Javi se 062263298

Album sa slikama... https://www.facebook.com/pg/LeontijevicPhotography/photos/?tab=album&album_id=1281488735219871 Video iz Crkve

Slike sa osvestaanja... https://picasaweb.google.com/109322597707260130915/6277391889455126833?authuser=0&feat=directlink

Moto Žurka - Tip Caffe Ušće 05.09.2015 Vas poziva na druženje, moto igre, bajkerski pasulj, defile, nagrade i rock svirku. ** PRAŠINA BEND LAZREVAC ** - Start od 16h - Piće po bjakerskim cenama - Ulaz 200 rsd. - Prijatelji žurke MK Obrenovac - Info telefon: 063/535-177 DOBRODOŠLI !

Evo slika i od mene. https://plus.google.com/photos/109322597707260130915/albums/6152764152371379537

Video... NIje bas sjajan ali moze da se gleda

DAN PETI Ujutru se budimo u cik zore, napolju magla i prohladno a mi mamurni i ne naspavani. Ove noci Nikola nije cvokotao ali je hrkao kao medved. Bilo nam je zao da ga budimo jer predhodne dve noci nije spavao. Odlazimo na cuvene cevape kod Senca i put pod noge… Marshuta je klasicna i vec svim bajkerima dobro poznata. Preko Zlatara i Zlatibora ka Pozegi i Divcibarama. Na kraju nase avanture da sumiramo utiske: Sobzirom da je tura na brzinu izplanirana proveli smo se ekstra. Vreme nas je super posluzilo samim tim je i voznja bila odlicna. Predeli i priroda su nas jos jednom odusevili a vise od svega je vrhunsko zezanje i glupiranje. Motori su nas dovezli do kuce u jednom komadu. Verovali ili ne sami su se popravili (Ljubi se dopunio akumulator a hladanjak na Aprili je sam od sebe prestao da curi, a jedino Nikolina Pan Erotika je ostala sa kvarom njoj i dalje nije radila uticnica 12volti koja je na turi crkla). Presli smo 1700 km i uz to potrosili po 200 eura (sa sve gorivom, kaznama, klopom i provodom). Do sledeceg putopisa puno pozdrava od Obrenovacke ekipe.

DAN CETVRTI Ujutru standardna procedura, posle cvokotanja umivanja u moru krece pakovanje guranje Ljubinog motora i polazimo put Trebinja. Na granici sa Bosnom upoznajemo Nikolinog rodjaka za koga ni on nije znao da radi tu. I onda to cuveno Trebinje i Platani. Posle uzivanja u platanima vozimo se hrapavom bosanskom magistralom preko Bileckog jezera, Cemrnog i Tjentista ka Foci. Uzivamo u krivinama i predelima tako da se nismo mnogo odmarali. Prvu duzu pauzu pravimo nareci Sutjesci gde se rashaldjujemo u ledenoj vodi. Na ulasku u Focu svracamo u lep restorancic da pojedemo nesto sa kasikom (bosansku corbicu) od silne budimske dobili smo zatvor… U foci smo se kratko premisljali kojim cemo putem kuci kada je nikola predlozio da voznju nastavimo preko Gorazda i Pljevlja ka Durmitoru do Bijelog Polja kako bi posetili njegovu familiju koja nam je uz svaku posetu Crnoj Gori pruzala prenociste. Od Gorazda idemo preko malo poznatog granicnog prelaza Metaljka (koriste ga iskljucivo kamiondzije koji vuku drva i kamen iz planine). Od cele rute koju smo do sada odvozali jedino smo zbog ove deonice zazalili i pozeleli da je nismo ni vozili. Put je u raspadu, rizle ima toliko da se afsalt jedva vidi, rupe ko krtateri u toj meri da je i Maretu bio zao endure motora. Na samom granicnom prelazu carinika ni od korova. Taman kada smo mislili da damo gas i nastavimo iz obliznje kafane dotrcava carinik. Na standardna pitanja (koliko moze da razvije) dajemo odgovore i nastavljamo dalje. Nakon agonije od tumbanja ugledasmo i Pljevlje. Tu smo od muke zapevali pesmu “Pljevaljski tamburasi” cestitali jedan drugom pregledali motore da nije nesto odpalo i trijumfalno se slikali… Vozimo dalje ka Durmitoru i Djurdjevica Tari gde nas vec hvata prvi sumrak. U spustanju niz Durmitor nailazimo na prelepi vodopad. Po mraku stizemo kod Nikoline familije gde se raspakujemo klopamo na brzaka. Nikolini burazeri zeljni provoda vode nas u grad gde smo zaginuli do kasno u noc.

