Хиландар, Олимп, Метеори

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 22, 2016]

    Како настају жеље и снови? Да ли смо себични или их делимо са другима? Некад се остваре одмах, а некад треба бити стрпљив и чекати. Скромност и пролазност се често у животу укрштају, правећи различите путеве, несавршеног квалитета. Треба бити обазрив и вешт да не проклизаш и не погрешиш скретање или лоше процениш кривину. Спознао сам рано да мале ствари чине живот пуним и вредним и да се треба радовати другима и волети искрено теби блиске и далеке сапутнике у овим животним просторима. Искушења нас цео живот саплићу, падајући сва колена одеремо. Некад лако а некад тешко устајемо, али је важно да  исправљени настављамо ходати и возити  влажним и сувим животним коловозом. У мојим средњошколским данима сам пуно лутао, залуђивао се музиком, филмом, сликарством. Хтео да будем спортиста! Шуњао се по разним сферама адолесцентног  живљења. Био сам пристојно несташан. Нисам пребрзо возио своје пубертетско возило. Свашта се у глави одвијало, разни филмови, замисли, дилеме, читаве позоришне представе, ко си, шта си, где си? Међутим, у том свом благо контролисаном можданом хаосу, једна поджеља, која је временом напредовала у жељу, стално се врзмала, борећи се за своје  место у вртлогу страсти, снова и различитих жеља. Тадашњи клинац је пожелео, у почетку бојажљиво, да једног дана купи мотор и са њим обилази манастире и цркве по ондашњој Југославији.Ни данас не знам, ни како ни зашто ми се то усадило у делић слободног простора већ пуне подсвести, разним глупостима, једног необузданог дечкића. Тада сам већ био свестан љубави према моторима и посебне љубави према Богу. Моја религијска истраживања и искуства, у то време, су била скромна и спора. Помисао на одлазак  у Хиландар и Свету Гору су ми изгледали далеки и недостижни. Године пролазе, свашта се дешавало, на личном и државном плану. Много измена и добрих и лоших у нашим животним утакмицама.  Погрешни тренери и играчи.Пропуштене прилике за овим или оним, па некад жалимо, а некад будемо равнодушни. Свих ових  година сам волео, сањао и желео. То ме одржало будним и јаким. Бојажљиво сам се ушуњао у религијске истине и сазнања. Осигурао сам животне темеље за старост. Жеља из клиначких дана је трајала и постајала све одважнија. Стекли су се услови да је полако остварим. Јесен 2009 године, купих мотор и поче моторашко духовна авантура, сада, већ једног маторца мотораша. Много тога се променило од средњошколских дана, само су жеља и љубав остали исти, чисти и јаки. Сада сам само пристојан маторац.

 

Хиландар? Мотор? Жеља? Могућност? Врло реално да се скоцкају! Имао сам срећу да у исто време, када и јa, неки Ваљевци, мени сличних година, покупују моторе па смо наша познанства обогатили новим начином дружења. Заједно смо се возикали по разним дестинацијама, обилазили цркве и манастире, али и кафане, реке, планине. Уживали смо као деца, маштали, правили планове.  Идеја о посети Хиландару је некако свима нама дошла у слично време. Почело се са припремама и планирањем. Обавештени су наши моторашки пријатељи из других крајева и градова ове наше мале и лепе Србија. Неки су одустали из објективних разлога а неки су се придружили  и допринели у реализацији овог путешествија. Сви смо се радовали и били узбуђени и били свесни да ово није само празно моторашко возикање већ посебан догађај за све нас. Велика светиња и велика част бити и осетити нешто потпуно ван чулно.

 

Припреме, договори.

