Midžor 2016

[lord_oblivion 1361 Napisano Januar 8, 2017]

Izvinjavam se na povećoj pauzi. Doduše, taman će dobro doći sa ostalim interesantnim putopisima da preguramo još ovo malo zime

 

Elem, nastavak puta nas je po planu odveo (ponovo) preko Pirota, gde smo se opskrbili za naredna tri dana gorivom i hranom, do Zavojskog jezera.

Pošto je kilometraža bila relativno mala, dali smo sebi slobodno da napravimo jedan dobar polukrug oko leve strane jezera, one bliže Toplodolskoj reci. Prvo smo odjahali da vidimo taj famozni prelaz kojim bismo uštedeli bar 50km i koji bi nas sa puta Temska-Topli Do odveo direktno ispod brane a s one strane reke pre četiri dana nismo imali cojones da izvršimo desant pod punom opremom i prtljagom. Uz put smo i tražili zgodno ćoše za višednevni kamp ali s te strane suvarak, samo kamenjar i sunce.

Na kraju smo se zaboli u jednu od dve 'luke' na jezeru i vrlo zgodno iskoristili pečurku sa stolom i klupama.

 

Naš kamp u naredna 3 dana, u kome smo imali sve-čiviluk za svu opremu, komplet trpezariju sa izdvojenim ozidanim ognjištem, limenu plotnu i limeni krović da nam vatra ne pokisne, drva u izobilju, WC na 50m i što je najvažnije, česmu pitke vode na 200m :

 

 

Pogled iz kampa na jezero:

 

 

Narednih nekoliko dana smo tumarali oko jezera. Selo Pakleštica i vidikovac iznad ušća u jezero:

 

 

Na obali Pakleštice, nege uzvodno iza sela:

 

 

 

U povratku sa endurijade Raška-Kopaonik, Miloš je pred Beogradom uspeo da ošteti zadnju spoljnu gumu tako što je vozio probušenu i izduvanu od Zuca do Bg i izlomio unutrašnje zidove. Zato nije smeo da smanjuje pritisak da mu se ne bi isekla unutrašnju (što mu se u stvari i desilo na ulasku u Knjaževac), što je jedan od osnovnih uslova za sigurnu vožnju van asvalta tako da je taj njegov hendikep i mene dosta ograničio i da ne bih često i na duže napuštao kolegu morao sam da preskočim dosta planiranih zahtevnijih trasa oko jezera.

 

Pošto smo planirali da se za neki dan odvojimo jer je on hteo u CG na skup Kruzera, ja sam zgodno moje planove za ostatak odmora i puta malo prepravio tako da se rastanemo Sokobanji. Tako bih ja prošao još jednom podno Rtnja i konačno preko Pasuljanskih livada, hvatajući pravac ka Despotovcu. I da još malo iskoristim ove krampone koje sam stavio samo za ovu vožnju

 

Tako da je sledeći deo puta bio - Pirot-Bela Palanka-Svrljig-Knjaževac-Sokobanja.

 

 

Negde iznad Bele Palanke:

 

 

 

 

 

Naravno, stali smo na potpuno istom mestu kao i pre pet godina (2011), kad smo išli u suprotnom smeru i sa dijametralnim nacionalnostima motora, ja na Hondi, on na Apolu

 

 

 

Doručak je, naravno, bio tek u Svrljigu, kod Kamiondžije

 

gde smo se preždrali i odlučili da ne idemo nepoznatim putem (jer može biti suviše truckav za preživanje), već proverenom ravnom magistralom za Sokobanju gde smo prenoćili kod mog prijatelja i sutradan se razišli svak' na svoju stranu.

[PedjaBgd 182 Napisano Januar 11, 2017]

Lepa tura....svaka cast 

[lord_oblivion 1361 Napisano Januar 11, 2017]

Ima još da se vozi

[Andreja 1330 Napisano Januar 16, 2017]

[GhostMile 4613 Napisano Januar 16, 2017]

Super pentranje.   

[dragan026 22 Napisano Januar 16, 2017]

lepa voznja i lepe slike

[Singularitet 2492 Napisano Januar 17, 2017]

Uhhh... Kobaje, vešalice i ostalo na metar. Teško vam je palo!

[lord_oblivion 1361 Napisano Februar 26, 2018]

Kako ono kažu, bolje ikad nego nikad, tako i ja reših da završim ovo putovanje

Elem, u Sokobanji se rastasmo i svako svojim putem. Bukvalno Miloš asvaltom a ja šoderom.

Rešim ja tako da iskoristim ove skupe čagljaste gume za njihovu svrhu te na brzaka na karti nađoh neke tanke i bele linijice koje su okolo-naokolo vodile kaobajagi nešto ka Aranđelovcu

I tako se spustih sa Rtnja na magistralu Boljevac-Paraćin i posle Krivog Vira siđoh na makadamski put za Stražu.

Vreme nikakvo, neka sitna dosadna kiša, ne staje. Natapuša najgora. Stanem i ispustim gume, predah u tišini i polako dalje.

