji je otcepljen i čini nezavisno područje.Da nebi gubili dosta vremena oko granica,i plaćali dodatna osiguranja za motore krećemo na granični prelaz Palanca, kod nacionalnog parka Lower Dniester u Ukraini. Put kroz Moldaviju je katastrofa, tek po neki se radi,inače zakrpa do zakrpe i rupa do rupe.Za Moldaviju sam čuo da je jako bedna,ali ovako je nisam zamišljao.Dok prolazimo motorima,retko da nam neka osoba ne mahne, dete svako.Verovatno slabo imaju priliku da vide veće i natovarene motore.Imali smo i mali peh,našli ekser,koji je završio u Oliveru gumu.Da ste mu videli samo facu,nove gume je stavio pred put,a ona tek 1000 i neki km prošla. Reko aj, vadi taj set za krpljenje, ja ću to srediti a ti postavi ručak,baš na fino mesto smo stali da je imalo i drveno stoce pored puta.On me gleda,vidim da mu nije do ničeg a kamoli do jela.Poslusa on mene i taman počeo da secka kulen,kad ja počeo da kukam i da se derem (bila je sala da njega zezam) Pa gde si ti krenuo,pa jel ideš do Kragujevca,pa dal si normalan sa kineski set za krpljenje guma krećes na put od 10000km.Nema ništa,ovo ne može da se uradi,ovo mora u neki Kombi pa kod vulkanizera,al tek u ponedeljak, vikendom ne rade.Ljudi kad sam mu video facu,pa meni je došlo da zaplače.Reko salim se,držace ovo,valjda,par metra Sredili mi gumu,lepo rucali,al ebes ručak bez ijednog pivca, pravac pumpa i po jedno ladno.Granica sa Ukrainom.Vec počinju,što bi rekli Istočni granični prelazi,koji nemaju veze sa Evropskim i onim nama poznatim.Dobijamo cedulju sa upisanim br.tablica,i overenim pečatom.Posle par metra silazimo sa motora i kulturan carinik nas upućuje na jedan,zatim na drugi šalter. Svi nesto overavaju,popunjavaju papire i papire.Prolazimo kroz neki zeleni koridor,koji je napravljen da ne bi išli kroz Pridnjestrovlje. Posle par km,sledeća kontrola,dajemo cedulju koju smo prvi dobili i overavaju pasoš i dužni ste da napomenete kolko dana ostajete.Nisam siguran al mislim da ako ostanete duže od 7 dana,morate imati potvrdu boravka mi smo prijavili 5 i ako je plan bio samo 2 dana. Dolazimo u Odesu na adresu smeštaja,ali na toj adresi je auto servis Izlazi žena i izvinjava se,sobe su joj pune (ne znam koje sobe)i nudi nam zamenu za smeštaj u istoj ceni par metara dalje.Daj šta daš,sve može kad je već takva situacija. Smeštaj dobijamo nedaleko od Crnog mora, za dve osobe ukupno 10 sa parkingom u dvorištu. I nije loše. Menjamo pare kod gazdarice,kad ona zena prvi put vidi Euro.Zove da pita za kurs,i lepo od nje da nam nije zakinula ni jedan cent.Odlazimo u market za naše gorivo (pivooo),veceramo gulaš iz konzerve koji smo poneli iz Srb,i koji je stvarno ekstra ukusan.Ne zadržavamo se dugo i odlazimo na spavanje. A,da,kao što sam rekao planirali smo 4-5 sati vožnje sa sve granicama,al sa ovim putem ispalo je 10h
  39. 10 poena
  40. 10 poena
    Ajmo polako,kako bude bilo vremena,tako cu pisati.Ovo piskaranje,sklapanje recenica,gramatika i ostalo mi uopste ne ide od ruke niti me je ikad interesovalo,ali posle procitanih putopisa i putopisa,ne ide da ne napisem bas nista,opet,kolko tolko ce nekom mozda pomoci ako bude krenuo u ove krajeve.Ja cu pokusati da vam prenesem moja iskustva,i da vam fotkama pokazem ove za mene nove predele Ideja u glavi postoji vec par godina za ovo putovanje,ove godine su se ipak uklopile sve kockice.Plan je bio krenuti sam,jer nisam verovao da cu uspeti da nadjem jos nekog.Opet to je tri nedelje puta,nije malo za danasnjeg zaposljenog coveka,koji jedva u godini uklopi dve nedelje slobodnog.Jebiga,kazu ljudi potrudi se ,opet je to samo 20 dana od 356,ali treba vremena i za odmor sa porodicom,pa radovi oko kuce,i svega i svacega.Nije lako.Na prosloj turi po Rumuniji,bili prijatelj Oliver i ja sa zenama,i tom prilikom mu spomenem ovu ideju,koju za ne poverovati on prihvata iz prve.Ipak je on vlasnik privatne biblioteke,na put se krece sredinom septembra,kad on bukvalno kipi od posla.Kaze uklopice on sve ,i krece samnom Pripreme motora za put.Ako nesto mrzim to je da bilo sta radim oko vozila pred put,bilo da je