Што ми се изузетно свидјело у Аргентини: пиво. Сва њихова пива су одлична...а паковања посебно. Мало је 0,5л, средње 0,75л, нормално 1л. Божић је, Божић је, пуцају прангије...Добро и не пуцају баш, али је Божић! У 8.00 смо били да узмемо ауто...и то какав! Шевролет! Мало чудан, доиста. И сва су им аута чудна. И Пежои и Ренои и Фиатови, и "Фосвагери"... то су некакви хибриди (физички гледано) , за Јужноамеричко тржиште. Ове фирме углавном имају фабрике у Бразилу и модели су прилагођени пројектованој потреби становништва. Квалитет никакав. Аргентина има ригорозну пореску политику. Рецимо, Веспа 300 нова код њих кошта 10.000 $. Чудни су ови Аргентинци... Шевролет Спин...какав чудак! Прегледамо га, све ок, прешао мало, губе добре...рекло би се све 4 исте. Цијене рентирања су ужасно високе...око 120е на дан. Али, то нам је што нам је. Можемо ли да кренемо? Да ставимо двије кесе робе и можемо. Ок. Веселу дружину чинимо ми и клинци...7 и 2,5 године. Одосмо на пут од готово 6000км. План је да се првог дана докопамо Пуерто Мадрина. Око 1400км. Временски услови иделани. Температура мало пала, али може... Провинција Буенос Аирес је једна од богатијих (од укупно 24). Равница, обрађена поља, пуно фарми крава...све је уређено, чисто и непрегледно. Пут је магистрални, солидан. неравнине углавном присутне, али се вози брзо. Јер је правина. И правина. И само правина! Гориво је испод 1е, ... пумпи нема баш на сваких 10ак км...али има на сваких 200. Искључиво пумпаџија сипа гориво, ауто се мора угасити и забрањено је коришћење мобилног док се сипа гориво. (???). Током ноћи смо ушли у Патагонију па нијесам успио забиљежити прелаз у пустињу. Сутони су заиста фасцинантни. Никад љепше небо и облаке нијесам видио. А можда их има. ....

Улазимо у продавницу - посластичарницу за љубитеље коња, јахачке опреме и ножева - за праве гаучосе! све се ради ручно, од праве коже и природних материјала. Много добар рад! Морао сам се попети на зграду, да видим мало панораму... Бадње је вече. Позовем Владику Кирила и каже ми да је налагање Бадњака и Литургија око 19 часова. Облачим се свечано, како и пристоји и идем до наше Цркве која је удаљена 5-6 км и не у баш лијепом кварту. Необично је налагати Бадњаке на 30-ак степени. У порти је било 70-80 људи, сви су срдчни и љубазни према мени. Акценат монахиње која дочекује госте ми је јако познат. Кажем јој: -Сестро, ти си из мог краја. -А одакле си ти? - Из Подгорице. - А од којих си? - Од најбољих (кажем кроз смијех). Од Вукчевића. Она ме погледа, и сузе потекоше низ лице. Потоци суза... - Ја сам била удата за Вукчевића, када се упокојио замонашила сам се и ја сам прва монахиња која је дошла у Јужну Америку. Ето што је живот, размишљам док ме грли. Ове жене се сјећам, као кроз маглу, још из дјетињства. Њен покојни муж је мој рођак.

На Бадњи дан смо мало шетали квартом...Чувена Реколета. Ту је, као туристичка атракција - гробље. За наше обичаје чудно гробље, јер сви су сахрањени, а нико под земљом! У кварту је све уредно и чисто...Ту је улица са кафићима, пијаца, и једно оооогоромно дрво, сви ћете препознати о чему се ради.

Послије тога смо отишли на ручак, чувена Аргентинска говедина. Ресторан Don Julio, по квалитету и популарности трећи у Јужној Америци. Храна изузетнo укусна, све је ванредно добро. Мајстори су за месо и вино. Сасвим довољно. Ту смо договорили детаље пута: у понедјељак, на Божић, узимамо рентакар и VIA FIN DEL MUNDO! План је да посјетимо Ушуају, видимо пингвине, морске лавове, китове, археолошку атракцију Пећину руку и глечер Перито Морено. Увече смо посјетили споменик великој легенди Аргентине, Juan Manuel Fangio!

