Motoric prodat

Odlazak je planiran za novembar, a cena je takva jer mi je tacno toliko i potrebno da preselim sebe i dete sa sve stvarima. Malo mi je bezveze da spustam vec ovako poprilicno nisku cenu. Dakle 1950e je tacan iznos koji mije potreban za selidbu. Ko poznaje ovaj motor zna i da je ovo super prilika. Nije da sam ko ciga koji hvali svog konja ali stvarno je tako..... Posto sam uglavnom zauzeta sa malim detetom, a suprug je vec tamo daleko, molila bih zainteresovane da mi se jave telefonom posto nemam bas vremena za kuckanje. Hvala

Pravo govoriš! Daklem, motorić je iz 2005. i registrovan je do aprila 2014.

Motorić je potpuno ispravan i odlično ide. Redovno je održavan u "Profi Moto" (majstor Joca) u Beogradu. Gume su stare oko godinu dana, ali nisu prešle ni 1000km. Akumulator je stvljen novi ovog proleća. Od opreme ima vetrobran (nije na slici), i centralni stalak. Prodaje se zbog odlaska u inostranstvo. Troši jako malo, ne kvari se nikad i lako se upravlja. Zato je odličan za dame, ljude niže rastom i početnike. Izuzetan motor za svaki dan. Leptirići su malo izbledeli od sunca i ulaze u cenu Cena od 1950 Eura je primerena hitnoj prodaji i formirana je po najnižoj ceni takvog istog motora na "mobile.de" Za one koji ne poznaju ovaj model, osnovni podaci su; 499 ccm 42kw / 56ks 2 cilindra u redu (parallel twin) rezervoar 19litara Telefon za dodatne informacije je 060 301 87 74 Cure, NAVALITE!!!

Gospodine Alviroviću, pustila sam vam danas poruku na pp a u vezi mogućeg kompromisa za Katu. volela bih da procitate pa da Kata i ja mozemo da se organizujemo ukoliko je to moguće. Hvala

Blagis si ga vama!!!!!

Stici ce i to na red! Ovo je samo jedna od epizoda, treba ostaviti nesto i za drugi put. Hvala svima na lepim recima Stay tuned, bice toga jos.... mislim nakon nekoog putovanja

Evo putopisa http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/83191-zenski-vodic-za-upotrebu-motocikla-u-epizodi-sarajevo-za-dame/

Lekcija br. 5 ili Smisao Ulaskom u Srbiju polako ulazimo u gužvu, koja se postepeno povećava na Ibarskoj magistrali. Stajemo još samo u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Fotka, kafetin za moju glavobolju, i naravno malo hladne vode. Čačak prozujasmo i stadosmo u Kragujevcu opet na kafu. To nam je i poslednje stajanje na putu do kuće. Opušteno, jer nema ni šest sati i stižemo kući za dana. Kao da je to važno. I dalje pune entuzijazma i dobrog raspoloženja, uz osmeh sedamo na motore i polako se gubimo s vidika. Slovenija nam je sledeće godine zagarantovana. A kad nam muževi vide koliko smo uživale, znaće da je ovo bilo i lek i hrana i odmor, i sve to u dva dana! Savet: Nema. Idite i nađite sebi kvalitetnu zanimaciju i budite zadovoljni. Bićete bolji i sebi i drugima. Autorke teksta Silvana i Sandra