auto,kombi ili motor.Mesec i vise dana pre je ok,ali pred put nikako.Ovaj put nisam mogao mnogo da biram,posla je bilo preko glave u servisu,tako da sam bukvalno svoje stvari pakovao par sati pred polazak,motor takodje.Gume sam stavio nove,morao sam zameniti ulje,odnosno svo ulje na motoru,filter ulja,filter vazduha,plocice prednje i zadnje,svecice,kvacilo je bilo pri kraju,ajde,sigurnije je zameniti i njega,3 dana pred put crkne i akumulator,menjaj i njega i za svaki slucaj narucim i rezervni regler od Joske da se nadje za put.Sve to izadje fina cifra,jos se meni uklapalo da 5 dana pred put istice i registracija,daj zeleni karton,vadi putno osiguranje,i opa,stvori se cifra na koju nisam racunao kad sam se spremao za put,verovali ili ne,ova je veca cifra od one kolko me je izaslo celokupno putovanje,18 dana,smestaj,hrana i gorivo Na put smo trebali krenuti 15.09,ali ja sam imao previse posla i obaveza u servisu,da smo pomerili za 20.09.Dogovor je bio da se nadjemo na pumpi oko 8h,na put krecemo Oliver i ja,ali par dana pred put javljaju mi se 3 drugara koji odlucuju da nas isprate do Moldavije,nikad nisu bili u Rumuniju,a culi su od mene toliko lepih stvari za ovu zemlju,da su morali da se uvere licno.Dolazak na pumpi,hladno i tmurno vreme,do danas kap kise nije palo a od danas javljaju kisu narednih 4-5 dana.Pozdravljamo se sa svima i od ovog trenutka avantura pocinje Do granice je padala umerena kisa,nije bilo strasno,granicu prelazimo jako brzo i vec na prvoj pumpi u Rumuniji stajemo da sipamo gorivo i doruckujemo.Kisa vec pocinje ozbiljno da pada.Plan nam je stici u Alba Luliu,grad u kome zive moja nova dva prijatelja,koje sam upoznao na proslom putovanju kroz Rumuniju.Tad su mi rekli da kad budem dolazio ponovo u Rumuniju,da im se obavezno javim,sto sam i ucinio.Do njih imamo nekih 500km,stim da kisa vise nije bila kisa,nego potop.Stajali smo par puta u nadi da ce stati,ali ona je padala sve jace i jace.Posto zivi u zgradi,koju sigurno ne bi nasli,nasli smo se ispred marketa,gde je kisa napokon posle 500km,stala.Ni jedno kisno odelo nam nije pomoglo,prvi dan putovanaj,a nama i gace mokre.Sramota me je bilo uci kod coveka u stan,cedilo se sa nas ,kao da smo iz reke izasli.Inace,kod njih pada tako jako vec par dana,dva dana pre naseg dolaska 10 ljudi je uzgubilo zivot od oluje i bujica koje su izazvali ovi pluskovi.Domacin odma ukljucuje grejanje u stan,i donosi nam fen,kako bi se kolko tolko osusili.Naravno napunio je gepek pivom i vinom u marketu za dobrodoslicu.Insistirao je da ne veceramo u stanu,nego da nas odvedu negde u grad.Ono sto me je odusevilo kod njih,i ako je restoran relativno blizu,oni nisu hteli da idu svojim kolima nego su pozvali dva taksi vozila,da i mogli i oni da se opuste.Alkohol i volan nikako,i to smo se uverili kod svih ,cak ni casu piva nisu hteli da popiju dok voze svije vozilo. Odvode nas u elitni restoran,dvorac ako se ne varam iz 14 veka,koji je izvanredan,originalna muzika,i bez duvanskog dima su stvari koje su me odusevile.Za hranu smo zamolili domacine da nam naruce neko njihovo tradicionalno jelo,tacan naziv neznam,ali znam da je nesto slicno tazevini u gulasu,a unutra kacamak.Prelepo.A uz hranu narucio je malo pivo Po koja fotka,sa puta je nemamo jer nismo ni mogli da stanemo da bilo sta slikamo
  41. 9 poena
    Do vrha ima 33 kilometra vijugavog asfalta... i zabava počinje. Zaboravljamo priče o kaznama i sa sve prtljagom odvrćemo gas. Jednom se vozi ovaj put. Dok se trudim da fotoaparatom u pokretu ovekovečim ovaj trenutak, gubim ostale u magli. Vozim kao po jajima jer ne vidim ništa ispred sebe a voda mi se lepi po kacigi. Faktički pogledano, ovo u stvari i nije magla nego niski vlažni oblaci. Eto prilike da Lale prvi put upali svetla za maglu. Stiska dugme... i gecrkt. Desna sijalica na Dukatiju eksplodira. Pošto smo se raspršili kao guske u magli, sačekujemo se na najboljem mogućem mestu. :-) Plaćamo ulaznice i tražimo parking. Očigledno je da nismo jedini bajkeri kojima je Nordkapp san. Sledećih sat, sat i po smo proveli kao pravi turisti.
