Najava

OMAN Iskreno, svi mi koji vozimo motocikle uvek u glavi imamo neku željenu destinaciju. I uvek maštamo gde bi išli, dobro se osećali i pričali...prijateljima, deci i onima koji shvataju malo više od politike i fudbala. Oman, kao destinacija kod mene nije bila nikada nešto ni da pomislim, a opet, tako su "pale kocke" i to se deslio. Ko nije čitao, ima na početku ove teme kako je došlo do toga. Kao država, Oman je po površini veći od ex Jugoslavije, a po klimi prilično sličan Maroku, Tunisu ili bilo kojoj afričkoj ili južno-azijskoj zemlji. Uglavnom pustinja, more i blizu granice sa Saudijskom Arabijom planine. Za vožnju motocikla, a da se očekuje "obaranje do fuzastera", nema ništa od toga. Tamo gde se i pojave krivine, uglanom je neki vetar sa boka, tamo gde je pustinja, uglanom su dugački pravci po 50-100km gde nema nikoga i ničega, a mora da se pazi na nanose peska na put. Hrana - riba sa lokalnih pijaca, pirinač, patata hleb i sve vrste povrća sa čudnim začinima. Benzin - cena za 95 oktana je oko 52 din po litri, a bila je opcija da se koristi i od 91 oktan on košta oko 47 din. Automobili - Toyota! U Muskatu ima drugih modela i brendova, u južnijim delovima blizu granice sa Jemenom, uglavnom Toyota Hilux(benzin) i Land Cruseri(stariji modeli) To je tamo narodsko vozilo, prevoz se sve u njima: građevinski materijal, koze, seno, kamile, ljudi... Najlepši deo Omana je onaj od glavnog grada Muskata pa uz samu obalu sve do grada Salalha blizu granice sa Jemenom. Sve vreme se vozi kroz pustinju. Sa desne strane pesak, sa leve strane more. I najbolja odluka koju sam done pre polaska na put je da nekoliko dana kampujem na ovoj turi. Smeštaji u Omanu nisu skupi, ali celom ovom trasom ima vrlo malo gradova, hotela ili motela. Ili se ja nism ni trudio da ih nađem, jednostavno šator postavljen na 10-15m od mora je savršen oblik putovanja, noćenja i sobode. Ljudi u Omanu su VEOMA ljubazni, mnogo puta su mi rekli WELCOME TO OMAN, svaki put kada stanem u malom selu u pustinji, ponudili vodom, hlebom, a vrlo često na putu pokazivali kroz prozor čajnik sa želojom da stanem i da nekome ko putuje kroz pešćana protranstva bar malo olakšaju. U velikim gradovima (Muscat, Sallah, Nizva) ima svega. Malih prodavnica, suvenira, pijaca, hrane...sve približno kao u bilo kom našem manjem gradu. Svi nasmejani i ljubazni. Naravno, svuda mogu da se kupe urme. A arapska poslovica kaže: 7 urmi dnevno i može da se preživi dan. Da li bih ponovo išao u Oman, pa ne! A ako bih išao, sigurno bih proveo više dana na obali mora. U šatoru, gde u blizini od 50km nema nikoga. Šum talasa, tišina vetra i škripanje peska pod nogama.