Lekcija br. 4 ili Orgazam s velikim O Muškarci i žene često pričaju o ovoj temi, ili misle da pričaju o tome u raznim prenesenim značenjima. Orgazam se uglavnom vezuje za seks, on može da vas učini vitalnim, podstakne samopouzdanje i daje vam više energije. Žene orgazam mogu da dožive na raznim nivoima svesti, u raznim situacijama, i nije uvek vezan za seksualni čin. Savet: Nema ništa gore od nezadovolj(e)ne žene! Nakon dubokog sna i bogatog doručka uputile smo se na Vrelo Bosne, ali da bismo stigle tamo, treba neko da nam objasni kako. „Izvinite, kuda do Vrela Bosne?“ „Samo pravo!“ (Već dobro poznati odgovor se i mogao očekivati.) „Čekajte, kad izađem iz hotela, idem li levo ili desno?“ „Levo, pa onda pravo.“ „Treba li negde da skrenem ili ne?“ „Na semaforu idete desno pa idete pravo do petlje, tamo nekog pitajte.“ „Je l’ na semaforu desno ili posle semafora desno?“ „U stvari, to je na drugom semaforu desno. Ma nećete pogrešiti. Pratite aerodrom, pa put za Ilidžu i to je tu. Ma blizu je to, bona.“ I posle opet mnogo pravo i ponekog levo ili desno, stigosmo na Vrelo Bosne. Uživale smo u prirodi, popile kafu, prošetale se i pomalo pozirale za fotkanje. Jeste li vi to na osnovu početka ove lekcije pomislili da ćemo sad istaći neke kompromitujuće fotografije? Sad se vraćamo na ono s početka lekcije. Doživljaj prirode i puta ujedno, spoj vizuelnih, auditivnih i olfaktivnih utisaka ponekad je snažniji od fizičkog dodira. To se u teoriji zove sinestezija. Ovo sinestezijsko iskustvo smo htele da zabeležimo i podelimo s vama, ali nikad nećemo uspeti. Uostalom, kao kolege motoristi sigurno ste to već doživeli. Sledeća stanica je Višegrad. Krenule smo oko 11. Do tamo smo se uputile ponovo put Romanije, preko Rogatice i Ustiprače. Pošto je opet radni dan, saobraćaja ima malo, što nas posebno raduje, jer to znači da ćemo moći da se opustimo i uživamo u vožnji. Sunce prži, a ispod moto-opreme ima milion stepeni. To nam nimalo nije smetalo da s uživanjem krivinarimo. Dosta je tunela. Svaki nam je došao kao leden tuš na onu uspaljenost od žege, i sve u njima miriše na vlagu i večnu postojanost kamena. Uživamo u prvom pogledu na zelenu Drinu. Pošto smo prethodnog dana dokazale da možemo lepo da vozimo, bez straha i stega, ova vožnja je bila još bolja. Pa, skoro orgazmična. Pod kacigom se osećao miris tucane kahve i nismo znale je li nam on u stvari ostao još iz Sarajeva. Paleta boja se menja, litice se preteći uzdižu sa obe strane reke, a mi kao da smo upale u matrix. I taj put smo preletele i u Višegrad stigle već oko 13.00. U Višegradu smo popile kafu, našminkale se, i naravno, slikale se na Ćupriji! Što se više približavamo granici, shvatamo da ovom savršenom blic-izletu polako dolazi kraj. Pošto su radovi svuda oko Valjeva, odlučujemo se za dužu varijantu jer smo još uvek željne vožnje. Idemo preko Užica. I put od Višegrada do Užica je tražio da vozimo bez prenemaganja. Stigle smo u 15.00 i počele da merkamo sladolede i girose, pa nismo stigle ni da se slikamo. Planiramo na Čačak i Kragujevac, pa dalje kući auto-putem. A Ovčarsko-kablarska klisura mi je oduvek bila želja, i eto...