  42. 9 poena
    9. dan / 28. 07. 2017. Karigasniemi (Finska) - 71˚10’ 21’ (Norveška) / 3% Svanulo je maglovito jutro ali se sunce ubrzo izborilo za prevlast. Da, danas je taj dan! Manje od 300 kilometara nas deli od našeg cilja, najsevernije tačke kontinentalne Evrope - Nordkappa. Posle 4.000 pređenih kilometara, za nas ova tura tek sada dobija smisao. Svesni onoga šta je pred nama, srca hoće da nam iskoče iz grudi, ruke nam trepere od uzbuđenja, nervoza se oseća u vazduhu... Ma daj... Ništa od toga. Jutro kao i svako drugo. Doručakujemo, pakujemo se i kuvamo jaja koja već par dana nosimo sa sobom... UPOZORENJE: Ako negde oko Uskrsa naletite na Mileta, nemojte da se kucate jajima sa njim. Koristi prljavi trik i uvek pobedi. “Naivno” se namesti da ga ti od gore udariš i onda u jednom trenutku on udara od dole tvoje jaje ali sa strane. Tek je Majo zaustavio Miletovu pobedničku seriju. Kada je video kako nas delje, zakucao je glavom Miletovo jaje. Kiša, koja je padala preko noći je prestala ali je vremenska prognoza za Nordkapp takva da treba toplije da se obučemo. Kolega, otvoren ti šlic... Tako je red. Kada u kući ima mrtvac, vrata se drže otvorena… Pojava Lalet a u brendiranom aktivnom vešu izaziva… oduševljenje. Zli (iz čiste zavisti): "Kakav kič... To samo Ducati može da napravi." Evo ga i nasmejani gazda. Na njemu nema nikakvih tragova noćašnje teravenke. Dolazi da nam poželi srećan put. I on, kao i svi drugi vlasnici smeštaja su nas podsećali da bi bilo lepo da napišemo po koju pozitivnu reč na booking.com-u. Šta ti je moć interneta…
  43. 9 poena
    A zasto mislite da bi policija nesto uradila i da im sve isprica? Pre par godina vidim kultivator koji je caletu ukraden na prikolici prolazi pored mene, upisem tablicu i odem u sup gde mi kazu da oni ne mogu nista da urade. Bratu ukradu golf 5 i posle par dana poznanik u policiji mu kaze da zaboravi na auto jer je organizator kradje mnogo jak lik i ne moze mu niko nista. Nemojte da zivite u zabludi da od nase policije ima neke vajde.
  44. 9 poena
    Kažeš 150m, to uopšte nije malo... oficijelno proglasimo, dakle, da je avatar zreo za zamenu, tj. zaslužio je štake! Onda mu sledi fensi proteza (kada akcija uspe i obaviš nabavku), pa kada se završi i trening novo krzno preko iste! I pusti motor, za razliku od mnogih, ja ću ti reći da ne moraš nikada ponovo da se popneš na neki... život je toliko širok da ima hiljade drugih lepih stvari, ali šta da ti pričam, sve ti to već znaš! Drži se. Mi ostajemo saveznici, da ti duvamo lepe želje u jedra!
