Vid' kardance. Ko grisine

Starost je grozna

Vozio ga James Bond, kraj diskusije

Nego, jesul to 19 na njemu ?! Sad svi furate 19 , samo sam ja mali rumun na 17

Poklopile se cifre

Ima stvarno prelepih detalja a ima i nekih delova gde taj kic i sjaj treba da preovlada u nesto luksuzno, a on prazan (lica dozivljaj) . Ne ostavlja ravnodusno ali nije kao Triumph Rocket, ono stvarno ne ostavlja ravnodusnim ili Suzuki Intruder 1800.

Prodajem Givi Trekker TRK52N sa monokey nosačem (ploča) za motor i sa naslonom za suvozača. Dobio sam ga uz motor ali mi se ne dopada kofer. 2 ključa Cena: 30,000 din Po potrebi šaljem još slika..

Dobrodošao

Jel neko zna gde nabaviti gumice/distanceri koje se nalaze izmedju šasije i centralnog štendera? Zadnji tocak mi je na zemlji umesto da bude par cm iznad, jos od kako sam vratio motor sa prerade na 110, nista ne deluje krivo, pretpostavljam da covek nije vratio gumu izmedju pa se tu izgubilo na visini.

I nemoj zmija da je ujede da tera sa podignutim prozorima... Gubi se poenta kabria onda, meni samo ćelu može da prži

Moje sokoćalo ima kontakt bravu ispod leve noge. Gasim ga na bravu, kill swich, bočnu nogaru. Ima se, može se. A ovde ima tema o tome.

Sutra ujutro cu gledati da isprobam gel sediste na nekih 40km tamo i onda 40km nazad. Prvo sa biciklistickim a nazad bez, da vidim ima li razlike :).

Jucer smo moja gospodja i ja otisli na Route 69 u Austriju. Krenuli iz Velike Gorice oko 10:30. Kroz SLO preko Krskog, Celja i Dravograda presli u AT. Par km od granice krece Route 69. Od pocetka do Aibl-a je cesta jako zanimljiva (36km). Cak i dosta zahtjevna sto se uspona tice. Pogled iza ledja i lijevo brutalan na samom pocetku, al jako malo mjesta za stat i fotkat. Ako i ima mjesta za stat to je ko da je netko uz cestu ispraznio tacke asfalta i to je to. Na tom dijelu je dosta star asfalt i pun K onih zmija za krpanje, dosta su siroke. Dalje je nis posebno sta se ceste tice, mjesta su fora, neka vise neka manje. Od Leutschach-a opet postaje zanimljivo nekih 5-6-7 km. Realno dosta je doc do Aibl-a i onda se spustit do Radlje ob Dravi (SLO), cini mi se puno zanimljivija cesta. Usli nazad u SLO na mali Šentilj te preko Maribora i Rogaske Slatine prije Krapine usli nazad u HR. Fotki imam malo, jer nismo bas neki ljubitelji zaustavljanja svakih par km, a i stajalista su Bogu za plakat. Prva pauza u Radeču, uz Savu I (SLO) Rucak smo obavili u restoranu Gasthof Roschitzhof u Soboth-u koji je na 1/3 rute rekao bi, na ugodnih 23°C Becki i Cordon-blue sa kuhanim krumpirom, pola litre vode i pola litre Spetzia 31.70€. Nista spektakularno, ali jako ukusno. Pogled sa terase uz konstantno zujanje i tutnjavu motora u preletu Nas dvoje Na kraju dana skupili malo vise od 450km, uz potrosnju od 3.2/100km

Razumljivo ko se bavi time ili ako klijent zahteva. Koliko korisnika gleda snimke na mobilnim telefonima i tabletima a ovamo 4k rezolucija. Isto je sa gejmerima, na Steamu vecina igra na 1080p i 1440p. Ja na Panasonicu 4k i ne koristim jer ne vidim neku primetnu razliku. Ali ajde zbog futureproofinga ok. Ova usporedba sa kubikazom mi nema smisla

Sitonija, Halkidiki Sent from my iPhone using Tapatalk

Ako je istina to da dovoze i puštaju lutalice, onda je to verovatno odgovor. Iako nam tako ne izgleda, lutalice se prilično lako okupe u čopor, i imaju prednost za ovo jer ne beže od ljudi. Pa, ako nema druge hrane, ovce su odlične - spore, i relativno tupave. Inače, ima jedno 15 god da je čopor lutalica u Babama naočigled više ljudi uhvatio i ubio mladu srnu.