Некако смо се ускладили да то буде у мају и то да кренемо 2. Маја 2016 год., али смо морали да померимо за 1 мај 2016 г. на сам дан Васкрса, јер је временска прогноза била очајна, киша,киша, тмурно, а ми смо мислили да у  једном дану стигнемо до Уранополиса, па смо због временских неприлика  пут до тамо поделили у два дана. Било би ризично и напорно возити цео дан по киши и ветру. Решено је да се преспава у Врању и да се другог маја настави до Уранополиса. Највећи део посла је обавио Деки, око дозвола за Свету Гору, прављење руте, букирања. Велику помоћ је имао од Пеђе и Ивана, Крагујевачке екипе, који су успели и мајице да одраде.  Ми остали смо само чекали и пратили збивања.Предложено је, да, када смо већ у Грчкој, да би требало обиће и Метеоре, други прстен, попети се на Олимп, провозати се мало по бали, уживати у лепоти Грчке. На крају је ово путешествије испало 8 дана и око 2400 км. Сви су се сложили. Лично припремање и нестрпљење је обузело сваког од нас. Једва се чекало на полазак. Моторашко телефонисање је било уобичајено тих дана пред пут.  Временска прогноза се мењала, час овако , час онако, али нас није поколебала, сви су били спремни и одважни. Мотори су мажени, лицкани, припремани као младе за свадбу. Све је морало бити исправно и чисто. Ми смо били здрави и прави, одлични у физичкој и здравстеној кондицији, као праћке. Хранили смо се исчекивањем. Ништа нам није било потребно сем самог чина поласка. У суботу 30.априла 2016 г. екипа Ваљеваца је обавила најважнији  део у припремном циклусу овог путешествија, посетили смо цркву у Бранковини где нам је отац Дуле очитао молитву за пут и освештао моторе.

 

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 22, 2016]

м

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 22, 2016]

Не могу да наставим постављање путописа. Не показује ми опцију paste?!

[zlaya 238 Napisano Decembar 22, 2016]

   

[velvetwolf 464 Napisano Decembar 23, 2016]

Cekam to lepo, korisno i poucno stivo. Nadam se da cu uzivati u citanju i da ce mi uskoro biti od koristi.

[mrle 7447 Napisano Decembar 23, 2016]

Mikica, šta više reći ili napisati

 

[Toreador 503 Napisano Decembar 23, 2016]

Ajde Valjevci

[PedjaBgd 182 Napisano Decembar 23, 2016]

[mrle 7447 Napisano Decembar 23, 2016]

ha, ha, na ums sam video nastavak   prc

[smiljke 315 Napisano Decembar 23, 2016]

Baš me raduje što si počeo da pišeš ovaj putopis!

Počeo si ga za desetku, samo napred.

[Bruno 68 2576 Napisano Decembar 24, 2016]

Samo napred

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 24, 2016]

Пре поласка да представим моторашку екипу која је цепала и фајтала асфалт одавде до Грчке. Осам дана, осам људи, осам мотора, осам ћуди, опстали у моторашком заједништву.

 

Деки – Црвен бан

 

Ивица – Мауританац

 

 

Југослав

 

 

Микица – Чика Мики

 

 

Крле – Иван КГ

 

 

Пеђа – Пеђа КГ

Дарко – Дебељан

 

 

Саша – Ороку

 

 

Први дан   1 мај 2016 г.  Васкрс

Устајем рано у 3 сата 30 мин.  и одлазим у Бранковачку цркву на Васкршњу литургију, где сам већ осам година за певницом, причешћујем се, враћам се кући у 6 сати ујутру, мало дремкам, до 8 сати, када са својом породицом одлазим код таста на Васкршњи породични доручак.  Волим Васкршња јутра . Овај Васкрс је имао посебну тежину јер сам на овај дан са својим моторашким пријатељима, започео пут ка великој светињи Хиландару. Осећања су ми била некако, благо измешана. Радост, срећа, узбуђење, унутрашња поскакивања.  Чинило ми се да се некако цео смешкам, због свега што ми се овог јутра дешавало и онога што ме тек очекује. Лагано и без журбе пакујем ствари. Љубимац је спреман у дворишту зграде. Чека! Договор је да се нађемо у 12 сати на Лук оил бензинској пумпи, на изласку из града. Ваљевска екипа је позната по својој тачности. Нема кашњења. Поглед са терасе мог стана на храм, који ме увек испрати и дочека.

 

Храм, мотор, селфи и вози.

 

 

 

 

Возим тмурним улицама Града. Гледам познате зграде, семафоре, натписе, па ми лепо. Маторац мотораш кренуо у авантуру.

 

 

 

 

Југослав већ стигао, друштво му прави Смиљке који је дошао да нас испрати.

 

 

Стижу и Деки и Ивица. Не задржавамо се.  Разменисмо по које слово и кретосмо. Путешествије може да почне. Следеће стајање је на бензинској пумпи на ауто путу код Лапова, где се налазимо са Сашом, који је јуче кренуо и Сомбора до Новог Сада где је преспавао. Свеж и одморан ће нас сачекати.