Lekcija br. 3 ili Fetiš kao nužno zlo Večito ste se pitali šta je to u ženama što ih tera da sakuplja razne gluposti (po vašem mišljenju) ili tera na odlazak u šoping. Za one koji ne znaju, fetišizam (od francuske reči fetische) označava materijalni predmet za koji se veruje da je u njemu skriven duh. Fetiš je svaka stvar kojoj se pripisuje čarobna moć. Savet: Pustite svoju ženu da ide u šoping i zadovolji svoje potrebe u nedostatku magičnih fluida i čestica. Brzo smo shvatile da nam i nije nešto do popodnevnog spavanja i već u 7 smo bile u taksiju na putu do Baš-čaršije. Odlučile smo se za taksi jer nismo želele da lutamo po gradu, da se preznojavamo i mislimo hoće li nam odneti ili oboriti motore, već smo se obukle kao žene i krenule u grad. Taksista Slobodan je bio vrlo ljubazan. Vozio nas je i usput nam objašnjavao šta gde možemo da vidimo, rekao nam da se u julu priprema filmski festival, a da čitav mesec svako veče u Sarajevu na otvorenom nastupaju pozorišne trupe ili se održavaju koncerti. To veče nastupila je Filharmonija albanske RTV. Kad je pomenuo podelu Sarajeva u ratu, zamolile smo ga da ne pokrećemo tako osetljive i teške teme, a on se zdušno složio i poštovao našu želju. Pokazao nam je i objasnio koji je koji most i koji deo grada. Principov most, sad preimenovan u Latinski, bio nam je najzanimljiviji, a privukla nam je pažnju i Inat-kuća. Pred njom nas je fotografisao profi fotograf, našim i svojim aparatom, ali fotke nismo dobile. Verovatno je zaboravio mejl. Na Baš-čaršiji svega. Ćevape smo smlatile, i svaku kockicu luka... Čekaj, čekaj.... zaboravila si šoping! Evo, upravo stižem do tog dela! Kupile smo fildžane da imamo u šta da točimo kafu kad kafenišemo, prošetale se i pošle preko mosta u Sarajevsku pivnicu. Opet si zaboravila šoping! Pa sad sam rekla da smo kupile fildžane. A majice? A mlin za biber? A činijice i magneti?! Sreća naša da smo ostale bez para, i da sam ja onih 50 maraka zaboravila u sobi! Sećaš li se onih lepih lampi, lustera.... Bože, bože, šta si uradila sa onom Sandrom koja nam nije dala da u Kladovu pogledamo u izlog! Sreća da sve to ne staje na motor! U Pivnici – divota. Još smo se mislile je li to mesto za nas, a iznutra se čuje džez. Zablistaju bogati,masivni drveni šankovi u prizemlju i na spratu, a karirani stolnjaci, premda modernizovani, vraćaju me pomalo i u prošlost, kad su u svim kafanama na stolovima bile limene pepeljare. Od piva samo sarajevsko. Sarajevsko svetlo, tamno, filtrirano i nefiltrirano (dnevno). Nikad u životu nisam tako sljuštila pivo, jer ga inače ne pijem, ali ponela me atmosfera. Još kad je čovek zasvirao klavir, a devojka zapevala baršunastim glasom, shvatila sam da smo odabrale – sasvim slučajno – divno mesto kog ću se uvek sećati i kome ću se jednom vratiti. Čekaj, čekaj. Šta je sad opet? Zaboravila si da kažeš da smo malo obilazile znamenitosti! Gde misliš da ja metem ove fotke! Ajde, meti te fotke onda. Povratak u hotel obeležilo je duuugo, dugo putovanje taksijem. Taksista je pošto-poto želeo da mu objasnimo kako to Nikolić, naš aktuelni predsednik, može svoj narod da ubeđuje kako se nije dogodilo ono što se jeste dogodilo. Jer, ipak smo mi njega izabrali, znači da i mi tako mislimo. Nije pomoglo nikakvo skretanje sa teme; ovaj taksista nije bio ljubazan kao Slobodan, koga smo se uželele i jednostavno zažalile što nismo ipak njega pozvale. Rane su još sveže, a imam utisak da nikada neće ni zaceliti. Preduboke i prebolne. Pošto smo još malo pokušavale da produžimo taj dan nekakvim razgovorom i sabiranjem utisaka, ipak smo brzo odustale. Ja sam se prva onesvestila. Očito nisam od onih što ne mogu da zaspu od mnoštva utisaka. Savet: Kada pomislite da žena misli samo na šoping i provod, pogledajte pažljivije i bolje oslušnite. Negde ispod površine možda raspoznate udarce srca koje pati zbog sve ljudske nesreće, razume prošlost i zna budućnost. Možda ste vi taj koji olako shvata sve, pa i žene.