Nbg kod opštine.

Meni je kljucno da ima GT oznaku, a sve nalazim obicne ... PR6 ima u GT. Klasika, najbolja ponuda u Xmoto , ali pitanje od 80e , jel moralno uzeti od njega ?

Skoro u isto vreme je i ovo izašlo Iz ovog videa: https://youtu.be/7tu8vt_NEdQ?si=bzl0ym6XMM0c85xv&t=775

Ne znam da li i u jednim korisničkom uputstvu, za bilo koji motor, igde piše da se gasi isti na kill? Ja to nisam nigde našao. Namena mu je gašenje u kritičnim situacijama, a tako je svuda i navedeno. Sve ostalo je "zloupotreba" tog prekidača. Da, radi gašenje i tako, ali nije mu to osnovna namena. Imali smo i temu, sa mnogo postova, o kill sviču. Mnogo ljudi iz raznoraznih razloga tako gasi motor, ali jednostavno to nije regularno. Dva su valjana argumenta zašto to tvrdim: 1. da je tačno, kill switch bi morao da bude obavezan na motorinima. A nije, evo moje sokoćalo ga nema. I ne treba mu. 2. fabrička uputstva ne opisuju da se motori regularno gase na taj način. I na kraju, naravno, svako će već izabrati način iz njemu znanih i neznanih razloga. I to je OK, njegov motor, njegova stvar, ali da se kill-om "osigurava pravilan redosled gašenja elektronskih komponenti motora" prosto ne stoji.

kao sto naslov kaze imam problem na vecim obrtajima kad je dimi na auspihu, plavkast dim na leru ne dimi i kad ga vozim u nizim obrtajima ali jaci gas krece da dimi.. pali radi ide ali razmisljam sta bi moglo da bude, malo i ulja trosi primetio sam.. takodje na brzini preko 150 mi se pojavljuju velike vibracije na zadnj tocku sto nije bio slucaj..

Ja se inače bavim videom pa mi je najnormalnije da montiram 4K video, sve ispod toga mi je neprihvatljivo. Kao da sednete sada na 125cc, jer za po gradu i ne treba jače, a troši manje benzina Ja najviše i praktikujem i savetujem da se snima u što boljoj rezoluciji zbog futureproofinga. Kada ostarite kao Vuk, pa gledate snimke iz prošlih dana, a tada je 16K normalan ekran, pa nek bude makar polu upotrebljivo.