 

 

 

 

 

 

 

 

Возимо правац Лазаревац, Аранђеловац, Топола, Марковац па на ауто пут. Пролазимо кроз познате пределе, али их вреди увек  поново видети. Иако су увек исти,  можда их другачије доживимо.

 

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 24, 2016]

Хвала свима на подршци и саветима. Поново креће путопис.

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 24, 2016]

Стижемо на време, на прво место окупљања. Саша је стигао мало раније од нас. Паузирамо неких пола сата. Мало кафица, мало цигарица, по које слово разменисмо. Коментаришемо тренутну и будућу временску ситуацију.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слаткиши, сокићи, требаће енергије.

 

 

 

Југослав и Ивица замишљени. Због чега? Не знамо.

 

 

Људи и машине, једни поред других, на заједничком задатку. Међусобно осматрање и посматрање. Сасвим природан спој за моторашки авантуризам. Нестрпљиви и једни и други.

 

 

 

 

 

 

Сви смо поткрепљении и освежени. Покрет. Крагујевчани нас чекају.

 

Сиво небо, сив асфалт, ауто пут досадан, а ми цепамо, баш нас брига. Нама лепо. Почетна путна грозница тресе и нас и моторе.

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 24, 2016]

Друго зборно место, где се екипа скупљала. Нађосмо се и са Крлом и Пеђом. Кад сте са њима у друштву не можете бити мирни ни уштогљени. Разбијају све стереотипе. Само смех и вриска. Волим да се блесавим са њима, а и остала моторашка екипа. Не смета нам зујање аутомобила поред нас. Мало се излудовасмо па настависмо даље у обећане моторашке километре.

 

 

 

 

 

 

Настављамо ауто путем. Мало се разведрило. Правимо танк паузу. Опет разноразне шале, позерисање, смех и дечачка неозбиљност. Нема везе колико имамо година.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Мотори подмирени, ми завршили чаврљање, крећемо према Нишу где нас је сачекала јака киша. Бензинска пумпа је одјекивала од брундања мотора и нашег смеха.

 

 

 

 

 

Непосредно пред кишу у Нишу. Једва смо стигли да навучемо кишна одела. Падала је све до Грделичке клисуре. Било је и ветра. Нешто нам није много ни сметала, с обзиром да је тек био почетак пута. Ми одморни и жељни вожње, у нади да нас неће много пратити и смарати.

 

 

 

 

 

 

Део пута од Ниша до Врања смо возили изложени капима кише, некад јачег а некад слабијег интезитета. Увек ми је жао што не могу да сликам у вожњи за време кише, тако да и овога пута ништа од кишних фотки. Мушки смо одвозали овај део нашег путешествија. Нисмо више паузирали. У Врање стижемо у 18 часова. Тмурно је и суво. Имали смо уговорено преноћиште. Ја сам у Врању први пут од 1981 год. кад сам завршио служење војног рока. Сећања су ми стизала у етапама.  Паркирамо моторе испред хостела и јављамо газди да смо стигли.

 

 

 

 

 

 

 

 

Газда је моториста. Пакујемо машине на безбедно. Забавља нас неким својим моторашким догодовштинама.

 

 

 

 

Пењемо се у наше собе. Распоређујемо се и распакујемо. Износи се понета клопа. Сланиши и слаткиши. Огладнели смо. Нисмо нешто уморни.  Смештај пристојан, без клопе.

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 24, 2016]

Негде око  пола осам  почиње киша. Ми се и даље развлачимо и излежавамо. Газда домаћиски подложио. Топло и лепо. Хоћемо ли се мало протегнути по кишном Врању? Договор пада да се ипак поквасимо ноћним капима врањанских падавина.