Врелина која ме је запљуснула по изласку са аеродрома је пружена пријатељска руке ове нама далеке земље. Температура око 30 степени, и то уочи Божића! Може ли љепше? Аргенина је 3 пута већа од Француске, са 42 милиона становника. Од тога, готово трећина живи у Буенос Аиресу. Булевари широки и чисти, улице уредне и лијепе, са одржаваним и лијепим фасадама. Сматрам да ни један главни град није огледало народне душе, коју је најтеже али и најљепше упознати на оваквим и сличним путовањима. Али, свакако да су престонице посебан дио држава, са много занимљивих садржаја. Послије поздрављања са кумовима и кафе на тераси стана одакле се пружа лијеп поглед на споредну улицу у једном од љепших квартова Б.А. , полазимо у обилазак града. Одмах. Толико тога има да се види... -Аааа, гдје ћемо? -Па у Боку. -Ок. Стадион Бока Јуниорса је посебна прича. Заиста посебна. Све врви од навијача и туриста. Сви су у дресовима или ознакама клуба. Паркирамо се на паркинг мјесто у улици и Миљан размијени пар ријечи са локалцем који нас је наизглед незаинтересовано посматрао. Заправо питао га је да ли је слободан паркинг ( јавни!). Јесте можемо се паркирати. Заправо, уколико вам приђе локалац и каже да се не паркирате, веома је паметно дати човјеку стотињак пезоса него затећи поломљен ауто. Упозорен сам да није сваки кварт безбједан, на се телефон, сат и торбица не носе у руци, ... Пуно је уличног криминала, насиља и отимачина. Несрећни туриста из Швeдске који је дошао за Нову годину у Б.А. добио је метак у ногу, у центру града, због телефона који су хтјели да му отму. И морали су му ампутирати ногу. Диван поклон из Аргентине! Па ови Аргентинци се ни мало не шале! У кварту код стадиона су двије дјевојке из Београда, недавно, отишле пар улица даље од безбједне зоне...чак су им станари поред којих су пролазиле говорили да не иду тамо. Међутим, кад су ушле у тај други свијет, (рецимо стварни) одмах су опљачкане и свучене до голе коже. Нису их силовали уз образложење да нијесу нешто згодне... Па добро, кад је таква ситуација, бићу пажљив! У улици поред стадиона све врви од људи. Све је рустично, али све има своју причу. Столови су на улици, на улици се спрема месо, које и сирово и спремљено стоји напољу... Игра се, пјева се, пије се...па како ли је онда увече? Куме, добра ова гара, а?

Шта је на крају? На крају неба, на крају мора, на крају пута? Шта је на крају деца би хтела да знају. Зато једу, зато спавају, Зато расту брже од капута. Шта је на крају среде? Четвртак. А шта на крају четвртка? Петак. На крају свих крајева Увек је један нови ПОЧЕТАК. Крајеви се потроше, почеци увек трају, Почетак- ето шта је на крају.

У Франкфурту сам имао доста времена да се информишем о свему што ми је пало на памет. О Луфтханзи, која је међу топ 10 компанија, о Боингу 747-8 чији је долет 15.000 км, капацитет 467 путника, крстерћа брзина око 918 км/ч. Дакле, поштовани путници пажња сад: овај авион лети за Буенос Аирес град! Поехали! Лет траје око 15 сати, сједишта су удобнија него што сам очекивао. Другови Ксанакси су помогли да лет буде много пријатан. Видим, сунчан дан...авион се припрема за слијетање. Мијењају се лијепи пејзажи, шуме и обрађена земља. Одличан поглед на ушће три ријеке на Атлантику...

Крај децембра 2018, лежим и размишљам: кад ће љето?!? Тишину прекида пјесма: Там шли, шли два брата с Турецого фронта, с Турецкого фронта домои.... мелодија звона на мом мобилном телефону. На дисплеју име: Миљан. Претпостављам да ће ово бити уобичајен кумовски разговор. Али! ................... - Куме, за ове 4 године, колико сам у Аргентини, могао си доћи до нас. Још мало се враћам за ЦГ, па смо могли остварити план да одемо до краја Јужне Америке, као што смо 2009. отишли на крај Сјеверне Америке. Да ставимо тачку на Америке! - То је истина, куме. Могао сам, али за ту авантуру није вријеме, тј. нијесам баш финансијски артикулисан. - Знаш како куме, карта ти је већ купљена. Авион ти је 04.01. овамо си 05.01. за даље се договарамо! У том моменту сам схватио да сам леђима додирнуо зид. На брзину регулишем одмор, на брзину се пакујем и на брзину крећем. На све велике путеве се иде на брзину. Као и увијек, испраћен од Браће, напуштам Подгорицу. Мислим, да ли ћу је икада више видјети? Можда се сруши авион, иако сам доста пута прешао океан, у последње вријеме никако не волим авионе. Одавно није пао ни један авион, вјероватно ће овај мој. Шалим се, наравно. Мислим: идем у нову авантуру. Биће добро зезање!

Да ли могу, као олакшавајуће околности што ово није мото прича, утицати чињенице да је зима и да прекраћујемо вријеме? Уколико могу, драги читаоче, причао бих ти о Аргентини, крају свијета, Огњеној Земљи, Патагонији, гаучосима, пингвинима, морским лавовима и још о много чему...

Да, сјећам се!

To su i jedine opcije. Mislio sam da ih nabavim po hitnom postupku, ali za Capa je to nemoguće

Potreban vizir, retrovizori i žmigavci (prednji) za apriliu Caponord 2006 godina.

https://m.facebook.com/groups/178365072630566?view=permalink&id=292831891183883

Jednu imam, druga je stradala prilikom pada. Unaprijed zahvaljujem. 14:23

Desna ti se pozlatila ruka!