UAE Država napravljena pored mora, na pesku i novcem od nafte. U početku zamišljena, posebno DUBAI, kao eksluzivno mesto za arapski svet, a onda se "otvorilo" ka čitavoj planeti, kao mesto za odmor, turizam i razne eksplicitne sadržaje(koji nisu javni, ali VEOMA postoje) "What happened in Vegas stays in Vegas". Najveći grad - Dubai Glavni grad - Abu Dhabi Oba grada su veoma uređena, lepa i naprvljena po svim svetskim standardima. Nešto mi se sviđa, nešto mi je odvratno, ali su se stvarno potrudili da iskopiraju sve najbolje iz celog sveta. Pa imate osećaj kao da ste na Menhetnu ili Mauricijusu ili nekom evropskom skupom gradu. Potrudili su se da turizam u budućnosti bude najbitinija grana, pošto nahte neće biti zauvek. - Plaže, restorani, bazeni, teretane, pijace, tržni centri, prodavnice svih svetskih brendova, Auto moto staze, zološki vrtovi, cvetni vrtovi, Sportska igrališta, moderne marine, bioskopi, vidikovci, izletišta,....ima sve! Čak i više od toga, što ne može da se obajsni i opiše. Auto park je veoma skup kao i snadard. 70-80% vozila je Toyota(čak i kamioni i autobusi,kombi,taxi...) 10-15% ostali japanci(Honda, Mistubishi, Nissan) Ostatak su eksluzivni modeli(Ferarri, Lamborgini, McLaren,...) i još neki koji nemam pojma šta su, ali izgledaju skupo i brzo. Ono što je veoma retko je BMW, Audi Ono čega uopšte nema (VW, Škoda, Fiat) Motocikli nisu česta pojava, ako izuzmemo one koji vrše dostavu(Honda ili Pulsar 125ccm), može da se vidi poneki BMW i to najviše K1600 ili LT, a od motocikala najviše ima Harley Davidsona. I svi ti veliki motocikli su toliko okićeni svetlima da su kao pokretne jelke. Saobraćaj kao takav je prilično haotičan, svi su bahati, bezobrazni i niko ne daje žmigavac. Skoro kao kod nas. Sa jednom izmenom. Ovde su brži putevi i mnogo je gušći saobraćaj koji se kreće. Policija je vrlo retka, pošto kamera ima na svakom koraku i lako stigne kazna za svaki prekršaj. Prekoračenje brzine - od 150 eur pa naviše Prolazak kroz crveno svetlo - 5000 eur(pet hiljada eur!) U Abu Dhabiju kazna može da se dobije i ako suvozač koristi telefon - cca 100 eur (Obrazloženje - ometa vozača) Cena goriva - cca 60-63 din po litri. Benzin. Dizel ne znam pošto se veoma retko koristi pa ga i nema na svim pumpama. Smeštaj - ja sam boravio besplatno na prijateljskoj osnovi, ali hotela isma svakakvih od 20-30 eur po danu pa do 2-3-4000 eur po danu. Za 60-80 eur može da se nađe pristoja smeštaj, ali je VEOMA bitno koji deo grada se uzima, pošto dosta vremena kao turisti može da uzme transport od tačke do tačke. Transport: Metro, jeftin, redovan, brz Taxi - skuplji kao kod nas, ali je odličan zbog mesta gde ne zalazi metro. Aplikacija CAREEM je najbolja za pozivanje. Hrana: mali arapski restorani gde dve osobe mogu da se najedu za 10-ak eur (roštilj, riba, pirinač, povrće...) Prodavnice sa svim što ste ikada pomislili da ima, osim naravno svinjetine. Lokalne pijace gde odmah mogu da Vam spreme ono što ste kupili Eksluzivni restorani gde je predjelo po osobi 100 i više eur. Najbolji slatkiš - kunafa sa sirom Najbolja klopa - riba ili piletina sa pirinčem ( neki začin koji se meni sviđa, a pirinač duguljasti, tvrd) Hrana za izbegavanje - indijska, nije to za naš stomak,posebno moj Ono što sam prvi put probao - sos od belog luka sa kiselim mlekom ( savršeno) Za svakoga ponešto, a za pojedince sve!

Dobar dan! Nekoliko "sitnica", napomena i moža sugestija za one koji požele da odu u ove krajeve. UAE - postavljam sutra OMAN - sreda Verujem da velikoj većini ova i ovakve destinacije nisu u nikakvom moto planu, ali ja imam još veće i dalje planove, pa ko zna, možda neko promeni mišljene - želju.

Hvala! za 10-tak dana trailer, a bice brzo i film.

Ubrzan je snimak. I ona se muči malo kada treba da izračuna 5000km preko Iraka, Sirije i Turske. a treba i da mi objasni da se u Bugarskoj plaća vinjeta. Inače je navigacija vrhunska. Meni je ovo 4-ti Gamin i sa ovim modelom su objasnili. Model: XT2.