 

 

 

 

 

 

 

 

Излазимо и ходамо мокрим тротоарима будног Врања. Измешасмо се са локалцима и локалкама. Брзо смо се снашли. Проналазимо пристојан и леп кафе. Лепо смо се понашали, како доликује зрелим моторџијама. Пороке смо оставили на улици, да нас можда сачекају, ако буду имали стрпљења.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ћаскали смо о свему и свачему. Сређивали утиске о данашњим сувим и мокрим километрима.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Око 22 сата смо се вратили у хостел. Киша је престала. Било је топло. Улично светло и испарење су  нас пратила у нашој повратничкој шетњи. Били смо мало неозбиљни у непознатом граду са само нама познатим моторашким хумором. Нисмо претеривали. Пристојност нас није напуштала ниједног тренутка. Хвала јој. У току ноћи је киша поново почела да пада. Радијатори скоро целу ноћ били врели. Тешко смо заспали.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[milx 127 Napisano Decembar 24, 2016]

SVAKA CAST JUNACI!!!

 

Ovo je mnogo vise od obicne moto ture do mora!

 

Nazalost ja nisam mogao da krenem  zbog svoj realnih problema ali Boze zdravlja bice jos prilika!

[radeyamaha 148 Napisano Decembar 25, 2016]

Šta ima lepše nego u zimskim danima čitati putopise, pratimo.

[drazenye 87 Napisano Decembar 25, 2016]

Svaka cast, pratim...

[PedjaBgd 182 Napisano Decembar 26, 2016]

[VR46 560 Napisano Decembar 27, 2016]

Пратим

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 29, 2016]

Pratim.... nemoj dugo da cekamo nastavak

Jel ovo majstor Matijas na DR-u?

 

Јесте. Др.Матијаш, доктор за моторе, на др-у

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 29, 2016]

Други дан – 2 мај 2016 год.

 

Буђење у Врању. Поглед из поткровља.  Јутро тмурно.

 

 

 

 Устали смо око 7 сати, обавили јутарња спремања и кренули у потрагу за кафом.

 

 

 

 

 

Улице мокре од ноћне кише. Шеткамо се и зезамо. Све затворено. Празник је.Где пронаћи кафу у празном граду? Нигде никога. Улице одзвањају од нашег кикотања и смеха.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Када смо помислили да од наше јутарње кафе нема ништа, налећемо на необичан објекат који је једини био отворен. Комбинација цвећаре и посластичарнице. Баш се обрадовасмо. Цвеће, кафа, колачи, вредне и љубазне девојке. Ништа нам више није требало у том тренутку.

 

 

 

 

 

 

 

 

Завршено испијање кафа. Следи повратак у хостел. По договору, треба да се нађемо са Дебељаном у 10 и 30. Он је у цик зоре кренуо из Неготина. Киша га је „тукла“ више од пола пута.

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 29, 2016]

Пакујемо ствари и моторе. Мувамо се по собама. Већ је пола десет. Треба нешто и доручковати. Моторима крећемо у потрагу за клопом. Нешто се у међувремену и отворило. Пекаре прорадиле.

 

 

 

 

Улећемо гладни и насмејани у прву пекару на коју смо наишли. Препадосмо пекарске раднике. Ми мотораши неодлучни. Неко хоће са месом, неко са сиром, неко са или без јогурта, неко са кока колом, а све то зачињено крагујевачким хумором и нашим пубертетским кликтањем. Изгледали смо и разамажено и необуздано.

 

 

 

 

 

 

 

 

У пола залогаја застајемо, јер нас неко брундање изненади, као да неки туражни Харли пролази поред нас. Ко то тако тутњи?

 

 

Нисмо стигли да отпоздравимо колеги. Само је прозујао и то са осмехом.

 

Доручак је баш пријао. Палимо машине и крећемо улицама Врања до бензинске пумпе где се састајемо да Дебељаном. Небо нам све више личи на кишу, а тек смо на почетку пута, а киша хоће да нам прави све време друштво.

 

 

 

 

Стижемо на време на ОВМ пуммпу, где нас је Дебељан већ чекао. Поздрависмо се и разменисмо на брзака утиске о досадашњим пређеним километрима. Облачимо кишна одела јер нам је постало јасно да ће ускоро са нама и киша кренути.

 

 

 

 

 

 

 

 

Крећемо. Екипа је комплетна. Чиними се да смо сви,  свако на свој начин, били узбуђени и радосни. Данас има да стружемо и гуме и савалт до Ураноплиса, а време не обећава. Небо нека ради свој посао, а ми ћемо свој. Није нас брига. Само вози. Љубав, страст, машина, мотор,  комбинација којој  не можеш ништа.

[Komsa 1831 Napisano Decembar 31, 2016]