DAN TRECI Celu noc smo lose spavali, manjim delom zbog umora a vecim delom zbog Nikolinog cvokotanja i psovanja slojevitog oblacenja. Ujutru nam je priznao da se smrzao ko guzica i da je celu noc mislio na ruskinje sa Kravica i topli zagrljaj gazdarice iz Sarajeva. Nikola “Multi layer” Jutro u Boki nas ostavlja bez teksta.. Prvomajski uranak pocinjemo jutarnjim brckanjem. Posle Kravica, more nam je doslo kao djakuzi i ako su nas mestani cudno gledali. Kako dolikuje Prvom maju okrenuli smo cuvenu Budimsku kobaju na suncu a posto je praznik imali smo i dezert Mesni narezak sa rotkvicama. Posle prebogate trpeze odlazimo do Kotora na kafu. U Kotoru skupa kafa velika guzva a devojke jos nisu pocele da nose kupace kostime. Dovoljan razlog da pobegnemo u planinu. Put nas vodi ka Lovcenu i Njegosevom mauzoleju. Otvara se hrapav put u tri dimenzije, lakat krivine u nedogled. Navedena kombinacija lose utice na Mareta (shvatamo zasto mu je nadimak “Fitilj”) i Aprilia se stavalja na testiranje. Prve tri serpentine vidimo kako Aprilia kliza na sve strane propinje se na tocak i polako nestaje. Naredne cetiri serpentine culi smo samo Leo Vince kako prdi i odjekuje. Nakon dvadesete serpentine ugledasmo Mareta pored puta. Mrkog pogleda i obliven znojem je gledao u Apriliju koja je bila okupana antifrizom. Brzim pregledom hladnjaka i dekla ustanovili smo da je doslo, na svu srecu, samo do izbijanja cepa na prelivnoj bocici od antifriza (u Dubrovniku smo malo preterali sa dolivanjem piva i vode). Uspon se nastavlja i stizemo do proplanka na Lovcenu gde srecemo jos jednu grupu bajkera. Do mauzoleja nismo mogli da se popnemo motorima jer je snezna lavina zatrpala put. Nikola koji je bio u letnjim patikama a i nije neki ljubitelj pesacenja i uspona samovoljno je ostao da cuva motore i grudva se sa klincima na parking. Marko i Ljuba krecu “kracim putem” Kraci put se pretvorio u uspon od pola sata po snegu i kamenjaru a kada su se ukazale stepenice koje vode u nebo Mare sa olaksanjem predao stafetu (Nikon) Ljubi i otpevao mu pesmu “putuj putuj sreco moja” ili za bajkere Led Zeppelin – Stairway to haven. Spustamo se do grada Lovcena na brzi pitstop u kombinaciji pica, toceno pivo i saldoled. Dan je jos bio dug a Rijeka Crnojevica nas je cekala. Oaza mira i lepote. Opet smo uhvaceni nespremni ali ne i Nikon. Uz hladno niksicko pivo upoznajemo i niksicane bajkere. Kada smo videli da niksicani hoce da nas uzmu pod svoje bezimo ka Budvi i pjeni od Mora. Na kraju dana desilo se ono sto Ljuba nikako nije mogao ni da predpostavi a mi smo samo cekali kada ce da se desi. Na povratku u kamp u Tivtu nas hvata ogromna guzva i kolona koji uzimaju danak Ljubinoj salauki. Farovi i konstantan rad ventilator su iscrpeli akumulator. Posle duzeg guranja i rucnog punjenja akumulatora salauka se vraca iz mrtvih i bez svetala kao fantom stize do kampa. Do kasno u noc sedimo pored mora, sabiramo utiske i deremo pivo…