  45. 9 poena
    Ostrvo je, okolo voda, plava i široka. Jedan most spaja sa kopnom ali je uzan da primi reku ljudi koja navire u dvorac na ostrvu. I čamce su angažovali da prevoze, velike skele. Zato što je u najvećoj dvorani koncert Iron Maidena. Brus Dikinson već vežba glas a ja na desetak metara od njega ispijam dobro vino iz visokih čaša. I Brus poče onu: „Here they stand brothers them all All the sons divided they'd fall Here await the birth of the son The seventh, the heavenly, the chosen one.“ I ja nekako skontah da pominje mene, da sam ja taj čozen van. Klimnem glavom ka Brusu a on samo brzo trepnu sa oba oka, kao znamo se, dobri smo, nas dvojica kontamo ovu pesmu. Stiv ulete sa gitarčinom a Dejv razvali bubnjeve. U to se i probudim, pogledam kroz prozor i vidim plavo nebo. Juče u ovo vreme bila magluština, to je to, idem. Da napravim galamu, da razbudim, da jedemo, da pijemo kafu, neka obična priča i da saopštim – Odoh ja na Cer. Napravim galamu, razbudim, jedemo, sručim kafu, upitam nešto i onda kažem – Odoh ja na Cer. Car. Čozen van tako radi. Otključavam garažu i gledam plavo nebo. Plavo je. Unutra on. MZ 251. Rođeni. A setim se da me on sinoć i prelomio. Ja mu rekao da ćemo ići sutra ali ako ne bude magle, a sramota me što sam tako rekao. Još negde krajem septembra skitali smo po Drini i onom krupnom šljunku, ma sve to OK, a otpadne mi sirena, bila na nekom limu one zlatno-zelene boje. Pukne lim na pola. I tako ostalo od tad. I sinoć uđem u garažu, a pokasno, prošlo deset. Pipnem sirenu sa police, podignem neki poklopac kutije i –hop parče jakog gvožđa sa dve rupe na oba kraja i još ima loz koji tačno ide na sirenu, privrni, vrati, utakni kleme – svirnu ko grom. Eto, znak, idem sutra na Cer. Koji car. A kad si Auslender, onda ti sve kod one kuće a ne ove kuće, nema oprema, jakna, rukavice, nema. Ostalo kod one kuće. Imam vijetnamku, ispod neku radnu bluzu, rukavice bez prstiju za vožnju bicikla, farmerice i neke stare patike. Sreća pa imam dobru kacigu, jer me koleginice sa posla obradovale sa još jednom. Pa se podelio. Sav podeljen na dvoje i tamo i vamo. Lagano niz ulicu, pusti gorivo, potegni saug, kontakt i bruuuum. Sastavi emzejčina. Ma sav mi je dobar! Dole do centra, svirnem Vladi – pređi vamo evo ti stranih para daj dinara za to. I oće Vlado to mu posao. A pomislim kako sirena dobro radi i dobro je što je imam. Vozim ka pumpi a vetar pojača, hladan, onaj do koske. Aj reko, izbija vedar dan, otopliće, nema magle. Mahnem pumpadžiji, ponesi bočicu dvotaktola za pet litara i taman toliko naspi i goriva. I bi tako. Dam mu onih dinara. Mućkam gorivo u mestu, ocenim da je dovoljno i sastavim na kurblu. Pa da. Nova bobina, svećica, karburator puška, akumulator nov 9Ah. Malo kroz grad pa na obilazni put. Tu sastavim petom a motor samo prede. Lagano vratim saug. Levu ruku u džep. Ladno brate. Pa posle par kilometara stavim desnu. Dobri moj MZ ima kruz kontrol. Ne vraća se gas kad pustim ručicu. Dobri moj MZ. Malo mrda felna, to ću sledeće godine srediti. Sve ću reći kako je bilo. Tako kako je bilo. Nema niko se ljuti. Prešla babetina sa škodom preko granice bosanske pa će u Loznicu. I vidi me da idem i jok! Skrenu ona, kao veća, kao auto a ja motor. Valjda je moje da stanem. I malo prikočih i pokazah srednji prst i pomislih valjda će je neki kamion sprčiti. Aj dalje. Neću da mi kvari filing. Hladno jest ali ja sretan idem na Cer. Ima motokros. Namestim i tačno vreme na digitalnom satu, da znam kad stižem i koliko ima još. Treba paliti oborena svetla, sad svi tako, a meni žao, dva meseca me čekao pa upalim samo poziciju, dosta od mene, setim se i da mi je lična karta ostala u autu. Nemam ni prvu pomoć. Ma samo opušteno. Eto Lipnički Šor, desni žmigavac radi, nabavio novi automat za fensi led žmigavce, da, da. Evo sad kroz sela. Nema puno saobraćaja. Ovde traktor, tamo ker. Onde yugo, sveta pun, ja ga gledam i moj drug. MZ. Nižem sela a put dobar, krivine krojene po meri. I prođem kroz Lešnicu. A tamo neka kućerina i tu bila kafana... preeeee..., pa dvajs godina. Ma i više! E tad, mi se tek dovatili motora pa čak dovde stigli! Dugo nam ovo bila najdalja tačka, isto neki MZ, ali lošiji, pali na gurku, bez svetala.... Druga vremena bila, mlađi, sve moglo. I sad idem još dalje. Lep put širok, vijuga makina ko da je nekad i sam bio ovde i ko da zna gde ide.