Niti poznajem put i ne znam šta da očekujem, niti znam gde sam niti kud idem ni gde treba da skrenem. Ma milina prava, avanturistička

 

 

 

 

Provejava magla, obećava da dobro biti neće. Međutim kiša staje posle nekoliko kilometara, što me zavarava i ohrabruje da ipak nastavim dalje.

A kao da ne bih nastavio da nije stala

Odjednom iza jedne duge šoderske krivine izbija trag nekakve civilizacije, lovačka kućica sojenica. Odmah posle nje T raskrsnica.

Nazirem neku dačicu na drvetu na ivici šumarka. Piše 'Brezovica 3km'

Kakva bre sad Brezovica ovde? Gde li sam ja to stigao??

Ništa, pauzica da vidim da li levo ili desno. Izviđački osećaj mi govori da trebam da se uputim levo ali mnogobrojne i ogromne lokve me kvarno ubeđuju da možda nije pravi put da prođem kroz njih.

Dobro, 'ajmo onda desno, ta tri kilometra pa ćemo videti šta dalje.

 

 

 

Tišina pritisla više nego nebo iznad mračne šume. Osećaj kao da me neko posmatra iz crnih dubina iste. Pali moped i teraj dalje

 

 

Ja tamo, kad ono međutim. Benzinska pumpa 'Fala, ne treba goriva, napunio sam malopre

 

 

Tu je i šumarska kućica. Ima nekoga, u dvorištu parkirana N(j)iva i čuju se neki glasovi iz zgrade.

Nisam svraćao, zadržali bi me gostoprimljivo a ne gubi mi se vreme, navigacioni računar još nije ustanovio u kom sektoru smo se materijalizovali.

 

 

Kad se robot malo rebutovao i izračunao put, na moju srećicu pokazao je na lokvasti levi put. Tu sam se nekako poizvlačio iz silnog blata i krajputaških bunara u koje sam upadao sa namerom da izbegnem čorbaste rupe bez dna po putu.

Posle nekog vremena čiste kontemplacije na temu turističkog endurisanja i izbegavanja pada usled proklizavanja prednjeg na izuzetno klizavoj podlozi sa vozačem bez enduro iskustva i pretovarenim motorom, naleti na mene tabla, sva zajapurena od jeda i važnosti

Vidim ja da nema nikoga ko bi upravljao onom rampom (poslednja reč tehnike) i zapucam laganim gasom dalje putem, pokušavajući da ne izazivam lokalni živalj, zadremalog stražara ili sramotu proklizavanja u nekoj beznačajnoj barici

 

 

Nekoliko stotina metara dalje, put lagano kreće da dobija u mnv a stim i magla. Kao u filmu The Fogg, onom starijem, sa piratima koji su došli po svoje ukleto blago. Ni prst se više ne vidi pred nosom. Ovakvu maglu sam samo jednom pre toga doživeo u životu, kad sam se vraćao odnekud, kod Barajeva.

Ni metar ispred točka. Bukvalno.

 

 

Posle dosta vremena ničega, nazrem sa desne strane neku ogromnu siluetu (tu se magla malo razredila). Kao neki dinosaurus. Čekaj, evo ga još jedan. I još jedan i još jedan. Obrao sam bostan a još sam mlad, nisam proživeo ništa

Naravno, to su bili parkirani tenkovi VS u krugu kasarne.

Vreme za pauzu. Sa dežurnim oficirom brzo ustanovismo ko sam šta sam odakle sam gde sam i gde idem

Mislim da se čovek iskreno iznenadio kad me prvo čuo u daljini pa ugledao dva buljava žuta okca mojih (čuj mojih, kineskih) LED-ova kako polako bauljaju iz onog nevremena i na kraju ugledao mene mokrog od glave do pete na motoru koji se nije razaznavao od blata i prtljaga.

 

Asvalt preko Resavice do Despotovca bajka, pogotovo što je magla ostala daleko iza i iznad mene. Po kiši, žegi i mećavi, to parče toplo preporučujem za iskrivinariti, onako hedonistički.

 

Ispred Topole, rodna kuća Karađorđa (put Rača-Topola).

 

 

 

Beba smokva na placu.

 

 

Nakon nekoliko dana, kad sam kući na GE video da sam zakačio mali malecki deo Kučaja, probudila se želja da kad tad obiđem i ostatak.

Nije dugo potrajalo, želja mi se ostvarila i to na način na koji nisam ni u snu mogao da očekujem.

 

Čarobno mesto.

 

[dtesic 353 Napisano Februar 27, 2018]

hvala

[lord_oblivion 1361 Napisano Februar 28, 2018]

Nema na čemu

[Lepi Dzov 229 Napisano Februar 28, 2018]

Lepo ti ovo peglas, bas... skroz zanimljivo! 

[živke 4176 Napisano Maj 4, 2023]

Vrlo lep putopis!

[Wildserbian 237 Napisano Maj 11, 2023]

Svaka cast kolega