DAN 2… Nikola I Marko sutradan su mnogo vise rasplozeni i orni za dalji nastavak puta za razliku od Ljube koji je slomljen i emotivno rastroje od ne prespavane noci. Uz kafu i jutarnji dorucak dogovaramo da danas idemo u pravcu Mostara i Hrvatskog primorija. Prvu pauzu pravimo u mestu Konjic Put ka Mostaru se otvara krivine se nizu tempo se pojacava. Puna linija i ogranicenje za nas ne postoje sve dok nas Bosanski saobracajci nisu presreli. Tu krece diplomatija. Oni nam traze 150 maraka po coveku mi im pokazujemo cleave gume, oni traze 100 po coveku mi pokazujemo pocepanu opremu. Prelomni trenutak je bio kada je jedan saobracajac objasnjavajuci tezinu prekrsaja tuknuo na rakiju, tu smo znali da je nas. Nakon upoznavanja sa geografskim poreklom rakije iz nasih kofera dolazimo do obostranog kompromisa koji je iznosio 50 eura za svu trojicu. Uz srecan put dolazimo do Mostara. Na letnjih 45 stepeni jedva nalazimo besplatan parking, krecemo u razgledanje starog grada i silazimo na rashaldjivanje u Neretvi. Koristimo naivnost kineskih turista koji su lokalnom skakacu dali 50 eura za skok sa mosta. Nismo se dugo zadrzavali u pregrejanom Mostaru i krecemo put vodopada Kravice. Prilaskom vodopadima nismo se nadali takvoj lepoti i osvezenju u vidu vodene magle. Do sada smo se kupali u mnogim rekama jezerima I potocima ali ovako hladnu vodu kao na Kravicama nismo nikad osetili. Taman kada smo hteli da odustanemo od kupanja dve ruskinje su nam postavile izazov. Dopingovane alkoholom su u vodu usle bez kvasenja. U nama se bude zivotinjski instinkti I u grcu ulazimo u vodu. Posto nas je hladna voda iscrpela okrepljujemo se budimskom kobajom I rotkvicama koje smo poneli od kuce Nastavljamo voznju ka Hrvatskoj granici gde nam se desava i prvi peh na Markovoj Apriliji, hladnjak je resio da proplace. Odlucujemo da ne diramo nista snabdevamo se sa flasama vode i nastavljamo dalje. Usledila je jedna od lepsih deonica za voznju Jadranska magistrala od mesta Metkovic ka Neumu i Dubrovniku. Asfalt crn, hrapav, prelepe krivine a pored nas sunce i more. Gume se tope ko zvaka.Malo smo se zaneli u toj voznji tako da pause nismo pravili do Dubrovnika. Dubrovnik je prelep ali je i preskup za nas budzet tako da nastavljamo ka Crnoj Gori. Strateski smo zakazali na ovom delu puta sto nas je dovelo do voznje na isparenjima goriva. Hvatali smo vakum iza autobusa a nizbrdo i gasili motore. U Crnu Goru ulazimo u ponoc I sa suzama radosnicama nailazimo na pumpu. U neko doba noci nalazimo napusteni kamp u Bijeloj I po mrklom mraku razapinjemo satore. Prvo smo se namucili oko Markovog satora koji je inace za 3 osobe ali nakon nase montaze Marku su iz njega virile noge. Tu je I Nikola shvatio da je zaboravio vrecu za spavanje I poceo da se slojevito oblaci. Nastavak uskoro sledi...