Lekcija br. 2 ili Nikad ne potcenjujte žene i njihove mogućnosti U Loznicu smo svratile da doručkujemo, a prvi koga smo našle da pitamo za put do centra bio je izbeglica, Pakistanac. Čudo, je l’ da. Hteo je da nas uputi u svoj kamp, ali smo ipak odbile ljubaznost. Oko 12 smo prešle granični prelaz Šepak i javile se Peđi iz Sokolca. Bilo je 12.12. Pošto smo ušle u Bosnu, trenutno smo procvatale! Put savršen, radni dan je pa i nema nekog saobraćaja. Prvo stidljivo krećemo, a onda se opuštamo sto posto i krivine nam ležu kô guza na nošu. Ceo taj put do Sokolca smo sprčkale dok si rekô keks. Nismo spuštale ispod stotke. Stale smo usput samo tri puta: da muški ispsujemo vlasnika mercedesa koji je stao bez migavca nasred puta, zatim u Vlasenici u 13.00 da se slikamo pored table jednog domaćeg filozofa, i u kafani da pijemo vode , našminkamo se i očešljamo. U Sokolac smo stigle oko 14.30. Peđa i njegova divna supruga Magdalena lepo su nas ugostili. Pružili su nam utočište i odmor na dva sata, napojili nas, i uveselili. Ovim putem zahvaljujem domaćinima na gostoprimstvu i savetima koji su se ispostavili kao neophodni. Nakon Peđinog objašnjenja kako stići do Sarajeva uputile smo se dalje preko Romanijskog platoa do Sarajeva. Romanija je jedno veliko uživanje. Džinovske šume podsećaju na vreme kad nismo ni postojali kao vrsta i upozoravaju koliko smo sitni i prolazni. Kao da je Tolkin upravo tu pronašao uzor za šumu koja hoda. Miriše seno. Hvala, Peđa, što si nam nekoliko puta na različite načine objasnio kako da stignemo, jer da si se zaustavio na tome da pratimo „moto“ ispisano po putu – što je ostalo od moto-skupa – nikad ne bismo našle hotel. „Moto“ se izbrisalo! Brojali smo semafore, skrenuli levo uzbrdo i ušli u Istočno Sarajevo, ali avaj, put ne ide pravo, nego levo i desno. Pravo nema. Dotle smo pratile Peđina uputstva, onda proklizale obe na mestu gde nam je Peđa rekao da vodimo računa zbog klizavog asfalta i konačno morale da pitamo neke čike koje su tu sedele gde je hotel Beograd. Kaže jedan od čika: „Samo pravo!“ „Nema pravo, samo levo i desno.“ „Tu dole desno i samo pravo!“ „Hvala!“ Skrenemo desno i opet se zbunimo. Naime, kad smo stigli do mesta gde je trebalo pravo, opet nema pravo. Samo levo i desno. Široki put je vodio ulevo, te odlučismo da ga pratimo. Prođosmo fabriku i krenusmo prema brdima. „Izvinite, hotel Beograd?“ „Uuuuuu, pa morate nazad do Foto-Vasića, tu levo i samo pravo.“ „Hvala!“ Nađosmo i Foto -Vasića, skrenusmo levo, pa nastavismo pravo. I to pravo se oho-ho navozasmo. Ma čekaj da pitam taksistu na semaforu. „Izvinite, hotel Beograd?“ „Samo pravo!“ „Ne skrećemo nigde, idemo samo pravo?“ „Na drugom semaforu levo.“ „Je l’ na semaforu, posle semafora, pre semafora?“ „Ne baš na semaforu nego posle semafora levo.“ Nađosmo hotel. Pošto nismo očekivale toliku cenu hotelske sobe, odlučismo pred recepcionarkom u ružičastom da malo razmislimo. Nakon kraćih uspešnih pregovora dobijemo povoljnu cenu za sobu. Parkirasmo konjiće i odosmo da se malo osvežimo. I trebalo nam je, posle silnih „samo pravo ali odmah posle levo“. Eto tako, ženski smo se uputile u Sarajevo, muški odvozale taj put, snašle se bez navigacije, plana grada i ostalih mapa do hotela. Vešto smo spustile cenu smeštaja i spržile kilometre i krivine kô od šale. Savet: Kada mislite da nema izlaza, izbora i verujete da pored sebe imate nejaku ženu, razmislite još jednom. Silno ćete se iznenaditi šta sve vaša žena može i ume, samo ako joj skinete okove svoje nepoverljivosti.