Došla je na red, da o njoj nešto napišem, jedna interesantna vožnja, vožena prošle jeseni. Potpuno novi predeli, meni sasvim nepoznati, sa fantastičnim vidicima i nestvarnim vizurama - Kanjon reke Tare. 27.09.2024. Kanjon reke Tare Ravnjak, Bistrica, Prošćenje , Karaula, Crvena Lokva, Grabova lastva, Rasova, Konjska lastva Goveđa glava. ( dužina rute 67,4 km, najveća visina 1786 mnv) Ovo je vožnja na kojoj sam bila gost. Vožnju je organizovao Slava, Rus koji živi i radi ovde u Crnoj Gori. A radi ono što najviše voli, vodi moto ture po crnogorskim planinama u okolini Bistrice, u kanjonu Tare. Slučajno smo se upoznali par nedelja ranije, kada sam vozila na Turjak i Margaritu. On je sa neka svoja dva drugara vozio , za svoju dušu ,tu po šumskim putevima. Susret je bio zanimljiv, jer ja obično vrlo retko srećem motocikliste, a ni jednom se nije dogodilo da pred mene odozgo iz šume banu tri Bete Malo je reći da sam bila iznenađena. Kada je prva sišla, ajde još nekako. Ali onda odmah za njom još jedna, pa još jedna . Auh pomislih, pa šta je ovo, fatamorgana. Odakle ovolike Bete odjednom ovde? Tako se upoznasmo. I oni su bili iznenađeni što mene vide samu. Dogovorismo se tada, da će me Slava pozvati na vožnju u kanjonu, čim bude imao turu, i da se vozim sa njima, a i da mi pokaže lepe vidike odozgo na kanjon Tare. I jeste, pozvao me je. Natovarila sam Betu na prikolicu i odvezla se do tamo. Mogla sam i preko planina, ali je već bio kraj septembra, kraći je dan i hladnije je ujutru. Ne mogu dovoljno rano krenuti da prevezem 70 km preko mojih brda i Sinjajevine i stignem u 10 h na vožnju. Da je bilo leto možda bih išla na točkovima. Ovako je Beta išla na prikolicu, pa polako stigosmo do Mojkovca, a odatle uz Taru do hotela Ravnjak, odakle je ruta startovala. Osim mene, tu su bila još dva mlada momka iz Nemačke. Oni su bili na proputovanju kroz Cg, obilazili su prirodne lepote i zanimljiva mesta, i ponegde zastajali da se spuste recimo zip lajnom, popnu na neki vrh ili sada motorima izađu na vrhove iznad kanjona. Momci voze motore ali nemaju veliko iskustvo u off roadu. Međutim , jako su se brzo i lepo snašli. A Beta xtrainer, motori koje Slave ima, je fin, pitom motor i lako ga je voziti. Iz Bistrice smo preko visećeg mosta prešli na drugu stranu Tare, a onda makadamskim putevima izašli do vrha kanjona. Tu smo vozili jednim delom po širokim lepim pašnjacima, a delom i kroz šumu. A bar na jedno tri, četri mesta smo izlazili na tačke uz liticu sa kojih je prelep pogled na Taru u podnožju i sam kanjon, ali i na Sinjajevinu preko puta. Viseći most preko Tare Tara Kada smo izašli gore adrenalin je već radio svoje Jedan od pogleda na Taru odozgo Slava i ja Deonica kroz šumu. Bilo je mokro od kiše prethodnih dana i pomalo klizavo. Crvena Lokva, tu ima i katuna Lepi, prostrani pašnjaci E, ovo je već jedan fini vrh na rubu kanjona. Ne vidi se reka dok se baš ne priđe ivici, ali je lepo i neobično mesto. Kanjon Tare, a preko puta Sinjajevina Tu srećemo jednog rendžera koji nas upućuje na još bolji vidikovac. Doduše na privatnom je imanju, ali pripada njegovim rođacima. On nas prati do mesta gde je bukvalno ivica, a dole ambis i u njemu Tara vijuga. Ova linijica dole je asfaltni put od Mojkovca do mosta Đurđevića Tara. On je već dve godine zatvoren i u rekonstrukciji zbog odrona. Odatle smo krenuli gore, baš sa te krivine A sve ono iza njega je Sinjajevina. Bilo mi je veoma neobično da gledam Sinjajevinu iz te perspektive, odozgo. Svi ti pejsaži, odakle god se pogleda, ostavljaju baš snažan utisak. I još jedan vidikovac. Ovo dole je Tara. Fotografije ne mogu ni približno da dočaraju fascinantnu sliku koja se sa ovih vidikovaca pruža. Momci su potpuno oduševljeni lepotom kanjona i uopšte prirode u tom okruženju. Malo dalje još ivica i lepih pogleda A onda se polako preko pašnjaka vraćamo do puta kojim ćemo se spustiti nazad do Tare. Dan je bio prepun lepih utisaka, nestvarnih vizura i novih poznanstava. To toliko napuni energijom, da mi posle raspremanje, pakavanje motora i povratak kući , nisu ni malo teško pali. Čak sam svratila do perionice usput, da Beticu posle tako sjajne vožnje častim jednim lepim pranjem