  46. 9 poena
    Reći ću i ja tebi jednu zanimljivost .. Kad sve ovo napraviš i motor dovedeš u odlično stanje, njegova vrijednost prilikom prodaje neće biti ništa veća od ostalih takvih motora na kojima ništa nije rađeno ...
  47. 9 poena
    Evo zena pronasla u ormaru,ostalo od naseg magareta(sad je vec u fazi konja) saljem ako nekom treba,javljajte,pozdrav.
  48. 9 poena
    Ljudi, nije admin ni jedan zakljucao temu...ja sam je zakljucao, jer sam je ja i otvorio, ali je otisla drugim pravcem .... Zahvalio sam se svima, snagu , volju i zelju, umesto da se pravdam i da uveravam druge, trosim na organizaciju i lepse stvari.
  49. 9 poena
    Danas sam imao prilično lepu i neobičnu priliku da fotkam promotivni panoramski let iznad Fruške Gore. Tako nešto se naravno vrlo rado prihvata. Fotka ispod je pogled na Novi Sad sa nekih 1000m visine. Dunav i svi mostovi su tu
  50. 9 poena
    Pitanje na koje tesko kazem ne, "Aj sa mnom da pogledam jedan motor sa oglasa", rece kolega, sto sa posla sto po tocku! Gledamo oglas, motorce kao lutka, to je ta boja, kilometraza realna, gume nove! Next step, zovemo vlasnika, samo reci hvale, "Ma ljudi odusevice te se, motor je kao iz fabrike da je izasao..." Naravno mi nestrpljivi, cinjenica da je motor od nas udaljen jedva 40km, mi pravo sa posla u kola i gas. Stigli mi, al nema vlasnika, dodje posle dobrih 20min, "Ajde ajde ovde je motor, upadajte" Kako smo videli motor, jasno nam je bilo zasto je slikan iz daljine, obe bocne maske izguljene i to dobro, bolje receno zatupljeno al aj dobar farbar leci sve... Polugica kocnice vise lici na znak pitanje nego na sebe samu, auspuh dobro ubijen al aj po te pare nije strasno, sve je to kozmetika koju resava zimska carolija, daj da mi proverimo srce junacko... Upali kao mina i ako je bio hladan, osmeh se kolegi nazire vec, radi motor cirka 7min al dovoljno da se gremlin probudi ispod poklopca glave, u prvi mah pomislih da obrtaji sami skacu kad ono sat od temperature a napolju jedva 12 stepeni. Dok mi pokusavamo da skontamo da li su ventili ili lanac mi primetimo da se jedna grana usijala ko da je u blokadi 10-15 minuta i da je spremna za kamp kobasicu. Aj kad smo tu da ga bar provozamo i ako nam je jasno da od ovog bezimo ko Djavo od krsta, provoza ga kolega i vraca se smejuci se i kaze: "E, pa ovo je zadnji vid tehnologije, zapamtio gde mu kuca pa sam mota u dvoriste". Klimamo mi glavom prodavcu i slusamo ga kako iznosi u naslovu pomenutu recenicu i ne verujemo. Kaze kolega vidno iznerviran i razocaran ajmo kuci, i tako se zavrsi taj dan neuspesnom kupovinom odlicno ocuvanog motora!!! Danas mi na poslu, i ja mu predlozim da odemo do momka od kog sam ja kupio motor i koji me je odusevio sto samim pristupom sto sa motorima koje nudi i iskrenoscu, pristade uz pricu da idemo neobavezno da pogledamo sta nudi i da popijemo rakicu sa covekom, mislim da je to prelomilo! Posle kafe, rakice i dobre sprdnje... Sad odoh na cast, mlaci mi se pivo... P.S. Prodavac motora je Denis iz Vladimiraca, okolina Sapca, osoba koja ne zivi od toga i nije mu stalo da uvali nekome nesto, radi kao profesor i porodican je covek, jedina zamerka: RAKIJA MU JE MNOGO JAKA!!!
This leaderboard is set to Belgrade/GMT+01:00