Yamaha Tenere T700 Moram da napisem nekoliko redova, a opet da malo i poredim sa motociklima koje sam ranije vozio i putovao. Po mom licnom misljenu, ovaj motocikl je prvenstveno zamisljen za off road voznju i krace deonice gde je asfalt u manjku. Ne bih da ga omalovažavam na duzim deonicama, ali model koji sam ja vozio je bas onaj osnovni. Bez ikakvih elektronskih pomagala(osim ABS-a). Najvise mi je smetalo fabricko neudobno sediste, koje na 100-200km ne pravi razliku, ali na malo duzim deonicama nije dobro. Zastita od vetra, ovaj je imao fabricki vizir pa su voznje preko 100km/h stvarale osecaj kao da uzlecem, a i vetar veoma umara kada se dugo vozi. Sve ostale stvari su VEOMA pozitivne. Potrosnja na 4200km: 4.2L Kocnice: odlicne, prednja i zadnja Ponasanje u krivinama: za tocak od 21 inch, veoma dobro. Grejanje motora: nisam ga osetio Off road voznja: veoma lak i povozan, kao da je stvoren za tu vrstu terena. Auto put: ako nema bocnog vetra i kada bi se popravile navedene sitnice, moze da prodje. Ovaj motocikl je u najpovoljniji za kupovinu u srednjem enduro segmentu. Cca 12000 eur. Dok su svi ostali preko 14000 eur. Kod zeli pouzdan motocikl za promenljivi teren i putovanja, a ne pati od toga da na 150km/h moze da upali cigaru, ovo je pravi izbor. Iako ima 70-tak konjskih snaga, to mu je vise nego dovoljno i ne oseca se nedostatak snage kada je potrebna. Konkurenti: KTM 890, Honda Transalp U poredjenju sa Honda AT koju vozim, sve je po na strani Honde, ali je cena Honde i znatno vise, pa nisu ni ista kategorija.

Poslednji moto dan u ovim krajevima. Mesto Hata i brana sa istim imenom su bili cilj ovog dana. 150km do lokacije, velike gužve na izlasku iz grada i vetar na dugačkim pravcima. Ovde nema mnogo „lepih“ puteva za vožnju i krivinarenje. Postoje samo manji i veći autoputevi. Najbolje krivine su one kružne koje uključuju ili isključuju sa nekog puta. Sve ostalo su dosadni pravci sa ograničenjima brzina koje moraju da se poštuju. Hata je prilično turistički orijentisana. Razne aktivnosti za turiste i suveniri na sve strane. Male prodavnice i restorani. A brana, kao i svaka druga. Lično, neke u Rumuniji koje sam video su dosta lepše i veće od ovoga, ali ja nisam merodavan. Ili jesam, ali neka ljudi uživaju. Naravno, na putu do Hate, kiša. Polazak iz Hate – kiša. Neki ljudi žive 10 godina u UAE i kišu dožive 2 puta, ja sam ovde manje od mesec dana i tri puta je padala kiša. Iskreno, između kiše i vetra, uvek biram kišu. Lep je osećaj i vazduh je čist. Odlična piletina sa sosom od belog luka. I Za današnji dan 320km. Pozdravio se sa motociklom i najavio druženje sledeće godine u ovo vreme. Možda. Ostala mi je želja da obiđem Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein i Kuvajt. Još tri dana sam ovde pa povratak u Beograd.

Dan za odmor i punjenje baterija pred još jedan moto dan. Naravno, plaža. Voda je bila malo hladna, ali je Sunce bilo taman da malo dobijem i boju, crvenu. Lep je osećaj u februaru da bosa noga bude na pesku, a odmah pored se čuje zvuk talasa i nekih dalekih ptica. Sledeća destinacija je Riblja pijaca u Bur Dubajiu. Deo grada koji je ustvari „stari Dubaji“ odakle je sve počelo. A pijaca, za one koji vole ribu, lignje, školjke i meni veliki broj nepoznatih vrsta i oblika, savršeno! Ono što je najbolje, sve što kupiš, možeš da odmah odneseš u prostoriju pored gde će sve da ti očiste, začine po ukusu i ispeku. Cene su VEOMA niske i povoljne. A lososa, tune, orade, brancina, lista… u svim oblicima, veličinama. Ručak je planiran na jednom od najlegendarnijih mesta u ovom gradu. Iranski kebab Al Ustadl. Veoma poznat, ukusan, jeftin. Iskreno, najviše volim restorane gde je sve polu prljavo, a hrana vrhunska. To je baš ovaj! I uvek se traži mesto više, a cela ekipa konobara, vlasnik,kuvari, svi nasmejani i ljubazni. Sutra je planirana vožnja od nekih 350km opet blizu granice sa Omanom.