IRON BUTT -TRADICIONALNA PRVOMAJSKA VOZNJA…. Postala je vec tradicija da se za prvomajske praznike organizuje neka voznja “Beg u divljinu” a i “beg” od zena i bracnih obaveza. Stara ekipa je ponovo na okupu: Marko – Leonta Ljuba – Afrikanac Nikola – Crnogorac Pocetak pisanija ce mozda ici traljavo jer su promili tek u porastu, nadamo se da ce pivo I rakija uciniti svoje a nama se jezici odvezati… DAN PRVI Nakon zimskog pregovaranja oko predstojece ture nije doslo do dogovora. Umesto toga resili smo da ovaj put krenemo ka Bosni i Sarajevskim cevapima a dalje kuda nas put ponese. Tura je kao i sve do sada voznje planirana u LOW BUDGET varijanti (pare za gorivo I pivo) Masine su nam uglavnom spremne za provod I putesestvije, malo ulja, antifriza, goriva i krecemo… Zene vec naviknute na sled dogadjaja, daju nam po 10 evrica i po pakovanje prezervativa (nemamo tako libelarne zene – morali smo sami da ih kupimo) i namerno nas polivaju kofom vode za sretnog puta. Prva deonica puta je manje vise poznata. Idemo preko Sapca, Loznice, Zvornika ka Romaniji i Jahorini. Vozimo pored Drine i uzivamo u krivinama ali ubrzo stajemo i pravimo pauzu jer nas hvataju grcevi u guzicama. Bobanovo sediste nije urodilo plodom, ili je zima bila duga i mrsna… Nakon odmora smo stisli guzove i udarili po gasu preko Romanije i uzivali u krivinama i prelepim predelima (nije bilo vremena za fotke) i tako sve do Jahorime i ne nadanog grudvanja. Na spustanju od Jahorine ka Sarajevu nalazimo jedan vidikovac koji koristimo za kraci foto session. U popodnevnim casovima stizemo u Sarajevo i posle dvocasovnog trazenja smestaja i ubedjivanja oko cene, postizemo dogovor sa slatkom i sarmantnom gazdaricom od 65 godina kojoj obecavamo masazu I pedikir za ucinjenu cenu. Mozda je matora koka htela da nas primi za dzabe, ali mi nismo bili spremni da podnesemo takvu zrtvu. Nakon presvlacenja i pazuhiranja mrtvi gladni odlazimo do Bas Carsije na cevape kod Zelje. Cevapi su bili vrhunski pa su se dizna za pivo i apetit za zenske otvorili Za razliku od Sarajevskog piva (presli smo na Ozujsko). Sarajlijke su opravdale ocekivanja i bas nam je bio merak. Mrtvosani odlazimo u smestaj gde smo odmah komirali a jedino Ljuba – Afrikanac nije bio te srece, gazdarica mu je cele noci kucala na prozor i nudila popust!

Slike Obrenovackih Amfibija SLIKE GOOGLE +

Evo slika ko ne moze da otvori face Slike na GOOGLE+

Ne znam konkretno kako se cuje ali tu moze da bude dosta stvari ja tipujem da nisi doboro namestio spojnicu lanca. Moze da bude i prednji lancanik ako nema onu gumu za ublazavanje udarca. Moze da bude da se pojela ona lplastika na koji lanac naleze na ramu motora. Moze biti i da ti je roler gornji ili donji meni je on vise puta stradao. Mozda nisi dobor namestio zadnji tocak, mislim na to da nije u pravcu. Ima i onaj metal ispod plasticnog branika na prednjem lancaniku ako nisi provukao dobro sraf on hoce da udara u lanac.... Javi sta je bilo ako nadjes

Moja zivotna zelja! Srecan put i neka te ovih 10.000 km a mozda i vise posluzi puno srece, zdravlja, da te dobro sluzi motor i zena, dobro vreme i dobar put... Jos jednom Srecan put!!!