Ovo je jedna kratka priča o ženskom putovanju u Sarajevo, priča u kojoj je malo šta žensko, ali će mnogi naći (mislim na muškarce) inspirativne savete i možda saznaju i ponešto o ženama što dosad nisu znali. Lekcija br 1. ili Razotkrivena večna misterija žene Pre nekog vremena skupilo se nekoliko žena koje voze motore i odlučilo da se provoza o svoj groš. Skupilo se pet dragulja, i one odvozaše žensku dunavsku turu, koju nikad neće zaboraviti. I to je bio samo početak! Ovog puta, zanesene dobrim provodom, odlučiše se za sličan potez, ali ovog puta bi se išlo u Bosnu, tačnije u Sarajevo. Ali žene su žene i takve nikad nisu bile jasne ni sebi ni drugima, tako da ništa ne može jednostavno već mora komplikovano. Sastajale smo se, dogovarale, mnogo se smejale i nekako se skupi 5-6 zainteresovanih lepotica. Na kraju se knjiga ipak svela na dva slova (u ovom slucaju dva imena). Šta se desilo? Zozon je to i najslikovitije objasnio. Jedna nije imala love. Druga je otišla u šoping pa je predviđeni novac za putovanje potrošila. Treća ima mecu. Četvrta se naljutila sama sa sobom. Peta nije bila ozbiljna u svojim namerama... I tako redom. Jeste, Silvana. Malo pričaš. Šta ja da kažem kad si ti sve rekla, Sandra. Ti si i prošli putopis napisala. A o ženama smo najpre zaključile... Savet : Žene nikad nemojte pokušavati da razumete, jer vam to nikada neće poći za rukom. Možete ih samo prihvatiti takve kakve su. Pa po tom principu smo i nas dve. Tako je, bilo nas je samo dve. Bilo nam je lakše da prihvatimo činjenično stanje i da ne očajavamo, već da krenemo na planirano putovanje. Već dosad dobro poznat i uigran tim: Silvana Sandra Plan je bio da se krene preko Obrenovca i Uba do Valjeva i Ljubovije na Miliće, pa preko Sokolca do Sarajeva. U poslednjem trenutku je Silvana došla do podatka da se tuda uveliko radi i da su radovi na putu skoro do granice, te odlučismo da promenimo plan. Sastale smo se na mestu koje nije bilo prvobitno dogovoreno, i putovale deonicom koja nije bila predviđena. Ruža je htela da nam maše i došla je na Adu, jer je kasno pročitala poruku da smo izmenile mesto sastanka. Mašemo ti sad, Ružice! Sledeći put ideš s nama! Savet: Žene uvek nešto izokrenu u poslednjem trenetku. Nemojte ih pitati zašto je tako nego prihvatite novi plan. Ispostavi se da je tako bolje. Mislim, uglavnom se tako ispostavi; u ovoj priči je i to pošlo naopako. Ja sam prvo otišla u šoping, jer čovek uvek nešto zaboravi da spakuje, a kad sam se vratila, zatekla sam i RBobana. Kaže, radi blizu; i kaže, žao mu je što nije poneo bar kacigu pa da pođe, makar kao suvozač. RBoban nas je u Obrenovcu počastio kafom. Tad smo rešile da u Obrenovcu okrenemo ka Šapcu i Loznici. Ispostavilo se da se i tu radi put, i to sve do Šapca. Još zadovoljne promenom plana, krenule smo dalje. Nema tu šta mnogo da se kaže. Rizla, autobusi, prašina, proklizavanje, truckanje, drndanje i tako to. A onda smo s pumpe ispred Šapca videle silnu kolonu s valjevskog puta, i shvatile da smo odlično i prošle.